Ukrajinsko – ruska pijanistkinja Valentina Lisica održala koncert na Kolarcu uprkos aktuelnoj svetskoj krizi (01. mart 2022.)

Nadahnuto veče Rahmanjinova, Čajkovskog i Šopena

Ivan Makragić
Ivan Makragić
Diplomirani dramaturg sa Fakulteta dramskih umetnosti, kreativac, umetnik, u šali za sebe voli da kaže da je bedno piskaralo. Ali ne i skriboman.

podeli

popularno


Nadahnuto veče Rahmanjinova, Čajkovskog i Šopena

BEOGRAD: Poznata ukrajinsko-ruska pijanistkinja Valentina Lisica održala je samostalan koncert 1. marta u Beogradu u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, u okviru uspešnog muzičkog serijala “Steinway & Sons”.

Iako se dalo naslutiti da će umetnica odložiti svoj nastup usled veoma teške i osetljive situacije koja se dogadja na relaciji Rusija – Ukrajina, pijanistkinja je ipak došla da se sretne sa srpskom publikom.

Umetnica na klaviru se predstavila sa veoma ambicioznim dvočasovnim programom: Sergej Rahmanjinov – “Prelidi”, “Sonata br. 2”, FrederikŠopen – “Poloneza-Fantazija”, “Skerco br. 2 i 3”, “Andante Spianato i velika briljantna poloneza”, “Herojska poloneza”, kao i Petar Iljič Čajkovski – “Slovenski marš”.

Nakon uspešno održanih koncerata slavnih pijanista – Andreja Korobeinikova (Rusija), Berija Daglasa (Irska) i Fazila Saja (Izrael), kompanija “Piano Land” i Zadužbina Ilije M. Kolarca predstavlile su nastavak veoma zapaženog koncertnog serijala tokom sezone 2021/2022.

Naravno, zadržan je početni koncept da publici u Velikoj dvorani Kolarca predstave najznačajnija imena klasične muzike i pijaniste, kao i da promovišu Steinway & Sons instrument – klavir, jedinstven po svojoj izuzetnosti kvaliteta.





Prvi čin koncerta od gotovo punih sat vremena je za Valentinu Lisicu bio veoma obiman, za mnoge umetnike sigurno bi bio i naporan, iscrpljujući, zahtevan, jer je reč o – Sergeju Rahmanjinovu.

Pijanistkinja koja je rodjena u Kijevu, Ukrajini, tadašnjemSSSR-u, sa korenima iz Rusije i Poljske, pripremila je sa publiku Kolarca dva kolosalna poglavlja u okviru tog prvog čina, gde je glavni svuda samo – Rahmanjinov, mnogim početnicima noćna mora koliko je višeslojan i težak za interpretaciju.

Setimo se samo čuvenog autralijskog filma “Sjaj” (Shine, 1996) Skota Hiksa, prema istinitoj priči, u kome maleni dečak, na insistiranje svog ambicioznog oca, svira ovog ruskog kompozitora, toliko se izmuči tokom izvođenja, da doživljava (nepovratno) nervni slom, što će imati trajne velike posledice.

Lisica je prvu celinu posvetila “Prelidima”, i predstavila šest muzičkih komada – Prelid op. 3, br. 2, op. 32 (br. 5, 10, 12), op. 23 (br. 4, 5), kao gradaciju jedne monumentalne duge serije.
Bez daha je olako “savladala” svih šest segmenata, koje je publika pratila ne trepnuvši, a onda je prešla na izazovnu kompoziciju “Sonata br. 2, op. 36” sa tri stava – “Allegro agitato”, “Non allegro – Lento” i “L’istesso tempo – Allegro molto”.






Kompleksni triptih je u poslednjem stavu prilično izmorio Valentinu, koja je poput mnogih rok muzičara za mikrofonom ili sa gitarom, doživljavala i preživljavala oscilacije težih tonova i akorda koje je morala da snažno predstavi kroz čitavih sat vremena posvećenih jednom kompozitoru.

Sergej Vasiljevič Rahmanjinov (1873 – 1943) je bio ruski pijanista, dirigent i kompozitor, koga mnogi stručnjaci smatraju najvećim pijanistom 20. veka.
Kao kompozitor stvorio je četiri klavirska koncerta, tri simfonije, dve klavirske sonate, tri opere, čak 24 preludija, više horskih dela, rapsodiju na temu italijanskog kompozitora i violiniste Nikola Paganinija.
Prema muzikološkim istraživanjima, većina njegovih dela je u stilu poznog romantizma, blisko P. I. Čajkovskom, ali i pod uticajem Frederika Šopena i Franca Lista.

