ZEMLJA GRUVA: ANA KONSTRAKTA, ZOE KIDA, MC MILOVAN

Klub Fest, Zemun:
18. januar & 15. februar 2020.


NAMA SU PORODIČNE VREDNOSTI NA PRVOM MESTU

Beogradski bend nastao je još 2007. godine i to sasvim spontanim okupljanjem muzičara oko Studija Gruvlend! na Vračaru, gde se ekipa očigledno veoma brzo razumela, zbližila i krenula u kreativan proces umetnosti. Što bi mladi danas u žargonu rekli – skontali su se na keca. Prisutan je jedan veoma pozitivan duh, jaka ambicija, kao i novi pristup muzičkom poslu. Zanimljiva grupa entuzijasta napravila je sopstvenu državu Gruvlend kao jednu neobičnu apstrakciju i donekle avangardni koncept stvaranja. Čak imaju i svoj Ustav, ali taj zakonik ima samo jedan član koji se poštuje: „Svako ko želi da živi i radi na teritoriji Gruvlenda mora da bude srećan“.

Svakako drugačiji, originalni, pravi unikat na ovim prostorima, a i šire.
Počeli su kao ekipa od 12 žigosanih ili 12 veličanstvenih, a danas ih je u ekipi 10-oro. Gde god da nastupaju, koncerti su im rasprodati. Pokušaćemo malo kasnije da nabrojimo samo najznačajnije prostore gde su svirali i pevali, ako uspemo. Za tako kratko vreme postojanja od 11 godina neverovatan je i impozantan broj njihovih koncerata.

Oni su… ZEMLJA GRUVA.
Imaju tradicionalni koncert No. 9 sada u subotu, 18.01. u zemunskom klubu Fest. Kako je već rasprodat nastup, zakazan je novi termin: 15. februar!

Od aktuelnih svirki biće i 31.01. na sceni Kruška Pab u Kruševcu.

Danas imamo troje vodećih sagovornika iz ove mnogobrojne ekipe:
Ana Đurić Konstrakta
Ana Radonjić – Zoe Kida
i frontmen MC Milovan – Minja.

Tri vokala sa donekle različitim muzičkim stilom već se od ranije predstavljao javnosti preko saradnje sa elektro bendom “Mistake Mistake”, sa kojima su nastupali ispred popularnih stranih muzičara kod nas u Beogradu – Prodigy, Kosheen, dok su kao Zemlja Gruva svirali ispred nesrećne Amy Winehouse, a bili su i predgrupa čestim gostima kod Srba – Nouvelle Vague.
Imaju dva uspešna albuma “WTF Is GRUVLEND?” (2010) i “Šta stvarno želiš?” (2016) sa pregršt hitova modernog pop zvuka (Greatest Hits Collection 2018), gde se prelamaju i hip hop, R’N’B, pop jazz, važno je da postoji sjajan gruv uz koji se igra.
Ko od pevača napiše pesmu, mora i da je peva, to je pravilo i koncept ove muzičke priče. Tako Konstrakta tvrdi “Nisam znala da sam ovo htela”, a Zoe Kida samo ima i gaji “Najlepše želje”. Često su im ruke u “Sudoperi”, povremeno osećaju “Tugu” kada im izmiče “Đango”, san im je “Afrika”, a najviše uživaju u “Čudesnim svetovima”, koji su im doneli zapažen nastup na Beoviziji 2008, odakle im je i lansirana karijera. Na to takmičenje se vraćaju i 2009, ali tada sam ishod za njih beše – “Svejedno je”. Novi hit singl im je – „Krugovi“, izašao na jesen 2019.

• 

Iako se zna da postoji precizna hijerarhija u sastavu, jasno je ko kosi a ko vodu nosi, mi ispred magazina Music Pocket kao pravi džentlmeni prednost uvek i zauvek dajemo – damama. Onda će doći na red i muški deo ovog vodećeg trojca.

Zato i dobijamo jedinstveni intervju: Tri u jedan!
Privlačna trilogija ili triptih razgovora.

