Trendovi u Srbiji – Profesija PR menadžer u kulturi (Sezona 3), Vol. 1: MONIKA HUSAR /KomunikArt/

PR i novinarstvo su za mene dve povezane ljubavi

Ivan Makragić
Ivan Makragić
Diplomirani dramaturg sa Fakulteta dramskih umetnosti, kreativac, umetnik, u šali za sebe voli da kaže da je bedno piskaralo. Ali ne i skriboman.

podeli

popularno

Premijere filmova “Pretty Strong” i “Wongar” u Domu omladine

Dom omladine Beograda, osim tradicionalnog 67. Martovskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, za ljubitelje sedme umetnosti predstavlja dva dokumentarna ostvarenja koja...

ŠIZA eksplozivnim novim singlom „Skromnost nikad nije bila fer” najavljuje izlazak debi albuma

Zagreb, 3. marta 2021. – Sveže ime u regionu, Šiza, eksplozivnim novim singlom „Skromnost nikad nije bila fer” najavljuje...

FESTIVAL POLJSKIH FILMOVA „VISLA” U SRBIJI (04.03. – 07.03.)

Festival savremenog poljskog filma „Visla” biće realizovan od 4. do 7. marta u digitalnom izdanju na veb stranici www.mojeekino.pl...


PR i novinarstvo su za mene dve povezane ljubavi

Stigli smo i do treće sezone razgovora sa zanimljivim predstavnicima iz oblasi odnosa sa javnošću i odmah moramo priznati da nismo imali do sada u ovom serijalu tako svestranu gošću kao danas, koja u svom profesionalnom biću uspeva da sublimira sve atraktivne sfere kulture i umetnosti, i nije specijalizovana samo za jednu oblast.

Dobrim delom koncept ovih naših istraživanja bazirao se na muzičkom PR-u i damama koje su u tom poslu više istaknute nego jači pol, što je danas kod nas postao pravi trend i svojevrsni fenomen. Ipak, vremenom kako je ovaj serijal rastao, i mi smo proširili vidike, tako da su naši sagovornici uveliko veoma svestrani, izuzetno obrazovane individue koje uspevaju da na više koloseka realizuju svoje PR kampanje u mnogim vidovima umetnosti.

A ko je naša današnja dama iz sveta PR menadžmenta?

Više od dvadeset godina iskustva u oblasti kulture i umetnosti, kao novinarka na nacionalnoj televiziji, i kao PR menadžerka mnogih međunarodnih i domaćih manifestacija.
Stručno se usavršavala kao stipendista Ministarstva kulture Francuske na polju produkcije i organizacije festivala i rezidencijalnih programa.

Od 2015. godine kao samostalni preduzetnik, osniva agenciju KomunikArt sa sedištem u Pančevu i danas je među najangažovanijim kompanijama za odnose sa javnošću.
Ono što je specifično je da agencija isključivo realizuje projekte samo i samo iz – kulture.
Druge oblasti nisu u radaru ove veoma uspešne, sposobne, prodorne i ambiciozne mlade žene.

Ona je … MONIKA HUSAR.

Težište je na filmu, ali i sve druge sfere umetnosti dolaze u obzir – likovna scena, deveta umetnost – strip, muzika – koncerti, pozorište, veoma širok dijapazon umetničkih festivala.

Iscrpne izveštaje koje Monika i njen mali tim šalju svakodnevno novinskim redakcijama i agencijama su toliko revnosni i ažurni, da se ima utisak da ih radi njih desetostruko više i da su naravno u znatno većem preduzeću.

Filmski centar Srbije (FCS), FEST, Festival evropskog filma Palić, Festival dugometražnog dokumentarnog filma BELDOCS, filmski festival Merlinka, Internacionalni festival filmske režije u Leskovcu LIFFE, GoetheFEST …

Ovo su sve filmski projekti, a KomunikArt, koji bi adekvatnije i komotno mogao da se zove MonikArt, ima svestrani pogled na toliko kanala artističkih poduhvata, da nekada i ne znaju šta će pre da rade, koji izazov da prihvate, jer je to obiman posao za tako mali broj ljudi.
Opet, možda su otkrili recept za – kloniranje?
Ni to nije isključeno, svetska nauka svaki dan rapidno napreduje.

