POSAO PR MENADŽERA NIKADA NE SPAVA
Nastavljamo naš serijal započet još 2019. godine, gde volimo da zavirimo iza kulisa, umetničke zavese gde otkrivamo ko su sve važne osobe u organizaciji važnih kulturnih događaja naše zemlje.
Prva sezona je bila fokusirana isključivo na muzički PR menadžment, a onda smo priču proširili na više meridijana, tako da smo imali u gostima Public Relations menadžerke i menadžere iz mnogih sfera umetnosti, kao što će biti i danas.
Koga smo to danas doveli u našu sveobuhvatnu i višeslojnu priču?
Otišli smo malo do Novog Sada, koji je uz Beograd zaista najproduktivniji i najbogatiji grad kulture i umetnosti, koji gotovo nikada ne miruje i ne zna za predah.
Osim najvećeg međunarodnog pozorišnog festivala domaće drame Sterijino pozorje, da o muzičkoj fešti EXIT na Petrovaradinskoj tvrđavi i da ne pričamo (dostigla jubilej od 20 godina), protekle godine je pravi trijumf realizovan sa Fondacijom „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ sa mnogim manjim festivalima, koji su izvanredni i sadržajni, pre svega “Doček” i “Kaleidoskop kulture”.
Iza ove Fondacije koja je producent navedenih i drugih manifestacija, u PR timu stoji – Milana Milovanov, mlada i ambiciozna dama, rođena 1993. godine u Novom Sadu, gde i danas živi i radi.
Završila je Fiolozofski fakultet u Novom Sadu, kao diplomirana novinarka, tako da je jasna vezanost sa veštinom zvanom Odnosi sa javnošću.
Od 2012. do 2019. godine Milana je radila na Radio televiziji Vojvodine (RTV), gde je bila poznato lice emisija informativnog programa, kao i novinarka na terenu.
Pripremala je i vodila emisije RTV-a: “Vojvodinom”, “Razglednice”, “Ritam Exita” – izveštavanje sa spomenutog EXIT festivala četiri godine zaredom, “Razglednice iz Vojvodine”, Jutarnji program “Dobro jutro Vojvodino”, Vremenska prognoza.
Neumorna devojka je takođe autorka emisije „Revolucija je izlaz“ u produkciji RTV, koja prati Exitov festival „Revolution“ održan u Temišvaru (Rumunija) 2018. godine.
Bila je i voditeljka mnogih manifestacija različitog karaktera, tokom 2015. godine saradnica i filmskog festivala “Cinema City” kada je za potrebe sajta festivala pisala i radila intervjue i promotivne tesktove. Zaljubljenik je u film i muziku, inače u umetnost.
Dolazimo i do naše glavne priče i njenog angažmana koji je veoma odgovoran, važan, kompleksan, ali naravno i veoma lep.
Od 2019. godine je PR lice Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, projekta od nacionalnog značaja.
Novi Sad je 11. novembra dobio nagradu za najbolji evropski trend brend u oblasti kulture, u veoma žestokoj međunarodnoj konkurenciji.
Idemo od samog početka sa našom vrednom i predanom sagovornicom.
KLJUČ ZA USPEŠNOG PR MENADŽERA JE IZGRADNJA DOBRE KOMUNIKACIJE SA KOLEGAMA IZ MEDIJA
Kako si diplomirala novinarstvo na Fiolozofskom fakultetu u Novom Sadu, svakako je ljubav prema Public relations došla upravo preko žurnalizma?
Sličnost se ogleda uglavnom u pisanju saopštenja gde je ostala tvoja veština sastavljanja vesti, članaka, koje kao PR svakako moraš pisati u većem broju?
Zapravo se posao PR-a i odnosa sa javnošću desio sasvim slučajno, zbog čega mi je veoma drago, jer sam na tom polju stekla veliko iskustvo i ono što mi je nekako bilo najzanimljivije jesu izazovi sa kojima sam se susretala u smislu nadograđivanja znanja i iskustva.
To je nešto što me generalno „vozi“ u poslu, da ispitam svoje sposobnosti i mogućnosti i usvojim neke nove veštine, što mi je ovaj posao omogućio. Ono što je veoma dragoceno za nekoga ko se bavi PR-om jeste prethodno novinarsko iskustvo.
