Veoma bogat vikend pozorišnih premijera u Beogradu (21.10.-23.10.): “Smrt i devojka”, “Bambi”, “Sitnice koje život znače”, “Kao i sve slobodne devojke”

I dalje bogata ponuda hiper produkcije projekata prestonice

BEOGRAD, 21. oktobra: Zaista se retko kada desilo da publika u Beogradu ima prilike da gleda četiri premijere predstava u tri dana, i to će se desiti upravo ovog vikenda, i program počinje od večeras (petak, 21. oktobar).

Nove projekte će premijerno predstaviti Atelje 212, Bitef teatar, Malo pozorište Duško Radović” i Narodno pozorište (scena “Raša Plaović”).



KAO I SVE SLOBODNE DJEVOJKE
Premijera: Petak, 21. oktobar
ATELJE 212

Nova predstava “Kao i sve slobodne djevojke” autorke Tanje Šljivar u režiji Selme Spahić biće premijerno izvedena večeras, 21.10. na velikoj sceni „Mira Trailović“ pozorišta Atelje 212.

Ovo je treći tekst Tanje Šljivar nakon komedija “Pošto pašteta” i “Režim ljubavi”, koji će imati prvo domaće izvođenje u Ateljeu 212.

Komad je praizvedbu imao u “Dojčes Teatru” u Berlinu, a javno je čitan i izvođen u Čikagu, po Hrvatskoj, Austriji, Italiji, kao i u Beogradu, dok je upravnica U Narodnom pozorištu bila Ivana Vujić Kominac.

Kako najavljuju iz direkcije, ovo će biti prva predstava jedne od najuspešnijih rediteljki iz regiona, Selme Spahić u Ateljeu 212.
Ovo je i drugi put da Spahić režira neki tekst Tanje Šljivar, nakon što je uspešno postavila na scenu komad “Grebanje ili kako se ubila moja baka”.

U predstavi “Kao i sve slobodne djevojke” igraju Ana Mandić, Milica Mihajlović, Marta Bjelica, Jelena Stupljanin, Ermin Bravo i Marko Grabež.

Autorski tim čine – scenografkinja Zorana Petrov, kostimografkinja Seleba Orb, kompozitor Draško Adžić, koreografkinja Ana Dubljević, korepetitorka Ana Ćosić i saradnik za scenski govor dr Dejan Sredojević.

Komad istražuje društveni fenomen kada je sedam 13-godišnjih devojčica zatrudnelo na školskoj ekskurziji.

Reč je o tekstu koji razotkriva diskriminatorske odnose naspram devojačke, maloletničke seksualnosti, njihovih doživljaja sveta, tradicionalnih vrednosti i starih društvenih normi u kojima žive i odrastaju.

Moto cele sezone je „Korak u raskorak“ i planirano je ukupno sedam premijera savremenih domaćih i stranih dramskih pisaca, i svi projekti se prvi put izvode u Ateljeu 212.

Počeli su sa drugom premijerom predstave “Drama o kraju sveta” Olge Dimitrijević, posle izvođenja na festivalu BELEF 2022 u Botaničkoj bašti.

Predstava „Čista kuća“ američke spisateljice Sare Rul, koja kod nas nikada nije izvođena a režirala je Andrea Pejić, kojoj je ovo magistarski rad, i premijera je bila 15. oktobra.

Spisateljica je dobitnica nagrade „Suzan Smit Blekburn“, koja se dodeljuje za najznačajniji dramski tekst pisan na engleskom govornom području koji pišu žene i bila je u najužem izboru za Pulicerovu i nagradu Toni.

SMRT I DEVOJKA
Premijera: Subota, 22. oktobar
BITEF TEATAR

Poznati pozorišni komad „Smrt i devojka” Arijela Dorfmana u režiji Nikole Ljuce imao je već premijeru ovog leta na Beogradskom letnjem festivalu – BELEF 2022, a 22. oktobra će biti odigran u Bitef teatru kao zvaničan početak sezone ovog avangardnog pozorišta.

Glavne i jedine tri uloge tumače – Tamara Krcunović, Milan Marić i Miloš Timotijević.

Takodje, komad je izveden i u Ustanovi kulture Ćuprija i Gradskom pozorištu Bečej, koji su i koproducenti projekta.

Drama je redak primer psihološkog trilera na sceni: osveta, seks, manipulacije su teme koje tekst istražuje na veoma uzbudljiv način.

Lične drame i preispitivanja koje junaci doživljavaju je ono što publiku ostavlja bez daha, dok se tokom 90 minuta trajanje predstave stalno pita kome od njih troje da veruje, jer se uloge psihološki menjaju, te svako od njih može biti – žrtva, branitelj, dželat.

Tekst je napisan 1991. godine i praizvedbu imao u Rojal Kort Teatru i kasnije na Brodveju u režiji Majka Nikolsa sa premijernom podelom – Glen Klouz, Džin Hekman, Ričard Drajfus.


