Preostalo je još sedam novih predstava u prestonici Srbije, za sada
BEOGRAD, 17. aprila – Pozorišna sezona 2022/2023 u Srbiji se polako bliži kraju, a teatri u Beogradu uveliko pripremaju nove projekte, kao što su Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP), Beogradsko dramsko pozorište (BDP), Narodno pozorište i Atelje 212.
Možda nije neki očekivano snažan finale prema izboru tematike svih komada, ali publika će u narednoj ponudi pronaći poneke priče zanimljive za sebe da se nahrani duša, ako ima lekovitih drama.
Jugoslovensko dramsko pozorište – JDP
“BOLEST MLADOSTI” – jun
“GUBITNIK” – maj
Tako JDP sprema dve predstave do kraja sezone, i probe teku paralelno na Velikoj sceni “Ljuba Tadić” gde rediteljka Jovana Tomić drži probe za komad “Bolest mladosti” Ferdinanda Bruknera, dok je Nataša Radulović posvećena probama predstave “Gubitnik” po istoimenom romanu Tomasa Bernharda, ali i po drami “Mocart i Salijeri” Aleksandra S. Puškina, za scenu “Studio JDP”.
Rediteljka Tomić je i adaptirala tekst “Bolest mladosti”, dok su u autorskoj ekipi – scenografkinja Jasmina Holbus, kostimografkinja Selena Orb, kompozitor Luka Mejdžor.
U glumačkoj podeli su – Sanja Marković, Petar Benčina, Jovana Belović, Miodrag Dragičević, Milica Sužnjević, Natalija Stepanović i Đorđe Mišina, a premijera se očekuje početkom juna.
Klasični komad nemačkog ekspresionizma i evropske moderne, Bruknerova “Bolest mladosti”, dovodi na scenu mlade studente medicine razapete između konvencija građanskog života, mladalačkog osećanja izgubljenosti i cinizma savremenog društva.
Sa druge strane, rediteljka Nataša Radulović napravila je adaptaciju dva dela kao hrabar spoj Puškinove „male tragedije“ o Mocartu i Salijeriju i Bernhardovog romana što omogućava neobičan eksperiment.
I sama odrasla u teatarskom okruženju, a dolazeći iz miljea klasičnog muzičkog obrazovanja i uvažavanja tradicije, rediteljka se prihvata naizgled neobičnog kombinovanja priče o muzici, genijalnosti, zavisti, teroru uspeha i lakoći neuspeha.
Scenografkinja je Jasmina Holbus, kostimografkinja Marija Marković Milojev, kompozitorka Ana Krstajić, autorka scenskog pokreta je Marta Bjelica, a scenski govor je oblikovala Biljana Todorović. U predstavi “Gubitnik” koja će premijerno biti izvedena u maju na sceni Studio JDP, igraju – Joakim Tasić, Lenka Petrović, Aleksej Bjelogrlić i Teodor Vinčić.
Nataša Radulović u JDP-u režira prvi put (bila je zapažena njena predstava “Ključevi od Leraha” po drami Nikolaja Koljade u BDP-u), dok je Jovana Tomić treći put u saradnji sa ovom kućom (prvi put režira za Veliku scenu) nakon dve gledane predstave “Natan Mudri” i “Moj muž” na sceni “Studio JDP”.
Narodno pozorište – NP
Velika scena:
“URNEBESNA TRAGEDIJA” – 5. maj
“FALSTAF” – jun
“BALET TRIPTIH” – jun
U Narodnom pozorištu spremaju se tri projekta za sektore Drame, Baleta i Opere.
Tako su počele probe komada „Urnebesna tragedija“ Dušana Kovačevića, u režiji Jagoša Markovića, kome će ovo biti drugi projekat za veoma kratko vreme, nakon premijere tragedije “Magbet” Vilijama Šekspira, u novembru 2022.
Premijera ove crnohumorne priče, koju nacionalni teatar sprema u koprodukciji sa Narodnom pozorištem Republike Srpske u Banja Luci, planirana je 5. maja na Velikoj sceni.
Biće to i prva realizacija „Sporazuma o saradnji“ koji su 9. februara 2022. u Banja Luci potpisali čelnici dve kuće, Svetislav Goncić i Dijana Grbić, a koji se do sada manifestovao u razmeni nekoliko predstava sa postojećih repertoara.
