Susret sa Dušanom Kovačevićem: “Imamo miting protiv korone” (subota, 22.05.)

“Ja to tamo pevam”: odgovor na pitanje iz antologijskog filma putem nove zbirke pesama

Ivan Makragić
Diplomirani dramaturg sa Fakulteta dramskih umetnosti, kreativac, umetnik, u šali za sebe voli da kaže da je bedno piskaralo. Ali ne i skriboman.

podeli

popularno


Ja to tamo pevam”: odgovor na pitanje iz antologijskog filma putem nove zbirke pesama


BEOGRAD, 22. maja (Tanjug) – Čuveni dramski pisac, filmski scenarista i istaknuti akademik Dušan Kovačević u subotu veče (22. maj) bio je gost književnog ciklusa “Večeri na Kosančiću” na lokalitetu na Kosančićevom vencu, gde se predstavio i kao pesnik, i odmah svim okupljenim licima rekao da mu ovaj skup liči na neki “miting protiv korone”, što je izazvao gromoglasan smeh u publici.

    Najznačajniji savremeni domaći pozorišni i autor čitao je pesme iz svoje najnovije zbirke “Ja to tamo pevam” (Laguna, 2020) na toj kulturnoj manifestaciji u organizaciji Narodne biblioteke Srbije (NBS), koja se mogla pratiti direktno online preko Facebook stranice ove ustanove, a kasnije i putem YouTube kanala NBS.

     Književnik Vladimir Pištalo, kao v. d. direktor NBS, primetio je da je “istorija uvek prisutna u delima Dušana Kovačevića”.

    Tako je, prema predanju, antologijski autobus firme “Krstić” iz kultnog filma “Ko to tamo peva”, iz pera scenariste Kovačevića, bio pogođen istog dana kada je srušena i Narodna biblioteka Srbije na tom mestu gde se održavaju ove književne večeri.

   Pištalo je naglasio da su dijalozi i replike iz Kovačevićevih drama uveliko ušle u svakodnevni govor koliko su postale legendarne iz neprolaznih dela, ali smatra da nije narod govorio kroz ovog pisca, već da je on veoma specifičan i svojstven autor.

Foto: Dejan Živančević




“Sada ćete dobiti odgovor na pitanje iz filma “Ko to tamo peva”, jer Kovačević svoju zbirku pesama potpisuje “Ja to tamo pevam”, uz osmeh je najavio dalji tok večeri Pištalo i povukao se u da iz prvog reda sluša jedno veoma kvalitetno, sveobuhvatno veče o stvaralaštvu izuzetnog pisca.

      Pisac vrhunske dramske baštine – “Maratonci trče počasni krug”, “Balkanski špijun”, “Profesionalac”, “Sveti Georgije ubiva aždahu”, “Sabirni centar”, “Urnebesna tragedija” (sve drame su pretočene i u filmove), istakao je da mu je drago da vidi veliki broj publike ove noći posle toliko užasa, distance i maski protiv pandemije, te da mu je ovo jedan uspešan miting protiv korone.

   “Nalazimo se na mestu gde je tog 6. aprila 1941. godine srušena Narodna biblioteka u strašnom bombardovanju Beograda u Drugom svetskom ratu, što je za mene bio jedan od najvećih zločina ikada”, napomenuo je član Srpske akademije nauke i umetnosti.

     On smatra da je sadašnja zgrada NBS, koliko god bila velika i značajna, tek samo ćerka te uništene biblioteke, koja je bila prava majka svih ustanova.
   Dao je i predlog da se na lokalitetu Kosančića izgradi spomenik kao popis svih uništenih vrednosti tokom tog bombardovanja.

    Pisac je otkrio da je inspiraciju za pisanje scenarija filma “Ko to tamo peva” dobio u jednom izdvojenom novinskom pasusu (antrfile) u “Politici” gde je opisano da je na dan 6. aprila 1941. bombom pogođen jedan autobus u kome su svi putnici izginuli.





Pitao sam se ko su ti ljudi koji su putovali celu noć od 5. aprila, prešli ogroman put sa svim preprekama i onda ih je zaustavila bomba sledeće jutro pri ulasku u Beograd. To vam je kao da vam je đavo seo u krilo”, potično se izrazio pisac.

    Autor je pripovedao originalnu ideju završetka filma, gde je po njegovoj zamisli u scenariju trebalo da bude angažovan jedan italijanski cirkus koji bi sa svojim životinjama glumio da je napadnut Zoološki vrt, kako se i desilo u stvarnosti.

  Tim spektaklom bi se zapravo završio dotični film, ali to nisu smeli da realizuju, jer je pred kraj snimanja (1980) preminuo Josip Broz Tito.

