Tribina „Kultura na kiseoniku“: Nije nam jasno kako danas opstajemo u doba pandemije

Potrebno je da se ubuduće uvek plaćaju ulaznice, tako se poštuju umetnici i kultura

Ivan Makragić
Diplomirani dramaturg sa Fakulteta dramskih umetnosti, kreativac, umetnik, u šali za sebe voli da kaže da je bedno piskaralo. Ali ne i skriboman.

podeli

popularno


Potrebno je da se ubuduće uvek plaćaju ulaznice, tako se poštuju umetnici i kultura

BEOGRAD, 18. maja (Tanjug) – Virtualni panel „Kultura na kiseoniku“ Fondacije “Ana i Vlade Divac” održan je u ponedeljak (17. maja) preko Zoom platforme čija je tema bila – Stanje u kulturi u doba pandemije.

  Moderator digitalne tribine bio je glumac i reditelj Vladimir Aleksić, dok su učesnici – džez pijanista Vasil Hadžimanov, direktorka izdavačke kuće “Geopoetika” – Jasna Novakov Sibinović, direktorka Muzeja Savremene umetnosti – Marijana Kolarić i kreativna producentkinja festivala “EXIT” Aneta Goranović.

      Aleksić je predstavio detaljno istraživanje UNESCO prema kome centar kulture zapošljava više od 30 miliona ljudi širom sveta, koji su svi ekonomski ugroženi snažnim udarom pandemije koja se još uvek ne završava ni posle 14 meseci.

     Prema toj studiji, samo filmska industrija bi mogla da izgubi više od 10 miliona radnih mesta u svetu, dok bi trećina umetničkih galerija mogla ostati bez više od polovine svojih ljudi u tom sektoru.

  Osim toga, najugroženija sfera umetnosti – muzika, u domenu manifestacione, koncertne industrije, procenjuje se da je u gubitku preko 10 milijardi dolara, što je izračunato ne samo od prodaje karata, već od sada izgubljenih sponzorskih ugovora.

    Takođe, globalno tržište izdavaštva bi na kraju moglo biti smanjeno za 7.5%, prema tom istraživanju.
   Naravno, Srbija je pretrpela velike ekonomske gubitke u mnogim poljima umetnosti, kao što je filmska industrija, a i posebno što je otkazano više od 40 % kulturnih festivala, dakle svi projekti koji zavise od nastupa uživo.

VASIL HADŽIMANOV



  

Muzičar Vasil Hadžimanov, inače diplomac sa uglednog i prestižnog Berkli koledža u Bostonu, SAD, napominje da su svakako najgore prošli ipak svi oni koje je zahvatila ova zlokobna bolest, i koji su izgubili bitku, a posebno su u teškom položaju medicinski radnici.

Onda, nakon toga, u oblasti umetnosti, Vasil se slaže da je muzička industrija u finansijskom – ekonomskom pogledu najslabije prošla, jer muzičari godinu dana jedva da mogu da nastupaju.

    “Čak i pre pandemije, kultura je uvek bila sporedna, skoro na poslednjem mestu, sa jedan posto budžeta, što bi u Makedoniji rekli “poslednje rupče na sviralče”, jer o svemu se više priča, nego o samoj kulturi”, istakao je duhovito Hadžimanov.

Džez umetnik je naglasio da je virus Kovid-19 zaista strašna bolest, iskusio je na žalost na svojoj koži, u svom domu… iznenadni gubitak oca, legendarnog Zafira Hadžimanova.

 “Za vreme pandemije mi kao muzičari i umetnici generalno dosta padamo, a niko se ne bavi niti brine o nama, što je za mene najtragičnije. Izgleda da do toga nikada neće ni doći, da se misli puno o kulturi. Tek malo su mere popustile tokom leta 2020, imao sam nastupe tokom septembra i oktobra, i onda ponovo je sve zatvoreno”, podsetio je muzičar.

Svakako mu je najtužnije od svega bilo kada je svirao pred praznom salom sa svojim bendom, odnosno koncert onlajn, usled pandemije, jer drugačije nisu smeli.

