Uvek se govorilo da pravi muškarac da bi bio pravi, mora da uradi četiri stvari: sagradi kuću, napravi sina, posadi drvo i napiše knjigu. Sve to sam i postigao u životu, a imam četiri sina
BEOGRAD: Književna promocija prvog romana poznatog slovenačkog kantautora Zorana Predina – “Mongolske mrlje” (Geopoetika, 2022) održana je nedavno u Domu omladine Beograda.
Sala “Amerikana” je bila puna iskrenih ljubitelja lika i dela čuvenog muzičara, a osim autora, roman su predstavili – Petar Janjatović, muzički novinar, publicista i rok kritičar, kao i Vladislav Bajac, književnik, glavni urednik i osnivač kuće “Geopoetika”.
„Hvala vam svima što ste dossli na ovu moju priredbu. Prvi put sam večeras u ovoj ulozi pisca romana. Ovde na pozornici Doma omladine sam doživeo divne trenutke na koncertima sa mojom grupom „Lačni Franz“, napravio je uvod Predin u književno veče i dodao u šali da će sve vreme pričati na izmišljenom jeziku jugoesperantu, dok će ostali sagovornici ipak govoriti – na srpskom.
Zoran Predin (64) je slovenački rok muzičar, pevač, kompozitor, tekstopisac, koji se proslavio tokom 80-ih godina kao frontmen grupe “Lačni Franz” sa kojom je snimio 17 albuma.
Kasnije je sa novim mladim snagama obnovio spomenutu grupu sa kojom povremeno nastupa, a paralelno ima i uspešnu solo karijeru.
Pisao je takođe primenjenu za film, televiziju i pozorište.
Za sobom već ima objavljene dve knjige – zbirke priča “Glavom kroz zid” i “Druga žena u haremu”.
„Čuo sam da kažu kako je prvi roman Zorana Predina veoma lepo iznenadjenje, ali ja ne bih rekao da je to zapravo iznenadjenje. On je suvereno i jasno toliko stvarao muziku, da je bilo sasvim logično i normalno da udje u knjizzevnost, mada samo pisanje proze i nema toliko veze što je on toliko uspešan kao pevač na sceni i tekstopisac, ali svakako mu znači i pomaže“, primetio je Bajac i podvukao da je važan prelomni trenutak ovde jedino što je Predin premijerno ušao u formu – romana, do sada je objavio priče i kolekciju kolumni.
Roman prvenac donosi preplitanje i borbu dva vremena – onog turskog ratnika posle neuspešne opsade Beča od pre pet vekova i doba mladog i nadobudnog člana stranke “Slovenija Slovencima” odmah po proglašenju državne nezavisnosti.
To je prava borba između krajnosti – smrti i ljubavi, priča o porodici, narodu, kontinentu, a u njoj su osmanske vojske i jugoslovenske tajne službe koje čine zlodela u ime čistoće rase, vere, ideologije ili jezika, i – suprotstavljeni pojedinac.
Bajac je podvukao da je bilo potrebno savladati čitavih pet vekova u autorskom smislu, toliko ličnosti i različitih vremena, a da je Predin u romanu imao rediteljsku palicu, kao i mira sa samim sobom.
„Hrabro, drsko i samouvereno Zoran Predin ulazi u književnost. Prvi roman mu je tako napisan kao da mu je većšesti. On piše bez patetike i jugonostalgije, ali sentimentalno i čitaocima ostavlja da izmaštaju i sami dopisuju“, zaključio je urednik Bajac.
Muzički publicista Petar Janjatović je primetio da je Predin odmah u životu imao sreće, jer se pojavio u vreme Novog talasa kao čuveni pokret rokenrola biv še SFRJ.
„Predin je pisac i pesnik, a rokenrol mu je savršenodošao da sve to spoji. Iako na slovenačkom jeziku, njegove pesme u bogatom opusu veoma su se izdvojile i odskočile“, rekao je Janjatović i dodao kako je čuo njegov glas u prethodnim zbirkama proze, dok u romanu nije, što smatra da je dobro, jer to je sad neki novi autor – književnik.
„Roman je zaista odlična podloga za igranu TV seriju, zbog tako sjajno uklopljene dve paralelne priče“, zaključio je Janjatović.
Muzičar i pisac Predin je nakon njihovog izlaganja skromno konstatovao da su tolikim komplimentima moždauplašili publiku u sali koja je sada pomalo zbunjena.
„Puno se lakše čita moja knjiga nego što se priča o njoj“, duhovito je primetio Predin i onda naveo razloge zašto se upustio u pisanje svog prvog romana.
