Tišina, probe su u toku: Beogradska pozorišta spremaju nove naslove: “Otac”, “NLO”, “Očevi i oci”, “Naš razred”, „Laž“

Sudar savremenih komada i neprolazne domaće i strane klasike

BEOGRAD, 17. februara: Teatri u prestonici Srbije od nedavno spremaju nove predstave, tako da su trenutno Narodno pozorište i Atelje 212 najvredniji, jer paralelno spremaju po dva nova projekta na svojim scenama – “Očevi i oci”, “Naš razred”, odnosno – “Otac”, “NLO”.

Takodje, uveliko su krenule i probe u Jugoslovenskom dramskom pozorištu gde se priprema novo čitanje savremenog klasika “Razvojni put Bore Šnajdera”, dok se u Beogradskom dramskom pozorištu sprema komad “Laž”.

ATELJE 212

OTAC

Premijera: 27. mart
Velika scena “Mira Trailović”


NLO
Premijera: 10. april
Mala scena “Petar Kralj”

Počele su probe predstave “Otac” u Ateljeu 212, režira Paolo Mađeli

Probe nove predstave “Otac” prema drami Florijana Zelera, u režiji italijanskog umetnika Paola Mađelija, počele su tokom januara u pozorištu Atelje 212.
Premijera je planirana za Svetski dan pozorišta, 27. marta na velikoj sceni „Mira Trailović“.

Reditelj predstave Paolo Mađeli nakon pauze od 35 godina, ponovo radi u Ateljeu 212.

Ostavio je dubok trag u istoriji ove kuće kada je na scenu postavio svoje uspešne predstave – „Divovi iz planine“ (1974), „Kod lepog izgleda“ (1976), „Priče iz Bečke šume“ (1983), „Metastabilni Graal“, i „Pariska komuna“ (1988).

U predstavi „Otac” igraju – Vojislav Voja Brajović, Hana Selimović, Ivan Mihailović, Isidora Simijonović, Dragana Varagić i Marko Grabež.

Francuski književnik, dramski pisac, filmski reditelj i scenarista Florijan Zeler je trenutno autor koga svetska kritika smatra „jednim od najuzbudljivijih umetnika našeg vremena na polju teatra“.

Ovo je drugi deo Zelerove dramske trilogije („Majka“, „Otac“ i „Sin“) kao tragikomična porodična priča fokusirana na ostarelog oca koji se bori sa demencijom.

Zeler, baveći se procesom starenja i, u datim okolnostima, izvrnutim odnosom oca i ćerke, dovodi u pitanje i postojanost kategorija istine i realnosti.

Popularan je i film “Otac” u režiji upravo Florijana Zelera, u kome je Entoni Hopkins osvojio Oskara 2021. godine za najbolju mušku ulogu, a autor je osvojio taj zlatni kip za najbolji adaptirani scenario.

Takodje, 2022. godine je premijerno prikazan i njegov film “Sin” gde je glavni glumac – Hju Džekmen.

Atelje na svom repertoaru već ima Zelerov tekst “Sin” od 2021. godine, a u planu im je da realizuju i poslednji deo trilogije – “Majka”.

Dramu „Otac” je prevela književnica i dramaturg Ivana Dimić, dramaturškinja je Željka Udovičić Pleština, scenograf Darko Nedeljković, kostimograf Leo Kulaš, a muziku komponuje alternativni rok bend “Koikoi“ čiji je pevač i gitarista upravo glumac Marko Grabež, deo ansambla ovog komada.

Florijan Zeler će se naći i na repertoaru Beogradskog dramskog pozorišta sa svojom dramom “Laž” u režiji Nikole Ljuce, čija je premijera zakazana za 1. april, a igra kvartet – Miloš Biković, Tamara Krcunović, Jelisaveta Orašanin i Miodrag Radonjić, o tome ćemo kasnije.

Mađeli je poslednji put u Beogradu režirao u JDP-u 2007. godine i to komad „Na dnu“ Maksima Gorkog (pre toga i “Italijansku noć” Edena fon Horvata – 2004), a u Ateljeu 1988. spomenutu predstavu „Pariska komuna“.

