“Ako ne znaš ništa, ljudi manipulišu sa tobom… Kad si srećan, korak ti je lak, i drag ti je svak”, ističe rok muzičar
BEOGRAD, 18. septembra:
Čuveni domaći rok bend “Partibrejkers” održaće samostalan koncert 22. septembra u Atrijumu Beogradskog sajma kao proslava velikog jubileja – 40 godina karijere, a frontmen sastava Zoran Kostić Cane specijalno za Tanjug televiziju i emisiju “Kulturno” je izjavio da je danas rokenrol – priča o osvajanju slobode.
“Zbog čitave situacije u kojoj se nalazimo koja je takva kakva jeste, veoma otežavajuća, to je samo neka cifra koja označava nešto. Ljudi slave, drago im je, i mi naravno slavimo, ali ne mnogo pompezno da ističemo 40 godina karijere”, smatra roker pred veliki koncert u Beogradu.
Emisija “Kulturno” autorke i voditeljke Aide Đedović gde je gostovao Cane emitovana je u subotu, 17. septembra na Tanjug TV.
Kako je priznao Cane, kada su počinjali, nisu ni sanjali da će sve ovoliko trajati, jer je to trebalo da bude samo prolazna avantura.
“Onda smo ipak shvatili da je bina naša sudbina, i da ne može to tako “hoćeš-nećeš”, već po sistemu “uhvatio si se u kolo i sad igraj. Ti ne odabiraš, već tebe odabira muzika, nosi te sa sobom i vodi te sve vreme, to je životni poziv: živiš za njega, živiš od njega”, smatra Zoran Kostić Cane.
Pevač antologijskog rok sastava naveo je da danas oni mogu da žive od rokenrola, ali da ne zna da li to isto uspevaju i mladi ljudi, jer ne mogu svi verovatno to da postignu.
“Zavisi koliko budu uporni i istraju u svemu tome, živeće od muzike. Sve je bolje od neke kancelarije ili “strejt šeme”, rekao je Cane i podsetio na svoju nedavnu izjavu da je bolje biti roker nego službenik novog svetskog poretka.
“Mnogo toga roker može, a taj službenik ne može. Evo, roker pre svega može da bude slobodan čovek, da ga ideal slobode vodi. Službenik samo može da se dodvorava svom gazdi, da šeni pred njim i da ga vešto laže. Rokenrol je ipak neka priča o osvajanju slobode”, analizirao je Cane, jedan od autentičnih srpskih muzičara sa ovih prostora.
Posle raznih solo koncerata u Beogradu kao što je u Hali sportova na Novom Beogradu 2019. ili nešto ranije uvek rasprodati nastupi u Domu omladine, ili na stadionu Tašmajdan 2021, sada će prvi put u karijeri svirati u Atrijumu Beogradskog sajma koji predstavlja veliki parking prostor.
Na tom mestu su već svirali nedavno drugi bendovi kao pank rok atrakcija “Goblini” ili hard rok sastav “Mortal Kombat”, tako da je to sada postao novi koncertni prostor u Beogradu.
“Očekujemo puno ljudi, imaćemo dobar razglas i svetlo, na turneji smo, i nafurani smo”, poručuje muzičar u svom maniru.
Kada su slavili 15 godina postojanja na koncertu kod Kule Nebojša u Donjem gradu Kalemegdana, najavljena je kiša, a sada Cane ističe da su sada gledali prognozu za 22.09., i ne bi trebalo da bude nikakvih padavina.
“Šta da radimo, dešava se, to je viša sila nikom mila. Koncerta će biti i ako malo padne kiša, jer ne smemo se ugasiti”, izričit je beogradski roker, koji dugo već živi u Zrenjaninu.
Poslednji koncert u Beogradu imali su u septembru 2021. na stadionu Tašmajdan i Cane voli često da kaže “Taš je naš”. Na ovom atraktivnom prostoru su napravili trijumf i 2016. godine.
“Na turneji smo od 23. maja, prvi deo je trajao do 6. avgusta, što je zaista prava turneja, svake nedelje barem dve svirke, za poslednja četiri dana uspeli smo da pređemo 1500 kilometara. Bli smo u Zagrebu, na Palama i na Paliću”, otkrivao je za Tanjug rok pevač planove njihovih putovanja.
