Svetska operska diva Tamara Rađenović: Muzika je deo mog bića i za mene nema života bez muzike

Uvek se rado vraćam divnoj publici Beograda: naš razgovor o koncertima u Beogradu i čitavom svetu, o divnom iskustvu sa Monserat Kabalje, o analizi modernih pravaca danas i subkulturi, novim planovima u 2023. godini, produktivnoj karijeri


Jedan od sigurno najboljih mladih soprana današnjice Tamara Rađenović retko je prijatna osoba, sa čvrstim nogama na zemlji, ne lebdi u vasionama zvezda kao mnogi drugi koji misle da pripadaju nebeskim zonama, već je skromna, draga, neposredna, ljubazna u prvom kontaktu, specijjalno za online magazin Music Pocket i agenciju Tanjug.


Sa veoma uspešnom i zapaženom karijerom u Londonu, ponovo nam se malo vratila u Beograd gde je održala uspešan spektakl gala koncert 27. decembra u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine, o čemu smo već naširoko izveštavali.
Zaista je briljirala i trijumfovala u potpunosti.

Bilo je to zaista veče za pamćenje, koncert rasprodat, publika prezadovoljna, a repertoar je bio sastavljen od klasike, filmske muzike (“Kum”) i naravno – opere, odnosno operskih arija. Naravno, i sama Tamara je bila prepuna samo pozitivnih utisaka.


Pre decembra, Tamara nam je bila i 21. septembra u Etnografskom muzeju, gde je održala takodje uzvišeni koncert sličnog koncepta, pod nazivom „Od klasike do Holivuda“ u okviru serije muzičkih nastupa „Atrium Sessions“, u organizaciji Centra beogradskih festivala – CEBEF.

Tamara Rađenović je tada, kao i sada 27.12. nastupila a solistom Nikolom Mijajlovićem (truba) i Gudačkim orkestrom “Makris”, uz dirigenta – maestra Predraga Goste.

Umetnica je pre 2022. oduševila domaću publiku na koncertima u Kolarčevoj zadužbini i novosadskoj Sinagogi 2021. godine.


Na repertoaru 21. septembra imala je dela kompozitora – Albinoni, Šubert, Maskanji, Pjacola, Bah, kao i poznate numere iz filmova: “Miris žene”, “Misija”, “Za šaku dolara”, “Šindlerova lista” i mnogih drugih, uz vokalne hitove “O mio babbino caro”, “Ave Maria”, “Il bacio”, “O sole mio”.

Septembarski koncert bio je idealna uvertira za veliki Novogodišnji gala koncert u Kolarčevoj zadužbini, koji je opet novi uvod za sledeća mnoga gostovanja koja nas očekuje od ove operske dive, inače učenice slavne Monserat Kabalje.


Takodje je bio veoma ozbiljan repertoar i 27.12. – Đuzepe Verdi, Dmitrij Šostakovič, Franc Lehar, Johan Štraus, kao i Nino Rota, kompozitor muzike za legendarni gangsterski ep “Kum”.

Kada detaljno pogledate biografiju operske umetnice, deluje kao da mlada diva ima barem pet paralelnih života, jer je zaista gotovo nemoguće da sve to postiže sama za tako kratko vreme. U svakom smislu je jedinstvena po tolikim umetničkim dostignućima…
A tek je na početku karijere.

Pokušaćemo da predstavimo barem deo njenih angažmana i produktivnosti.

Umetnica je snimila prošlog leta dva nova visokobudžetna spota, koji su snimljeni na čarobnim atraktivnim lokacijama u Crnoj Gori.
U pitanju su video spotovi za numere “Parla Piu Piano”, temu iz spomenutog kultnog filma “Kum” i “Mercè dilette amiche”, ariju iz opere “I Vespri Siciliani” Đuzepea Verdija.

Snimanje ove vrste spotova u klasičnoj muzici je retkost na našim prostorima, a menadžment i producent Vissi d’Arte je doneo odluku posle velikog uspeha prethodnog spota za kompoziciju “La rosa Y el sauce,”, koji je za kratko vreme stekao veliku popularnost na svetskim kanalima.


Ta kompozicija Carlosa Guastavina predstavlja biser južnoameričke muzike, a svoju punu lepotu zaokružuje visinama i dubinama Tamarinog lirskog soprana, i nekoliko meseci se vrti na prestižnom britanskom muzičkom TV kanalu i platformi “Stingray CMusic”, a na YouTube kanalu dostigla je cifru od skoro 400 000 pregleda.