Hajde za početak da zavirimo u – Konstraktinu priču …

1 ANA ĐURIĆ – KONSTRAKTA

Po obrazovanju arhitekta, ali se od same struke odvojila. Majka dvoje dece, neobičnih upečatljivih očiju, deluje kao naslikana. Zajedno sa kolegama iz benda muziku stvara u okviru sopstvenog studija „Gruvlend“. Za odličnu hit pesmu “Đango” bila je inspirisana jednim filmom. Zanima nas postoji li trema na samim nastupima, posebno kada je pred milionskim TV auditorijumom u emisijama “Tri boje zvuka”, “Jelen Top 10” ili spomenuto takmičenje “Beovizija”.


VIŠE VOLIM DA DAJEM NEGO DA PRIHVATAM KOMPLIMENTE

Vaša pesma “Đango” bila je donekle inspirisana filmom “Django Unchained” Kventina Tarantina. Da li inače pratite sedmu umetnost i ostvarenja pomenutog reditelja? Da li postoje još filmova koji vas pokrenu da stvarate pesme, kompozicije, stihove ili samo instumentale? Privlači vas da se bavite primenjenom muzikom za filmove, pozorište, reklame ili TV serije?

– Pratim koliko mogu. Ne dešava se direktna inspiracija, ali svakako značajni filmovi pomeraju svest, daju neko iskustvo i na taj način, samim tim imaju uticaj i na naše pisanje. Gruvlend je imao par angažmana u primenjenoj utici, ali ja lično ne, niti sam kompetentna za tako nešto, nažalost.

Po obrazovanju arhitekta, a opet muzika je u prvom planu. Da li nalazite sličnosti između ovih umetnosti, odnosno veština? Ima li šanse da se nekada u životu vratite arhitekturi ili na to ipak više ne pomišljate? A da ste ostali u toj branši, koje biste poslove u toj oblasti voleli da radite – dizajn enterijera, projekti zgrada, restorana…?

– Ono što sam nasledila iz našeg obrazovanja u arhitekturi jeste pristup radu. Ja pesme i video radim nekako projektno, po temi, svaka je za sebe, ne obrađujem jednu temu dva puta. U tom smislu, već sam dosta tema koje me interesuju i obradila. I druga stvar jeste organizacija, pa negde te veštine primenjujem u radu sa bendom.

Ne verujem da ću se vratiti projektovanju, to nije posao koji se radi usput, mora ozbiljno da mu se posvetiš. Nisam nikad volela da radim enterijere, uopšte mi ne ide to oblaganje i dizajniranje, više sam volela projektovanje, matematiku kretanja i korišćenja prostora. Da projektujem, volela bih da radim na javnim objektima, ne i na poslovnim, ali svi znamo da to više skoro da i ne postoji, jer nema takvih investicija.

Da li vas uvek raduje kada čujete da su vam koncerti – rasprodati? Tako je bilo i sa Velikom salom SKC-a, klubom Fest gde ponovo nastupate 18. januara, a zatim i 15. februara. Osećate li onda neki pritisak i obavezu da tolikoj publici pružite maksimum te noći? Umete li da osluškujete puls i ukus vaših fanova, posebno na tako manjem, intimnijem prostoru kakav je Fest, gde ćete biti blisko okruženi pravim ljubiteljima?

– Naravno da me raduje. To je nekakva potvrda da ono što smo radili ima nekog smisla i automatski mi je i pritisak manji. Koncerti u Festu su već tradicija i tradicionalno su i rasprodati. Svaki je bio lep, intiman, nekako drugarski, pa verujem da će tako biti i ove godine.

Kako je raditi sa toliko muških individua u bendu, a vi žene ste ipak u manjini? Naravno i Milovan-Minja će dobiti pitanje kako je raditi sa dve pevačice! Kao vaš brend – bend Gruvlend i u celoj muzičkoj priči da li se slažete ili ume da bude razmirica, trzavica, kreativnih razlika, i kako pronalazite kompromisna rešenja kao kolege?

– Ne nailazim ni na prepreke ni na olakšice u bendu, zbog toga što sam žensko. To nekako nije tema kod nas. Nesuglasica više nema mnogo, budući da se zna da je Milovan taj koji vodi politiku benda.

Imate zaista neobične prodorne oči kao vaš poseban zaštitni znak. Dobijate li često komplimente na račun očiju i kako se nosite uopšte sa lepim rečima, laskanjem? Umete li da odreagujete ili se ipak stidite i ne znate da uzvratite kompliment?