Ne kažem naravno da je presudno, ali kao neko ko je bio u ulozi novinarke danas mogu da procenim šta je potrebno kolegama novinarima i novinarkama da obezbedim od materijala i sadržaja kao PR, što je ključno u ostvarivanju dobre saradnje.
Javni nastupi kao PR menadžer opet su u sprezi sa tvojim iskustvom koje si imala kao TV lice na Radio televiziji Vojvodine – informativni program i novinarka na terenu. Šta je potrebno da danas u sebi poseduje dobar, uspešan, kvalitetan PR u kulturi? Da li ti je to najteže eksponiranje – pred TV kamerama pomoglo upravo u poslu kojim se sada baviš poslednje dve godine?
Ne bih rekla da je eksponiranje pred kamerama najteži deo posla, jer sam prethodno šest godina bila ispred kamere kao novinarka i voditeljka, pa je za mene to nekako prirodno stanje, gde nema nelagodnosti. Sa druge strane, nekome ko nije navikao na takvu vrstu eksponiranja to može biti otežavajuća okolnost ako si PR lice.
Po nekom mom skromnom mišljenju, za dobrog PR-a je pre svega neophodan šarm i upornost. Šalim se, mada ni to nije daleko od istine, ali ključ svakako leži u dobroj komunikaciji koju gradite sa kolegama i koleginicama iz medija, poznavanju medijske scene, zatim proceni kako i na koji način obezbediti informacije i naravno biti spreman na brzo reagovanje. A tu je svakako i umeće da se potrudite da sa malo kažete mnogo, što je možda i najvažnije.
Opet, to govorim iz svog ličnog iskustva i iskreno ne vidim nešto što bih posebno u ovom poslu istakla kao najteže, ali ume da bude stresno.
“KALEIDOSKOP KULTURE” JE VEOMA KOMPLEKSAN PROJEKAT I PODRAZUMEVA 24 ČASA NA TELEFONU
Kao PR tako obimnog projekata „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ sigurno uvek imaš puno obaveza na dnevnom, nedeljnom, mesečnom nivou. Možeš li nam ukratko približiti iza scene kako izgleda tvoja radna nedelja ili dan? Da li je najviše vezan za odnose sa medijima, novinarima i koliko si zadovoljna tim relacijama – jesu li reporteri kulture uvek zainteresovani da isprate sve u vezi ove manifestacije?
Generalno mi se čini da je vestima iz kulture uvek nekako teže da se „probiju“, osim ako ne govorimo o velikim događajima ili poznatim umetničkim imenima, čemu opet doprinosi i činjenica da smo svakodnevno izloženi velikom broju najrazličitijih informacija.
Ako na to sve dodamo i pandemiju koronavirusa sa kojom se ceo svet bori godinu i po dana, a koja je bila ozbiljan udarac i za kulturnu scenu, pa i za projekat EPK, sve su to izazovi za PR-a na koji način plasirati informacije. Upravo u tom planiranju, koje, naravno, nije baš uvek moguće, leži rešenje. Što se tiče samog projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, čini mi se da smo moje koleginice i ja iz sektora PR-a ostvarile sjajnu saradnju sa medijima, stoga nemamo taj problem nezainteresovanosti, pogotovo kako se bliži godina titule.
Projekat je kompleksan i veoma sadržajan sam po sebi, zbog čega se opet vraćam na planiranje objava i plasiranje kroz medije kao ključ svega, pogotovo što, iako se projekat realizuje u Novom Sadu, zapravo je od nacionalnog značaja, stoga bi informacije trebalo da dođu do najšireg auditorijuma. To znači mnogo tabela, kuckanja za računarom i rada u kancelariji, a meni je nekako najdraži odlazak na teren i rad na događajima.
U okviru tako ogromnog poduhvata vi imate osam lukova kao posebne celine – festivale u jednoj gigantskoj manifestaciji. Nekako se čini da se najviše po atraktivnosti događaja izdvojio “Kaleidoskop kulture”? Da li je zahtevno, kompleksno ili zahvalno realizoivati u organizacionom i PR smislu ovako grandiozan projekat? Pomažu li u tome novinari koji imaju sluha za kulturu? Biraš li kojim medijima je potrebno slati ta saopštenja, u smislu da se ne obraćate tabloidnim novinama i portalima u tu svrhu?
