Glavni glumac je Daniel Kovačević, a uz njega iz Srbije igraju – Đorđe Marković, Mihailo Laptošević, Ksenija Repić
BEOGRAD, 16. oktobra (Tanjug) – Novi dugometražni igrani film u rusko-srpskoj koprodukciji “Ovde smo svi naši” scenariste i reditelja Jurija Suhodoljskog, nedavno je dobrim delom snimljen u Beogradu, a ekipa agencije Tanjug i portala Music Pocket je imala ekskluzivnu priliku da zaviri iza kulisa veoma zanimljivog projekta.
Glavni glumac Daniel Kovačević specijalno za Tanjug/Music Pocket je istakao da je aktuelno filmsko delo u žanru romantične komedije, kako se može okvirno definisati, mada ima pomalo primese melodrame, u naznakama, tako da su i glumci filma medjusobno komentarisali kako da odrede tačan žanr.
Uključio se autor filma Jurij Suhodoljski i objasnio da je zapravo u pitanju specifičan ruski žanr koga nema mnogo u svetu.
“To je u osnovi – komedija karaktera. Ovde su likovi predstavnici tipičnih ljudi koji žive u Rusiji, možemo ih sresti na svakom koraku, sveprisutni su, naše komšije, autentični”, približio je koncept svog scenarističkog dela ruski režiser.
“Priča počinje kao komedija, a onda kako film odmiče, otkriva se sam život, sve ono što nam čini svakodnevicu. Postoji lirski početak ove priče, prava poezija”, nagovestio je reditelj Suhodoljski.
Od srpskih glumaca, osim Daniela Kovačevića, u najnovijem filmu igraju još Ksenija Repić, Đorđe Marković i Mihailo Laptošević, a sa ruske strane učestvuju – Marija Šerbakova, Denis Semenihin, Olga Kalašnikova, Sebastjan Smešnikov, Tatjana Orlova, Aleksander Feklistov, i drugi.
Kako stoji u sinopsisu projekta u vidu detaljnog elaborata i dramaturško-rediteljske eksplikacije, ovo je priča o onima koji su bliski, o deci i roditeljima, budućim muževima i bivšim ljubavnicima, o malim psima i ličnim glasovnim asistentima.
Novi projekat predstavlja priču koja je komična, ali je i nekomična i komplikovana, o tome da je moguće naučiti robota da razgovara, a u isto vreme ne nalaziti zajednički jezik sa bliskim ljudima. O tome da je život ovde i sada i da se ništa ne sme odlagati za kasnije.
Danas je možda teško zasmejati publiku kada se u svetu dešavaju ne tako lepe okolnosti, i sa tim u vezi neki reditelji se okreću drugim žanrovima koji nisu u domenu zabave.
“Naravno, nije jednostavno u ovo vreme snimati jednu komedijju, posebno kada se pogleda ogroman broj filmova koji se snima ne samo u Rusiji, već u celom svetu, shvatamo da je komedija zapravo – kraljica svih žanrova”, ocenio je Suhodoljski za Tanjug / Music Pocket.
“Komedija je veoma komplikovan žanr, jer u njoj ili je sve smešno, ili glupo, dakle nema sredine. I onda ako ne uspe duhovitost, postidimo se. Zato je danas veoma malo komediografa. Isto tako, mnogo je pisaca, mislim na književnike, a sve je manje novih dramaturga”, izjavio je ruski umetnik i napomenuo da do sada nije snimao komedije kao reditelj, već ih je pisao za pozorište gde su imale uspeha. Tada je shvatio da se sasvim uspešno snalazi u komedijama.
Snimanje se odvijalo u celoj kući na granici Mirijeva i Zvezdare, ekipa je često radila i po ceo dan, od prepodne do kasno uveče i do sada su veoma zadovoljni kako je sve proteklo.
Reditelju se čini da će svetska premijera biti u martu sledeće godine, prvenstveno u Rusiji, a pre nekoliko dana su imali sastanak sa velikom srpskom distributerskom kućom.
Oni su im rekli da je već april slab mesec za premijere, jer počinje toplo vreme u Srbiji, i ljudi ne idu stalno u bioskop.
U tom slučaju, komedija “Ovde smo svi naši” bi mogla da se pojavi na jesen 2023. u Srbiji.
“Ovo je rusko-srpska priča, i samim tim srpski gledaoci su mi veoma važni za ovaj projekat”, naglasio je reditelj za Tanjug / Music Pocket.