Lisica je dugo prava internet zvezda, jedna od najgledanijih klasičnih muzičara onlajn. Najpopularnija “YouTube pijanistkinja” današnjice, kako je zovu, postala je svetski poznata kada je delila snimke svojih klavirskih – koncertnih izvođenja na toj video platformi.

Danas, ukrajinsko-ruska plava dama, ima skoro 700.000 pratilaca – fanova i preko 260 000 000 pregleda, od kojih samo snimak sa izvođenja “Mesečeve sonate” Ludviga van Betovena broji preko 55 miliona gledalaca.

Kao prava „YouTube senzacija“ klasične muzike, ipak je imala odakle da krene, jer ljubiteljka umetnosti i muzike, klavir je počela da uči rano, sa samo 3 godine, a sa 4 je već imala svoj prvi nastup.
Danas, Valentina živi između Moskve i Rima.





Drugi čin večerašnjeg sadržajnog koncerta bogatog programa, Lisica je otvorila sa kolekcijom FrederikaŠopena – “Poloneza-Fantazija” op. 61, As Dur, “Skerco br. 2 (op. 31) i br. 3 (op. 39)”, “Andante Spianato i velika briljantna poloneza” op. 22, Es Dur, da bi maestralno dočarala završetak serijala iz pet celina sa delom – “Herojska poloneza”.

Frederik Fransoa Šopen (1810-1849) bio je slavni poljski kompozitor i pijanista pravca Romantizma. Osim 17 poljskih pesama za glas i klavir, ili raznih orkestralnih i kamernih dela, Šopen je komponovao isključivo klavirsku muziku.

Većina poloneza je pisana za solo klavir. Prvu polonezu napisao je 1817, kada je imao samo 7 godina. Poslednja je upravo navedena Poloneza-Fantazija iz 1846., 3 godine pre smrti. Najpoznatije poloneze su: „Vojnička“ u A-duru, opus 40 broj 1, i „Herojska“ ili „Trijumfalna“  u As-duru, opus 53.

Šopen je napisao najmanje 23 Poloneze za solo klavir:

  • 7, uključujući „Polonezu-fantaziju“, izašle su tokom njegovog života.
  • 3 su publikovane posle njegove smrti sa brojem opusa.
  • 6 su izašle posle njegove smrti bez broja opusa.
  • najmanje 7 koje su izgubljene.




Poloneza je stilizovana poljska igra umerenog tempa i trodelnog ritma. U njima su oživljene uspomene na nekadašnju, herojsku prošlost Poljske. Razvile su se pre Šopenovog vremena, u baroku, i od tada su među najpopularnijim igrama u Poljskoj i širom centralne Evrope.
Poloneze su pisali i: Johan Sebastijan Bah, Georg Filip Teleman, Ludvig Van Betoven i Karl Verber. 


Za sam kraj, Lisica se odlučila za svoj program – čuveni “Slovenski marš” (1876), poznat od ranije i pod nazivom “Srpsko-ruski marš” (u Be-molu, op. 31), kompozicija ruskog kompozitora Petra Iljiča Čajkovskog (1840-1893).

Delo je inspirisano događajima iz Srpsko-turskog rata 1876. godine, kada se veliki broj ruskih dobrovoljaca borio na strani Srba.

Nikolaj Rubinštajn, blizak prijatelj Čajkovskog, zamolio ga je da napiše delo koje bi se izvelo na dobrotvornom koncertu za ruske ranjenike iz ovog rata.
Čajkovski je ovo delo napisao i sam dirigovao na premijernom koncertu, za samo 5 dana, što je bio svojevrsni rekord. Premijera komada je bila u Moskvi, 17. novembra 1876. godine – veoma toplo primljena od publike.
Iako je naziv kasnije promenjen, originalni naziv dela je bio “Srpsko-ruski marš”.


Originalno je kompozitor nameravao da napiše simfonijsku fantaziju, kako kaže historija muzike, ali je nedostajalo dovoljno prihvatljivih srpskih narodnih melodija.
Zato je za svoju kompoziciju odabrao melodiju ruske himne „Bože, čuvaj Cara“ i tri srpske narodne pesme: „Sunce jarko, ne sijaš jednako“, „Prag je ovo milog Srba“ i „Jer puščani prah“ (drugi deo pesme „Rado ide Srbin u vojnike“).