Tako su uveliko stigli i do regiona gde su prijatno dočekani.
“Zagreb je naš grad, od 1983. godine smo tamo gde je publika koja nas voli i jede nam iz ruke. Na Palama takodje bilo jako lepo, i u Subotici, tačnije u jednom Atrijumu na Paliću smo svirali. Bilo je izuzetno, svi su na nogama, pevaju sa nama, pravo ludilo. Mi smo svašta videli kroz karijeru, ali smo sa odjekom publike na Paliću stvarno bili iznenadjeni, zaista smo ih digli na noge”, opisao je lider.
Uskoro imaju koncert u Nišu – Banovina (dan posle Beograda – 23.09.), kao i u prostoru Studentskog kulturnog centra Novog Sada – SKCNS Fabrika.
Momčilo Bajagić Bajaga nedavno je samo pozitivne reči istakao o grupi “Partibrejkers” i povodom jubileja od 40 godina rekao je da su “ostali dosledni svojoj muzici, da su značajan ne samo rok bend, već i ritam i bluz sastav, i da su svojom pojavom uneli puno energije na našu scenu, a posebno sa Canetovim lucidnim tekstovima koji su imali specifične parole”, na šta je Cane u svom stilu samo kratko rekao “Bajaga je naš drug”.
Muzičar Kostić se osvrnuo na uvek aktuelnu temu o digitalnom svetu i za sebe kaže da nije u tom “gasu” da ga zanimaju društvene mreže, mada se ponekad pojave neki lažni profili na Fejsbuku sa kojim Cane nema nikakve veze.
“Imam staru “nodžu” (mobilni telefon Nokia, prim. aut.), ne idem za trendovima, novim modelima, a baterija traje od jednog do drugog punjenja, kao i naš život. Nekad si prazan, pa se napuniš dobrom energijom, ili osmehom u prozu koja je plata za ranu, što da ne?”, poetski je iskazao svoj stav.
Prvi koncert u Dadovu imali su 4. oktobra 1982. godine i Cane smatra da se od tada do sada sve promenilo da bi ostalo na kraju isto.
“Mi smo rasli, na tom prvom koncertu sam imao 18 godina, a sada ću napuniti 58. I dalje te zanimaju iste stvari, taj jedan poziv koji će promeniti svet (aluzija na stihove ove grupe – “Jedan poziv menja sve” iz pesme “1000 godina“ prim.aut.). Neke pesme sam pisao kao klinac, a te neke stvari i dalje stoje, to je nesvesna potraga za vertikalom”, primetio je Kostić.
On je istakao kako je uvek bio na strani slabijeg i onih eksploatisanih, bio je i ostao autsajder.
“Dakle, čovek koji stoji sa strane, i svedok je vremena u kome živi, to je – autsajder. Partibrejker je onaj čovek koji se zalaže za istinu, i pripoveda priču koja nije primljena kako treba. Borac za svež vazduh, borac za istinu, slobodno mišljenje. Istina je ono što jeste, a laž ono što nije. Sada možda to zvuči kao topla voda, mada danas ljudi ne žele da čuju istinu, vređa ih, jer je nisu dostojni, “kratki” su za nju ili im se to samo tako čini”, duboko je analizirao situaciju rok umetnik, tekstopisac, vokal.
Frontmen “Partibrejkersa” kaže da je rokenrol ta muzika koja daje dinamiku, vitalitet, diže posle svakog pada.
Tako im se desilo da stignu premoreni na neku svirku u drugi grad, ali kada se popnu na binu i dobiju od publike sjajnu reakciju, umor im odjednom nestane.
“Završi se koncert, više ti se ne spava, nisi umoran, zadovoljan si, jer si nekome dao nešto, što si pobedio svoju slabost. Danas ko odudara, taj zaudara u ovoj sredini gde se glupostima aplaudira. Problem je u tome što neće ljudi da se razlikuju, već žele da budu politički korektni. A veliko je pitanje da li su zbog toga srećni”, zapitao se u svom stilu Cane.
Roker je primetio da danas mnogi govore “svejedno”, a ta “svejednost” po njemu dovodi ponekad do ravnodušnosti koja nas vodi do apatije, anemije života, u uvenuće.