Da li da navedemo još smotri na kojima rade Monika i njen uigrani tim od svega … dvoje ljudi? Tako je, dobro ste pročitali, ukupno dakle njih troje – Marina Lučić i Nikola Marković, sa Monikom rade na svim navedenim festivalima, pišu svakodnevne izveštaje, pružaju i plasiraju informacije medijima i distribuiraju ih nepreglednom broju digitalnih formata, portala, platformi, da same novosti ne izgube na aktuelnosti, i zato se vesti samo razlivaju svuda.

KomunkArt je takođe 6 godina osnivač i organizator smotre o stripu Nova festival, koji se održava u Pančevu, kao i Ukrštenih strip rezidencija, tročlana ekipa realizuje i Dečji pozorišni festival u Subotici, Pančevo jazz festival već 12 godina, a Monika je i zaposlena kao PR menadžer u Kulturnom centru Pančevo.

I tu se strasti ne smiruju, jer Monika stoji i iza drugih manifestacija – Kondenz, BINA, veliki EU projekat “They: Live”, a osim Pančevačkog džez festivala, vezana je i za druge muzičke smotre – Klasik fest, festival klasične umetničke muzike, i Ethno.com festival.


Ipak, vreme je da i Monika ispriča svoju priču … pred vama.


Sa festivala Merlinka, 2017.




Izbegavamo komercijalne događaje koji su više zabava, a manje kultura


Koliko je danas u Srbiji razvijen poziv PR menadžera u kulturi i uopšte odnosi sa javnošću u zemlji gde se čini da je kultura nekada u sasvim sporednoj ulozi?
Šta danas čini dobrog PR-a u kulturi, a šta sa druge strane reprezentativnog novinara kulture?


Danas svaka ozbiljna ustanova kulture ili umetnička manifestacija u Srbiji ima PR menadžera/ku, i to je dobar pokazatelj da se i u ovoj oblasti poslednjih godina sve više radi na promociji programa i umetnika/ca, i komunikaciji sa publikom i javnošću. S druge strane, u našoj zemlji gotovo da nema PR agencija specijalizovanih za odnose s javnošću u umetnosti, a taj podatak najslikovitije svedoči o tome da je reč o nedovoljno plaćenoj delatnosti – u kulturi i umetnosti budžeti za organizaciju programa su nedovoljni, i teže se odvaja novac za odnose s javnošću.

Dobrog PR-a u kulturi i umetnosti čini znanje – pre svega stručno znanje iz PR-a, pismenost (poznavanje maternjeg jezika i pravopisa), a potom i znanje iz umetnosti i kulture. Takođe, važna je konstantna dobra informisanost, redovno i zainteresovano praćenje umetničke scene i ljubav prema umetnosti, posebno savremenoj. Mislim da to isto važi i za novinare/ke u kulturi.


Kako funkcioniše vaša agencija KomunikArt, osnovana 2015. godine?
Vi ste zapravo agencija za PR, konsalting mnogim kulturnim festivalima i institucijama? A kako vi birate klijente, odnosno da li klijenti uveliko biraju vas?

KomunikArt je mala agencija za odnose s javnošću, specijalizovana samo za programe iz umetnosti i kulture.
U Agenciji nas trenutno ima troje (dve PR menadžerke i jedan novinar, zaposlen kao Content & Social media manager), uz povremeno angažovanje i spoljnih saradnika/ca, posebno za potrebe organizacije naših programa.

Agencija je najpoznatija po uspešnim kampanjama iz oblasti filma, i među našim klijentima nalaze se najuglednije filmske manifestacije i ustanove u Srbiji: Filmski centar Srbije, FEST, Festival evropskog filma Palić, Beldocs festival, Merlinka, LIFFE, a sarađujemo i sa Sarajevo Film festivalom na promociji programa u srpskim medijima.

Iako smo po filmu najpoznatiji, KomunikArt je zadužen za odnose s medijima i za brojne druge manifestacije i programe (Kondenz, BINA, Dečji pozorišni festival u Subotici...), kao i za internacionalne odnose s javnošću u okviru velikog EU projekta They: Live, čiji je nosilac Dom kulture Studentski grad.

Takođe, ono što je vrlo nespecifično za delatnost jedne PR agencije, mi smo i organizatori i producenti dva programa – Nova (strip) Festivala i Ukrštenih strip rezidencija između Srbije i Francuske.