Ipak, u srbiji je poslednji put radio nedavno, tokom 2018. godine, kada je u Subotici na sceni pozorišta Deže Kostolanji, upravnika Andraša Urbana, postavio komad „Gorski divovi“.

Kako je direktor Ateljea 212 – Novica Antić ranije najavio medijima, Mađeli će za ovaj teatar režirati i najnoviji komad Biljane Srbljanović, još uvek u nastajanju, do kraja 2023. godine.

U Ateljeu 212 održana je i prva proba predstave „NLO“, po tekstu Ivana Viripajeva, u režiji Isidore Goncić.
Premijera je planirana za 10. april na maloj sceni „Petar Kralj“ (ranije “Teatar u podrumu”).

Dramu jednog od najznačajnijeg i najizvođenijeg savremenog ruskog autora preveo je Novica Antić, upravnik Ateljea 212.

U predstavi igraju Svetozar Cvetković, Svetislav Goncić, Dragana Đukić, Sofija Juričan, Luka Grbić i Đorđe Stojković.

Ivan Viripajev je dramu „NLO“ napisao 2014., a premijerno je izvedena 2015. u Varšavi, i 2016. godine u Moskvi, u Teatru „Praktika“, u režiji samog pisca.

U drami, devet lica iz svih krajeva sveta u pseudo – dokumentarnom formatu govore o svom susretu sa vanzemaljcima, i pre svega o tome kakve posledice je to iskustvo imalo na njihov život.

Opisujući najvažnije trenutke svog života na duhovit način, svaka od ovih ispovesti postaje putovanje u unutrašnje biće, otkrivanje neistraženih teritorija, traganje za božanskim načelom, koje je do tada izgledalo nedostižno.

Pozorište u osnovi ostaje susret sa nama samima, ali kako je lakše putovati svemirom nego pronaći put do sebe, drama „NLO“ vodi nas kroz kosmos naših nemira, postavljajući pitanja koja su, u suštini, veća od života. Šta je stvarnost, a šta iluzija?

Autorski tim čine: scenografkinja Mina Miladinović, kostimografkinja Maria Marković Milojev, i kompozitorka Irena Popović.

Premijera je planirana za 10. april na maloj sceni „Petar Kralj“ (ranije “Teatar u podrumu”).

Ivan Aleksandrovič Viripajev, dramski pisac, pozorišni i filmski reditelj i glumac, rođen je 1974. godine u Irkutsku u Sibiru, a živi u Varšavi.
Bio je umetnički direktor kultnog moskovskg ekspermentalnog pozorišta „Praktika“.
Njegove drame se igraju širom sveta, od Južne Koreje do Njujorka, a dosta se igra i kod nas u srpskim pozorištima, najviše u Beogradu.
Kao reditelj radi i postavlja predstave u pozorištima u Evropi i SAD.
Trenutno je suvlasnik i glavni producent pozorišne kuće „Veda Project” u Varšavi.

Proslavio se komadima – „Snovi“, „Kiseonik“, „Život br. 2“, „Pijani“, „Iluzije“ – svi redom igrani u Beogradu na scenama Ateljea 212, UK Vuka, BDP-a.

Drame su izvođene u pozorištima Rusije, Poljske, Nemačke, Izraela, SAD, Srbije, Francuske, a reditelj je i scenarista brojnih dugih i kratkih filmova.

Dobitnik je Zlatnog lava za film „Euforija“ na Venecijanskom filmskom festivalu, učestvovao je na Festivalu Zlatne maske, Niki, Kinotavru, Međunarodnom festivalu Kontakt (Poljska), Festivalu nove drame, Festivalu Trijumf, Međunarodnom festivalu savremene drame Štukemarkt u Hajdelbergu (Nemačka).

Drama „Pijani“, u režiji Borisa Liješevića, izvedena je u pozorištu Atelje 212, 2016. godine i osvojila je Sterijinu nagradu za najbolju predstavu.