   “Ne znam kako svi opstajemo posle godinu dana, sve je zamrznuto od svirki, a čujem da se moje kolege bave nekim drugim poslovima da prežive”, naveo je on.
    “To je posebno tužno, jer se mi umetnici, konkretno muzičari, ceo život bavimo time, usavršavamo se, a onda se desi jedna ovakva okolnost koja tera ljude da odjednom rade nešto drugo, menjaju struku”, sa setom je pričao pijanista, koji je tokom kratkog perioda dozvole za koncerte, imao nastup u klubu Summerstage BitefArtCafe u Beogradu, na Kalemegdanu, na Pančevo džez festivalu i neke onlajn nastupe.


VLADIMIR ALEKSIĆ





Istoričarka umetnosti Marijana Kolarić, nova direktorka Muzeja savremene umetnosti (MSU) i direktor privatne galerije “Novembar” u Beogradu, podvukla je da su galerije i muzeji tokom pandemije pokušali da izgrade bliskiji odnos sa svojom publikom putem digitalnih platformi u virtualnoj sferi.
Na taj način kulturno nasleđe i izložbe su se preselile onlajn preko društvenih mreža Facebook ili Instagram, i preko kanala YouTube i Vimeo.

  “Neki muzeji su bili veoma inventivni i pridružili su se u ovom periodu socijalnim platformama kakva je “Tik Tok”, otkrila je Kolarić oko te nove društvene mrežeposvećene mladima, i dodala da se stiče utisak da se pandemije uskoro završava, jer mnoge evropske zemlje uveliko razmatraju propise kako bi ponovo otvorile svoje kulturne ustanove.

Kolarić je predstavila detaljno na panelu aplikaciju MSU vodič gde sve na lak način funkcioniše, jer je to svakako neminovnost bila od početka pandemije, kada se desio snažan lockdown gde nijedna kulturna institucija, ustanova i galerija više nije radila.

“Nadam se da ćemo uskoro moći potpuno bezbedno da posećujemo sve događaje i prostore kulture. Želim da svega bude više – pozorišnih predstava, filmova, koncerata, izložbi”, nadahnuto je izjavila direktorka, prva dama MSU.

   Do nedavno izvršna urednica, sada direktorka izdavaštva “Geopoetika” Jasna Novakov Sibinović navela je datum 21. jun koji se pominje da će se desiti nova pobeda nad kovidom 19 i istakla da je ova kuća nedavno otvorila svoju prvu knjižaru u samom centru Beograda.

  Ona napominje da je prodaja knjiga bolje prošla ako se poredi sa svim izvođačkim umetnostima tokom godinu dana korona virusa, jer su ljudi tokom karantina svakako više čitali u svojim domovima.

   “Mi prodajemo gotov proizvod, a to je odštampana knjiga, tako da se to drugačije gleda od muzičara i glumca na pozornici”, rekla je direktorka “Geopoetike” i dodala da je zapravo izdvajanje za kulturu svega 0,64% budžeta, što je ispod svakog minimuma.
Vasil je tada shvatio koliko je to poražavajuće nemoćno klimajući glavom, jer je njegovih izrečenih 1% zvučalo za nijansu ne tako zastrašujuće.

Opet, iako su u karantinu ta dva meseca, i kasnije sigurno ljudi uživalu u knjigama, ne znači da je izdavaštvo bilo bez problema. Pre svega je veoma važna uloga knjižara kod nas u Srbiji, kao i svuda u svetu”, navela je Novakov Sibinović.


JASNA NOVAKOV SIBINOVIĆ (GEOPOETIKA)





Prema njenim rečima, značajne su reakcije čitalaca, te književne publike, fizičko druženje sa knjigom. Ipak, napominje da je online prodaja itekako skočila kada je sve bilo zatvoreno.