Muzička podloga je snimljena u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, gde je učestvovalo 65 članova Simfonijskog orkestra i 20 članova Hora Makris pod dirigentskom supervizijom Predraga Goste, Tamarini verni saradnici na svim poslednjim koncertima u Beogradu i Novom Sadu.

U visokobudžetne spotove su tokom snimanja uključeni glumci iz Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice i veliki broj statista, a na nekim od lokacijama u Crnoj Gori do sada niko nikada nije snimao.

Direktor projekta je Dejan Senić, a Momčilo Zeković Zeko izvršni producent.
Produkciju potpisuje Vissi d’Arte management.

Glas mladog soprana zadivio je opersku divu i antologijsku umetnicu Monserat Kabalje, a Tamara je imala samo 19 godina kada joj je čuvena diva dala priliku da peva na njenim gala koncertima u Španiji.

Radila je sa mladom umetnicom do kraja svog života i prenela joj mnogo emocija i ljubavi za ovu divnu i jedinstvenu profesiju.

Spotovi mlade Tamare premašuju milion pregleda na platformi YouTube, što jasno govori koliko se opera i klasika uveliko približavaju nivou popularnosti svetskih pop ili rock pravaca i novih imena.

Predstavila se beogradskoj publici sa Davidom Bižićem i Đorđem Nešićem, takođe sa orkestrom “Makris” bila je solistkinja na gala koncertima u Beogradu i Novom Sadu.


Svoj operski debi imala je u Italiji u okviru Mediteranskog opera festivala u operi “La Bohème” (Boemi) u ulozi Mimi, nastupala je i u Britn teatru u Londonu u ulogama Ane (Vesele žene Vindzorske), Helene (San letnje noći), Romilde (Serse) i Grofice (Figarova ženidba).

Tamara ima svega 27 godina, živi i radi u Londonu odakle gradi evropsku i svetsku karijeru.

Pre četiri godine je diplomirala solo pevanje na prestižnoj muzičkoj akademiji Royal College of Music (Kraljevskikoledž za muziku) u Londonu.

Takodje, ona je prva umetnica sa prostora bivše Jugoslavije i još uvek jedina koja je primljena na odsek solo pevanja na ovom prestižnom muzičkom konzervatorijumu.

Do sada je nastupala u mnogim zemljama Evrope i sveta – u Španiji, Italiji, SAD, Austriji, Nemačkoj, Engleskoj, Sloveniji…


Tamara je do sada imala i dva solistička koncerta u njujorškom Karnegi holu, u septembru 2018. i u novembru 2019. godine.

Mislimo da smo dovoljno ispričali za naš uvod, a dalje je samo i isključivo….

priča – TAMARE RAĐENOVIĆ.

RADUJEM SE NOVIM MUZIČKIM IZAZOVIMA U NOVOJ 2023. GODINI

Prvo, srećna vam Nova godina, draga Tamara, sve najlepše i najbolje želim, i sa kakvim utiscima ste napustili 2022, a sa kojim mislima ili emocijama ste ušli u 2023. godinu?
Gledano iz ove perspektive, da li možete sumirati ukratko proteklu godinu za vama – šta će vam ostati najviše upečatljivo ili nezaboravno?

Hvala puno dragi Ivane na lepim željama! I vama želim uspešnu narednu godinu i da ostvarite sve svoje želje.

Hvala vam što ste prisustvovali mom gala koncertu na Kolarcu. Za mene je bilo jako emotivno da je Kolarac ispunjen do poslednjeg mesta i da su ljudi bili srećni posle koncerta.

Moj management u konsultaciji sa mnom je odlučio da se broj mojih slušalaca poveća tako što ćemo izaći iz teatra i uraditi muzičke spotove. To je naišlo na neverovatne reakcije publike širom sveta. Argentiska pesma “La rosa y el sauce” ima najveću gledanost ikada i muzički kanal “Stingray” je proglasio za hit meseca maja 2022. a i sada se često može čuti na toj prestižnoj britansko-kanadskoj televiziji za klasičnu muziku.

Posle te pesme smo uradili još dve kompozicije od kojih je jedna Verdijeva arija “Merce dillete amiche”, a druga “Parla piu piano”. One su izašle pred moj najavljeni koncert u Kolarčevoj zadužbini.

Ovaj veliki koncert je došao kao jedan divan završetak 2022. godine u kojoj sam dobila trajni boravak u Velikoj Britaniji kao priznati umetnik i veliku podršku svog Royal College of music da doprinosim kulturi Velike Britanije. To je velika čast i ova godina je u znaku toga.