Pamti se i uspešan kamerni film “Smrt i devojka” (Death and the Maiden) 1994. godine gde su troje jedinih likova igrali – Sigurni Viver, Ben Kingsli i Stjuart Vilson.
Scenografkinja je Zorana Petrov, kostimografkinja – Selena Orb, a kompozitorka Janja Lončar.


Pre nego što je postao svetski poznat pisac, autor Arijel Dorfman je sebe pozicinirao kao disidenta i profesora političke teorije. Sa svojim dramskim prvencem, Dorfman uspeva da spoji naizgled nespojivo, politički teatar i Brodvej.

Radnja komada je sledeća:
Paulina, bivša politička aktivistkinja, je ubeđena da je slučajni gost u vikendici njenog muža zapravo čovek koji ju je davno, mesecima zlostavljao i silovao u korist bivšeg režima.

Ona ga zarobljava, vezuje i pokušava da natera da prizna šta je radio, dok paralelno testira poverenje i razumevanje svog muža, koji je inače advokat za ljudska prava. I tu nastaje velika drama … kako se izvući iz svega?

Tamara Krcunović i Miloš Timotijević godinama igraju zajedno u duo drami “Scene iz bračnog života” Ingmara Bergmana, u režiji Ane Tomović, dok su Milan Marić i Timotijević delili mali ekran u seriji “Besa” – dve sezone.

Reditelj predstave Nikola Ljuca poznat je kao filmski režiser, pamti se njegov rediteljski debi – “V(l)ažnost” (2016), gde je glavnu ulogu odigrao upravo – Miloš Timotijević, dok je njegovu ženu u sporednoj roli imala – Tamara Krcunović.

SITNICE KOJE ŽIVOT ZNAČE
Premijera: Nedelja, 23. oktobar

Narodno pozorište
Mala scena “Raša Plaović”

Predstava „Sitnice koje život znače“, po tekstu jednog od najpopularnijih italijanskih pisaca današnjice Lorenca Maronea, u dramatizaciji Đorđa Kosića i režiji Andreja Nosova, beogradsku premijeru će imati u subotu, 23. oktobra na Maloj sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta.

Premijerno je drama izvedena 12. avgusta na Velikoj sceni Centra za kulturu Tivat, u okviru Festivala mediteranskog teatra „Purgatorije“.

Komad govori o ljubavi, prijateljstvu i pomoći u čijem fokusu se nalazi penzionisani knjigovođa Čezare, „staro džangrizalo“ koji pred sam kraj života dobija želju da iz korena promeni svoj karakter.

Glavnu ulogu tumači Mladen Andrejević, a u podeli su i Nela Mihailović (Rosana), Vanja Ejdus (Katerina), Dušan Matejić (Dante), Nina Nešković (Ema) i Rade Ćosić (Leo).

Predstava je imala turneju, jer je onda odigrana 27. avgusta na Smotri umetnosti „Mermer i zvuci“ u Aranđelovcu i 2. septembra na 9. Ambijentalnom pozorišnom festivalu „Novi tvrđava teatar“ u „Vili Stanković“ u Čortanovcima.

Scenograf je Dejan Todorović, Selena Orb je kreirala kostime, muziku je komponovao Draško Adžić, dok je Marija Milenković bila zadužena za scenski pokret.

Prvakinja Drame Narodnog pozorišta u Beogradu Nela Mihailović osvojila je Nagradu za najbolju glumicu na IX Ambijentalnom pozorišnom festivalu „Novi Tvrđava Teatar”, dok je Mladenu Andrejeviću pripala Nagrada za glumu „Milan Gutović”.

Narodno pozorište je predstavu uradilo u koprodukciji sa agencijom Beo-Art i Centrom za kulturu Tivat.

Festival „Novi Tvrđava Teatar” održan je od 1. do 7. septembra u „Vili Stanković“ u Čortanovcima i Novosadskom pozorištu – Űjvideki Szinhåz pod sloganom „Čuda se događaju, ali treba ih prepoznati” uz učešće pozorišta iz Srbije i regiona.

O nagradama je odlučivao žiri koji je radio u sastavu: književnik Laslo Blašković (predsednik), glumica Jovana Balašević i književna prevoditeljka Ivana Đurić Paunović.

Nela Mihajlović posle snimanja silnih TV serija (telenovela “Kolo sreće” iz 250 epizoda je bila poslednja u nizu), konačno se vraća teatru i novim projektima, kao što je i nedavno premijerno izvedena kamerna opera “Deca” u svom matičnom Narodnom pozorištu.

BAMBI
Nedelja, 23. oktobar
Malo pozorište „Duško Radović“

Dvostruki povod je bio za nedavni susret sa medijima u Malom pozorištu „Duško Radović“, a to su  proslava 73. rođendana ovog teatra za decu i najave premijere predstave „Bambi“ Feliksa Saltena. 

Oba dogadjaja zakazana su za Dan pozorišta u nedelju, 23. oktobra.

U novoj verziji ove nežne bajke za decu koja vole čuveni Diznijev animirani film, igraju sledeći glumci – Nedim Nezirović (Bambi), Damjan Kecojević (Bambijev tata), Mihaela Stamenković, Maja Jovanović Spasojević– obe kao gošće iz Prigradskog pozorišta u Lazarevcu – Puls teatar, Nikola Kerkez, Jelena Ilići Dušica Sinobad kao Bambijeva mama.