– Da li je sad ovo kompliment? Hvala :). Dobijam često nekakve komentare za oči, na šta uvek odgovorim da sam u stvari ćorava, i da imam veliku dioptriju. Što će reći da nisam baš vešta sa prihvatanjem komplimenata, više volim da ih dajem i da druge hrabrim.

Postoji li veće uzbuđenje ili nervoza kod vas kada se snimaju emisije uživo na TV ili uopšte nastupi u TV studiju – Beovizija, Jelen Top lista, Tri boje zvuka? Ume li u tim situacijama da vas možda trema parališe ili to posmatrate kao bilo koji koncert i nastup u vašoj karijeri? Kad smo već kod toga, da li biste ponovili Beoviziju kao na početku karijere, ako vam znači da se takmičite sa ostalima i da odete na Evroviziju?

– Ima treme kod svakog snimanja. Bar kod mene. Imam borbu misli, pa se kao nešto kuliram, pa sam sebi smešna što uopšte imam tremu, a imam sto godina. Mada kad krene stvar, onda nekako uđeš u svoj posao i zaboraviš na tremu.

Mislim da je Zemlja gruva ostavila svoj doprinos Beoviziji i još važnije – recepciji Beovizije kao takmičenja kod ostalih kolega muzičara i kod publike. (U smislu prevazilaženja stavova o tome kako je to nešto što je blam.) Na Beoviziji bih više volela da se pojavimo kao kompozitori za nekog drugog izvođača, pre nego kao sami izvođači.

Sledeća neka nam se pripremi ….

2 ANA RADONJIĆ – ZOE KIDA

Kao i Konstrakta, i Zoe Kida je diplomirala struku kojom se ne bavi, ovde je to – Španski jezik i književnost. Veoma je svestrana, mnogo toga je zanima, te je tako postala i TV voditeljka. U pesmama ume da se žali što ima jednu “Vucibatinu”, a onda joj odzvanja “Jače, manijače”, a obožava “Vodu”. Ima i svoj modni brend “Petlja”.

Kada je na sceni, Zoe Kida zaista ume baš da – kida!
Posebno zrači i u uvek atraktivnim spotovima.
Srećno udata, majka dvoje malene dece. Drugo detence je tek beba.
Zato je na prvom mestu ponosna i požrtvovana mama.
Hvala joj što je odvojila malo vremena i za naš intervju.

Hajde da uđemo u Zoinu priču ….

ŽIVOT JE PREVIŠE KRATAK DA SE POSVETIŠ SAMO JEDNOM POSLU

Kada pišete pesme, da li se opterećujete time da one postanu slušane, pravi hitovi? Opet, vi jeste tvorac hitova, pre svega pesma “Najlepše želje” koji je pravi zaštitni znak vašeg benda. Kakav je prvi osećaj kada vidite da je neko vaše delo postalo toliko traženo, popularno i živi neki svoj život, a poteklo je iz vaše duše?

– Proces pisanja je veoma neuhvatljiv i specifičan zato što zavisi od naleta inspiracije. Sve što pišem je ono što mislim, nikada se ne vodim trendovima ili onim što bi „moglo da prođe“ kod šire publike. Svakako bih volela da sve što napišem bude slušano, međutim napraviti hit je pre svega pitanje sreće. “Najlepše želje” je pesma koja se ispostavila kao najslušanija, ali to niko nije mogao da pretpostavi. Ispostavlja se da sve za šta mi mislimo da će biti bum na neki način nas demantuje.


Kako uspevate da balansirate između divne uloge majke gde je drugo dete tek ugledalo svetlost dana i muzičke karijere, ali i drugih angažmana koje imate? Da li vam se dešavalo da privatan život nekada ozbiljno trpi zbog poslovnog?

– Još uvek ništa ne uspevam, videćemo kako će to ići. Svakako sam brza i navikla sam da žongliram i multitaskujem i tada sam najproduktivnija. Istina je da se zadaci i obaveze usložnjavaju ali za ono što voliš uvek nađeš vremena. Dešavalo se da zamrznem obaveze u kući i delegiram ih ukućanima, ali za to se uvek ima razumevanja, viši ciljevi su viši ciljevi.