Nadovezaću se na kraj mog prethodnog odgovora pa ću reći da jeste kompleksno i zahtevno raditi projekat kakav je Kaleidoskop kulture, ali je iskreno i zanimljivo jer si uglavnom na terenu i naravno 24 časa na telefonu. Kaleidoskop kulture je jedan od osam programskih lukova koji čine program 2022. godine (koji vas pozivam da pogledate na sajtu www.novisad2022.rs i zapravo je specifičan u svakom smislu i produkcijski i programski, ali i po dužini trajanja, a to je mesec i po dana, što je retkost za takvu vrstu događaja.
U takvim slučajevima, bez obzira na planiranje koje sam već pomenula, tu ima dosta nepredviđenih situacija, na koje je potrebno brzo reagovati, a vrlo često i menjanja prvobitnog plana. Opet moram da pomenem dobru saradnju koju imamo sa medijima i olakšavajuću činjenicu da mediji već sami znaju šta i kako žele kada je Kaleidoskop kulture u pitanju, što znači da je prepoznat, pa to i nama skraćuje posao, ali i to je prevashodno trebalo postići.
PR DOGAĐAJI U NAŠEM PROJEKTU ČESTO SE SMENJUJU KAO NA TRACI
Sa tim u vezi, “Kaleidoskop kulture” je pravi mozaični hibrid, odnosno umetnička eksplozija, jer obuhvata sve vidove umetnosti. Da li je onda tebi nekada komplikovano istraživati, obraditi sve moguće informacije o tim projektima za toliki broj različitih umetničkih pravaca?
Naravno da postoje u izazovi u smislu „nepoznatih teritorija“ kada nisi iz umetničke sfere i pogotovo kada se uzme u obzir činjenica da Kaleidoskop kulture tokom pet nedelja, obuhvata pet vrsta umetnosti, najrazličitije umetničke forme i brojne lokalne, nacionalne i evropske umetnike, organizacije i institucije. Žargonski rečeno, za PR događaji se smenjuju kao na traci.
Ali i to je još jedan zanimljiv segment ovog posla. Istražiti i upoznati se sa nečim novim i ostvariti kontakte sa nekim novim ljudima.
Zapravo zadatak PR-a se više ogleda u tome da prepozna publiku određenog projekta / događaja i pokuša da joj se obrati različitim sadržajima preko medija koji ta publika potencijalno prati.
Zbog toga je važno i poznavanje samih medija, njihovih formata, tema koje obrađuju i u kojoj meri, sadržaja koji kod njih najbolje prolazi i njihovih konzumenata, što sam pomenula gore.
Sve sad ovo zvuči malo školski i formalno, ali zapravo je samo traženje najboljeg načina za promociju koji odgovara i umetnicima, interesantan je i medijima, a na kraju i publici koju je potrebno informisati i zainteresovati, pa na taj način i razvijati u smislu stvaranja novih konzumenata nekih kulturnih sadržaja.
Svakako je sama Fondacija idealan način da se kališ na PR kampanjama, aktivnostima i platformama za sve moguće umetnosti, ali jesi li sebe videla nekada da se fokusiraš na jednu umetnost – film, teatar, muzika, likovna scena? Budući da si četiri godine zaredom izveštavala sa EXIT festivala i autorka si emisije „Revolucija je izlaz“ koja prati Exitov festival „Revolution“ u Temišvaru, izgleda da je muzika preovladala u tvom ukusu?
U novinarskom smislu, izveštavanje sa festivala i vođenje specijalnih emisija tokom trajanja EXIT-a mi je nekako najviše priraslo srcu i uvek sam uživala dok to radim. Emisija „Revolucija je izlaz“ na Radio televiziji Vojvodine mi je takođe bila posebno draga i izazovna, jer sam imala zadatak da sama predstavim ceo festival, odnosno prenesem ono što je najupečatljivije.
