ZVONIMIR ĐUKIĆ ĐULE VAN GOGH – VEČITI OPTIMISTA I NEUMERENI HEDONISTA

D.
D.
Kontaktirajte nas na redakcija@musicpocket.org

podeli

popularno

J.R. August, Jonathan i Nipplepeople predvode line up Let’s Rock festivala u Šibeniku

Tvrđava sv. Mihovila 21. juna slavi Svjetski dan glazbe i pozdravlja ljeto! Ichabod, Ischariotzcky, J.R. August,...

SLAĐANA MILOŠEVIĆ, BJESOMAR, DEL ARNO BEND, NIKOLA ČUTURILO, INSTANT KARMA, ZELE LIPOVAČA…

Ko li se zaista krije iza mita i hodajuće legende, buntovnika i inteligentnog sanjara, osporavanog prvoborca, klišea...

DOMAĆI MUZIČARI I DALJE VREDNI U DOBA KORONE (VOL. 6): INSPIRACIJA NEMA KRAJA

ROCK I POP DAME I DŽENTLMENISledi šesti nastavak onih najproduktivnijih muzičara u ovom vremenu vanrednih stanja i...

VEČITI OPTIMISTA I NEUMERENI HEDONISTA

Frontmen najpoznatijeg domaćeg rock benda Van Gogh Zvonimir Đukić Đule u opuštenom razgovoru za naš muzički magazin govori o novom 10. studijskom albumu “More bez obala”; velikom beogradskom koncertu u Kombank Dvorani; novim spotovima; eksplozivnoj promociji albuma krajem juna po celoj Srbiji i regionu;  ambicioznoj turneji “Obraz uz obraz”, ali i kritici rijaliti sadržaja
. Otkriva zašto nikada ne bi bio u sastavu žirija nekog Talent show-a, ali i podseća na bezrezervnu podršku koju uvek pruža svojim kolegama, na čijim je koncertima rado viđen gost. Ovu novu muzičku priču prvi put na portalu Music Pocket objavljujemo iz dva dela, jer iz razgovora sa Đuletom nemoguće je bilo šta odbaciti ili skratiti.                           

INTRO / PROLOG

 
 Ulazak u Wurst Platz bar u samom centru Beograda, nakon jednog izuzetno nadahnutog koncerta koji se tu održao nedavno (25. juna), bio je čudan doživljaj, jer je sada sve tamo mirno, tiho, opušteno, posebno preko dana. A tako je snažan utisak na sve prisutne ostavio taj monumentalni muzički program, da je ceo Wurst bio preplavljen samo pozitivnom energijom koja se slivala preko celog restorana i pretvorila se u šou bez kraja. Sada taj isti Wurst Platz živi svoj svakodnevni život bez pompe preko dana.
 
   Zakazan je razgovor sa frontmenom značajnog i velikog rock benda i to baš u ovom prostoru. Ovde je održana koncertna promocija najnovijeg albuma “More bez obala” koji se prodaje sa knjigom (izdavač: Laguna) istog naslova, ali nije tu samo CD, već i vinil, luksuzno izdanje, a još kao poklon – DVD koncert grupe sa proslave 30. rođendana u Bell Expo centru (2016), kada je grupa imala zanimljiv koncept – Accoustic, DJ set i Electric.
   Naravno, znamo o kome je reč. ZVONIMIR ĐUKIĆ ĐULE, pesnik, gitarista, pevač, poeta, kreativac, umetnik, muzičar – roker. Lider grupe VAN GOGH koja plovi na muzičkoj sceni Srbije još od 1986. godine. Nadimak mu dobro pristaje, od topa metak, jer na sceni, na svakom koncertu, nastupu, spektaklu, on postaje kiša emotivnih “metaka”, vatromet energije i uživanja koja ne jenjava. Srba, Cvika i Đule u rokerskoj odiseji. I novi gitarista – Branko Stiković, koji je svojim vrhunskim sviračkim umećem, zauzeo poziciju Branislava Gluvakova.
 