Saradnja za našim klijentima uvek počinje obostranom željom da zajedno radimo na promociji nekog programa/projekta. Uglavnom nas klijenti kontaktiraju po preporuci drugih zadovoljnih klijenata, a mi procenimo da li je njihov program u skladu sa našim senzibilitetom i vrednosnim sistemom koji u Agenciji negujemo. Izbegavamo komercijalne događaje koji su više zabava, a manje kultura, i prednost uvek dajemo programima koji uključuju savremenu umetnost.

Monika Husar sa ekipom Sarajevo film festivala




Novinarstvo će uvek ostati u sećanju kao deo „školovanja“ i pripreme za PR


Da li se ljubav prema PR izazovu javila iz prethodne profesije novinarstva?
Pronašli ste se u žurnalizmu ili vam je rad sa ove “druge strane” privlačniji?
Gde inače sebe više vidite – kao novinara ili Public relations profesionalca?


Rekla bih da su te dve ljubavi povezane. Novinarstvo je moja ljubav od malih nogu: kao učenica u osnovnoj školi pisala sam za školske novine, kao srednjoškolka vodila omladinsku emisiju na radiju i već u Gimnaziji počela honorarno da radim na TV-u. Po završetku prve godine FPN-a dobila sam ozbiljan posao na BK televiziji, gde sam za 4 godine, koliko sam radila u redakciji kulture, naučila mnogo toga korisnog.
Tek od 2005. godine, nakon nekoliko nezadovoljavajućih poslova u medijima, počela sam da razmišljam o prelasku na nešto drugo. Tada još nisam bila sigurna šta bi to drugo bilo dovoljno dobro da zameni novinarstvo. Danas znam da je to PR.

Iz ove perspektive, mislim da sam bila prosečna novinarka, i vrlo verovatno da ne bih napravila neku zapaženu karijeru u tom poslu. S druge strane, pozivi koje svakodnevno dobijam od osoba zainteresovanih da nas angažuju, kao i subjektivni osećaj zadovoljstva dok se bavim svojim PR kampanjama, govore mi da sam izabrala pravi poziv. Sebe odavno vidim kao menadžerku za odnose sa javnošću. Novinarstvo će uvek ostati u sećanju kao deo „školovanja“ i pripreme za Public relation.


Kako je posao PR-a za kulturu funkcionisao tokom cele fatalne 2020. godine, posebno u doba karantina i policijskog časa? Da li su i vaše aktivnosti tada na čekanju, kada se gotovo ništa ne dešava oko kulturnih aktivnosti?

Prošla, 2020. godina bila je svima stresna, i većina ljudi ju je proživela sa velikom strepnjom, nesigurnošću i neizvesnošću. Skoro sam pisala o tom iskustvu na našem KomunikArt blogu. Početak godine je za mene, lično i profesionalno bio jako uspešan – Ministarstvo kulture Francuske stipendiralo je moj odlazak u Francusku na stručno usavršavanje, a imali smo i izložbu u Parizu (Nova Festival izložba), u Srpskom kulturnom centru. Vratila sam se u Srbiju par dana pre lockdown-a, i bilo mi je jako teško da se izborim sa svim utiscima. Stigla sam se puna entuzijazma i novog znanja, sa nestrpljenjem da sve naučeno primenim, a bila sam prinuđena, kao i svi ostali, da razmišljam o osnovnim ljudskim potrebama – zdravlju, snabdevanju, preživljavanju.

Kada vodite firmu sa više zaposlenih a poslovi se otkazuju ili odlažu, imate i dodatni stres oko toga kako obezbediti plate i doprinose za vaše saradnike. Prvi put od kada agencija KomunikArt radi, bila sam zabrinuta.

Za razliku od zatišja u prvoj polovini godine, od avgusta do decembra radilo se udarnički – po nekoliko festivala u isto ili slično vreme. Moja mama ima izraz za to stanje kad se obaveze nižu, a vi pokušavate da ih sve na vreme obavite – da l’ sam pošla il’ sam došla.
Tad sam se opet brinula, ovog puta oko toga kako postići sve poslove i dati maksimum koji se od nas uvek očekuje, i naposletku dobija. Mislim da smo i to uspešno savladali, i da su svi bili zadovoljni našim angažmanom.