Poslednji studijski album naziva “Sirotinjsko carstvo” snimili su 2015. godine, a tokom četiri decenije su iznedrili ukupno osam albuma – “Partibrejkers I” (1985), “Partibrejkers II” (1988), “Partibrejkers III” (1989), “Kiselo i slatko” (1994), “Ledeno doba” (1997), “Gramzivost i pohlepa” (2002), “Sloboda ili ništa” (2007).
U jednom periodu pre pandemije govorilo se o mogućem raspadu benda, ali nakon manje pauze, ipak su se vratili da rade punom parom i osvajaju na solo koncertima ili festivalima kao Beer fest, Exit, “Wind Rock fest” (Vršac) i druge manifestacije po celoj Srbiji i regionu.
“Nije nas korona omela u stvaranju novih pesama. Imao sam svoj drugi bend “Škrtice”, kao i saradnje sa drugovima iz grupa – “Ritam nereda”, “Point Blank”, “Artan Lili”. Mi kao bend “Partibrejkers” nismo nikada bili u prvom deljenju, mi smo kao 13. prase, verovatno mnogi se pitaju – Ma ko su ovi?”, ocenio je Zoran Kostić i dodao da srpski bendovi danas objavljuju za hrvatske diskografske kuće, jer “ovi domaći nisu spremni”.
Cane je gostovao na hit rok pesmi “Rokenrol posle rokenrola” alternativne noise pop rok grupe “Artan Lili”, što je bila neobična uloga za harizmatičnog vodju rok sastava.
Na koncertima Caneta i ekipe koju čine i gitarista/tekstopisac Nebojša Antonijević Anton, svojevremeno su bili Džoni Dep, Džim Džarmuš, Emir Kusturica.
“Smatram da sam veoma jednostavan izvođač – refren, strofa, solo, refren, izlazimo na bis i to je to. Za sve koncerte benda dogovaramo se sa čovekom koji godinama radi sa nama, ali u principu ko god može nešto da uradi oko organizacije svirki, dobrodošao je”, otkrio je muzičar i takodje dodao da se obično sa organizatorima dogovara za svirku u roku od dva, tri minuta, a kada razgovor prelazi 4 ili 5 minuta, onda ima utisak da taj neko hoće da ga prevari, posebno kada mu daje neke debele ugovore sa dosta strana da potpisuje. Tada Cane daje svojim advokatima da čitaju ugovore.
Sve što rade “Brejkersi” to je bez sponzora, i trude se da ulaznica bude dostupna našoj publici.
“Supernaut” i Đile Marković će svirati 22.09. kao predgrupa, a set lista je uvek ista na gotovo svim koncertima, jer Brejkersi sviraju uglavnom iste stvari, prema rečima Caneta.
“Publika od nas traži pesme “Prsten”, ili “Stoj, Džoni”, ili ima onih “pametnjakovića” koji tako traže neke pesme koje smo i mi zaboravili. Dešava se da nekad čovek nešto zaboravi jer mu je glava puna gluposti”, ocenio je pevač i pisac tekstova.
“Moraš da ispričaš svoju istinu, jer ti u suprotnom publika neće verovati, a nju ne možeš da prevariš. Odnosno, možeš da je isfoliraš jednom, ali već drugi put te ona provaljuje, i onda se osećaš glupo pred ljudima, a ja to sebi ne mogu nikako da dopustim. Ja volim svoju publiku, volim sve oko toga”, izričit je muzičar, koji je muzičku karijeru počeo u bendovima “Urbana gerila” i “Radnička kontrola”, pre “Partibrejkersa”.
O razlozima za preseljenje iz Beograda u Zrenjanin, rok muzičar kaže da je osetio u tadašnjem trenutku da više nema dovoljno mesta za njega u prestonici, a i supruga mu je iz ovog vojvodjanskog grada, i još je na više nivoa osetio prednosti života u manjim mestima – gradovima.