Najlepše želje, Nisam znala da sam ovo htela, Čudesni svetovi, Jednom je sada, Sudopera, U opasnosti, Afrika, Jače manijače, Đango, Vucibatina, Tuga …
Od ovog spiska imate li omiljenu pesmu vašeg sastava bez obzira da li ste je vi pisali ili ne? Ili je nemoguće odlučiti se za broj jedan? Da li se zaista umetnik oseća dok peva, piše, stvara delo, da su mu to kao njegova deca i onda ne može da bira koje je najlepše?

– Ja imam svoje favorite koji se ne menjaju. Najponosnija sam na Jedan dan i Manijaka i to je jedino što slušam od onoga što sam otpevala. Volim Tugu i Nisam znala da sam ovo htela, Vodu…

Kako ste diplomirali Španski jezik i književnost, da li stižete da se bavite i tom svojom strukom, osim iskustva u Ustanovi “Đuro Salaj” još ranije? Možda biste neke pesme prepevali na španski i pokušali za njihovo tržište, u okviru benda ili u solo varijanti? Imate li u sebi “španske krvi”? Omiljeni pisac sa ovog govornog područja?

– Nažalost, ne bavim se svojom profesijim i ispala sam iz voza. Jezik je nešto što se ne zaboravlja ali zahteva bavljenje na svakodnevnom nivou. Znala sam odmah da me profesura ne zanima, mada je ta epizoda u Đuri bila simpatična. Za prepev bih morala da se potrudim, ali nije isključeno. Nisam baš hispano tip, ali obožavam njihovu kulturu, književnost, flamenko… Omiljeni pisci su mi – Hulio Kortasar, Huan Marse, Borhes…

Prija li vam da budete toliko svestrani: muzičarka, voditeljka na RTS (emisija “Osim toga”), stvorili ste i modni brend “Petlja”? Gde sebe Zoe Kida najviše vidi od toliko talenata? I kao vegetarijanac, da li planirate možda da vam i to bude neki vid posla, otvorite restoran te kuhinje, ili pravite recepte, blog, vlog, emisija?

– Da krenemo otpozadi… Ne nameravam da otvaram restoran ili se ozbiljno bavim ugostiteljstvom. Odnedavno kuvam i zavolela sam taj zadatak i poželela sam da podelim sa ljudima ono što sam naučila. Tako je nastala emisija „Foodlovers“ koju sam snimila sa mojim mužem. Vegetarijanska ishrana je predivna i može biti veoma maštovita. Imam mnoštvo interesovanja, ali vremena je malo, pa se malo i gubim sa svim što me zanima… vreme je takvo da nameće multitaskovanje i brojne veštine, tako da se sve više ljudi bavi raznim poslovima. Život je previše kratak da se posvetiš samo jednom poslu.


Dosta nastupate u prestonici, kao i u Srbiji, i nedavno regionu – Šibenik. Koji koncertni prostori vam najviše leže i prijaju: Dom omladine, Fest, Zappa barka, Subbeerni centar, kao i festival u BitefArtCafe-u na Kalemegdanu? Prija li vam što ste nastupali i u Areni među ostalim kolegama, jer vas je Radio 202 izabrao za proslavu svog 50. rođendana? Znači li muzičaru kada je među najboljima, kao na Exitu?

– Nijedan koncert, a bilo ih je blizu 1000, nikada nije bio isti, čak i u istom prostoru… To je čar i lepota ovog posla. Volim beogradske koncerte, a volim i region i upoznavanje nove publike. Svaki koncert je priča za sebe…Svako priznanje znači, pogotovo kada dolazi od kolega.

Stižemo i do muškog predstavnika na kraju.
Neka nam se pripremi ….