Imali smo tu najavu iz vlasti da smo navodno pobedili koronu tokom leta i utom periodu smo stvarno mislili da je sve gotovo i uspeli smo da otvorimo svoju prvu knjižaru. Ali, eto, kovid-19 se nastavio, i doveo do toga da Sajam knjiga 2020 nije mogao da se održi”, kaže Sibinović, koja je tokom prošle godine objavila knjigu “Političko pozorište Olivera Frljića: od empatije do simpatije” za izdavača Sterijino Pozorje.
Upravo je na doktorske studije išla na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu.

Ona ističe da je jedna od najvažnijih kulturnih manifestacija kakav je Sajam knjiga veoma potrebna narodu i da je ogromna šteta da se nije realizovala zbog velike navale pandemije u to vreme, a da su onda umesto toga održavani mini sajmovi knjiga kakav je bio tokom jednog vikenda na Trgu republike u jesen 2020.
Opet, direktorka “Geopoetike” se pita kakav je uopšte danas koncept Sajma knjiga, da li se pretvorio u puku zabavu, površnost, odnosno vašar.

Sajam nema više tu pravu izložbenu duhovnost, to se izgubilo. Znam mnoge rođene Beograđane koji više ne dolaze više na ovu manifestaciju”, objasnila je Sibinović.
Dodaje takođe da Sajam za svakog izdavača knjiga predstavlja uvek sjajan podstrek da nastavi dalje punom parom tokom godine, a tokom trajanja smotre može da se fino zaradi.

    Ispred Exit festivala, Aneta Goranović, takođe i marketing menadžer dnevnog lista “Danas”, napomenula je veliko savezništvo stvoreno između više manifestacija – Exit, Beer fest, Arsenal fest (Kragujevac) i Love fest (Vrnjačka banja), koji su se ujedinili u borbi da im se dozvoli da održavaju te muzičke smotre.

  Uz već poznato udruženje “Spasimo muziku”, osnovano u doba kovida 19, Exit i drugi se trude da ove godine održe svoja nova izdanja festivala, a kreativna producentkinja navodi da je Poljska dala čak 900 miliona evra za pomoć kulture, Estonija 42 miliona, od čega 6 miliona samo za pomoć festivalima.

     I ona se nada da će se konačno sve otvoriti 21. juna kada bismo mogli po drugi put da pobedimo pandemiju i da će Exit u punom kapacitetu proslaviti jubilarni 20. rođendan na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu.

Podsetila je novosti koje su osvanule – kada su države Nemačka, Španija i Velika Britanija testirali mogućnost dešavanja velikih muzičkih događaja, da budu na otvorenom.

ANETA GORANOVIĆ (EXIT)





“EXIT dominira muzičkom industrijom”, podvukla je Aneta, koja je u timu ovog festivala bila PR menadžer i organizator, da bi došla i do značajne pozicije – kreativni producent.

“Problem manifestacione industrije se mora rešiti, a sve to radimo zbog publike, koja oseća veliku prazninu i tugu što dešavanja nema, i padaju u depresiju koja je povećana za 700 odsto”,
ispričala je ove podatke Goranović ispred Exita koji bi po planu trebalo da se održi uživo od 8. do 11. juna 2021.

Na pitanje Vlade Aleksića u kom obliku misle da održe festival i da li su spremni za pravi doživljaj, ona kaže da prate sve promene Kriznog štaba i Vlade Srbije, i da se trude da sve organizuju kao da će se bez problema održati kao i svih godina.
Podsetimo, Exit 2020 nije realizovan uživo, već online, odnosno dosta DJ muzičara je stiglo u Novi Sad i imali su nastupe bez publike, ali su imali direktan prenos tih nastupa.

Aleksić je tokom panela naveo i da je Fondacija “Ana i Vlade Divac” pomogla razne projekte u iznosu od preko million dolara, da pomogne ugroženima tokom pandemije.

Evo ja sam recimo samostalni dramski umetnik, nisam zaposlen ni u jednom teatru, što je za mene veliki problem onda kada se desi ovakva situacija sa epidemijom”, otkrio je glumac i pozorišni reditelj Vlada Aleksić, kada je malo izlazio iz svoje uloge – funkcije moderatora.