Foto: Goran Nikolić




Angažman za Filmski centar Srbije je svakodnevan posao


Koliko je prisutna neizvesnost u poslu tokom perioda kada nema intenzivne kulture? Da li ste u samoj karijeri uvek želeli da se bavite kulturom, a ne drugim oblastima gde bi PR menadžment mogao da se primeni? Sa tim u vezi, dajete li prednost nekoj od umetnosti koju kroz vašu agenciju promovišete – film, teatar, muzika, likovna scena, strip, lično i profesionalno? Odnosno, u šta od svega nabrojanog se najviše razumete?

Ako izuzmem iskustvo iz 2020. godine, kod nas u Agenciji već par godina unazad nema neke veće neizvesnosti. Imamo značajan korpus stalnih klijenata sa njihovim redovnim manifestacijama, nekoliko ugovora na godišnjem nivou sa klijentima kojima svakodnevno vodimo komunikacije (sa javnošću ili medijima), i solidan broj novih upita za saradnju.

Oduvek me je umetnost zanimala, i to je jedina oblast u kojoj sam jasno videla svoje delovanje. Moj otac je slikar, i vizuelna umetnost me je vaspitavala jednako koliko i moji roditelji. S tim što sam oduvek znala da bavljenje umetnošću, u smislu biti umetnik/ca, nije ono što me privlači. Više me je zanimalo pisati o umetnosti, govoriti o umetnosti, posmatrati umetnost, nego stvarati umetnost. Otud verovatno i moja ljubav prema novinarstvu, sa vrlo jasnim fokusom na umetnost i kulturu. Sećam se audicije na BK televiziji, kada su me u jednom od užih krugova pitali u kojoj bi redakciji volela da budem angažovana. Kad sam odgovorila da je to kultura, članovi komisije su se smejali. Tu je bilo najmanje para i najmanje prilika za napredak, i to im je bilo smešno.

U radu Agencije ne delimo manifestacije i programe po tome da li su filmski, muzički, književni…Prednost dajemo onim projektima sa jasnim konceptom i kvalitetnim programom, kao i klijentima koji znaju šta je i koliko je važna naša uloga.

Ako ćemo iskreno i bez lažne skromnosti, u sve gore nabrojano se razumemo, imajući u vidu da nas je troje, i da smo svi, kroz naše dugogodišnje profesionalne biografije, vezani za poslove u kulturi i umetnosti.
Marina Lučić, menadžerka zaposlena u Agenciji je radila kao PR menadžerka DKSG-a, Saveta za kreativne industrije i filmskog festivala Slobodna zona, ja radim kao PR menadžerka Kulturnog centra Pančeva, koji je multiprogramska ustanova, a Nikola Marković, naš kopirajter, radi kao muzički urednik emisije Jazz na Radio Beogradu.
On jeradio u više redakcija kulture kao novinar. Uz to, imamo i neposrednog iskustva u organizaciji strip, književnih i muzičkih festivala, kao i rezidencijalnih programa.

Najviše gravitiram ka savremenim vizuelnim umetnostima, dokumentarnom filmu i (plesnom) performansu – to su ujedno i moja intimna, privatna interesovanja.


Verovatno jedna od najznačajnijih kulturnih ustanova sa kojima sarađujete i čiji ste predstavnik za medije je sigurno Filmski centar Srbije?
Da li je naporno kao PR ispratiti sve aktivnosti FCS kada se tu ne radi samo o produkciji novih domaćih filmova i konkursima za iste, već je delatnost znatno kompleksnija?
Da li je FCS u tom kontekstu uključen u podršku svih filmskih festivala u Srbiji koji ste dužni da ispratite, kao i drugih smotri i filmskih revija, sada i u online formatu?


Angažman za Filmski centar Srbije je svakodnevan posao, i iako povremeno ume da bude vrlo složen kada je reč o komunikaciji s medijima, to je ujedno i angažman koji mi donosi najviše radosti. Zaista je neprocenjivo kada iz godine u godinu svedočite nastajanju brojnih sjajnih filmova (od projekta na nivou ideje do bioskopske premijere i nagrada na festivalima), jer imate utisak da radite nešto važno, suštinski bitno. Iako deluje kao naporan posao, tim ljudi iz FCS-a koji radi na informisanju javnosti je vrlo stručan i vredan – počev od direktora Gordana Matića i zaposlenih, do dvojice filmskih kritičara zaduženih za pisanje tekstova i saopštenja, Đorđa Bajića i Zorana Jankovića.