3 MC MILOVAN – MINJA

Muzičar, pevač, kompozitor, aranžer, producent. Dakle sve. Esencija, pokretač benda, težište, omega i alfa. Sada dolazimo do onog dela kada ćemo probati da navedemo gde su sve nastupali Gruvlend momci i devojke, u plodnoj koncertnoj karijeri.
Slavili su 10 godina na rasprodatom koncertu u Velikoj sali SKC-a u Beogradu krajem 2018, a u prestonici su skorije, osim kluba Fest, svirali i na Zappa barki, bili pozvani na proslavu 50. rođendana Radija 202 u Areni sa drugim kolegama (Van Gogh, Neverne bebe, Bajaga, YU Grupa, Artan Lili, Dejan Cukić). Tu se njihovi koncerti u Beogradu ne završavaju, poslednji put su bili u glavnom gradu na festivalu “Nula Radio Funk Fest” na Summer Stage BitefArtCafe-a Kalemegdana (avgust). Oni su bez problema svirali i u manjim klubovima više za cover bendove tipa Lemon Chili, Tramvaj, kao i Brankow, Galerija Štab. Čak su nastupali i u Ušće Shoping centru, naravno i Subbeernom centru, i uveseljavali su mališane i porodice tokom ranijih novogodišnjih praznika – Požeška-Ulica otvorenog srca. Atrakcija Letnja scena Gardoša u Zemunu takođe je bila njihova. Da ne bude samo decentralizacije i “Beogradizacije”, Zemlja Gruva je opasno gruvala i na festivalima Exit, ugašenoj “Nisomniji” (Niš), imali su Doček 7527 (Srpska Nova godina 2019) u Novom Sadu – Kulturna stanica Svilara. U istom gradu upisali su se i u Berta Gastro Pub. Nisu zaobišli ni Kopaonik, ni Studentski dom Pančeva, a Niš su posetili u više navrata – PozitivNI festival – Park Čair, klub Clinika. Tu je i čuvena Pivnica Floyd u Šapcu, a ni region im nije promakao – Republika Srpska (Banja Luka), BiH (Sarajevo, Tuzla), Hrvatska (Dubrovnik, i nedavno – Šibenik).

Ovo je – Milovanova priča …


MI SMO VIŠE UDRUŽENJE MUZIČARA NEGO KLASIČAN BEND

Kako je biti u tolikom bendu od 12 članova – na samom početku? Da li ste vi tada bili 12 žigosanih ili 12 veličanstvenih? Možda svega par bendova danas ima toliki broj članova – Beogradski sindikat, Dejan Petrović & Big band, Ničim izazvan. Gde su prednosti i mane kada je toliko muzičara na sceni? I koliko je moguća isplativost na koncertima, nastupima, jer obično i glumci rade privatne produkcije za pozorište sa što manje lica u drami ne bi li svi komotno zaradili?

– U fokusu je uvek muzika i zato se trudimo da je iznesemo na najbolji mogući način u datom trenutku. Prvi album je nastajao u studiju krajem 2000-ih. Radio sam ga sa Petrom Milanovićem, Zoe Kidom i Konstraktom. Kada je bio završen počelo je prvo okupljanje benda. Sve aranžmane na albumu smo radili, kako bi se reklo „bogato“ tako da je i bend morao biti mnogobrojan, jer kao što rekoh bitno je da naša muzika bude najbolja moguća u datom trenutku.

Na početku nas je bilo 12 i vozili smo se autobusom na svirke. To je uvek bila jedna velika zabavna ekipa. Mi smo i sami bili iznenađeni da smo imali toliki broj koncerata.

Vremenom je broj ljudi u bendu varirao tako da sada nastupamo sa najkraćom mogućom ekipom i ima nas 10 sa toncem. Ponosan sam na to ko je sve svirao u Zemlji gruva.

Isplativost svirki zavisi od broja tih nastupa godišnje, njihovog koštanja i individualne situacije članova benda, gde pre svega mislim na to da li su neki od njih negde stalno zaposleni ili su free lenseri. Bend kao naš teško da može sviranjem da obezbedi kompletnu egzistenciju svojim članovima u ovom trenutku. Mislim da to nije mnogo drugačije ni sa drugim kolegama na sceni.

Ko je od vas osmislio taj koncept da svako ko napiše pesmu zapravo je i peva od vas tri vokala? Kako je inače raditi sa dve žene pevačice? Morate li da imate razumevanja za sve dileme, trileme, nesuglasice, promene raspoloženja, posebno jer su obe majke i prolazile su kroz te kompleksne faze drugog stanja?

– To što su majke poboljšava situaciju u komunikaciji :-). Nas troje smo zajedno u bendu preko 15 godina i moram da kažem da smo se mnogo više slagali nego svađali.

Koncept da svako peva svoj tekst i melodiju datira još iz benda Mistake Mistake gde smo se nas troje prvi put okupili i zapevali zajedno.