Glumac Daniel se uključio oko ove teme i rekao da je teško pustiti film na leto da izadje na tržište, bilo da je Srbija ili Rusija u pitanju, jer ga tokom tih meseci neće publika gledati, svi su na odmorima, ali da eventualno može da se razmišlja u pravcu da se prikaže na nekim letnjim festivalima, neposredno pre redovne distribucije u bioskopima.
Daniel Kovačević je izjavio za Tanjug/Music Pocket da mu je zaista fenomenalno na novom projektu, da svaki put kada snima u Rusiji, nailazi na jednu posebnu atmosferu u ekipi koja je celokupno kreativna.
“Svi članovi snimanja filma, koji su deo seta, procesa stvaranja i radjanja projekta, maksimalno su posvećeni tom rezultatu u samom kadru, što mi je bilo izvanredno. Toga nema često u našem poslu”, primetio je Kovačević i dodao da mu je taj osećaj konstantan u ostvarenjima iz ove zemlje.
On je podsetio da je već radio sa režiserom Jurijem na mini TV seriji “Začarani” (2015), upoznao ga kao čistog profesionalca, i taj osećaj mu je bio neverovatan da su svi do jednog toliko predani poslu.
“Film smo većinom snimali u Rusiji, a pokušao sam u ovom delu koji je srpski, da nastavim taj osećaj”, rekao je Daniel i onda se osvrnuo ponovo na spomenute žanrovske nedoumice.
“Definitivno je naš film “Ovde smo svi naši” prava romantična komedija, to je neosporno. Ali, šta je prednost i lepota tog žanra?”, pitao se Daniel, ranije poznat kao glavni glumac filma “Kao rani mraz” (2010), rediteljski debi pokojnog kantautora Đorđa Balaševića.
“Pored komičnih elemenata, ovaj žanr se bavi ljudskom prirodom i odnosima. Posebno u ovom projektu prisutni su univerzalni odnosi, generacije koje su aktuelne. Prema scenariju mi zapravo pokrivamo tri generacije: mladi, likovi srednjih godina i oni stariji. I priča analizira te odnose na veoma kvalitetan i životan način, što je sjajno”, smatra Kovačević, vidjen i u ruskom filmu “Neoprošteno” (2018), ali i britanskom istorijskom spektaklu “Mač osvete” (Sword of Vengence 2015).
Poslednjih godina publika je Daniela mogla zapaziti u domaćim TV serijama – “Crveni mesec”, “Istine i laži”, “Senke nad Balkanom”, “Južni vetar”, “Državni službenik”.
Mladi glumac sa zapaženom karijerom u pozorištu, istakao se već u inostranim produkcijama, tako da je snimao “Predstražu” (The Outpost), kriminalističku TV seriju “Infiltracija” (2019) iz 30 epizoda, u produkciji Saudijske Arabije, koja je realizovana delom u Beogradu.
Tada je saradjivao sa australijskim snimateljem Markom Vindonom i upoznao ga sa kulturnom baštinom naše zemlje, doveo ga na svoju predstavu “Jazavac pred sudom” prema delu Petra Kočića i dalje je poznato: snimljen je 2020. i dugometražni igrani film baziran na tom čuvenom komadu.
Osim Daniela, igrali su i Vanja Nenadić, Tamara Radovanović, Emma Gojković, Mihajlo Laptošević, a premijeru je imao na FEST-u 2021.
Možda se otvaraju mogućnosti da Daniel i sa drugim stranim rediteljima, kao što je Jurij, ostvari saradnju u vidu snimanja srpskog filma.
“Apsolutno bih voleo da se tako razvija priča. Evo dok smo snimali, iz ruske ekipe imali smo samo pozitivne reakcije. Samo su pričali da smo fenomenalni, da nisu prisustvovali tako dobrom snimanju u smislu da sve teče u neverovatnom ritmu. Samim tim, naravno da želim da kolege kao Jurij snimaju i nešto u srpskoj produkciji. Potrebno je da se u tome poklopi milion stvari, ali kada bi to bila kruna našeg odnosa, ja bih bio presrećan”, ističe Kovačević i dodaje da veoma ceni i voli ruskog autora kao čoveka i dramskog umetnika.
Evo kako je prema zamisli reditelja i scenariste predstavljen Stefan u filmu, koga igra Daniel:
ima 42 godine, rođen je u malom srpskom gradu.
Olgin dečko, i drži se patrijarhalnih vrednosti: muškarac mora da štiti i zarađuje, a mesto žene je, ako ne u kuhinji, onda u neposrednoj blizini. Da štiti i zarađuje on zaista ume i zrači sigurnošću.