Filmski centar u skladu sa svojim mogućnostima podržava sve relevantne filmske festivale u Srbiji – kroz organizovanje radionica sa filmskim profesionalcima, obuka, tribina ili fonda za nagrađene filmske radnike/ce i filmove. FCS to radi posvećeno i kontinuirano.


Tim PR agencije KomunikArt: Marina Lučić, Monika Husar, Nikola Marković, Foto: Goran Nikolić




Nova Festival nastao je iz zajedničkih želja da se oprobamo i u produkciji događaja


Koji vam je najveći izazov oko promocije FCS – vesti o novim filmovima koji će se tek snimati, koji su snimljeni, njihove premijere, nagrade na festivalima, izdavačka delatnost, koprodukcije sa mnogim međunarodnim partnerima i institucijama, svi festivali, konkursi za podršku snimanja filmova svih vrsta?

Rad Filmskog centra kao ustanove je vrlo organizovan, a tim koji učestvuje u pripremi informacija za javnost odlično uigran. Najveći izazov je kako rešiti povremene šumove u komunikaciji sa javnošću, koji nastaju kao proizvod nepoznavanja i nerazumevanja brojnih i raznovrsnih delatnosti Filmskog centra.

Agencija KomunikArt je i samostalni organizator međunarodnog Nova festivala – smotri devete umetnosti, odnosno stripa u Pančevu.
Kakva iskustva nosite kada je u pitanju vaš lični projekat gde je zapravo sve na vama, od same organizacije, realizacije, razgovora sa umetnicima, sve što je vezano za plasman i promociju srpskih i francuskih umetnika?

Nova Festival nastao je iz naših zajedničkih agencijskih stremljenja da se oprobamo u organizaciji i produkciji festivala/događaja. Novu smo pre 6 godina osnovali Nikola Marković i ja, kao festival savremene muzike i stripa. Prve tri godine fokus je bio na novoj, avangardnoj muzici, dok je strip bio prateći segment.

Vremenom se festival transformisao, a fokus se sa muzike prebacio na strip. Do toga je došlo spontano, a između ostalog i zahvaljujući našem saradniku, Saši Rakeziću (Aleksandar Zograf) i njegovom ugledu na (inter)nacionalnoj sceni. Naš festival je odmah prve godine bio zapažen od strane stranih instituta i ambasada, i mnogi od njih (posebno Francuski institut, Austrijski kulturforum i Italijanski institut) postali su naši stalni partneri. Sa Francuskim institutom partnerski realizujemo i međudržavni projekat Francuske i Srbije u oblasti strip rezidencija, a Austrijski kulturforum nas je odabrao za lokalne partnere na jednogodišnjem projektu „Na drugi pogled“.

Intenzivna saradnja sa Francuskim institutom traje već više od 2 godine, i meni je to, lično i profesionalno, najdraže i najlepše partnerstvo koje smo ostvarili.


Na Festivalu Evropskog filma Palić 2019, sa Mirom Banjac





Nikada ne uzimamo poslove koje ne možemo profesionalno i do kraja da sprovedemo


Da li u poslu koji intenzivno radite bude poteškoća oko previše gustog rasporeda kada se festivali gotovo poklapaju? Tako se desilo ovog leta, da ste nakon PR učešća za festival Beldocs jako brzo otputovali na Festival evropskog filma Palić? A onda tamo čim je završen Palić, vi ste zapravo samo skoknuli do Subotice na dečji pozorišni festival kao PR? Ima li predaha u tolikim projektima da vam se slegnu utisci, rezultati?

S obzirom da se naše kampanje prilagođavaju terminima koji pogoduju našim klijentima, organizatorima kulturnih dešavanja, najviše posla imamo u toku proleća i jeseni. S druge strane, u toku zime i leta imamo dva najveća filmska festivala – FEST i FEF Palić, tako da gotovo da ne postoji vreme godine kada ne radimo.