    Stižem na sastanak za našu muzičku priču, malo kasnim, Đule to ne zamera, uvek raspoložen, nasmejan, spreman za intervju, koji nije samo to, toliko toga iznad, nadgradnja čitave odiseje rock grupe Van Gogh koja već skroro pune 34 godine ide samo uzlaznom putanjom. Jasno je da imamo toliko tema i povoda za razgovor, ovo je njihova godina. Novi album – novih 10 kompozicija. Nova knjiga. Nova turneja. Novi imidž. Novi spotovi. Nov koncept. Sve novo.

   KONCERTI KAO VATROMET ČULA

  Pisali smo već detaljno o koncertima na ovom portalu, koje je Van Gogh briljantno priredio u Beogradu. Prošao je koncert u martu koji je grupa Van Gogh održala u Kombank Dvorani i naravno Wurst Platz-u, strasti su se jedva stišale danima kasnije. Prava eksplozija samo pozitivnih emocija, druženja sa publikom, ljubavi i lepote uživanja u rock muzici. Nastavlja se isti niz trijumfa na Exitu, Gitarijadi, a tek što su počeli turneju. Da li je Đule svestan kakav je šou tada napravio i koliko je bilo oduševljenje fanova? Ima li uvek želju da nadmaši sve prethodne koncerte i trijumfe? Kakav je utisak tih koncerata u Beogradu i šire?

   Đule zaista odgovara kao iz topa.
  –  Van Gogh se iskreno nikada do sada nije bavio analizom kako svojih koncertnih vatrometa, tako ni albuma. Kroz kompletan mozaik sklapanja nota, stihova, boja, nijansi, nikada nas racio nije vodio, a ni usmeravao, koliko instikt. Vođeni instinktom uvek smo hrabro i bez straha znali da zaplivamo kroz neizvesnost koja se svakim novim albumom ukaže pred nama. Koliko god smo svi u grupi različiti, po temperamentu, senzibilitetu, ukusu, navikama, toliko nam te krajnosti ne odmažu u procesu kreacije, već nas u različitim tačkama inovacije, prirodno spajaju. Uvek bez kalkulacija prihvatamo igru spoljnog sveta i ta igra nas kao tango, svaki put iskusno zavede i namagnetiše na neki zabavniji način. Nikada se ne vraćamo slikama koje smo ostavili iza sebe– objašnjava u svom stilu frontmen jednog od najboljih koncertnih rock bendova na ovim prostorima.

Gitarijada 2019



     Đule smatra da kosmički nije nikada dato grupi Van Gogh za pravo da se osvrne na postignuto, jer svakim novim albumom i koncertom oni uspevaju da stvore neku novu senzaciju, da iskorače dalje od onoga gde su bili. Koncert koji se dogodio u Kombank Dvorani – “Akustik”, koji je bio retko savršen, moja malenkost je bila tamo, grupa ga je kroz šalu najavila “Na drva”. To beše jedan vatromet čula, eksplozija zvuka i slike, koji je imao veći napon od bilo kog Tesla napona, jači od električnih nastupa, kako navodi Đule. Za njega to su ipak situacije koje se dogode ili ne u trenutku sa publikom i teško se planiraju, a još teže ponove. Vole sebi da zadaju uvek neki novi, teži, intrigantniji zadatak i tako podignu stvaralačku kreativnu  prečku na do tada postignuto, to ih čini presrećnim, prija im što uspevaju spontano da učine nešto novo, ipak, izgleda da oni, spontano, ne umeju da omanu.


      MUZIČKA PISMA

    Nastup na promociji u Wurst Platzu je bilo veče poput izuzetno izrežirane predstave: koncertna promocija albuma, razgovor sa medijima, i celovečernji koncert.

  – Te noći smo u Wurst Platzu prijateljima i novinarima kako i dolikuje, u klubskoj atmosferi predstavili naš 10. studijski album, na koji smo ponosni kao deca. Možda i previše euforično reagujemo, čak smo između sebe više puta ponovili da bismo voleli da je ovo naš prvi album u karijeri. Inače, turneja koja je pred nama je prva prava “rokarola boomb” turneja, bez balada koje usporavaju puls, a sa nikad više brzih pesama na set listi.

