Završna večer Nišville jazz festivala

Oko 10 000 ljudi na završnoj večeri Nišville jazz festivala

Već dugi niz godina nije bilo onoliko ljudi na Nišvillu kao sinoć. Lepo vreme je imalo dosta uticaja na to, jer pravo leto tokom trajanja festivala nismo imali već nekoliko godina. Ali da se ne lažemo, dolazak Gipsy Kingsa i Paca Ballarda je definitivno bio najveći razlog.
Iako su organizatori najavili da se dođe ranije, iako i jesmo došli ranije, imali smo problema da uđemo. Ulica je bila zakrčena tamo ispred ulaza u Tvrđavu i cenim da nas vozači nisu baš nešto posebno voleli u to neko vreme. A bogami ni kasnije, kada smo se vraćali.
Neću da kažem da ostali izvođači nisu bili na vrhuncu zadatka, ali ipak su Gipsy pokazali zašto vredi preći pola Evrope da bi se došlo na takav koncert. Doduše, neki su se razočarali jer nisu shvatili da postoji više od nekoliko bendova pod brendom Gipsy Kings, ali to ne znači da su manje kvalitetni. Iz originalne postave gosn Paco je pokazao kako se svira gitara. Dobili smo žuljeve na jagodicama prstiju samo od gledanja kako čovek svira.
Magično je bilo gledati kako sve te hiljade i hiljade ljudi đuskaju, pevaju, njišu se. Neki su dobili i upalu mišića od držanja telefona visoko u vazduhu (a neki prisutni su bili srećni što im je telefon crk’o dan pre, inače bi i njih to strefilo).
Naravno da nisu izostali najveći hitovi, svi oni koje jako dobro znamo. Ali vrhunac je bio kada su, nakon što je Kingsima dodeljena nagrada „Šaban Bajramović“, na binu izašli i članovi orkestra Fejata Sejdića, njegov unuk koji po umeću nikako ne zaostaje za slavnim dekom. To je zaista bilo nešto jedinstveno.
Bilo nam je potrebno sat vremena da izađemo iz Tvrđave, nekih sto metara, jer nije samo glavni plato bio krcat, već čitava Tvrđava, mase ljudi ispred svake od bina, još više šetača koji su uživali u pogledu na stare automobile, koji su sedeli po restoranima specijalno postavljenim za ovu priliku, gledali su se filmovi, pratila se umetnost, išlo se u Jazz Museum, drugi takve sorte u Evropi.
Sada nam je ostalo da izbrojimo oko 360 dana do narednog izdanja festivala. I da se nadamo da će naredne godine Jamiroquai zaista i da dođe. Kakva će gužva tek tada da se napravi na Nišvillu!