NARODNO POZORIŠTE:

OČEVI I OCI

Premijera: 3. april
Velika scena NP

NAŠ RAZRED

Premijera: početak aprila
Mala scena „Raša Plaović“

Probe predstave „Očevi i oci“ po istoimenom čuvenom romanu Slobodana Selenića, u dramatizaciji Kate Đarmati i režiji Veljka Mićunovića počele su 4. februara u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Premijera predstave planirana je 3. aprila na Velikoj sceni NP.

Biće ovo prva postavka te tragične porodične sage iz 1985. godine, u Narodnom pozorištu.

Uloge junaka Slobodana Selenića tumače: Miloš Đorđević, Nikola Rakočević, Aleksandar Vučković, Vanja Ejdus, Vanja Milačić, Sena Đorović, Iva Milanović i Nikola Vujović.

U umetničkom timu su i scenograf Zorana Petrov, kostimograf Maria Marković Milojev, kompozitor Nevena Glušica, Ljiljana Mrkić Popović zadužena za scenski govor i Jasna Saramandić, asistent sceografa.

Davno se igrala adaptacija ovog romana na Velikoj sceni Ateljea 212 (1995), a inače se ovo delo nije često postavljalo na pozornicu.

Jedan od najznačajnijih romana savremene srpske književnosti „Očevi i oci” Slobodana Selenića (1933-1995), sintetizuje nacionalno iskustvo i uspostavlja racionalan pogled prema korpusu tema koje se najčešće javljaju u promišljanju statusa srpske realne i mitske situacije.

Ansambl Drame nacionalnog teatra u svom repertoaru, kao i prethodne godine, uz izvorno dramske tekstove obraća pažnju i na dramatizacije značajnih romana kao jednako inspirativnu scensku komunikaciju sa publikom, istakla je Molina Udovički Fotez, direktorka ansambla Drame u NP.

Posle 40 godina od izlaska romana „Očevi i oci“ i društvenih i političkih preokreta koji su se tokom tog perioda dogodili, sudbine i događaji ovog izuzetnog srpskog romana svakako zaslužuju novo pozorišno čitanje iz ugla pripadnika mlađe srednje generacije, koja će sa sasvim drugačijim iskustvom videti epohu o kojoj je reč, smatra Udovički Fotez.

Reditelj Veljko Mićunović je naveo da se u svakoj dobroj literaturi uvek nađu neke refleksije u odnosu na današnjicu, a takav mu je slučaj i ovde.

Ono što je za njega svevremeno u Selenićevom romanu, a veoma je važno za dramatizaciju jeste zapravo, ta raspolućenost koju oseća, kao i neprilagođenost različitostima i široka priča o nasleđu – novih generacija, iskopavanju prošlosti koja nas neprestano progoni, koja se i zloupotrebljava.

„Ovo je, prema mom mišljenju, jedna duboko intimna i emotivna porodična drama. U tom smislu, kroz predstavu bih, pre svega, želeo da ispričamo priču o prestanku jedne loze“, kaže Mićunović.

Mladi crnogorski reditelj je već postavio u Narodnom pozorištu – komad “Nesporazum“ (2011) slavnog francuskog autora Albera Kamija.

Veljko Mićunović diplomirao je pozorišnu režiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesora Egona Savina. Na raznim scenama u Srbiji i Crnoj Gori režirao je predstave „Urnebesna tragedija“ (CNP, Podgorica), „Smrt trgovačkog putnika“ (BDP), „Gozba“ (Zvezdara teatar), „Kafka machine“ (SNP, Novi Sad), „Demokratija“ (BDP), „Radnička hronika“ (NP Subotica).

Književnik Slobodan Selenić, ranije i profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, poznat je i po drami drami “Ruženje naroda u dva dela”, kao i svojim romanima “Memoari Pere Bogalja” (1968), “Pismo glava” (1972), “Prijatelji sa Kosančićevog venca 7” (1980), “Timor mortis” (1989), “Ubistvo s predumišljajem” (1993) – antologijski je i istoimeni film (1995) u režiji Gorčina Stojanovića,

U Narodnom pozorištu počele su probe i predstave „Naš razred”, po tekstu Tadeuša Slobođaneka, u adaptaciji i režiji Tatjane Mandić Rigonat.