  Onda se malo vraćamo i na sam materijal koji je objavljen.
  Đule naglašava da je “More bez obala” triptih priča, kada se nosaču zvuka kakav je CD i knjizi kao zbirci pesama pridružio i – vinil, luksuzno izdanje, za prave istinske kolekcionare. Zaključuje da su kao grupa ostali inovativni, jer nije lako da se u istom trenutku dogodi sve to i još plus DVD sa 30. rođendana Van Gogh-a (koncert je održan krajem novembra 2016. godine u Bell Expo centru).

 – Siguran sam da će se o ovom albumu tek pričati u budućnosti, možda ne kao o najboljem albumu grupe Van Gogh, ali sigurno kao jednom od prva tri albuma sa naše upotpunjene diskografske police, u vrhu tri muzička pisma grupe Van Gogh – završava Đule nadahnuto ovo poglavlje o novom albumu.


  SPOTOVI KAO EKRANIZACIJE PESAMA

  Rock balada „Za suze nema vremena“ prvi je hit singl sa novog albuma „More bez obala“. Iako su svi očekivali da će spot biti snimljen prvo za tu pesmu, to se nije desilo. Na taj način grupa voli da napravi neku vrstu “missguided”, odnosno da krivo navodi publiku i njena očekivanja, i tako se snimaju spotovi za druge pesme koje su već osvojile auditorijum – “Možda baš sad” i “Gotovo je sve”. A da li i kada planiraju da ekranizuju i ovu numeru, baladu koja je bila autentični pečat novog albuma?

   Đuletu se čini da je ako je do pravde, za jedan život koji živimo i previše suza se na ovim prostorima skotrljalo niz obraz. Činjenica da smo se u prošlosti mnogo više isplakali nego ismejali, ga je navela da balada “Za suze nema vremena” bude neka prva radost sa novog albuma koju bi bend podelilo sa publikom. Ako je po Van Goghu, nije pravilo da prvi radijski singl mora odmah da bude i ekranizovan. Možda to opet bude neka poslastica za kraj turneje, da sa spotom za tu pesmu bend završi turneju. Sa njima se nikad ne zna, oni čak i na bazi satnice menjaju odluke i ruše pravila postulata.

Prvi spot koji smo imali prilike da vidimo je za pesmu „Možda baš sad“ – spot sa zanimljivom tematikom, u kome glumi Tamara Aleksić, inače ćerka poznate TV novinarke i diplomiranog dramaturga Tanje Peternek Aleksić, autora čuvene emisije “TV lica kao sav normalan svet”. Nameće se razmišljanje – zašto baš Tamara krasi njihov spot? Da li je to zbog anđeoskog lica koje ima, a u samom spotu upravo igra anđela ili njegovu personifikaciju?

  Đuletu se odmah ozari lice na sam spomen Tamarinog imena.
   – Tamara je bila i ostala anđeo od prve sekunde dolaska na svet. Jedno divno vaspitano dete iz kulturne i smerne porodice, koja kao i svi mi, živi zaista kao sav normalan svet, i budi nadu da u današnjem vremenu nesigurnosti, nestabilnosti, neukusa i besmisla, deca kad izađu iz porodičnog doma vaspitana, po pravim postulatima, imaju jasne smernice kakav to život treba da vode. Ako sam ikada zamišljao da imam ćerku, bila bi to ćerka njenog lika, topline i vaspitanja – emotivno priča Đule o veoma uspešnoj glumici, koja je u svojoj biografiji upisala i spot grupe Van Gogh. Inače je poznata iz filmova i serija Zdravka Šotre – “Šešir profesora Koste Vujića”, “Santa Maria Della Salute” ili telenovele “Pogrešan čovek”, kao i nekoliko odličnih uloga u pozorištu (“Dogvil”, “Ljubav i moda”, “Poslednji rok”, “Ana Karenjina”).

Gitarijada 2019



   Da li Đule i ekipa sami biraju glumce za spotove, kao što je Tamara Aleksić, ili Petar Božović u ekranizaciji pesme “Anđele moj brate” (2013)?
   Na to Đule otkriva da uvek postoji prvo predlog benda, zatim konsultacija sa režiserom i naravno na kraju kao pečat stoji amin benda. Đule ne voli da prepusti stvari bez preciznih jasnih smernica bilo kome. I sam priznaje da možda nekada pregrubo kaže šta misli i da li mu se krajnji ishod dopada ili ne. Na kraju krajeva, zašto da i ne kaže otvoreno i iskreno šta misli, ipak, radi se o njegovim emocijama i priči koja nosi njegov autorski pečat.