   “A kada je on umro, bilo je zabranjeno da ptica preleti Jugoslaviju”, objasnio je autor.

   Ipak, ta ideja nije ostala neiskorišćena, jer motiv rušenja Zoo-vrta je dramaturški upotrebljen u remek delu “Underground” Emira Kusturice u scenama koje se pamte.

   Najveći živi dramski i filmski stvaralac tada je reditelju predložio da se realizuje poznati fragment za film koji je osvojio Zlatnu palmu u Kanu 1995. godine.



 

Kasnije je emitovana i mini serija “Bila jednom jedna zemlja” iz 8 epizoda, prema tom tročasovnom filmu, a Kovačević je napisao i roman istog naziva, upravo na osnovu “Podzemlja”, kao i prema svojoj drami “Proleće u januaru”.

Pisac je podsetio da je rođen u jednom “Bermudskom trouglu” – između Cera, Mišara i Loznice, dakle gde su bile Cerska, Mišarska i bitka kod Loznice.
Inače,Kovačevićev rodni grad je Šabac, tačnije selo Mrđenovac, u okolini Šapca.

  Gosti programa ove noći bili su glumci Ljiljana Dragutinović i Milan Caci Mihailović koji su čitali njegove pesme iz nove knjige (“Svadba”, “Tamo negde”, “Dijeta”), a moderator razgovora je bila Milena Đorđijević, koja je predstavila esencijalni opus velikog autora.

   Program je osmišljen prema konceptu da se sastoji iz tri dela kako je kreiran i sadržaj zbirke pesama – Ratna tematika, Svakodnevni život i Pesme iz rukopisa koji su predstavljeni javnosti. 

    Kroz ratnu epohu je dramski pisac i akademik SANU pročitao i svoj tekst čuvene pesme “Mesečina” za film “Underground” koja je postala neverovatan hit svojevremeno, na muziku Gorana Bregovića, kao omaž tom izvrsnom anti-ratnom epu.




 
“Smatrao sam da ti ljudi što žive u podrumu treba da imaju neku svoju himnu, što sam i rekao Emiru, i tako je nastala “Mesečina”, za ljude koji lažu jedni druge da je rat gotov ili da nije gotov”, opisao je okolnosti za nastanak pesme, zapravo kao priče o ratu kroz poeziju i nadahnuće za filmski scenario.

    Ispričao je i zanimljivu anegdotu iz svog školovanja kada je shvatio da može da piše i da mu to bude životni poziv, a to je bio jedan, kako ga on naziva – “incident”.

    Počeo je da piše pesme u osnovnoj školi, onako za sebe, dok su učili narodnu poeziju i prepisivali pesme u svesci. Onda je došao trenutak da u drugom razredu gimnazije treba da pročita delo pesnika Vojislava Ilića, čiju je pesmu “U poznu jesen” veoma voleo.

Umesto da pročita njegovu, mladi Kovačević je zapravo pročitao svoju pesmu, i niko ništa nije primetio, čak ga je učiteljica pohvalila da je lepo pročitao.

    “Tada sam onda uvideo da mogu dalje da “prepisujem” stvari iz života – ljude, situacije, i shvatio da od toga mogu i da živim”, osvrnuo se na te početke kao pesnika.




 

Ipak, put ga je odveo u karijeru dramaturga koji je ostavio za sobom legendarna dela domaće kinematografije, kao i dramsku baštinu čiji se opus uvek iznova igra po beogradskim scenama i teatrima cele Srbije.

Trenutno se već godinama kao veliki hit igra ponovo njegov kultni komad “Balkanski špijun” u Narodnom pozorištu u Beogradu, u režiji Tatjane Mandić Rigonat.

U istom teatru je na repertoaru i balet “Ko to tamo peva” na kompoziciju Vojislava Vokija Kostića, prema tom filmu. Takođe se igra i “Urnebesna tragedija” u Ateljeu 212, a na sceni Zvezdara teatra, gde je Kovačević upravnik, ima više njegovih komada: “Klaustrofobična komedija”, “Kumovi”, “Generalna proba samoubistva”, “Hipnoza jedne ljubavi”.

U ovom teatru poslednjih par decenija uspeha su imale i tragikomedije – “Lari Tompson, tragedija jedne mladosti”, “Život u tesnim cipelama”, “Rođendan gospodina Nušića”, “Profesionalac”, “Kontejner sa pet zvezdica”, “Doktor Šuster”, “Radovan III”, “Urnebesna tragedija”…






Pričao je Kovačević i o svom najnovijem projektu – filmu “Nije loše biti čovek”, koji je skoro režirao i naravno naisao scenario, prema njegovom pozorišnom komadu “Kumovi”.
    Šlagvort za priču o novom filmu mu je došao dok je jedan pas sve vreme tokom promocije knjige lajao, a u tom ostvarenju on napominje da ima sličnog psa koji čak slično laje.