Takođe je podsetio da je država za prva tri meseca isplatila svim samostalnim umetnicima minimalac koji iznosi 30 000 RSD, znači ukupnu sumu od 90 000 dinara kao simbolična pomoć što nemaju posao.
Kako je i sam priznao, to je nedovoljna pomoć, ali dobrodošla u ovo zlokobno vreme.

Uveliko smo počeli da radimo kao glumci, snimanja tolikih serija su krenula, kao i filmovi, predstave se igraju, pod merama, ali se ipak izvode, dakle nešto se dešava, pomera. Moje kolege u Italiji i Francuskoj nam zavide što igramo predstave, oni to još ne mogu”, izjavio je Aleksić, koji ima zapaženu karijeru upravo na pozorišnim scenama Evrope.

Osim osnovne teme – Stanje u kulturi u doba pandemije, Aleksić je moderirao i podvlačio druge važne teme – “Posledice pandemije na kulturu i umetnost, na umetnike i institucije”, “Koje su konkretne mere preduzete za poboljšanje stanja kulture za vreme pandemije?”, “Predlozi za skidanje kulture sa kiseonika”, “Dalji koraci za rešenje trenutnog stanja u kulturi izazvanog pandemijom”.






Prva dama “Geopoetike” se dalje uključila u debatu na sve te teme, gde je pričala o mogućim problemima sa autorima romana koje izdaju, usled teške situacije, koliko je moguće pisce ispoštovati u vidu honorara.
Ona je spomenula da tu nije bilo problema, da su svi domaći književnici sa delima u “Geopoetici” ispoštovani sa svojim ugovorima, i podsetila da su oni kuća sa prevashodno stranim piscima romana ili teorijskih knjiga. Sada je to dosta usporeno oko tih agencija koje zastupaju autore iz celog sveta, ali se trude i tu da bude sve na kraju u redu.

“Velika je šteta što sada nemamo uživo promocije, susret publike i pisaca, tada se i knjige bolje plasiraju i prodaju, nego kada tih druženja nema”, smatra Novakov Sibinović.

Vasil Hadžimanov je u raznim varijantama sa svojim grupama kao što je Vasil Hadžimanov bend ili više Trio sastava bio pre pandemije jedan od sigurno najtraženijih instrumentalista na ovim prostorima, tako da je u Beogradu gotovo redovan u svim Bitef prostorima: Novi BitefArtCafe (pored UK “Vlada Divljan”), Summer Stage BitefArtCafe (Kalemegdan), Soul Society (Bitef teatar klub), ali i na pozornicama Kolarca, kluba “5a Soba”, Ada Mall-a …

“Svirao sam često po Srbiji, ne samo u Beogradu ili Novom Sadu. I dosta smo nastupali po nekim prostorima koji nemaju dobre uslove, to su ruinirana mesta. Nadam se da može barem nešto malo da se uloži u takve objekte, ne može neko da mi kaže da ni toliko novca nema da se nešto sredi od toga, makar bi mogli ako ništa drugo, da barem održavaju”, iskren je Vasil.

Umetnik na klaviru podelio je iskustva u svim tim gradovima gde je boravio kao što su Jagodina, Novi Pazar i Vranje da publika voli njihovu muziku, uživa u njoj iako je nekomercijalna, ne spada u neki vid zabave na koji su ranije navikli.

Zato nije istina da ljudi vole da slušaju turbo folk ili gledaju rijaliti program, užase kao što je “Farma”. Kad god odemo u ta manja mesta, sale su prepune na našim svirkama, što onda znači da je sve u redu, zar ne?”, poentirao je Vasil.

Aneta ispred Exita je apelovala da se narod vakciniše što pre u velikom broju, ne samo zbog kulture koja bi svakako na taj način izašla iz ove krize, već i zbog opšteg zdravlja svih.
Takođe je pozvala publiku da posebno nakon ove košmarne situacije – plaća ulaznice za događaje, jer je to pitanje poštovanja svakog umetnika i kulture, te da se ne očekuje stalno besplatan ulaz.