Ne bih rekla da bude većih poteškoća – najvažnija je dobra organizacija i tajm-menadžment. Nikada ne uzimamo poslove koje ne možemo profesionalno i do kraja da sprovedemo, tako da su klijenti unapred sigurni da će dobiti našu punu pažnju i vreme, ukoliko smo prihvatili angažman.

Dobra stvar rada sa različitim klijentima je što ne dolazi do zamora, jer nikad nemamo utisak da radimo jedno te isto. Manifestacije se nižu i smenjuju, i mi imamo izuzetnu privilegiju da sa svakom od njih prođemo kroz nešto novo.

S druge strane, kontinuitet u angažovanju na jednoj manifestaciji, nudi mogućnost da svake godine zajedno sa klijentima radimo na tome da budemo bolji.
Zajednički razvijamo strategije, promišljamo o inovacijama i postižemo uvek bolje rezultate nego prethodnih godina – kako u promociji tako i u drugim, organizacionim aspektima.


Osim filma i stripa, vi ste imali PR kampanje i platforme za muzičke manifestacije, kao što je Pančevo jazz festival 2020. Opišite nam iskustvo sa tog projekta, koji je jedan od retkih koji nije išao onlajn, već regularno sa publikom.
Vaš posao je zapravo i da uvek pišete izveštaje sa tih događaja, gde ste zapravo kao u ulozi novinara? Da li ćete proširiti saradnju i sa drugim muzičkim festivalima? Koje su to još smotre iz domena muzike na kojima redovno radite?


Pančevo Jazz festival kampanju vodim kao PR menadžerka Kulturnog centra Pančeva, gde sam takođe zaposlena, već 12 godina. To je jedan od mojih omiljenih programa u Centru, pored Bijenala umetnosti, posebno zato što pratim scenu i privatno slušam džez. Pored Jazz festivala, radim i kampanje za Klasik fest, festival klasične umetničke muzike, i za Ethno.com festival, koji selektuje i vodi naš sjajni violinista Filip Krumes.

Pančevački Jazz festival održava se početkom novembra i uvek „pada“ za moj rođendan, tako da svake godine imam rođendansko slavlje po mom ukusu. Imajući u vidu da sam od 2008. godine uključena u promociju festivala, drago mi je da svedočim ogromnom napretku ove manifestacije – od lokalnog događaja usmerenog uglavnom na publiku u Pančevu, do internacionalnog festivala koji svake godine, pored brojne publike iz okolnih zemalja, posećuje i dvadesetak stranih novinara.

Moj posao je da pripremam saopštenja, ugovaram intervjue, gostovanja i uključenja organizatorima i izvođačima, pripremam PR intervjue, akreditujem i brinem o novinarima na događaju, pišem i distribuiram dnevne izveštaje. U tome mi pomaže Nikola Marković, saradnik u Agenciji i na programu Jazz festivala, i urednik emisije Jazz na Radio Beogradu 3.

Kad imate nekog ko se do detalja razume i poznaje savremenu džez scenu, i imate sjajne koncerte, vrlo je lako napisati zanimljiv izveštaj. Ponekad ih pišem ja, ponekad moji saradnici, zavisi o kojoj manifestaciji je reč.

Muzički festivali nisu u našem fokusu, prvenstveno zbog toga što većina već ima sjajne PR menadžere/ke, a kolegijalnost i fer-plej su nešto što mi je važno u poslovanju. To naravno ne znači da nismo zainteresovani za saradnju sa klijentima čiji su programi muzički, već da smo još uvek u potrazi za onim pravim. Svakako bi to morao biti festival čiji je umetnički kvalitet neupitan, sa festivalskim CV-jem od integriteta.

Redovno pratim Beogradski Jazz festival jer volim njihov program, posebno „noćne“ koncerte, koji su manje mejnstrim. Kad slobodno vreme dozvoli pratim i džez festivale u Kanjiži i Kragujevcu, mislim da oba zavređuju pažnju javnosti.
Lično, najviše od svih volim Ring Ring festival, koji i pored teškoća sa finasiranjem svake godine ponudi nekoliko sjajnih koncerata. Ranije sam češće odlazila i u inostranstvo na džez festivale – u Portugaliju na Jazz em Agosto, Austriju na Artacts i Music unlimited, a obišla sam i Mozaik, Bran i Garana Festival (Rumunija), Skopje Jazz Festival, Ljubljanski i festival u Cerknu (Slovenija).

