Zanimljiv program „Meteori“ na 14. izdanju festivala dokumentarnog filma Beldocs

 BEOGRAD:  Program “Meteori” od 11 filmova okviru 14. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs predstaviće intrigantne teme i autorske pristupe njihovih reditelja, od 9. do 16. septembra u Beogradu, koliko traje festival. 

 Nakon što je pre dve godine Beldocs priredio kompletnu retrospektivu stvaralaštva japanskog dokumentariste Kazua Hare, publika će ove godine gledati njegovo najnovije delo – 372-minutni film “Minamata Mandala”.

 

 Ovaj šestočasovni film vraća publiku kroz istoriju u daleku 1937. kada se u malom japanskom ribarskom selu dogodilo trovanje metil-živom, toksičnim otpadom koji je korporacija “Kiso Kemikal” bacala u okean. 

Riba je bila zaražena, a ljudi koji su je jeli postajali su paralizovani, gubili su vid i postajali nesposobni za život. 

Zatim je postavljen kriterijum za sertifikaciju bolesti Minamata (1977), čudnim metodom kojim se ne prepoznaju pacijenti sa bolestima nastalim zbog zagađenja životne sredine. 

Nedavno je snimljen i igrani film “Minamata” na osnovu tog događaja, sa Džonijem Depom u glavnoj ulozi, koji se prikazuje u domaćim bioskopima. 

Svetsku premijeru na smotri dokumentaraca koja će ove godine imati preko 100 filmova, imaće “Video dnevnici Nelsona Salivana” (1983-1989), video umetnika koji je iznenada preminuo od srčanog udara 1989, ostavljajući na VHS kasetama 1.900 sati snimaka ikonične njujorške scene. Oni čine zbirku od 601 epizode koja prikazuje svakodnevni život u Ist Vilidžu, kao i brojne tadašnje ikone. 

Džon Nelson Salivan (1948-1989) je bio umetnik koji je kamerom beležio umetničku i klupsku scenu Menhetna tokom osamdesetih godina.

 

Život u Vuhanu posle izbijanja covid-19 pandemije, između ostalog, tema je američkog filma “Reka teče, zaokreće, briše, zamenjuje” kineske rediteljke Šenže Žu koja živi i radi u Americi.

 

Kini je posvećen i italijanski film “Čung Kuo – Kina” legendarnog režisera Mikelanđela Antonionija iz 1972. godine. Pre pola veka, Antonioni je snimio najzanimljiviji dokumentarni portret o Kini ikada. Samo godinu dana pre Niksonove istorijske posete Kini (1971) i naizgled otapanja međunarodnih odnosa tokom Kulturne revolucije, režim Mao Cedunga pozvao je Antonionija da snimi propagandni film o vrlinama komunističke nacije.
Fasciniran zemljom koja je Zapadu ostala enigma, reditelj je zabeležio skoro 100 sati filmskog materijala tokom svojih putovanja od Pekinga do Šangaja, od kojih je u film uvrstio čak 220 minuta, odnosno tri sata i 40 minuta.

 

  Svojom zanimljivom temom pažnju privlači francuski “Dan današnji” francusko-grčkog reditelja Maksensa Stamatiadisa. Reditelj je ovaj film o ljubavi, tugovanju i vremenu smestio u 2024, kada 88-godišnja Suzan iz predgrađa Pariza ne može da živi bez nove tehnologije. Zalepljena je za ekrane, deli video-klipove sa mačkama, uči o bitkoinu i posvećuje svoj život romansama iz rijalitija. Ali ništa od toga ne može da popuni prazninu koju je ostavio gubitak Eduarda, njenog supruga koji je preminuo pre deset godina.

 

Nemačko-etiopijski film “Finfine u procepu” nemačkog autora Danijela Kutera vodi kroz periferiju prestonice Etiopije – Adis Abebu i istražuje psihološke i socio-geografske granice između bogatih i siromašnih, urbanog i ruralnog, slike i zvuka. 

Rediteljski duo Bibhusana Basneta i Puja Gurunga u nepalsko-nemačkom filmu “Glavati dečak, šamani i samuraji” putuje po udaljenim selima u zapadnom Nepalu u potrazi za detetom koje bi moglo da igra “junaka” u njihovom filmu. 

Nemačko-rusko-francusko-belgijski film “Iz sadašnjosti” (1995), u režiji Andreja Ujica pruža snimke kosmonauta Sergeja Krikaleva tokom višemesečnog boravka u svemiru koji su u kontrastu sa slikama raspada Sovjetskog Saveza od 1991. do 1992. godine.

 

U potresnom filmu “Naše ludilo” Joaa Viane iz 2018, realizovanom u koprodukciji Mozambika, Gvineje Bisao, Katara, Portugalije i Francuska, dete pomaže protagonistkinji Lusi da pronađe svog muža u Mozambiku.

 Deca su i u centru filma “Puška i torba” (Indija, Rumunija, Italija, Katar), koji potpisuju tri rediteljke: Rumunka Kristina Hanes, Italijanka Izabela Rinaldi i Indijka Arja Rot.
One su za svoj dokumentarac o mladom indijskom paru komunističkih pobunjenika nagrađene Specijalnim priznanjem žirija na festivalu u Roterdamu 2020.

Priču o prijateljstvu, letnjim okupljanjima i besanim noćima u Berlinu i Beču donosi film o druženju insomničara “Spoljašnja buka“, u režiji Teda Fenta, nastao u koprodukciji  

Nemačke, Južne Koreje i Austrije.