Mi i jesmo više udruženje muzičara nego bend u klasičnom smislu. Gajimo individualni stvaralački rad i uredno ga zakonski regulišemo u zajedničkom dogovoru. Sve to nam omogućava mnoge saradnje sa kolegama muzičarima što čini veliku prednost kada se baviš ovim poslom.

Vi ste u bendu glavni stožer: muzičar, pevač, kompozitor, aranžer. Da li osetite veliki teret i odgovornost kada je sve na vama, odnosno veći deo pesama iz opusa? Kako se poklapaju vaši senzibiliteti u vezi novih pesama pri stvaranju, sa dve dame, kao i svima u bendu?

– Moja odluka da se posvetim muzičkoj produkciji je zasnovana na ideji o saradnji sa muzičarima koji se međusobno inspirišu svojim stvaralaštvom i umećem.

Naravno da kvalitet saradnje zavisi od ličnosti i njihovog vaspitanja pa je taj aspekt veoma važan kada se radi o članovima benda Zemlja gruva.

Nama su porodične vrednosti na prvom mestu.

Uvek nalazimo zajedničku inspiraciju jer to zaista nije teško kada se ljudi prepoznaju u jasnim zajedničkim ciljevima i pozitivnim stvaralačkim stremljenjima 🙂

Kako imate svoj studio i celu produkciju “Gruvlend”, da li je danas samo tako najlakše i najbrže raditi? Da li ste za ovih 11 godina postojanja možda mogli da onda snimite i više od dva studijska albuma, ili vam to nije nimalo značajno? I da li su mnogi insistirali da definišu vaš žanr – pop, jazz, groove, jazz pop?

– Opet ću da pomenem naše korene u bendu Mistake Mistake gde su Braća Edi i Ivan Bon zajedno sa nama otkrivali čari DIY produkcije. Ni tada nismo bili jedini. Dakle koncept potiče još od 1997. i do sada se mnogo radilo na studiju. Svakako više nego na bendu. To je zato što se muzika najviše konzumira kao studijski snimak i naš fokus na njenu trajnost nas dovodi do toga. Danas muzičkom scenom vladaju programeri muzike.

Pesme uvek radimo temeljno i najbolje što umemo u datom momentu. Prema svakoj se odnosimo kao da pretenduje na prvo mesto Bilbordove liste. Verujem da ozbiljno posvećivanje muzici jedino može da izazove posvećenost publike.

Definisanje žanra nam ne smeta. Mi se takođe koristimo žanrovima u unutrašnjoj komunikaciji. Igranje sa žanrovskim elementima unutar pop formata je od početka bio jedan od osnovih postulata Gruvlenda!

Sledeća vaša stanica u Beogradu je klub Fest – 18. januar. Da li praktikujete da dovedete neke goste ove večeri? Šta sve fanovi mogu očekivati od vas i vaše energije tada? Da li se set lista pravi prema ukusu publike, da ih ispoštujete maksimalno?

– U ovom trenutku su sve karte za subotnji koncert rasprodate. Mi smo se dogovorili sa Jensom iz kluba Fest da za sve koji nisu stigli da kupe karte odsviramo još jedan koncert u prvom sledećem mogućem terminu i to će biti 15.02.2020. Naravno da su svi koji budu želeli da ponove koncert – dobrodošli.

Mislim da ovo govori sve o odnosu Zemlje gruva sa svojom publikom na koju smo ponosni jer se radi o digitalno obrazovanim ljudima, obzirom da je ovo već treći koncert koji radimo sopstvenom online prodajom karata na sajtu www.zemljagruva.com .

Da li se rado odazivate da budete predgrupa velikim stranim bendovima? Imali ste već to iskustvo sa Prodigy, Kosheen ili Nouvelle Vague. Koji od svetskih imena su ostavili najjači utisak, ako ste imali prilike da ih tada upoznate? Ima li neki strani muzičar koji vas je oduvao u poslednje vreme u našoj zemlji ili van granica, ako idete?

– Darko Rundek sa svojim novim bendom gde sviraju glavnicu Haustorovog repertoara. To nas je razbucalo!

A najveća fascinacija je bilo sviranje pred tada jednom od najvećih planetarnih zvezda Amy Winehouse u Beogradu. Još uvek ne mogu te sve utiske da složim….

Izvor: Ivan Makragić – Redakcija
Foto: Kosta Đuraković