 – To sam što jesam i takav sam kakav sam. Zašto bih bilo kome podilazio i išao mu niz dlaku, da bih mu u rukavicama objasnio da mi se njegova ideja ne dopada. U današnji stvaralački, kreativni vizualni proces, umešalo se baš puno prevaranata, koji jedan dan rade krmećake pod izgovorom da to ne vole, i da su krmećaci džiberi, ali da to navodno rade samo da bi im uzeli novac, a već sledećeg dana bi da se potpišu na nekom spotu smislenijeg muzičkog žanra. E takve dupljake bih zakonom zabranio – do kraja je iskren vođa rock sastava Van Gogh.


 
Veliku pažnju izaziva i spot za pesmu “Gotovo je sve” koja je omaž čuvenom TV serijalu “Obraz uz obraz”, u režiji Zdravka Šotre, eto ponovo veliki reditelj u našoj priči o grupi Van Gogh.Ime pesme „Gotovo je sve“ veoma zvuči pesimistično, čak i apokaliptično. Ali pesma i spot imaju pozitivnu notu, prijatnu energiju koja se razbuktava u znak sećanja na vreme kojeg više nema, ali ne sme pasti u zaborav.
   Pitamo se da li Đuletu lično nedostaje što nema takvih emisija kao „Obraz uz obraz“ ili legendi poput svih glumaca koji su nas napustili u poslednje vreme? Ima li nade da će to vreme ipak doći, samo je uspavano? Kao da je to idilično vreme gotovo, a da će se pojaviti novi glumci, reditelji, umetnici …

Đule uvek jasan, analitičan i iskren, odmah kaže to što mu je u trenutku u mislima, lebdi kroz svoj unutrašnji svet i mir i daje svoje viđenje ovog spota i tematike.

 – Po prirodi sam optimista, a po pitanju određenih ljudi i njihovih namera koje se iz aviona provale, pristojni pesimista. Iz moje perspektive pesma “Gotovo je sve” poziva na to da se život ne meri po budalaštinama i besmislicama koje dolaze sa malih ekrana, a sama činjenica da su se čitulje preselile sa zadnjih, na naslovne strane novina, obeshrabruje. Ne dopada mi se ideja da ovakav svet ostavimo mladim ljudima. U toj celoj priči pesma “Gotovo je sve” najavljuje kraj starog i rađanje nekog novog, zdravog i pitomog poglavlja života – inspirisano pripoveda Đule.

 Frontmen rok grupe smatra da sećanje i nepristajanje na zaborav kada se govori o vremenu iz kog dolazimo, zapravo je emotivna posveta ljudima koji ne pristaju na taj isti zaborav. To istinsko podsećanje na ljude uz koje smo odrastali i stasali, i jeste neka vrsta  tihog amaneta. U tom smislu, kako navodi Đule, možda u nekom prolazu sa Draganom Nikolićem ili u pozdravljanju poštovane Milene Dravić, ljudi joj dotaknu dlan i kažu da je bila božanstvena sinoć u predstavi, da izgleda tog dana fantastično, to su neki oblici poštovanja i maniri, na kojima smo svi mi odrastali – maniri bez laskanja, oni pravi maniri sa jasnim uporištem u realnosti.
  – Ljubitelj sam svih zdravih i pristojnih poglavlja koja slave život i daju posvetu radu. Obožavam kad mašta raširi svoja krila u smeru makar pristojnog sutra – jasno poentira Đule.