U 2023. ulazim potpuno relaksirano i radujem se novim muzičkim izazovima.

NADAM SE DA ĆE MI NOVOGODIŠNJI KONCERTI NA KOLARCU POSTATI TRADICIONALNI


Božić nam je tu, mnogi ga gledaju kao porodičan praznik, prilika da se okupimo sa najmilijima. Kakva osećanja vas obuzimaju uvek kada je Božić?
Kako živite u Londonu, da li onda tamo nekad sa prijateljima obeležite praznik i 25. decembra, ili ipak samo 7. januara?

Obožavam praznike, posebno Božić. Uvek se setim divnih momenata kada sam kao mala provodila kod dede i babe sa svim ritualima na Badnje veče. Za ovaj Božić ćemo se svi porodično skupiti u Londonu i proslaviti. Slavim samo naš Božić iako živim već devet godina na Zapadu i imam puno prijatelja koji proslavljaju 25. decembar. Još uvek učim svoje kolege i prijatelje ovde da je moj Božić 7. januara.

U poslednjem periodu bili ste dosta prisutni kod nas u Srbiji na raznim koncertima koji su bili upečatljivi – Kolarac, Novosadska Sinagoga, Etnografski muzej – u okviru serijala “Atrium Sessions”, i sada 27.12. naravno opet Kolarčeva zadužbina. Čini li vam se da je svaki koncert bio uspešniji od prethodnog, stalno podignut na znatno viši nivo, kao pravi spektakl nedavno na Kolarcu?

Da, ispalo je tako nekako od kada sam počela saradnju sa “Makris” simfonijskim orkestrom i maestrom Predragom Gostom. Predrag živi u Londonu gde sprema svoj doktorat na Oksfordu, tako da imamo priliku da uživo razgovaramo oko repertoara.

Mislim da ću u Beogradu imati bar po jedan koncert godišnje i da će ovaj novogodišnji postati tradicionalan. Videli ste odziv publike na Kolarcu. Zanimljivo je da je moj management razmatrao i drugi termin jer su najbolja mesta bila popunjena skoro mesec dana pred koncert, a na dan koncerta se tražila karta više.

Obožavam akustiku Kolarca, divne ljude sa kojima sarađujem i fantastičnu beogradsku publiku.

Danima posle koncerta dobijam toliko poruka da su ljudi presrećni bili i da smo im priredili radost pred Novu godinu.

Kao svaki umetnik, živim za ovakve momente i zaista sam neizmerno zahvalna na toplini, ljubavi i svim emocijama koje sam doživela 27. decembra na Kolarcu.

Uvek ću se rado vraćati divnoj beogradskoj publici.

TEŠKO MI JE BILO DA ZADRŽIM SUZE KADA JE HOR ZAPEVAO REFREN PESME IZ FILMA “KUM”

Da li je teško sastaviti repertoar za tako višeslojan i sadržajan koncert? Radite li to lično vi ili je ipak u pitanju timski rad sa kolegama – orkestrom “Makris” i dirigentom Predragom Gostom? Ipak, spajati filmsku muziku (“Kum”) sa operom i klasikom nije uvek jednostavno (Đuzepe Verdi, Dmitri Šostakovič, Franc Lehar, Johan Štraus, Nino Rota)?

Svi zajedno radimo na sastavljanju repertoara i to je kreativan timski rad: moji menadžeri, umetnički mentori, dirigent i ja. Hteli smo da napravimo repertoar koji je poznat publici i da se reaguje pozitivno na prvo slušanje. Sastavili smo sve same muzičke hitove, i nismo hteli da koncert bude predugačak.

Na mom koledžu klasične muzike posebno se koristila snaga orkestra, hora, solista upravo za čuvena dela filmske muzike. Postojao je poseban filmski orkestar.
Odatle i ideja da se kompozicija “Parla piu piano” prikaže na ovaj način.

Ta pesma je jedna od najpoznatijih na svetu i njen kompozitor Nino Rota iza sebe ima zaista sjajne kompozicije. Izveli su je razni orkestri širom sveta, a za mene je inspiracija bila emocija koju nosi ova pesma i prelepa melodija koja uz orkestar zvuči zaista moćno, tužno, veličanstveno.