Stefan je vlasnik, ne toliko velike, ali veoma dobre građevinske firme.
On je jako sposoban, vlada savršeno svim građevinskim zanatima.
Ipak, privatno njegov lik je emotivan i eksplozivan, kao barut, veoma kategoričan pri rasuđivanju.
Prema ideji sopstvenog prostora se odnosi veoma nepoverljivo, pogotovo oko prostora njegove žene.
Veoma je gord i ljubomoran. Kada sebi nešto zacrta u glavi, jako ga je teško od toga odgovoriti.
Kod ruske devojke Olge, junaka Stefana privlači njena samostalnost, savremenost, složenost njenog emotivnog života, ali se on svejedno trudi da je ubaci u ram patrijarhalnih vrednosti.
Stefanu predstoji vraćanje unutrašnjeg poverenja ka ženama, da nađe u sebi unutrašnji balans muško – ženskog i da shvati da su u savremenom svetu ti odnosi harmonični.
Životna situacija mu je ovako postavljena: Stefan je podigao sam ćerku Milicu i odličan je kao samohrani otac. Žena ga je napustila i otišla u Evropu, gde se ponovo udala, kada Milica nije imala ni četiti godine.
Upravo ta (zastrašujuća, nepojmljiva) ženina predaja je ostavila dubok trag na Stefanovoj duši i ta trauma ga je promenila, tako da se je sada odnosi prema ženama sa očitim nepoverenjem.
Stefan je galantan, spreman za akciju i ima odličan ukus za oblačenje.
Veseo je, bistar i savršen svakoj ženi za ljubavnika, ume da ceni momenat i najčešće živi ovaj trenutak u životu.
Prijatelji su za njega svetinja, upravo kao dva drugara iz Srbije koji mu dolaze.
Stefan je poetičan i zna puno detalja o istoriji svoje države. On je i religiozan, ali sa merom.
Glumica Marija Šerbakova igra glavnu žensku ulogu Olge, uspešne i sposobne junakinje, koja se sticajem okolnosti nalazi u jednom ljubavnom trouglu, a da to nije očekivala.
“Olga je devojka koja je sama formirala svoj život, ima sve što bi žena u njenim godinama trebalo da ima, i dešava se da u tom trenutku kao što je Stefan, koga igra moj srpski kolega Daniel Kovačević. Ona se zaljubljuje u njega, jer je jednostavno drugačiji od svega onoga što je do tog trenutka upoznala u životu, razlikuje se od svih muškaraca ikada. To otvara neku vrstu konflikta izmedju njih, jer se mnogo razlikuje ono na šta je navikla od toga šta je našla u Stefanu”, rekla je za Tanjug / Music Pocket atraktivna ruska glumica Marija Šerbakova, čija Olga nikada nije imala sreće u ličnom životu.
U sadržaju filma dalje ona sreće svog bivšeg partnera, iz njenog prošlog života, i nalazi se izmedju te dve vatre, a pokušava da se prilagodi Stefanu, jer ga mnogo voli.
Tanjug / Music Pocket je imao jedinstvenu priliku da prisustvuje snimanju filma, kao i poslednjoj klapi u Beogradu, u veoma lepoj kući u krajevima Mirijevo i Zvezdara, gde je barem nedelju dana taj velelepni prostor bio dom glavnim junacima, do početka oktobra.
Veći deo filma je sniman u Rusiji.
Olga je po zanimanju digitalni lingvist, sposobna u svom pozivu.
Konačno ona sreće čoveka iz svojih snova, sve ide ka svadbi i zaljubljeni kreću na odmor na Tajland.
Iznenada, destinacija se menja: Olga i ne pretpostavlja da je neko rezervisao sobu u tom istom hotelu za njenog «bivšeg»… Tu lagano kreće zaplet te romantične komedije.
Kako je reditelj zamislio Olgu, pokazao je u svom napisanom projektu.
Sa svojih 35 godina, ona je klasični primer osobe, koja je sama sebe napravila, “self-made woman”.
Olga je izabrala retku profesiju- digital-lingvist: uči botove da razgovaraju.
Olga je otvorena, slobodna i pametna, poseduje snažnu žensku harizmu, osoba od akcije i sposobna je da osmisli oko sebe mnoge svetove.
Tu gde je ona – odmah počinju da se dešavaju stvari, akcija.
Olga razume lepotu, ima odličan ukus.
Odrasla je u depresivnom predgrađu velikog grada, a njeno detinjstvo i mladost je bilo u devedesetim godinama. Njeno osnovno obrazovanje je medicinska sestra i uspela je da radi u profesiji.
