Branimir Johnny Štulić se oglasio nakon što ga je njegova bivša ljubav, pozorišna režiserka Snježana Banović spomenula u svojoj knjizi “Hronika srećnih trenutaka”.
Bili su zajedno kada je ona imala 18, a on 28 godina. Njeni roditelji nisu bili oduševljeni time što se zabavlja s momkom koji je mnogo stariji od nje, ali ona se nije obazirala na njihovu kritiku.
Branimir je 1983. godine odlučio da ode u Holandiju. Snežana je trebala ići s njim, imala je avionsku kartu. Navodno ju je Branimirova majka molila da ga ne pušta samog “zato što će propasti”.
Međutim, Snežana se u posjednjem trenutku predomislila. U nekoliko navrata je spomenula da joj je posvetio obradu “Usne vrele višnje”. No, on tvrdi kako ništa od ovog nije istina.
“Ja nikad nisam nikakvu pesmu njoj napisao, a kamoli posvetio. Rekao bih da je spremaju za predsednicu, Sneguljica u zemlji patuljaka”, naveo je Štulić, koji se opširnije oglasio na svom Scribd nalogu.
“I jednom za svagda, ja nikad nisam nikakvu pesmu njoj napisao, a kamoli posvetio. Pesme sam sebi i za svoje potrebe radio, a da nije ona slučajno u kadar upala, zasigurno bi koja druga, jerbo ima ih po pesmama, i muških i ženskih, potonjih. Doduše, nešto više zato što su u ono vreme svi pevali o ženama (hvali more, drž se obale), uglavnom zbog čemerne neje-ice pa se trebalo sa takvima u koštac uhvatiti i prizemnije dejstvovati. Međutm, ja sam često pod žensku osobu uvodio sebe i obratno, budući da se to u pesmama može, jer kao što Tin Ujević iznađe, proza je je-anje, a poezija dr-anje. Utoliko se ne smatram pesnikom, čoče”, napisao je.
Čitav tekst možete pročitati na Štulićevom zvaničnom Scribd nalogu.