Prva čitaća proba održana je 27. marta, na Svetski dan pozorišta.
Veoma živopisnu galeriju Kovačevićevih likova će dočarati glumci iz oba pozorišta: Nikolina Friganović, Željko Erkić, Petar Vasiljević, Nela Mihailović, Aleksandar Vučković, Sandra Bugarski, Branko Vidaković, Ljubiša Savanović.
Radnja u drami „Urnebesna tragedija“ događa se u našoj, veoma prepoznatljivoj, ali naopačke izvrnutoj stvarnosti u kojoj poigravanje komičnim paradoksima između privida i stvarnosti, zaista, prelazi u – urnebesno. Kovačević u ovom komadu iz 1991. godine, preispituje porodične i lične tragedije, male i velike katastrofe koje se dešavaju u naoko običnim ljudskim životima.
„To je, u osnovi, i danas, kao i tada kad sam je pisao, priča o destrukciji u jednoj porodici. Postoji definicija, u koju duboko verujem, da je porodica nešto što je epicentar našeg života i jedan od najznačajnijih činilaca u našem postojanju”, rekao je Dušan Kovačević povodom nove verzije njegove poznate drame, davno igrana u Zvezdara teatru, čiji je upravnik upravo naš proslavljeni dramaturg.
Naš vodeći dramski pisac je istakao da se naša deca uče na postulatima odnosa u okviru porodice koja je najvažnija škola u životu jednog čoveka.
“U kakvoj porodici odraste, takav će biti čovek. Predstava se bavi i pitanjem potrage za izgubljenim identitetom, porekla, krivice. Sve to zajedno, u suštini, je jedna lepa i pomalo tragična priča o pozorištu“, rekao je Dušan Kovačević.
Nela Mihailović takođe igra godinama i u Kovačevićevoj kultnoj drami „Balkanski špijun“ u novoj verziji rediteljke Tatjane Mandić Rigonat.
Drama “Urnebesna tragedija” je do skoro igrana i na Velikoj sceni “Mira Trailović” Ateljea 212, u režiji Marka Manojlovića, a poznat je i film iz 1995. godine, reditelja Gorana Markovića.
Nedavno je održana javna prezentacija budućeg velikog projekta u Narodnom pozorištu, opera „Falstaf“ Đuzepea Verdija, čija će premijera biti početkom juna.
Pod dirigentskom upravom Bojana Suđića, u režiji Nebojše Bradića, biće ovo treća postavka tog operskog remek-dela u Narodnom pozorištu, čiji je naslov prema istoimenom junaku iz Šekspirove komedije „Vesele žene vindzorske“, po libretu Ariga Boita, koji se delimično oslanja na još dva Šekspirova komada – „Henri IV“ i „Henri V“.
Komad “Vesele žene vidzorske” igran je u beogradskom Narodnom pozorištu u režiji pokojnog autora Jiržija Mencla, češkog filmskog režisera.
U autorskoj ekipi su scenograf Geroslav Zarić i kostimografkinja Marina Medenica.
Maestro Bojan Suđić, koji će posle 18 godina ponovo dirigovati premijernim izvođenjem jedne opere u Narodnom pozorištu, izrazio je uverenje da će „ovaj ansambl izneti to Verdijevo delo na najvišem umetničkom nivou”.
Uz soliste, Orkestar i Hor ansambla Opere Narodnog pozorišta, u umetničkom timu biće i Edit Makedonska/ Vesna Jansens (koncertmajstori), Đorđe Stanković (šef Hora), Isidora Stanišić (koreograf), Ana Grigorović (pomoćnik reditelja).
Falstaf, naslovni junak ove lirske komedije, je dobroćudni ostareli zavodnik, vitez bez para i večiti optimista, ujedno, i pravi usamljenik, koji želi da bude voljen, a izgradio je sopstvenu filozofiju života, govoreći: „Ceo svet je farsa, a čovek je rođen kao budala”.
Reditelj Bradić je istakao da je ovu operu čini komičnom verovatno činjenica da se svako u njoj stalno presvlači sa namerom da uznemiri onog drugog, osveti se, izigra bračnog partnera ili stavi šapu na nečije bogatstvo.