Poznati komad savremenog poljskog autora, čiji je značaj potvrđen kroz brojne postavke na scenama širom Evrope i sveta, prevela je Biserka Rajčić.

Ovaj višestruko nagrađivani tekst ovenčan je i najznačajnijom poljskom književnom nagradom „Nike“ i to je jedina drama koja je dobila pomenuto priznanje u njegovoj 20-godišnjoj istoriji.

Drama “Naš razred“ prati sudbine desetoro drugarica i drugova, Poljaka i Jevreja, kroz decenije 20. i 21. veka.
Inspirisana je stvarnim događajem – zločinom istrebljenja Jevreja u mestu Jedvabne 10. jula 1941. godine koji su počinili Poljaci.

„Ona je snažan umetnički oblik velike lepote i snage, a ne istorijska hronika. U vremenu u kojem živim drama je snažan poziv da preispitujemo savest, da razmišljamo o krivici i odgovornosti”, smatra rediteljka Tatjana Mandić Rigonat.

Predstava „Naš razred“ otvara pitanje fašizma i strašnih zločina te univerzalnog traganja za istinom i pravdom. Zasnovana je na događaju iz 1942., kada su u selu Jedvabne, u istočnoj Poljskoj, poljski katolici upali u domove komšija Jevreja sa kojima su odrastali, na silu ih zatvorili u ambar spalili čak 1 600 nevinih duša. U drami se prepliću ljubav i smrt, uspomene i zaborav, silovanje i saosećanje.

Komad istražuje zlo koje ljudima zamrači umove, pretvarajući ih u najgore zločince, spremne ubiti i one sa kojima su do juče živeli i bili prijatelji.

Uloge tumači mladja generacija glumaca: Nina Nešković, Suzana Lukić, Jelena Blagojević, Vučić Perović, Nedim Nezirović, Petar Strugar, Danilo Lončarević, Dragan Sekulić, Dušan Matejić i Jovan Jovanović.

Ova drama se igra po regionu, u Kamernom teatru 55 na scenu je postavio reditelj Dino Mustafić 2018. godine, a od ove sezone je na repertoaru Gradskog dramskog kazališta „Gavella“ u Zagrebu.

Premijera je planirana početkom aprila na maloj sceni „Raša Plaović“.

Tatjane Mandić Rigonat postavila je uspešne predstave u Narodnom pozorištu – “Zli dusi”, “Ivanov”, „Nora – Kuća lutaka”, “Balkanski špijun”. Takodje je realizovala hit predstavu „Gospođa ministarka“ Branislava Nušića za pozorište „Boško Buha“, koje je na rapertoaru već 10 godina i uvek su izvođenja unapred rasprodata.

Jugoslovensko dramsko pozorište – JDP :

RAZVOJNI PUT BORE ŠNAJDERA

Planirana premijera: početak marta


Čuveni komad “Razvojni put Bore Šnajdera” Aleksandra Popovića će režirati za JDP veliki stručnjak za postavku njegovih drama –Egon Savin, koji je krenuo sa probama u januaru.

U predstavi igraju – Nenad Jezdić, Radovan Vujović, gošća iz Ateljea 212 – Tamara Dragičević, Branislav Lečić, Nebojša Milovanović, Milica Gojković, povratak u JDP – Zoran Cvijanović, Tanja Pjevac, Lazar Đukić, Janko Cekić i Ognjen Nikola Radulović.

U autorskoj ekipi su i dramaturg Božo Koprivica, kostimografkinja Lana Cvijanović i koreografkinja Sonja Vukićević.

Ovaj komad prvi put je izveden 1967. godine, a Popović je tada osvojio Sterijinu nagradu za najbolju savremenu dramu (u to vreme Jugoslovenske pozorišne igre).

Po izboru kritike, u konkurenciji od 710 drama na srpskom jeziku, “Razvojni put Bore Šnajdera” proglašen je najboljom dramom u periodu od 1944. do 1993. godine.