Tamne strane života ne mogu da je nateraju da gleda na svet kroz krhotine ogledala Trola.
Te okolnosti su je i dovele u romansu sa oženjenim muškarcem –Denisom.
Čim se uverila da je to još jedan ćorsokak, Olga ga je ostavila potpuno na muški način: U jednom trenutku je prosto isparila iz njegovog života bez objašnjenja.
Olgi predstoji da nađe u sebi balans u odnosu sa muškarcima, a da se zbog toga ne povlači iz konflikata, nego da ih rešava. Ona mora da iživi svoje strahove i da proceni sebe sa dostojanstvom.
Olga je zaljubljive prirode, a kad se zaljubi, sklona je gubljenju samokontrole. Ali, kako to često biva sa emocijalnim i u isto vreme samostalnim devojkama, sa muškarcima se kod nje nije složilo.
Olga je dugo trošila vreme i dušu na pogrešnoj adresi..
Olga je videla u Stefanu videla obrazac pravog muškarca. Ali njoj iznenada postaje teško da se saživi sa tim, jako izraženim muškim načelom.
Olgi predstoji da nađe u sebi balans u odnosu sa muškarcima, a da se zbog toga ne povlači iz konflikata, nego da ih rešava. Ona mora da izživi svoje strahove i da proceni sebe sa dostojanstvom.
U večnom problemu – «odnos u porodici» – akcent sa reči «porodica» pomerio se na reč «odnos».
Prema rediteljevim beleškama, porodica i dalje postoji iako postaje sve više lomljiva.
Šta raditi, kada stare tradicije ne funkcionišu, a nove se još nisu formirale?
Autoritet “odraslih” – na čemu se on drži u savremenom svetu?
Odrasli se često osećaju izgubljenim, kao i deca koja su više usmerena na dijalog, ali veruju da niko sa njima ne želi da razgovara.
Ruski glumac Denis Semenihin igra suparnika od Stefana, on je taj bivši od Olge, takodje se zove u filmu Denis, i isprva nije siguran da li je njegov lik pozitivan ili negativan, jer je to teško odrediti.
“Više je to lik koji tokom procesa radnje u filmu doživljava jednu transformaciju na koju utiče Danijelov junak – Stefan. Ta promena ne bi bila moguća da nije sreo Stefana”, analizirao je Semenihin i dodao da likovi ovog filma odgovaraju na sva ona pitanja na koja bi mogao ili morao svaki čovek ove planete da odgovori.
“Na ta velika životna pitanja u filmu odgovaraju naša filmska deca, mi kao srednja generacija, i roditelji žene mog lika, to starije pokolenje ima svoja pitanja. Ta starija generacija je važna, i njoj pripada i popularan i sjajan glumac Boris Šerbakov, još iz vremena Sovjetskog saveza. On daje odgovore koji predstavljaju glavnu poruku filma”, smatra Denis, inače zajedno sa rediteljem Jurijem glavni producent ovog filma, dok je Daniel Kovačević – izvršni producent.
Denisu je 50 godina, on je u profesionalnoj fizičkoj formi, ima jarku harizmu, inače bivši Olgin ljubavnik, kada je bio u braku. Olga mu je dakle bila vanbračna veza.
Denis je završio specijalnu jezičku školu, kasnije i institut vojnih prevodilaca i za vreme studiranja, 90-ih godina, iskusio je mnogo egzotičnih zanimanja.
Na kraju je završio u banci, gde je vremenom dogurao do direktora filijale.
On je jedan od onih ljudi za koje bi se reklo da imaju sve, ali «zadovoljstva» od života nema.
Sa godinama Denis se pokrio takvim emotivnim oklopom, da je u njemu teško uvideti onog kreativnog mladog čoveka, kakav je nekada bio.
On i sada dozvoljava sebi mnogo u svojoj vezi, ali nekako umorno i po navici.
Denis uporno odbija da razmišlja o smislu života, i kada čuje od nekoga o tim stvarima, uvek ih ismeva. On kao kroz maglu naslućuje da ništa korisno neće uraditi u svom životu.
U porodici se takođe sve raspada pred očima – emotivni odnos sa ženom Mašom i sinom Iljom skoro je potpuno izgubljen.
Kod Denisa je jako izražen SOŽ – sindrom odloženog života.
On sve vreme misli. da će početi nešto drugo, da će prestati da radi, da će napraviti kuću u šumi…
Ali čime će on ispuniti tamo svoje postojanje? Misli o tome da treba jednostavno da odvoji vreme i da razmisli o svom životu, postaju za Denisa revolucionarne.