Naravno da na kraju nisam bila u potpunosti zadovoljna kako sam uradila, jer uvek za sve mislim da može bolje, ali je to ipak bilo moje prvo i malo „čedo“ . Tako da to možda jeste nešto u čemu najviše uživam, ali sada kada pričamo o poslu PR-a, koji definitivno vidim i kao svoj posao u budućnosti, iako će televizijsko novinarstvo uvek biti moja prva i najveća ljubav, nisam razmišljala nužno o nekom konkretnom profilisanju, dosta su mi otvoreni vidici za razne oblasti.
NAJVIŠE UŽIVAM U DOGAĐAJIMA VEZANIM ZA MUZIČKU I FILMSKU UMETNOST
Da li bi u karijeri imala želju da budeš muzički PR za koncerte, diskografske kuće, festivale kao Exit ili Arsenal fest, kao i PR za pojedine muzičare i bendove? Ili bi se jednom posvetila možda i PR poslovima za filmsku i TV produkciju serija, kao što si bila deo tima “Cinema City festivala”?
Hvala ti što sa ovakvim pitanjima mogu da se preporučim za angažovanja u budućnosti. Šalim se, pa što se tiče Cinema City festivala tu se više ispoljila novinarska crta, u pisanju tekstova za promociju tog filmskog festivala koji se tada prvi put održavao na prostoru današnjeg Kreativnog distrikta, gde poslednje dve godine započinjemo i Kaleidoskop kulture. Ali da, čini se da nekako najviše uživam kada je posao vezan za filmske i muzičke događaje, no, opet kažem nisam razmišljala samo u kontekstu jedne vrste umetnosti, što ne znači da se ne bih opredelila za tako nešto i bavila se time u budućnosti.
Za sad sam veoma open mind i mislim da se toga treba pridržavati jer je svako iskustvo dragoceno i nikad ne znaš gde možeš da se pronađeš u potpunosti, a da ti to možda ranije nije padalo na pamet
Možeš li nam otkriti kao pravi PR šta nas sve očekuje u godini 2022. kada će Novi Sad zaista zablistati kao prestonica kulture? Da li u tom slučaju PR nikada ne spava, jer će biti dan i noć aktivnosti koje se intenzivno rade u timu?
PR inače nikad ne spava, tako da ćemo i to spremno dočekati. Pa očekuje nas godina u kojoj će Novi Sad zapravo pokazati svoje najlepše vrednosti i kulturno nasleđe kroz evropsku dimenziju.
U brojkama to je više od 4000 lokalnih, nacionalnih i evropskih umetnika koji će se predstaviti na 1500 kulturnih događaja. U osam programskih lukova, sa sloganom „Za nove mostove“, program će obrađivati teme poput interkulturalnosti, kulture mira i zajedništva, migracija, ženskog stvaralaštva, alternativne kulture i drugačijeg umetničkog izraza, teme koje se tiču dece i mladih, ekologije i druge evropske vrednosti.
Predstaviće se i produkcijski pomaci, gde bih recimo istakla operu na nesvakidašnjim lokacijama, po čemu je Novi Sad u prethodne dve godine postao jedan od retkih evropskih gradova koji može time da se ponosi, ali i brojne druge poduhvate. Ono što nam je najbliže, za mesec i po dana, jeste programski luk Doček, koji je postao brend Novog Sada, kao i Kaleidoskop kulture, a u okviru kog će se desiti svečano otvaranje – predstava „Zeniteum :: 2022“, reditelja Dragana Živadinova, koja će kroz umetnost slaviti velika imena srpske nauke – Milevu Marić Anštajn i Milutina Milankovića.
Upravo zbog Dočeka i Kaleidoskopa kulture, kao i mreže kulturnih stanica, Novi Sad je 11. novembra dobio nagradu za najbolji evropski trend brend u oblasti kulture.
Mislim da je to možda i najbolja uvertira u 2022. godinu i razlog više da se dođe u Novi Sad.
A, ako odete na sajt -novisad2022.rs, verujem da ćete tamo pronaći još razloga, pa se vidimo!
– Nastaviće se …
Uskoro novi gosti u našem serijalu o PR menadžerima u kulturi ….
Ivan Makragić
MUSIC POCKET