Premijera predstave na Velikoj sceni “Ljuba Tadić” planirana je za početak marta.

Pamti se uspešna verzija ove drame pre više od 20 godina na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, u režiji Kokana Mladenovića, gde je glavnu ulogu imao Branimir Brstina.

Scenografiju potpisuje reditelj Egon Savin, koji je pre dve sezone u JDP režirao gradjansku dramu “Pučina” Branislava Nušića, a drame Ace Popovića je sa uspehom realizovao po Srbiji i u Beogradu (Atelje 212 – “Smrtonosna motoristika”, “Pazarni dan”, BDP – “Svinjski otac”).

Aleksandar Popović (1929-1996) bio je najplodniji dramski pisac kod nas, i uz Dušana Kovačevića smatra se i za najboljeg savremenog autora, dok nas nije napustio pre četvrt veka.

Poznati su mu komadi – “Ljubinko i Desanka”, “Mrešćenje šarana”, “Krmeći kas”, “Bela kafa”, “Baš bunar”, “Tamna je noć”, “Čarapa od sto petlji”, “Druga vrata levo”, igrani na scenama Ateljea 212, Teatra Vuk, Zvezdara teatra, Narodnog pozorišta.

Čuven je i težak, tragičan domaći film “Tamna je noć” (1995) u režiji pokojnog autora Dragana Kresoje.

Beogradsko dramsko pozorište – BDP

“LAŽ”

Premijera: 1. april

Filmski, a od skoro i pozorišni rediteljj Nikola Ljuca (“Smrt i devojka”, Bitef teatar), prvog aprila će imati premijeru komada “Laž” francuskog pisca Florijana Zelera, gde će igati sledeći kvartet: Miloš Biković, Tamara Krcunović, Jelisaveta Orašanin i Miodrag Radonjić.

Autor Zeler je uveliko i u svetu popularan po svojim filmovanim komadima “Otac” i “Sin” u svojoj režiji, a ovaj drugi naslov se igra u Ateljeu 212, te Ljuca kaže da mu je on jedan od omiljenih autora današnjice, koji piše intrigantne i provokativne komade za Vest End (London) i Brodvej (Njujork).
Podsetimo, ovaj reditelj je snimio svoj debi film „V(l)ažnost“ (2016), bio je i u timu realizacije krimi serije „Besa“ – druga sezona (2021).

Tamara Krcunović je izjavila da je otkrila pisca pre skoro 20 godina, od tada je pročitala sve što je napisao i drago joj je što je njegov uspeh toliko narastao i postao je uveliko afirmisan u celom svetu.

Jelisaveta Orašanin je srećna što se nakon punih pet godina konačno vraća pozorištu, koje joj je nedostajalo, jer živi u Americi, i raduje se što je njeno matično pozoirište BDP u medjuvremenu toliko “poraslo i izgradilo se” sa uspesima.

Glumica je uglavnom jedino igrala u komediji “Hotel 88” na sceni istoimenog hotela, gde deli pozornicu sa Andrijom Kuzmanovićem/Milanom Marićem, Tamarom Krcunović i Vladimirom Aleksićem.

Miloš Biković je analizirao da komad “Laž” počinje kao komedija, i da se dobrim delom tako i tretira, a onda iznenada, sasvim neočekivano prerasta u drugi žanr – veoma ozbiljnu dramu.

“Komad govori o tome koliko je čovek sposoban da bude iskren, istinit, da bude sve ono što traži ili očekuje od drugih. Ovo je tema na mikroplanu, ali i onda na makroplanu. U pitanju je, kako bih definisao – ozbiljna komedija. Nije tragikomedija, jer ipak nema tragične posledice”, opisao je Biković dramu, koja će se tokom aprila i oktobra 2023. igrati non stop, u paketu, svako ili svako drugo veče, po sistemu Brodveja.

Verovatno će BDP samim tim imati novi hit na Velikoj sceni „Olivera i Rade Marković“.

IVAN MAKRAGIĆ

TANJUG / Music Pocket