Aranžman za moje izvođenje je uradio Bojan Mladenović. Mislim da je naša verzija emotivna. Uključivanje hora je dalo dodatnu dimenziju. Verujte mi da mi je teško bilo da zadržim suze kada je hor zapevao refren. Jedva čekam da se taj snimak podeli široj publici.

MONSERAT KABALJE ME JE NAUČILA DA UVEK BUDEM UMETNIK, DA PEVAM ONO ŠTO ME MUZIČKI INSPIRIŠE

Velika životna čast je što ste postali deo muzičke istorije sa divom kakva nam je bila Monserat Kabalje. Kakav je osećaj bio sa svega 19 godina biti u prisustvu takve veličine koja je osvajala čitav operski svet? Kakve uspomene čuvate na ovu opersku legendu, i čemu vas je naučila?

Kada jako mladi krenete da sarađujete sa nekim ko je priznat u našoj profesiji to je divno, ali nikako nije lako. Jednom mi je coach iz Metropolitan opere iz Njujorka rekao da za mlade pevače nije dobro da rade na početku sa tako velikim zvezdama. Njoj je sve bilo jednostavno, lako i žao mi je što sada ne može da me čuje i vidi moj napredak.

Kada sam imala 19 godina bila sam najmlađi polaznik njenog master klasa. Tu su bile kolege sa fantastičnim, školovanim iskusnim glasovima. Ona je imala metod da pre nego što počnete da pevate, daje vam tegove po 10 kilograma, stavi vam ih na stomak i radite vežbe disanja. Posle toga ste joj se predstavljali arijom koju ste pripremili. Tada nisam bila sigurna da ću preživeti tu njenu pripremu (smeh), jer sam bila prilično mršava i malo su mi ti tegovi bili teški.

Prvu ariju koju sam joj otpevala je bio Mozartova “Batti batti o bel Masetto”. Kada sam završila ariju, operska diva je počela da tapše pred svim onim kolegama kojima je podizala ton već od samog upevavanja i vokaliza.Verujte mi da sam bila zbunjena. Tada je odlučila da ja pevam na gala koncertu i to se ponovilo sledeće godine kada sam imala 20 godina. Od mog drugog gala koncerta u Auditorio de Zaragoza u velikoj sali “Mozzart”pred 2.500 slušalaca, kreće plodna saradnja i rad na mom glasu u njenom domu u Barseloni. To će ostati nezaboravni momenti!

Naučila me je da uvek budem umetnik, da pevam ono što me umetnički i muzički inspiriše, da se ne upoređujem sa drugim pevačima, da budem fizički aktivna svakodnevno i da uvek ostanem skromna i okružena ljudima koji me podržavaju.

Momenti kada me u Španiji predstavljaju kao njenu poslednju studentkinju su prilično emotivni, posebno kada se to uradi pre nastupa.

MOJ DUGOGODIŠNJI DISCIPLINOVANI RAD ĆE TEK DA SE PRIKAŽE PUBLICI

Imate li utisak da nas tako veliki umetnici često napuste suviše prerano, zaista pre vremena, a da nisu još uvek pružili ni blizu maksimuma? Monserat Kabalje je recimo išla na turneje u svojim poznim godinama, gledali smo je u Beogradskoj Areni 2012, i onda je eto otišla šest godina kasnije. Sigurno vam nije bilo nimalo lako kada je ova diva zauvek napustila naš svet?

Montserrat je imala ispunjen dug život sa preko 50 godina rada u operi. Ona je bila u devetoj deceniji života i iako smo svi bili jako tužni, sećamo se svih momenata u njenoj karijeri sa velikim osmehom na licu. Ostavila je iza sebe neizbrisiv trag i živeće večno.

Meni je velika čast da sam i danas deo Fondacije Montserrat Caballe i nastupala sam za njih i uvek ću se odazvati kada me pozovu. Porodica Caballe je u mom srcu.

Imate li nekad utisak da veoma brzo živite i da ste toliko toga postigli, što mnogi ne dožive tokom svog veka? Ipak, još niste stigli do 30. godine, a možete se ponositi karijerom koja je specifična za znatno starije kolege, zar ne?

Hvala vam na tome, ali to vam se samo čini! Ima još dosta toga da se uradi.
Ja sam samo vredan radnik i od 15. godine sam u ovoj priči. Moj dugogodišnji veliki disciplinovani rad će tek da se prikaže publici…

Karnegi hol u Njujorku, Španija, Italija, SAD, Austrija, Nemačka, Engleska, Slovenija, sve zemlje ste obilazili i imali zapažene nastupe. Da li ste već navikli na sve te turneje ili vam je i dalje u srcu ogromno uzbuđenje koje ne jenjava pri svakom sledećem izazovu pred vama?