  IMPROVIZACIJA I ORGANIZACIJA

Uvek kao bend imaju nove originalne idejne koncepte u svemu. Hajde da samo pokušamo da se podsetimo nekih primera. Dva koncerta u Beogradskoj Areni (2007. i 2009. godine) bili su veoma atraktivno realizovani, zanimljivo režirani, sasvim različiti jedan od drugog. I sjajna ideja da svi fanovi na poklon dobiju DVD snimak prve Arene, ako pošalju svoje karte za koncert organizatoru, velika radost za fanove!
    Dramaturgija i režija ide još nekoliko koraka dalje sa proslavom 30 godina grupe u rasprodatom koncertu 2016. u Bell Expo centru na Novom Beogradu –bio je to koncert iz tri poglavlja, sa kružnom binom, a publika svuda okolo da uživa u svojim favoritima. Iz tog koncerta izrodio se DVD poklon fanovima koji predstavlja muzički spektakl iz tri celine: Accoustic svirka, zatim pauza u vidu DJ seta, a onda gromoglasni Electric segment kao vatrena završnica. Za reklamu tog koncerta grupa na čelu sa Đuletom je osmislila promotivne bilbord kampanje na kojima su fotografije članova grupe sa svojim iskrenim fanovima, i svaki najavni bilbord, bio je unikatni komad na kome su se različiti fanovi slikali sa bendom. Već smo pričali o Kombank dvorani i koncertu  – „Na drva“, i poslednjem u Beogradu – tri zaokružene priče prilikom koncertne promocije albuma, koja bi bila sasvim dovoljna za novi album. Ali ne, Đuletu i ekipi nije dosta da odsviraju samo 4 pesme sa novog CD-a, već poklanjaju publici – novinarima i fanovima 100 minuta usijanog koncerta! Da li imaju potrebu i želju da uvek budu novi, originalni, na svim nivoima? Desi li se ponekad da ideje i koncepti jednostavno presuše?
 
 – Očigledno smo još uvek kvalitetno idejno nabrijani i da nas sudeći po tome, još uvek greju entuzijazam i ambicija – odmah munjevito Đule poentira.
   – Ideje koje nam padnu napamet u prvoj sekundi su uglavnom i ideje koje budu usvojene kao konačna rešenja, a koje konceptualno svoju razradu po našem senzibilitetu, dobijaju u timskoj realizaciji. Drugima stilski i muzički identitet diktiraju postignuti rezultati i sračunati postulati, kod nas je to drugačije, dijametralno suprotno od očekivanog. Ludost koja nas raduje i taj nepresušni dečački polet i zanos koji je u nama svaki put neobjašnjivo svež, drugačiji i prepun izneneđenja, vozi nas kroz vreme bez zadrške. Osećamo se bezbrižno, kao deca prepuštena igri. Odavno smo podvukli crtu i napravili jasnu razliku između improvizacije i organizacije, i to nas između ostalog motiviše.


   Kako napominje Đule, na novoj turneji pravo osveženje i zvučni benefit za bend je novi gitarista Branko Stiković, kome je bend odmah dao nadimak Đango, po načinu na to kojom brzinom i sa kakvom virtuoznošću svira gitaru. Van Gogh sa novim albumom,  i senzibilitetom novog gitariste, zvuči maestralno drugačije, svežije, modernije, inovativnije, vizuelno življe. Na radost grupe, album “More bez obala” predstavlja ozbiljnu stilsko kreativnu raskrsnicu na putu grupe dugom sada već 34 godine. Svestan je lider benda da su letargija i monotonija lukave, neprimetne, one znaju da uspore i uspavaju čak i mnogo ozbiljnije igrače. Samo se jednog dana probudiš u tišini bez snage da ustaneš, pridigneš se i kreneš nekim sigurnim koracima dalje. Uvek  su bili ispunjeni time što su sve u karijeri sami postigli. Van Gogh nema menadžera, i za razliku od nekih poštovanih kolega, imaju direktan kontakt sa publikom, i veoma poštuju i vole svoju publiku, obožavaoce, Đule voli da im pruži ruku, da podeli sa njima radost, da im daje i poklon, ali ne sa željom da ih potkupi, već da ih obraduje.