Melodije je našao upravo u zbirci čuvenog Kornelija Stankovića „Srpske narodne melodije“, objavljenoj u Beču 1862. godine.
Antologijski srpski kompozitor, carskim ukazom, odlikovan je ruskim Ordenom svetog Stanislava za tu muzičku zbirku.

Prvi deo ove kompozicije opisuje patnju Srba pod turskom okupacijom, u kome je Čajkovski iskoristio dve srpske narodne pesme. Sledi deo koji opisuje zločine na Balkanu, koji zamenjuje deo koji opisuje okupljanje ruskih dobrovoljaca. U trećem delu pažnja je posvećena srpskoj molbi za pomoć. Poslednji deo je posvećen maršu ruskih dobrovoljaca u pomoć Srbima.


Nakon ogromnog aplauza i ovacija koje je pijanistkinja iz Ukrajine doživela posle dva sata izuzetnog programa (Rahmanjinov-Šopen-Čajkovski), sigurno je da će srpska publika ubuduće još dugo gledati i slušati ovu umetnicu na pozornici Kolarca ili drugih ustanova.


Školu za talente i Konzervatorijum Valentina je završila u rodnom Kijevu a master studije u Americi, gde je 1991. godine zajedno sa svojim sadašnjim suprugom, Aleksejem Kuznetsovim osvojila zlatnu medalju na takmičenju klavirskih dua.

Valentina je 2007. objavila svoj prvi video na internet platformi YouTube, snimak “Etide op. 39/6” Sergeja Rahmanjinova da bi usledio snimak “Šopenovih etida”, koji je dostigao prvo mesto na Amazonovoj listi klasičnih video snimaka i postao najgledanija onlajn kolekcija Šopenovih etida na YouTube-u.





Lisica i njen suprug uložili su 2010. godine svoju životnu ušteđevinu u snimanje CD-a koncerata Sergeja Rahmanjinova sa Londonskim simfonijskim orkestrom.

U poslednjih 10 godina, Valentina je nastupala u svim vodećim koncertnim dvoranama sveta, sa najboljim orkestrima Evrope, Amerike i Azije.

Apsolutno vlada ogromnim repertoarom u rasponu od Baha i Mocarta do Šostakoviča i Bernštajna. Samo njen orkestarski repertoar obuhvata više od 40 koncerata. Valentina Lisica gaji poseban afinitet prema muzici Rahmanjinova i sa punim pravom nosi ime «Kraljica Rahmanjinova».

Valentina Lisitsa je 2012. potpisala ekskluzivni ugovor sa “Decca Classics”.
Od mnogih izdanja izdvaju se- CD i DVD resital iz Albert Hola 2012, takodje dva 2 CD-a kompletnih klavirskih koncerata Sergeja Rahmanjinova i Paganinijeve rapsodije sa Londonskim simfonijskim orkestrom, kao i CD snimak klavirske muzike Majkla Najmana, povodom proslave 70. rođendana kompozitora (sa muzikom omiljenih filmova – “Klavir” i “Zemlja čuda”).





U februaru 2019, za 125. godišnjicu smrti Petra Iljiča Čajkovskog, “Decca” je izdala specijalni CD-Bok set sa kompletnim klavirskim delima ruskog kompozitora.

Sa više od 200 miliona YouTube pregleda i oko 500.000 pretplatnika na njen kanal, Lisica je jedna od najgledanijih klasičnih muzičara na internetu, koristeći digitalnu inovaciju za unapređivanje klasične muzike i performansa.


„Zaista nikome nisam želela da udovoljim. Samo sam želela da pokažem ko sam. Pomislila sam, možda će neko i primetiti. I neki su primetili.“, govorila je osvešćeno i ponosno umetnica.

Sledeći koncert iz serijala Steinway & Sons biće održan 8. aprila takodje na Kolarcu, u pitanju je ruski pijanista Dimitri Aleksejev, a poznato je da će program nastupa obuhvatiti dela kompozitora JohanaBramsa i RobertaŠumana.

Ivan Makragić

TANJUG / Music Pocket


- Advertisement -

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

spot_img
Reklama

Aktuelno

Dodeljene regionalne muzičke nagrade: 18 gitara najboljim video spotovima

Nagrade su dobili: Rambo Amadeus, Marčelo, Artan Lili i Cane, Porto Morto... U izuzetno jakoj konkurenciji od više stotina video...
Reklama
musicpocket