      “Skoro smo imali radnu projekciju mog filma, koji će nadam se doći u bioskope negde na jesen. U pitanju su paranormalne priče, negde poput mog “Sabirnog centra”, približio je scenarista okvir tog projekta.

      “Dok se u “Sabirnom centru” postavlja pitanje “ima li života posle smrti”, u tom novom delu provlači se drugo pitanje – “Ima li života PRE smrti?”, zaintrigirao je publiku.

     Ukratko je reditelj predstavio taj scenario da je suština u dvoje ljudi koji nestanu i onda se pojave u nekom sasvim drugom obliku, ne želeći da dalje detaljno prepričava film.

U novom ostvarenju igraju sve same zvezde savremenog glumišta: Branka Katić, Vojin Ćetković, Srđan Žika Todorović, Nenad Jezdić, Andrija Milošević, Gordan Kičić, Srđan Timarov, dok muziku komponuje Momčilo Bajagić – Bajaga, koji je snimao pesme i za prethodni film Kovačevića – “Profesionalac” (2003).






Prisećao se dramski pisac i dugovečne hit predstave “Radovan III” koja je odigrana skoro 300 puta pred prepunom salom gde je dominirao i briljirao legendarni Zoran Radmilović sve do pred svoju smrt.

Zoran je igrao 299 puta taj komad, a onda je bolest bila poodmakla, te je on otišao u bolnicu na jednu rutinsku operaciju, kako nam je saopštio”, prepričava Kovačević veoma tužne okolnosti kada će tako prerano otići toliko veliki i neprevaziđen glumac.

“Ipak, poslednja, jubilarna 300. predstava “Radovana III” je izvedena bez njega, uz pomoć već kultne snimljene VHS kasete. Tako su glumci na pozornici igrali uz Zorana na snimku, tako je obeleženo poslednje izvođenje”, otkrio je pisac.

Takođe je naveo da je prisutni Caci Mihailović zapravo uskočio u ulogu Jelenčeta koga maltretira Radovan Treći, nakon što je Bora Todorović igrao taj lik prvih 100 izvođenja, da bio onda ovaj odigrao sledećih 200.
Čuveni Bora je u to vreme snimao dosta dugo jednu TV seriju i nije mogao da dalje igra tako zahtevnu predstavu, koja se izvodila veoma često svakog meseca.

Caci Mihailović je onda te večeri pročitao pesmu “Svadba” iz te drame koju je nadahnuto napisao njegov lik Jelenče.





“Radovan III” je igran kasnije u verziji reditelja Dejana Mijača sa Vojislavom Brajovićem u glavnoj ulozi, na sceni Zvezdara teatra, ali i u matičnom pozorištu Radmilovića – Atelje 212, kada je kratko Branimir Brstina igrao naslovnu rolu predstave koju je i režirao.

Naravno nijedna verzija nikada nije mogla biti uspešna kao legendarna predstava.

Srbija je jedna priča o neprekidnom ratu, kao što je i sada aktuelna nova strepnja na Kosovu. Ne mogu da kažem, ovde je zaista uvek uzbudljivo: stalno su prisutni ratovi, a kad nema okupatora, stvara se “kolektivna crna hronika”, isticao je dramski autor, i pročitao istoimenu pesmu o modernom kriminalu koji se odvija u Beogradu i Srbiji.
Dodao je da se danas ubijaju po ulici, sve više mlađi krimosi, te da nikad nije dosadno u našoj zemlji ni najmanje.

Poznata je i izjava ovog pisca i reditelja na tu temu:
“Jedino u Srbiji postoji pet godišnjih doba, umesto četiri: proleće, leto, jesen, zima i – rat”.






Pesmu “Dijeta” je posvetio svom preminulom prijatelju – spomenutom kompozitoru Vojislavu Vokiju Kostiću, koji je voleo da uživa u hrani, a onda je naglo smršao, što mu je izazvalo druge bolesti i neminovno vodilo ka večnom počinku.

Motiv večitog problema – odlazak naših ljudi iz zemlje nalazi se u pročitanoj pesmi “Tamo negde”, kao vizija da je svuda lepše nego ovde, u ovakvoj Srbiji, predstavio je akademik.

Pesme u rukopisu, u nastajanju, publici su predstavljene kao dela koja će se naći u novom, 4. izdanju zbirke “Ja to tamo pevam”.