     Novi album izdat pod etiketom Van Gogh diskografske kuće, proglašen je za najbolji po izboru slušaoca “Naxi radija”, a to znači mnogo. I tek što se pojavio CD, a već ima slušane hitove – “Više te ne volim ko pre”, “Možda baš sad”, “Gotovo je sve”, “Emotivno miniran”, “Za suze nema vremena” i veoma nežna muzička priča “Pismo ocu”. Đule napominje da je priznanje koje su dobili od strane slušalaca Naxi radija došlo u ozbiljnoj konkurenciji sa ozbiljnim kolegama koji su imali snažne diskografske etikete na svojim izdanjima. Još jedan dokaz da biti svoj do kraja i bez kompromisa, predan sebi i svojoj kreaciji može samo da urodi plodom. Đule nikako ne voli da robuje ničijim pravilima, i ne trpi autoritet bez osnova i pokrića.



  –  Mi smo slobodni, svoji, radujemo se stvaranju otvorenih pogleda na svet. Mi smo neosedlana braća po muzici, koja u svom tempu trče tempom divljeg mustanga, beskrajnim poljem, oslobođeni ucena, moranja i beskrupuloznih zahteva izdavačke industrije. Naš manevarski prostor je beskrajan, a pravila šta smemo, a šta ne, kreiramo sami. Pod sopstvenom diskografskom etiketom spremni kao nikada do sad, za ljubavni i divlji let.


     AKO STANEMO, GUBIMO SVE!

 U današnjem surovom sistemu gde se vrednuju rijaliti programi, koje vođa benda otvoreno kritikuje na svojim koncertima, gde je potrebna ozbiljna kulturna dekontaminacija, gde su političari na žalost popularniji od umetnika, da li možda Đule i dalje misli da – „Ako stanemo, gubimo sve“ (iz hit pesme “Puls”)?   – To nije slogan koji govori o nama, već o našoj želji da deci ostavimo neki pristojan i normalan svet, da iza nas ostane nešto uređeno i civilizacijski prepoznatljivo, a njima da bude na radost i po volji. Ostavimo im makar zdravu polaznu tačku kao elastičnu odskočnu dasku. Mi smo naše dotakli, osetili, prošli, a odavde pa na dalje možemo da učimo od naše dece. Dužnost nam je da im ostavimo u nasleđe svet okupan tolerancijom, harmonijom, kiseonikom i skladom.

  Đule kao ozbiljno razočaran savremenim TV sadržajima, podvlači da sva deca zaslužuju bolje, deca zaslužuju SVE, a nikako ne zaslužuju da odrastaju na programima takvog koncepta i tematike, već na podlozi koja će im dati mogućnost da se njihov talenat i posebnost rascvetaju u svim smerovima, za njihovo dobro. Samo tako će biti srećni, zadovoljni, dostojanstveni ljudi sa svojim zanimanjem, znanjem i saznanjem.
  Da li bi Đule ikada bio u žiriju nekih Talent show programa u kojima su i razne njegove rokerske kolege, kad je to danas toliko u trendu? I to je na neki način rijaliti program, samo uz pokušaj edukativnog okvira.

   – Nikad, apsolutno nikad – izričit je Đule Van Gogh. – poražavajuća je to kategorija, napravljena da na drzak način dezavuiše i nipodaštava talenat pojedinca, po mogućstvu na što grublji, zarad senzacionalizma, neukusan način. Bez obzira na činjenicu ko sedi sa druge strane stola. Uvek sa roditeljskom tremom razmišljam o osećanjima onih koji treba da stanu ispred tih “žiri” ljudi i da na par minuta postanu predmet ismejavanja. Verujem da je svako od nas talentovan na svoj način. Ne postoji taj sud na planeti koji može da ospori posebnost i talenat pojedinca, bez obzira na kriterijume napravljene po modelu zabave milionskog gledalačkog auditorijuma – jasan je i kategoričan Đule.
     
On smatra da svako ima pravo na svoj izraz, na svoj potez četkicom, i niko nema prava da ospori, a ni da komentariše taj potez, jer starija je ona da o ukusima ne vredi raspravljati, mnogo starija čak i od kredibiliteta bilo kog člana žirija.
 

      EGZALTACIJA RADOSTI
 
Davno je vođa Van Gogh-a izjavio da nije on napisao sve te pesme, već da su one pronašle njega. Da li i dalje ostaje pri toj misli i kroz novi album?