Poznanstvo sa Stefanom – suparnikom mu dosta otvara oči.
Srbi umeju da se druže, imaju više poverenja u odnosu među muškarcima, to je naučio.
Denisu predstoji da se vrati životu, da nauči da mu se raduje, da razme šta se dešava sada i ovde, da shvati da žene nisu igračke. Predstoji mu da ponovo uspostavi odnos sa ženom i da nađe zajednički jezik sa sinom.
Scenario novog filma počinje kasno uveče, kada Stefanovi najbolji prijatelji Đorđe i Miloš, upadaju u njegovu kuću. Tada saznaju da Stefan, njegova devojka iz Rusije Olga i kćerka Milica treba da lete sutra ujutru iz Beograda na odmor na Tajland.
Medjutim, ova okolnost samo zaoštrava situaciju i gosti odlaze mnogo posle ponoći.
Isključivo zahvaljujući Olgi, svo troje čudom uspevaju da stignu na let i uđu u avion.
Prijatelje tumače Đorđe Marković i Mihailo Laptošević, česti Danielovi saradnici na projektima.
“Naši junaci su pravi reklamni spot srpskog mentaliteta. Mihajlo i ja smo neka protivteža ovoj priči. Izašli smo sa vašara ili nekog festivala i onda pokušavamo da iznenadimo Stefana, odnosno Daniela”, pokušao je Đorđe Marković barem malo da približi radnju filma.
Glumac je ranije bio junak TV serije “Šifra Despot” Radoša Bajića i Dejana Zečevića.
Daniel je objasnio radnju – tri prijatelja su sticajem okolnosti razdvojena, tako što glavni lik Stefan za svoju slavu odlazi u Rusiju zbog ljubavi, a oni kako ne mogu bez njega da uživaju u slavi, odluče da ga pronadju. Đorđe je napomenuo da dolaze polovnim kolima u Rusiju da iznenade svog drugara.
Đorđe je takodje snimao seriju “Začarani” sa Jurijem, kao i Daniel, i kaže da bi uvek rado saradjivao sa Rusima, tako da će se njihovim ponudama uvek odazivati.
Dok je ekipa užurbano kasno uveče pripremila teren za polazak, neki su otišli u svoje domove po Beogradu, a ruski glumci su planirali povratak u domovinu sutradan.
Na kraju susreta, ruski dramski umetnici su otkrili kako im je prošla saradnja sa našim glumcima.
Reditelj je pohvalio srpske glumce i naglasio da ih ne bi ni zvao da opet sarađuju, da nisu imali toliko uspeha sa prethodnim projektom – serijom “Začarani”.
“Zadivili su me odmah profesionalizmom i odnosnom prema poslu. Jeste to druga škola glume očigledno, ali meni je baš to bilo zanimljivo”, ocenio je Jurij i dopunio – kada je pisao scenario za najnoviji film, imao je jedan cilj, a to je da nauči pomalo Ruse “kakvi bi trebalo da budemo kroz likove koje igraju ovi sjajni glumci”, zaključio je ruski reditelj.
Glumica Marija Šerbakova priznaje da nema mnogo iskustva na filmu, posebno nije imala tako veliku ulogu ranije kao u komediji “Ovde smo svi naši” i ne može da uporedjuje previše.
“Zaista ne mogu da verujem da sam mogla tako slobodno i komforno da se osećam pored kolega iz Srbije, koji su mi baš prijali za saradnju”, pohvalila je ruska umetnica srpske glumce.
Denis Semenihin je primetio da su Srbi kao narod mnogo glasni, što mu je bilo simpatično.
“Moj otac koji je poznavao neke Srbe u svom životu, govorio mi je da je imao čudan osećaj, a to je da su ti ljudi mnogo veći Rusi, nego što smo mi sami, odnosno oni su takvi kakvi bi mi trebalo da budemo”, priveo je kraju ovu filmsku priču glumac Denis Semenihin.
Na taj način je i Daniel Kovačević uveliko ozbiljno krenuo da snima projekte u Rusiji, kao i njegove kolege Miloš Biković, Ivan Bosiljčić, ranije i Nebojša Dugalić, pomalo i Milan Marić, Aleksandar Radojičić, i time krči sebi put u uspešnu inostranu karijeru do neslućenih visina.
P.S. Inače Daniel tako izvanredno, vrhunski, vanserijski i savršeno govori ruski jezik kao da mu je maternji, tako da ga po tom pitanju sigurno i dalje čeka svetla budućnost u ruskoj kinematografiji.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG – Music Pocket