„Ova vrsta komada najčešće se naziva komedijom zabune, što je slučaj i sa nekim od Šekspirovih komada kao “Vesele žene vindzorske” koje su Verdiju bile glavna inspiracija. Komedija zabune i grešaka – kao opis žanra najviše pogađa nerv Falstafa, i to upravo tamo gde najviše boli: naslovna ličnost, žrtve i protivnici, namontirani i prerušeni u zadnjim sobama i prednjim dvorištima, upućuju na to da iza haosa zamenjenih identiteta postoji ambis ljudske nesavršenosti”, rekao je reditelj Bradić, koji već ima iskustva sa operama, kao što je “Karmen” iz tri podele, takodje u produkciji Narodnog pozorišta.
Bradić je naveo da je kompletan zaplet “Falstafa” povezan sa prekomernošću: neko je predebeo, drugi suviše siromašan, treći previše zaljubljen, četvrti isuviše ljubomoran, a ima i previše lakovernih, oronulih, plašljivih.
Dirigent Bojan Suđić je ocenio da je „Falstaf” jedna „vrlo netipična ansambl opera” i ukazao da su pevačke numere „veoma zahtevne zato što su napisane kao antiarije”.
Prema njegovom mišljenju, „one, skoro, i ne mogu da se otpevaju samostalno, ako ih sve vreme ne podržavate harmonskim promenama koje su neprekidne“.
Scenograf Geroslav Zarić je otkrio da mu je, čim je pročitao libreto, bilo jasno da je tu „ključna reč prevara, što je po njemu dosta važno za tumačenje cele priče, u rediteljskom i vizuelnom smislu, dok on u svom radu ne ilustruje prostore, nego uvek ide za rešenjem koje je simbol predstave.
Prema njegovim rečima, to se često svodi na jednu sliku koja nam transformacijom sugeriše razne prostore i razna stanja, tako da će scenografsko rešenje i ovom prilikom biti na tom tragu.
Kostimografkinja Marina Medenica je najavila da će kostim biti savremen, pojednostavljen, i „imaće svoje jasno prepoznavanje, odnosno razliku između ljudi punih para i onih koji imaju titule, a nemaju para“.
Opera „Falstaf“ je u Narodnom pozorištu prvi put premijerno izvedena 26. januara 1940. godine, pod dirigentskom upravom Mirka Poliča, u režiji Eriha Hecela, sa Milanom Pihlerom u naslovnoj ulozi.
Naredna premijera održana je 7. oktobra 1978. godine. Orkestrom je dirigovao Dušan Miladinović, režirao je Mladen Sabljić, a naslovnog junaka dočarao je Dušan Popović.
Održana je audicija 31. marta i za novu baletsku premijeru u NP na kojoj je koreograf Igor Kirov iz Skoplja birao igrače za svoj budući projekat.
Osim Kirova, u realizaciji predstave “Baletski triptih” biće angažovano još dvoje savremenih koreografa iz regiona – Maša Kolar iz Rijeke i Miloš Isailović iz Beograda.
Troje priznatih umetnika postaviće svoje koreografije na muziku domaćih kompozitora Petra Konjovića, Stanojla Rajičića i Enrika Josifa, čija su dela već izvođena na sceni nacionalnog teatra tokom 20. veka.
Premijera predstave pod radnim naslovom „Baletski triptih“ planirana je 17. juna na Velikoj sceni, u okviru proslave 100 godina Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.
ATELJE 212:
“OBRAĆANJE NACIJI” – 19. maj
Velika scena “Mira Trailović”
Nakon nekoliko uzastopnih premijera (“Revolt”, “Kao sve slobodne devojke”, “Otac”, “NLO”), pozorište Atelje 212 vredno privodi kraju novu sezonu sa premijerom komada “Obraćanje naciji” Askanija Čelestinija, u režiji Bojana Đorđeva, koja će biti izvedena 19. maja.
U komadu igra veliki ansambl glumaca – Gorica Popović, Jovana Gavrilović, Katarina Žurić, Gordan Kičić, Dejan Dedić, Ivan Mihailović, Ivan Jevtović, Aleksandar Srećković Kubura, Branislav Zeremski i Miona Marković.
Drama se sastoji iz kratkih monologa odabranih iz istoimene drame i zbirke „Hodam u koloni’“ italijanskog autora Askanija Čelestinija.
To su priče iz svakodnevice basnolikih alegorija koje slikaju kompleksnu mapu neoliberalne sadašnjosti – konzumerske, netrpeljive, korumpirane, samožive ali i paralisane, depresivne.