Na to se nadovezao glumac Vlada Aleksić kada je imao situaciju da uvek svom zubaru plati za usluge, a onda ga taj isti stomatolog zove i pita da mu nabavi besplatne karte za neku njegovu predstavu. Kao da se uvek podrazumeva da umetnici mogu deliti šakom i kapom ulaznice za svoje projekte.

Aneta je podsetila da je Exit online 2020. bio besplatan, svako je mogao gledati, ali sa ponudom da svako u skladu sa mogućnostima donira novac za pomoć festivalima.


“KULTURA NA KISEONIKU”





Vasil je ispričao jednu situaciju koja se desila tokom pandemije, kada je sa bendom nastupao na Jazz festivalu u Kragujevcu, kada je svirao bez publike, a snimalo se virtuelno.
Trebalo je da se festival održi regularno, sa ograničenim brojem publike, ali je onda neko iz vlasti očigledno čuo da je to – festival, te su zabranili da bude uz auditorijum, da se ne pravi gužva sa toliko ljudi.

Tako da je do juče mogao da se desi festival standardno, a onda odjednom je sve to otkazano i priređeno na način koji nikada muzičarima nije prijatan – bez ljudi.
I na sve to, u sred nastupa, policija je obilazila lokaciju i tražili su im da odmah stave maske, dok sviraju što je bilo veoma komplikovano, nimalo izvodljivo za pevača koji je bio u zanosu tokom koncerta, ali su na kraju svi morali.
Sve mu je to bilo izuzetno besmisleno, i smatra da nikada ne može digitalni svet zameniti uživo izvođenje kompozicija, susret muzičara sa svojom publikom.

“Nikada to ne može biti jednako, online i live. Samo kao prelazna varijanta. Daleko od toga da i tokom ove situacije online svirke mogu biti idealno ni trajno rešenje”, izrazio je svoj stav Hadžimanov.

Smatra da se ne može zaraditi od online koncerata, opet, dešava se i da na uživo svirke ljudi žele da ulaze besplatno, stižu preko nekog ortaka, poznaju organizatore, pa uđu preko spiska.
Sa druge strane, jazz umetnik ima stav da se mere moraju prilagoditi različito za određene žanrove muzike, tako da ne može biti isto za koncert klasične muzike gde se samo sedi i sluša instumentalna muzika i za sa pop i rok nastupe gde se skače i igra, a publika u transu sa pevačima.

Za sam kraj, na pitanja mnogih gledalaca ovog panela, priključio se i Vladimir Aleksić, aktuelan sa TV serijom “Jedini izlaz” gde igra negativca, a istakao se ulogom čuvenog košarkaša Radivoja Koraća u filmu “Žućko” Gordana Matića, sada direktora Filmskog centra Srbije.
On se osvrnuo na temu hiper produkcije domaćih igranih TV serija koje su uzele primat nad filmom, i to traje godinama, jer se snima između 30 i 50 naslova godišnje, što je neverovatno.
Serije su u Americi uveliko popularnije od filmova, zahvaljujući razvoju platformi tipa Netflix, tako se prenelo i na Srbiju.

Problem sa ovolikom količinom serija je taj što one i jesu zaista “hiper”, dakle sve se brzo snima, epizode se rade za jako malo dana kako producenti žele, a onda se to vidi i na krajnjem rezultatu, zato treba naći pravu meru”, objasnio je Aleksić.

Panel „Kultura na kiseoniku“ se organizuje u okviru projekta Ublažavanje socijalnih i ekonomskih posledica pandemije Kovid-19 u Srbiji, koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD) i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).


Ivan Makragić

- Advertisement -

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

spot_img
Reklama

Aktuelno

Arhitektura u fokusu Kaleidoskopa kulture – otvoren konkurs za dizajn javnih prostora u Novom Sadu

U sklopu priprema za ovogodišnji Kaleidoskop kulture, koji će biti održan od 2. septembra do 8. oktobra u Novom...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Reklama
musicpocket