Da bi se bavili ovim poslom osnovna stvar je da možete da se nosite sa svim poteškoćama koje ova profesija donosi. Tehnika pevanja je samo jedan element. Ja obožvam da nastupam! Volim taj adrenalin, volim saradnju sa dirigentom, orkestrom, kolegama, volim susret s publikom.
Obožavam nove projekte.

SAMA DEFINIŠEM TEMPO SVOJE KARIJERE DO NIVOA KOJI MOGU DA PODNESEM

Kraljevski muzički koledž iz Londona (Royal College of Music) bio je na neki način vaša druga kuća, i danas se smatra prestižnijim od čuvenog Džulijarda. Da li ste svesni tog uzvišenog uspeha da postignete takav trijumf i budete deo elite koja je izašla iz takve ustanove? Opet, da li onda osećate nekakve stege, pritisak, obaveze da uvek morate opravdati sve to za vama i stalno da budete u vrhu?

Kraljevki muzički koledž je dosta odredio moj životni i muzički put. Zanimljivo je da sam ja bila jedina strankinja na klasi za razliku od svih ostalih sekcija gde su uglavnom stranci.

Nisam ni bila svesna šta se događa, iako sam svakog dana prolazila pored Royal Albert Halla- i gledala direktno na njega iz učionice. Ja imam tu stranu ličnosti da se brzo prilagođavam na nove situacije i nekako mi postanu potpuno normalne kad sam deo njih. Možda tako funkcionišemo svi generalno.

Kada nešto dostignemo, postane nam normalno. Tek kada sam završila koledž i danas kada prođem ulicom Prince Consort, zaustavim se, nasmejem i krenu da mi prolaze kroz glavu sva sećanja i uspomene. Sada sam svesna da je to bilo ogromno iskustvo i ponosna sam što sam bila student na, kako je proglašavaju, najboljoj muzičkoj akademiji.

Nemam problem sa pritiskom te vrste jer ja sama definišem tempo svoje karijere do nivoa koji mogu da podnesem. Rekla sam sebi da neću učestvovati u produkcijama koje me umetnički ne inspirišu.

OPERA JE VEOMA KOMPLEKSNA, JER SPAJA GLUMU I MUZIKU


Zašto ste inače odabrali muziku za vaš životni poziv, baš solo pevanje? Imali ste možda afiniteta za neke druge vidove umetnosti – gluma, režija, književnost? Kako ste odabrali remek delo “Kum” povodom 50 godina od snimanja te gangsterske epske drame, možda vam je ta trilogija omiljena u istoriji kinematografije, ili neka druga ostvarenja?

Muzika je deo mene i za mene nema života bez muzike. Opera je kompleksna, jer spaja glumu i muziku. Poziv je nekako odabarao mene… Kada mi je par svetskih muzičkih pedagoga to potvrdio već u 16. godini da imam talenat. U međuvremenu sam osvojila sedam prvih mesta na internacionalnim muzičkim takmičenjima i bila laureat…to je neki način kako mladi pevači počinju.

Filmsku muziku obožavam i često posećujem koncerte u Royal Albert Hall-u koji su upravo posvećeni baš filmskoj muzici, crtanim filmovima, kao i nastupe Ludovica Einaudija, Thomas Newmana, slušala sam i u O2 areni – Hansa Zimmera.
Hans je bio gost na našem koledžu pa smo imali priliku da razgovaramo sa njim o njegovom radu.

Žao mi je što sam propustila koncert Ennia Morriconea koji je covid sprečio a i on nas je u međuvremenu napustio.

Volim trilogiju “Kum”. I jeste mi jedna od omiljenih.

DECA DANAS IMAJU PRILIKU DA SLUŠAJU NEKE IZVOĐAČE KOJE BI TREBALO ZABRANITI


Snimate i veoma atraktivne, zanosne video spotove za kompozicije koje pevate i one dostižu neverovatne preglede, od 90.000 do 400.000, što je nezamislivo, jer publika više traži pop muziku, a ne toliko operu i klasiku. Raduje li vas to da zahvaljujući vama, mladi mogu da u ogromnom broju upoznaju klasiku, i kao na koncertima do sada u Beogradu i Novom Sadu, učinite da im nikada ne bude dosadno, već naprotiv, veoma dinamično?