Ako bih birala, volela bih da radimo PR kampanju za neki internacionalni džez festival.

Promocija Sarajevo film festivala sa novinarima, 2019.



Mislim da će i ova 2021. godina u kulturi biti hibridna – nešto će biti uživo, a nešto online


Koliko uspevate danas da zainteresujete različite medije za sve projekte na kojima ste angažovani? Kakav je vaš utisak i iskustvo sa novinarima u savremenom dobu – da li više žele senzaciju i žutu štampu da bi prodali svoje listove?
Koliko je online novinarstvo za vas u PR univerzumu i prisutnost na društvenim mrežama pogodnije za brzo plasiranje vesti koje želite da dopre do što više ljudi?



Rekla bih da smo veoma uspešni i da bez većih teškoća zainteresujemo većinu medija za naše kampanje. Radimo na kvalitetnim programima, koji su sami po sebi interesantni.
Naš je posao da dobar glas o njima bude nadaleko čuven, i u tom poslu smo jako dobri. Ozbiljno pripremamo sve naše materijale za medije, posvećeno radimo na svakom pojedinačnom dogovoru sa urednicima/cama i novinarima/kama, i uvek smo otvoreni za sve predloge.

S obzirom da potičem iz novinarske profesije, imam puno respekta za novinare/ke, zauzvrat takođe dobijam poštovanje i lep saradnički odnos, i moje je iskustvo samo pozitivino, jer mislim da nam je svima jasno da smo na istom zadatku. I oni novinari/ke koji rade za tabloidne medije uvek korektno prate umetnost i kulturu, a mi se potrudimo da u skladu sa sadržajem njihovih medija osmislimo temu ili sagovornika koje nudimo.

Nama su online mediji jako važni u kampanjama, ali ne bih ni druge potcenjivala, jer je različita publika u pitanju. Agencije su važne, jer su nam one prvi saveznici u širenju vesti o nekom programu, print radio i TV su uglavnom tu da pokriju nešto stariju publiku (mada i to zavisi od koncepta programa konkretnog medija), a web portali za mlađu publiku i onu srednjih godina koja redovno koristi internet.


U stilu PR menadžera, možete li nam najaviti sve naredne projekte koje spremate, šta biste izdvojili kao najizazovnije i najzahtevnije? I da li iz prve ruke od vas možemo saznati da li će se kultura konačno vratiti ove godine u normalne tokove uživo, bez online formi?

Izdvojiću programe koji su u toku a koji zaslužuju vašu pažnju – evropski projekat They: live, u organizaciji DKSG-a, koji će u naredne tri godine imati pregršt zanimljivih programa, za profesionalce i za širu publiku, projekat Na drugi pogled, koji radimo u partnerstvu sa Austrijskim kulturnim forumom i koji će do kraja godine predstaviti dvadeset vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i Austrije, i projekat Šta kustosiranje može/treba da bude, koji je u svojoj završnici, i koji okuplja mlade kustose iz celog sveta, a čiji je tvorac Biljana Ćirić, naša poznata kustoskinja.

Takođe, sa nestrpljenjem očekujemo FEST 2021 na proleće i Beogradsku nedelju arhitekture (BINA) čiji će se programi odvijati u Beogradu.

Mislim da će i ova godina u kulturi biti hibridna, bar kad su neki programi u pitanju – nešto će biti uživo, a nešto online, u zavisnosti od epidemiološke situacije. Ne mislim da je to loše, naprotiv, mislim da je to budućnost kulturnih dešavanja, i da uvek treba misliti i na online publiku, onda kad pandemija bude završena. Prednost, naravno, uvek dajem programima uživo, jer osim što je neophodno da budemo prisutni, važno je i da budemo zajedno.



Istina, završavamo sadržajan razgovor sa Monikom Husar, ali naša priča u ovoj seriji zaista kao da nema kraja, sa sledećim sagovornicima ili sagovornicama.

I zato uvek na dnu stoje te dve jasne reči…


Nastaviće se ….

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Aktuelno

Premijere filmova “Pretty Strong” i “Wongar” u Domu omladine

Dom omladine Beograda, osim tradicionalnog 67. Martovskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, za ljubitelje sedme umetnosti predstavlja dva dokumentarna ostvarenja koja...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

musicpocket