Svaki monolog je kratak, eksplozivan i na liniji između objava na Tviteru i stend ap komedije. Pisac monologe definiše kao humor koji staje u kutiju šibice – palidrvca koja bljeskaju jedna za drugim ili se ređaju u najrazličitije oblike.
Svi klasni, rasni i politički problemi sasvim politički nekorektno, objašnjavaju se jednostavnim „prirodnim zakonima“ ili primerima iz istorije čovečanstva – elaborirajući citate Svetog Mateja, Napoleona Bonaparte, Adolfa Hitlera, Gramšija ili Svifta.
Askanio Čelestini (1972, Rim) je italijanski glumac, reditelj i dramski pisac, studirao je antropologiju i književnost, a glumom je počeo da se bavi kasnih 90-ih godina u performansima komedije del arte. Njegov pozorišni rad pripada oblasti “narativnog pozorišta”, a zalaže se za važnost usmene tradicije, bavi se pripovedanjem italijanskih narodnih bajki modernog vremena, radničkim, ratnim.
Laureat je nagrade “Ubu” za 2002. godinu „za svoju sposobnost da pripoveda o savremenoj istoriji kao da je mit, i obrnuto“.
Autor je brojnih drama, proznih dela i dokumentarnih filmova.
Ekipu predstave čine prevodilac Julijana Vučo, dramaturškinja Mina Milošević, scenograf Siniša Ilić, kostimografkinja Maja Mirković, kompozitorka Marija Balubdžić, dok scenski pokret potpisuje Čarni Đerić.
Beogradsko dramsko pozorište – BDP:
PRAFAUST – 23. jun
Velika scena “Olivera i Rade Marković”
Veoma produktivno Beogradsko dramsko pozorište (BDP), nakon odlaganja prošle godine, sada će konačno privesti kraju realizaciju komada “Prafaust” Johana Volfganga Getea, u režiji Borisa Liješevića, koji je u ovom Teatru na Krstu imao uspeha sa delom “Čitač” (2020) Bernharda Šlinka.
Uloge u kompleksnoj drami koja vremenski prethodi čuvenom Geteovom “Faustu” tumače – Svetozar Cvetković, Ozren Grabarić, Ivan Tomić, Daniel Sič, Ivan Zarić, Mirjana Karanović, Iva Ilinčić, Stanislava Nikolić.
Premijera je planirana za sam kraj sezone 23. juna na Velikoj sceni BDP – “Olivera i Rade Marković”.
“Faust je deo životnog puta, kada sve što smo gradili, čemu smo život posvetili izgleda promašeno i bez smisla, spremni da sve bacimo u vodu zarad samo jednog trenutka utehe. Jedini izlaz je iskušenje. „Faust“ je najteže od svih iskušenja – pravo iskušenje besmisla. Ovo je komad o čežnji za životom”, zapisao je reditelj Boris Liješević.
On je istakao da čovek hrli u iskušenje, ne da bi dokazao svoju vernost i postojanost, već da bi u padu našao olakšanje, da se osveti sebi i svom promašenom životu i makar u bolu osetio pravi život, da bi kaznio svoje godine koje su prošle, jer on hoće nazad u život, u mladost, u strast, neobuzdanost, zagrljaj. U takvim trenucima nas sluša i gleda cela vasiona.
“I Gospod koji ćuti i čeka, ali i đavo koji sve čežnje može da ispuni i da vrati vreme, mladost i lepotu, vitalnost, ženu…Samo traži da mu pružiš ruku i prihvatiš iskušenje i već imaš sve, osim slobode. Đavo daje iluziju slobode i drži te u vlasti. Kad primetiš da si u njegovoj vlasti, to više nije važno, jer i više nisi onaj koji si bio. Faust je poslednja borba u kojoj ne pomaže ni pamet ni obrazovanje. Najpametniji čovek ostaje bez svih argumenata kojima se tokom života oružao, bez znanja, mudrosti, smirenosti”, zaključio je reditelj.
Prevod drame “Prafaust” je napisao Branimir Živojinović, dok su u autorskoj ekipi – scenograf Janja Valjarević, kostimograf Marina Sremac, kompozitor Stefan Ćirić, dok je scenski pokret uradio Staša Zurovac.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG – Music Pocket