Opet, da li se nekada obeshrabrite kada je toliko različitog instant sadržaja danas na društvenim mrežama i pojava – subkulture ne samo u Srbiji, već i celom svetu?

Ja imam svoj put i svoju misiju! Mislim da je preko 1.200 000 pregleda na YouTube kanalu pokazatelj da stvari idu u dobrom pravcu.

Misija nas umetnika, pogotovo mladih je da zainteresujemo mladu publiku. Tačno je da živimo u vremenu u kojem se nudi raznovrsan sadržaj i različiti muzički žanrovi i kompozicije koje su kvalitetne, ali nažalost smo svedoci i stvari koje zaista degradiraju mlade ljude. Iskreno to mislim i protiv toga se treba boriti.

Deca danas imaju priliku da vide, čuju toliko izvođača koje mislim da bi trebalo zabraniti. Ne zbog toga što ja imam nešto protiv bilo koga, nego zato što to jednostavno nije zdravo za mlade ljude, dati su im potpuno pogrešni primeri. Tužno mi je kada vidim neke snimke na društvenim mrežama gde se deci puštaju pesme neprimerenih reči, recimo. Iskreno me to pogodi, ali kao što mnogo toga na ovoj planeti nije savršeno, tako je i u ovom slučaju.

Da me ne shvatite pogrešno, ne kažem da deca moraju da slušaju samo klasičnu muziku (iako je naučno dokazano da utiče jako pozitivno na razvijanje mozga i kreativnosti), ali prosto bi trebalo da biraju kvalitetnije izvođače koje prate, bilo to pop ili neki drugi žanr.

MOJ JEDINI CILJ JE DA ČINIM LJUDE SREĆNIM NA SVOJIM KONCERTIMA

Koja vam je dalje misija, kao kulturni ambasador klasične muzike? Želite li kao pedagog da prenosite svoja znanja i iskustva nekim novim licima, talentovanim mladim ljudima, vašim naslednicima?

Iskreno mislim da biti pedagog klasične muzike je izuzetno velika odgovornost i ja sam po mom mišljenju još uvek mlada da preuzmem takvu odgovornost. Još uvek radim na sebi iako taj rad neće prestati nikada. Međutim, doći će momenat kada ću verovatno poželeti da prenesem svoje znanje i da pomognem nekome kao što su meni pomogli razni pedagozi. Nema ništa lepše od osećaja da nekome možete da pomognete a glas je delikatan instrument tako da je dosta stvari misterija u odnosu na recimo bilo koji drugi instrument. Sve u svoje vreme.

Kuda ide danas operska umetnost i klasična muzika? Da li može da bude u rangu najpopularnijih zvezda, kao što u posebnim konceptima čine holandski violinista i dirigent spektakla – Andre Rieu, tandem 2Cellos, sastav “Apocalyptica”, “IL DIVO”, i drugi?

Operska umetnost je imala turbulentan momenat dolaskom korone i mislim da sada svi pokušavaju da urade neku vrstu modernizacije više nego ikad. Ovo konkretno mislim na operske produkcije, operske kuće. Ja lično sebe ne vezujem za teatar, moj rad je uglavnom koncertni i moj jedini cilj je da pravim ljude srećnim i da osete i čuju nešto što možda ne slušaju svakog dana. Umetnici koje ste nabrojali su primeri zaista planetarnih karijera. Videćemo gde će mene put povesti. Ja nekako smatram da je to sve već negde zapisano tako da ne opterećujem se gde ću stići. Meni je u glavi samo da uživam u procesu i napredovanju.

UGLAVNOM ZA MENE NEMA ODMORA I KONSTANTNO RAZMIŠLJAM O SLEDEĆIM KORACIMA

Za sam kraj, koji su vam dalji planovi – možda album, ili razmišljate da komponujete, odnosno, gde vas kreativnost danas može odvesti? Kada i gde vas možemo očekivati na koncertu u 2023. godini? Samo da vas ne čekamo dugo, navikli smo da ste tu često.

Uskoro ćemo najaviti buduće projekte. Jako vredno radim, za mene nema odmora i konstantno razmišljam o sledećim koracima.

Što se tiče Beograda, uveliko pravimo planove za sledeći koncert u 2023. godini. Planiramo i snimanje novih pesama, spotova, snimanje jedne emisije… Videćete već sve u sledećem periodu.

Hvala vam na divnim pitanjima i želim vam divnu godinu.
Vidimo se na sledećem nastupu u Beogradu.

IVAN MAKRAGIĆ

TANJUG / Music Pocket