U godini obeležavanja 100 godina od rođenja Duška Radovića, ovo pozorište slavi 73. rođendan u nedelju od 18 sati u okviru koje će biti uručene godišnje i jubilarne nagrade,oo ccemu će odlučiti žiri u sastavu – rediteljke Branislava Stefanović i Ana Tomović, kao i glumac Nenad Radović.

Pretpremijera “Bambija” će biti sutra, u subotu (22.10.) u 17 sati, a prva repriza 30.10. u 12.00h.

Prema motivima romana “Bambi” Feliksa Saltena, dramatizaciju potpisuju rediteljka Bojana Lazić i poznati dramaturg Uglješa Šajtinac.

Rediteljka Lazić je otkrila da je iz nastavka romana „Bambijeva deca“ istog autora Feliksa Saltena, preuzela jedan lik Genoa, u tumačenju mladog glumca Nikole Kerkeza, a da je projekat veoma atraktivan na vizualnom planu.

Ostatak autorske ekipe čine scenografkinja i kostimografkinja Zorana Petrov, kompozitor Vladimir Pejković, dok glumac Damjan Kecojević, kao uvek, potpisuje scenski pokret.

„Bojanina odluka je bila da se razdvoji životinjski od sveta ljudi. Tako mi kao glumci ne smemo da koristimo ruke na koje smo navikli da njima neštoprikažemo, pokažemo. Ipak, kad smo u ulogama životinja, „ukinuli“ su nam ruke“, otkrio je Kecojević ovu neobičnu novinu u rediteljskoj koncepciji i postavci.

Tako je glumac Kecojević u ulogama Bambijevog tate, lovca i Lista 2, i kao autor scenskog pokreta imao dvostruki zadatak što je prema njegovim rečima dovelo do zanimljivih rešenja, ekstremnih situacija.

Kecojević je ocenio da je ta inovativnost glume bez ruku donela poseban jezik koji podseća na savremeno pozorište.

Upravnik pozorišta Aleksandar Nikolić, po vokaciji reditelj, podvukao je da njihova produkcija „Bambija“ donosi majčinsku ljubav kao dominantnu temu, te da je ovaj komad za decu „ohrabrujući i visoko terapeutski“ i da se prilično razlikuje od kultnog Diznijevog crtaća.

Nikolić se osvrnuo na proslavu 73 godine postojanja teatra, i najavio da naredna sezona mora biti još bolja, uzbudljivija, uspešnija. 

Protekle sezone 2021/2022. Malo pozorište Duško Radović postavilo je svoj novi rekord u hiper produkciji, jer su uspeli da izvedu čak devet premijera, i u otežavajućim okolnostima usled pandemije korona virusa.

„Na repertoaru imamo zaista raznovrstan program, ima mesta za eksperimentisanje, za male forme i dve opere za decu koje smo izveli u koprodukciji sa organizacijom MOTO -„Dečija soba“ i najnovija „Mali dimničar“ za decu do 12 godina“, objasnio je Nikolić.

Upravnik je podsetio da su u novu sezonu od septembra već ušli sa tri premijere, osim „Malog dimničara“ tu su komadi „Kad je bio mrak“ Duška Radovića, u režiji Bojana Djordjeva i lutkarska minijatura „Bajka o tihom princu i tužnoj princezi“.

„Pozorište nije samo zabava. Naravno, treba da bude i to, ali nikako da ostane na tome. Imamo odgovornost prema našoj publici, u prvom planu je edukacija, i moramo toj deci dati nessto intrigantno, ne samo slatko i sladunjavo“, zaključio je Aleksandar Nikolić.

U tekstu za predstavu „Bambi“, rediteljka je zapisala: „U dubokoj, prostranoj, mekoj i mirisnoj šumi rodilo se lane Bambi. Prva osoba koju je Bambi ugledao, kada je došao na svet, bila je mama. Ona mu je pomogla da stane na noge, štitila ga od surovog sveta i volela svim srcem. Mama ga je naučila da bude hrabro lane koje nikada ne odustaje i ne predaje se. Ipak, jednog zimskog dana, u šumu, među srne, došao je ON. I mali Bambi nikada više nije video svoju mamu… Ali, „Bambi“ nije predstava o smrti, već je predstava o ljubavi“.

Bojana Lazić režirala je preko 30 predstava u zemlji i inostranstvu i dobitnica je nekoliko teatarskih nagrada.

Diplomirani dramaturg sa FDU i književnik Uglješa Šajtinac, ko-autor dramatizacije „Bambija“ je pisac za decu i odrasle, stvara priče, romane, drame, a nekad i pesme.
Poznat je po hit predstavi u produkciji JDP-a i filmu “Hadersfild”, ali i dramama “Pravo na Rusa” (SNP, Novi Sad, 1998), “Rekviziter” (BDP, 1998), “Govorite li australijski”, “Banat” (JDP, 2009).


IVAN MAKRAGIĆ

TANJUG / Music Pocket