Naglasio je takođe da tokom svog stvaralaštva uvek piše barem po sedam verzija filmskog scenarija i skoro toliko varijanti pozorišne drame, a onda sve to pročita i dalje dorađuje.

Moderatorka susreta sa piscem Milena Đorđijević je iznela činjenicu da je nedavno čuveni dramaturg zapravo uništio sve svoje rukopise originalno pisane rukom i pitala je zašto je to učinio, kad sva ta kolekcija može biti dragocenost za studente dramaturgije na FDU.

“Učinio sam to zbog stida”, glasio je kratak odgovor na ovu konstataciju.
Pisao sam prvo skice, više verzija svojih drama, a dok dođete do konačne, završne verzije drama ili scenarija, vi na tom putu napišete gomilu gluposti. Te pojedinosti nisam želeo da bilo ko otkrije jednog dana”, iskren je Kovačević, čije su se drame izvodile na 80 pozorišnih scena širom Evrope zbog univerzalnosti njegovog jezika, sadržaja i živopisnosti likova.



Postoji i podatak da su mu dela u više verzija izvođena više od 3000 puta na scenama Srbije, što je zaista retkost u istoriji domaćeg pozorišta.

“Zamislite da neko od vas traži da otkrijete kako ste opljačkali banku. E tako vam je i kod pisanja. Zato sam likvidirao sve rukopise, da bih uništio tragove, izbrišem dokaze mog pisanja”, duhovito je ispričao Kovačević i onda naveo ono što se uveliko zna, da on i dalje piše rukom, pa kasnije prekucava pisaćom mašinom, prava stara škola stvaralaštva.

“Pisanje rukom je svečani čin, zato tako i pišem”, bio je jasan i poetičan.
I smatra da mnogi misle da je pisati nešto veoma lako, samo se sedne i napiše samo zahvaljujući tom neviđenom daru koji svaki pisac obavezno poseduje.

“A to ustvari ovako izgleda: ja napišem dramu do leta, onda puštam da odstoji tokom leta, da bih je pročitao na jesen, da vidim da je možda radim u mom teatru. Onda kad je pročitam pitam se jesam li normalan, jer ovo ništa ne valja”, zasmejao je publiku koja je pomno pratila tribinu i gutala sve reči i anegdote iz tako bogatog opusa.

“Filmski scenario pišem barem sedam ili osam verzija. Drame ne završavam ispod četiri ili pet verzija”, i te detalje je razotkrivao legendarni pisac “Maratonaca”.

Podsetio se autor kako im je svima na FDU tokom studiranja bio uzor Jovan Sterija Popović, za kojeg žali što nije imao baš lep ni prijatan život, bolovao je od tuberkuloze.
Umro je rano, mlad, sa svega 50 godina (1806-1856), ali je ostavio za sobom dragocenu dramsku baštinu, i po njemu se zove naš najznačajniji festival domaće drame – Sterijino Pozorje.

Ćerka Dušana Kovaćevića je inače uspešna pop džez muzičarka – Lena Kovačević, koja je nedavno tokom pandemije održala dva koncerta upravo na sceni Zvezdara teatra.
Ona učestvuje i u njegovom novom film u “Nije loše biti čovek”, čija bi premijera trebalo da bude od jeseni u Srbiji, nakon prijema na svetskim festivalima, a opet sve zavisi od razvoja cele situacije sa koronom.

Legendarni glumci za koje je Kovačević specijalno pisao drame i scenarija su svakako Danilo Bata Stojković, Bora Todorović, Zoran Radmilović, a u poslednjem periodu ti njegovi glumci su – Branislav Lečić, Ljubomir Bandović, Dragan Petrović Pele, i drugi.

Kao čovek teatra, želim da nam celo ovo čudo prođe, da se viđamo redovno u pozorištu bez ograničenja i mera. Naše predstave se u Zvezdara teatru rasprodaju mesec dana unapred za samo pola sasta, što je dokaz da ljudi žele da gledaju predstave i da žive bez straha”, završio je susret sa svojom publikom svakako najznačajniji pozorišni autor na ovim prostorima i duhovito dodao u svom maniru – “Izvinjavam se ako možda večeras nešto nije bilo kako treba”.


Ivan Makragić


Foto: Vesna Lalić




- Advertisement -

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

spot_img
Reklama

Aktuelno

Rok klub Fest ima ozbiljno novo pojačanje u julu: Divlje jagode, Kolja, Dža ili Bu

Sezona koncerata se ubrzano zakuhtava Tokom pandemije dok je još bilo dozvole za održavanje koncerata sa svim poratećim merama,...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Reklama
musicpocket