„Moj dragi prijatelj glumac Bogdan Diklić i ja smo se družili dosta ranije, i bio je plan sa trechim drugarom Zoranom Čuturom da osnujemo bend. Ipak, zbog raznih okoilnosti, ispade da smo se vrlo brzo raspali a da nismo ni počeli. Kasnije je Diklić nestao, nije ga više bilo toliko u javnosti, tako da sam rešio da napišem roman, kako bi on čuo za to i izašao medju sve nas. Eto, zbog njega sam postao romanopisac“, duhovito je pripovedao slovenački kantautor, a srpski glumac Bogdan Diklić je bio u sali u društvu košarkaškog trenera Željka Obradovića i doviknuo Predinu “Ovde sam ja”, što je izazvalo smeh u publici.
“Znam da si tu”, uzvratio je Predin uz šarmantan karakterističan osmeh.
„Ohrabrio me je jedan moj inostrani kolega koji se zove Bob Dilan, kada je dobio Nobelovu nagradu za književnost, zapravo za svoje kantautorske pesme. Takodje je i Leonard Koen pisao tolike zanimljive knjige, ali i mnogi drugi muzičari„, izjavio je Predin i onda se osvrnuo na jednu zanimljivu konstataciju.
„Uvek se govorilo da pravi muškarac da bi bio pravi, mora da uradi četiri stvari: sagradi kuću, napravi sina, posadi drvo i napiše knjigu. Sve to sam i postigao u životu, a imam četiri sina“, pohvalio se pisac i pevač, kompozitor.
Predin je približio svoj roman da poseduje način filmskog jezika, te da se prati kao filmski scenario.
„Roman traži predanu pažnju čitalaca, i otkriću vam da dijalozi više govore i opisuju radnju i likove od samih opisa. Takav mi je način pripovedanja“, otkrio je Predin strukturu romana i onda objasnio moguću saradnju u vidu ekranizacije kao anegdotu.
„Kako se moj roman čita kao što se gleda film, poslao sam roman režiseru Rajku Grliću i rekao mu da se može od ovoga napraviti film. On se sa tim složio, mada ocenio da je adekvatnije za TV seriju i dobacio mi da mu pošaljem i barem pet miliona eura kao što sam mu poslao i roman, pa da snimimo taj projekat“, ispričao je autor uz smeh u publici.
Dalje su tokom večeri pročitani odlomci iz romana što je veoma zaintrigiralo publiku da najnoviji roman imaju u svojoj kolekciji.
Razni istaknuti pisci su napisali kratke osvrte i recenzije romana.
„Zoran Predin nikada, ni kao pesnik ni kao pisac, nije bio smrtno ozbiljan i kada bih morao da opišem stil njegovog pisanja, rekao bih da se radi o ironiji. Zavodi nas opisima razbuktale zabranjene ljubavi i tekst prefinjeno vlaži prepoznatljivo vragolastom erotičnošću, kako bi zatim na zaljubljene devojke, kao giljotinu, mogao da spusti turske silovatelje, korzikanske avionske nesreće ili podivljale konje. Kod malo koga tragičnost zna biti tako vedra kao kod njega.
Kad se čitalac, naime, tamo prema kraju romana, osvrne unazad na porodično nasleđe Gorazda Dimca, nad jadnikom se jednostavno sažali. Šta je tako strašno zgrešio taj čistokrvni čovek, pita se, da mu je pisac njegovo slovenačko poreklo zamrljao svime što mu je došlo pod prste, od turskog semena do špijuniranja za Oznu, od masovnih pokolja do pedofilije”, zapisao je Goran Vojnović.
Hrvatski pisac i kolumnista Ante Tomić (“Karaula”, roman i film Rajka Grlića) napisao je ove redove o novom romanu – „Zoran Predin spustio se spiralom DNK sve do mračnih dubina istorije do naših najskrivenijih tajni, ispisujući jednu uzbudljivu, duhovitu priču”.
U periodima pre pandemije, Predin je često gostovao u Beogradu na solo koncertima i to na scenama Kolarčeve zadužbine, Bitef kluba, kao i Kombank Dvorane (Mts Dvorane), gde je 2019. održao koncert “Zoran peva Arsena” posvećen njegovom prijatelju Arsenu Dediću.
Sa novim članovima grupe “Lačni Franz” poslednji put je u Srbiji svirao u decembru 2017. u Domu omladine Beograda, baš u sali “Amerikana”.
Ivan Makragić
TANJUG / Music Pocket