   Đule priznaje da takvo razmišljanje kod njega i dan danas postoji i nastavlja:
   – Naš život je kao divlja reka, bistar, nepredvidiv, brz i odlučan. Eksplozivni smo na bini na neki svoj autentični, emotivni način, a takve ludake, pesma uglavnom sama pronađe, kao Amorova strela pogodi tačno u metu, gde treba i kad treba. Možeš satima da sediš sa papirom ispred sebe i olovkom u ruci da čekaš, ne vredi, dok se tamo gore nešto na tvoj račun ne dogodi, džaba gubljenje vremena.

Gitarijada 2019


   Dok pauziraju sa koncertima kao bend, jer je turneja galopirajući krenula u junu, a pre toga je krajem marta bio spektakl u Kombank dvorani, Đule voli da povremeno gostuje kolegama na svirkama, kao što je to bilo kod Prljavog inspektora Blaže (31.03.) upravo na mestu Wurst Platz baraili kod pop zvezde Željka Vasića (05.04.), baš u Kombanku. Da li to Đuletu prija da malo bude u tim situacijama u epizodnoj ulozi, a opet u bliskoj vezi sa publikom? Voli uvek da deli energiju sa fanovima, to ga ne umara?

 Đule se na ovo nasmeši, i nonšalantno kaže:
   –  Kad se čovek malo opusti, on na neku ličnu popusti, pa se bez razmišljanja novoj ulozi i prepusti. To su sve moji dragi prijatelji, volim ih i poštujem, i takvi neočekivani susreti pred publikom se uvek spontano dogode, na obostrano zadovoljstvo.


  Zanimljivo u smislu fenomena je činjenica da VAN GOGH kao bend ume da miruje i uživa u medijskoj tišini do sledećeg albuma ili turneje, opušta ih pripremni period … A onda, kada krene zakazana i planirana turneja, oni su kao perpetuum mobile, na pokretnoj traci i nezaustavljivi – promocije albuma i knjige, i po Srbiji i regionu, organizovano, vešto, turneje, haos. Da li su oni navikli na takav tempo (muzičkog) života? Gde Đule uopšte crpi toliku energiju da na sceni mora uvek biti u top formi? Svira istim žarom pred 300 ljudi i 20 000 ili 100 000 na Ušću, nevažno da li je klupska svirka, ili ogromni festivali kao Gitarijada, Exit, Beer fest.

  Đule kao da je nesvestan kakav vrhunski rock ‘n’ roll show priređuje svojoj publici svaki put kad se popne na binu.

 
  – Radost sviranja nam se stalno dešava i ta želja nikada ne gubi svoj kreativni potisak, od grada do grada, od publike do publike, bez obzira da li je u pitanju nastup u klubu ili se radi o koncertu u Areni. To nešto u nama što nas zove na muziku, magnetiše jače od bilo koje sile – objašnjava Đule – Publici se dajemo uvek do kraja, publika to oseti, i onda se na tom kraju ponovo uželi svakog našeg novog početka – ispočetka.



                – NASTAVIĆE SE …   –  

   U sledećem nastavku o grupi VAN GOGH pričamo o mogućoj primenjenoj muzici, o prestonici kao obavezi svakog benda, , o jednom članu grupe, i još mnogo toga.

Izvor: Ivan Makragić – redakcija

Fotografije: Jovanović Strahinja

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Aktuelno

ARSENAL FEST U DRUGAČIJEM IZDANJU OVOG LETA !

Planirani program Arsenal Festa usled svima dobro poznate situacije sa globalnom pandemijom Kovid-19 neće biti održan...

Online muzička konferencija “Audience development within classical music” u sredu (27.05.) i četvrtak (28.05.)

Promocija umetnika i odnos sa publikom ZANIMLJIVA panel konferencija na engleskom jeziku preko interneta biće održana sutra i u četvrtak na temu...

KLUB FEST U ZEMUNU KONAČNO OTVARA ŠIROM VRATA ZA KONCERTE POSLE PANDEMIJE

OD EYESBURN, PREKO NIKOLE VRANJKOVIĆA I “GIFT” DO ATHEIST RAP-A Stišala se strast oko opasnih vesti, izolacije, karantina, vanredno...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!