“Tamo je sasvim drugačija sredina – manje frustracija, manje ljudi i gužve. Imam svoje jezero – Peskara, na 10 minuta od kuće, gledam kako se tamo mitare labudovi. Uvek smo tamo moji prijatelji i ja – uživamo, dolazimo prvog januara da nazdravimo sledećoj godini koja će nam preko Peskare doneti mnogo zadovoljstva. Lepo je kad negde možeš da se kupaš pet meseci i kad ti lete labudovi iznad glave, gledaš kako priroda menja svoj lik”, poetično se izrazio Kostić i preneo utiske uživanja.
Onda je dodao da čovek pokušava da menja svoj lik, ali mu to ne uspeva, jer iz njega uglavnom uvek izadje jedno te isto.
“Voleo bi da su ljudski odnosi danas drugačiji, da ima više tolerancije, ljubavi, strpljenja. Ono što nisam voleo mlad, ne volim ni sad, ali sad više niko nije mlad”, u svom maniru stihovanja i rimovanja kroz razgovor Cane je poentirao i ovu temu.
Kostić je siguran da je mladjim generacijama danas veoma teško i često razmišlja na tu temu: “Odvratan svet smo im ostavili, užasne odnose, veliki smo krivci za sve to što im se dešava. Oni su dobri i super su bića dok ne počnu da liče na nas”.
Onda je analizirao današnji svet otuđenja, površnosti, novih tehnologija.
“Čovek je nekad imao sveću i lampu, sada ima telefon, nekada je takodje stavljao prst na čelo, a sada telefon na uvo. Ranije je hteo da razmisli, da dodje do nekog rešenja, a sada sve dobija zdravo za gotovo. Ali, ima nekih ljudi koji Božjom promišlju neće da budu u toj šemi, već da budu nosioci istine, nebeski dostavljači. Mada, većina ljudi danas je u horizontali, i mi u bendu smo tako ponekad, dolaze takvi periodi”, otkrio je Cane koji ima stav da ljudi zbog tih telefona danas žive u apstrakciji, i veoma je teško u takvom stanju da se pronadje neka identifikacija sa njima.
“Ako ne znaš ništa, ljudi manipulišu sa tobom. Nikome nije stalo do istine bar malo. Od istine se čovek vređa, ne može da pobedi svoju uvredljivost. Što manje vredi, to više diže čovek cenu sebi. Nešto se desilo sa ovim narodom, a to je da je izgubio poštovanje prema drugom, mada ustvari je izgubio samopoštovanje za sebe”, iskazao je svoje mišljenje.
Ponosno je Kostić istakao da im je aktuelna turneja veoma uspešna, jer je publika izvanredna svuda gde su bili, skače na koncertima, peva sa njima uglas sve pesme, i njemu lično prija kada mu tako “jedu iz ruke”.
Opet, smatra da je i razlog tome doprinela korona, jer su ljudi postali zbog ovog virusa deprimirani, tako da su sada veoma željni muzike, sadržaja, kulturnih aktivnosti, vape za tim da im se nešto desi.
“To je kada žar u pepelu živi, a taj žar je – muzika. Ljudi su isti samo sa Božijih visina, dole svi smo različiti, ali moramo da budemo ljudi. Čovek je napravio čoveka, a onda je on krenuo da se dorađuje”, detaljno je analizirao situaciju i podvukao da je znanje bez mudrosti jednako – oholost ili samoljublje.
“A znamo da ko se uramljuje, taj se osamljuje. Sve znamo, sve nam je poznato, ali smo lenji da pokažemo napor za svoje spasenje. Mnogo je važan taj napor otporu. Danas je napor zapravo otpor besmislu, koje ne nudi ništa, samo je upakovano, a u sebi nosi prazninu. Cilj je osamiti čoveka da bi moglo da se vlada sa njim”, nimalo pesimistične reči je uputio vođa “Partibrejkersa” i dodao da – “Kad si srećan, korak ti je lak, i drag ti je svak”.
Na samom kraju zapitao se Cane mnogo toga, kroz tumačenje da “ideja spasenja sve nas menja”, te onda – “Šta će biti sa nama kada više ne bude nas?”, zaintrigirao je Kostić.
“Na koncertu 22. septembra neka svi uživaju, da dođu sa svojom ekipom, da momci upoznaju neke devojčice, a one da upoznaju neke frajere, što da ne?”, poručio je i zaključio Zoran Kostić Cane za Tanjug TV i emisiju “Kulturno”, svake subote u 20.00h.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket
