Slavni violinista je sproveo publiku kroz epsko delo „Karmina Burana“, Džordža Geršvina, grupu „Queen“, filmsku muziku Džona Vilijamsa
BEOGRAD, 16. aprila – Violinista Stefan Milenković održao je sinoć (15. april) koncert „Beograd svira“ sa ansamblom „Belgrade Chamber Orchestra“ u Kolarčevoj zadužbini u okviru 21. izdanja manífestacije “Dani Beograda 2023”.
Na tom muzičkom spektaklu učestvovao je i hor „Collegium Musicum“ uz dirigenta Draganu Jovanović kao uvodni deo programa, ispunjen tradicionalnim, epskim, etno pesmama, kao posveta i legat ccuvene dirigentkinje Darinke Matić Marović (1937-2020).
Istina, taj program hora koji je u karijeri imao više od 3000 nastupa, trajao je skoro dvostruko duže nego što je najavljeno (umesto 20, otišlo se na gotovo 40 minuta), i publika je ipak evidentno nestrpljivo čekala zvezdu večeri, te je taj uvod mogao biti kraći.
Zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović na svečanom otvaranju koncerta podsetila je na slogan ove manifestacije „Beograd u srcu“ i istakla da bi glavni grad trebalo svima iskreno da bude u srcu, te da „iako nije imao nimalo laku istoriju, u duhu praznika koji se očekuje sutra, uvek je vaskrsavao“.
“Podsećamo se aprila 878. godine kada se prvi put u istorijskim dokumentima pominje naziv grada Beograda i aprila 1867. godine kada su knezu Mihailu predati ključevi Beograda od strane turskih vlasti i kada je Beograd ponovo postao srpski grad. Ovi datumi bili su inspiracija za “Dane Beograda” čiji je ovogodišnji moto “Beograd u srcu”, rekla je Vidović.
Ona je podsetila, da april mesec pamtimo i po tome što je naša prestonica bombardovana i rušena od strane nacista, saveznika 1944. godine i za vreme NATO bombardovanja 1999. godine.
“Nije istorija našeg grada bila laka. Za današnji Beograd se stradalo i ginulo, za njega se borilo, rušen je i iznova građen, ali je u duhu praznika koji sutra proslavljamo uvek vaskrsavao. Svi ovi aprili u Beogradu nisu nas razdvojili, oslabili ni uništilin već danas ponosno stojimo i slavimo naš grad”, poručila je zamenica gradonačelnika.
Vidović je pozvala publiku da u što većem broju do 20. aprila upozna arhitekturu, istoriju i tradiciju Beograda putem izložbi i mnogih kulturno – turističkih šetnji sa iskusnim istoričarima umetnosti, a program je za sve – besplatan, kao i sinoćni koncert.
“Građani će moći da na potpuno nov način otkriju Terazije mesto gde se prepliću arhitektura, tradicija, istorija, poslovni i boemski život Beograđana kao i da kroz Knez Mihailovu ulicu upoznaju veliku urbanističku transformaciju i snažan evropski zaokret u oblikovanju Beograda nakon 1867. godine kada su ključevi grada konačno prešli iz turskih u srpske ruke. A naš Stefan Milenković, gde god živeo, uvek će biti naš Beograđanin!”, zaključila je Vesna Vidović.
Događaju je prisustvovao i Vladimir Mijović, direktor Omladinskog pozorišta “Dadov”, koje je izvršni producent manifestacije “Dani Beograda”, zahvaljujući kome su i druga pozorišta prestonice otvorila vrata za posetioce u ovim danima (JDP, Atelje 212, Pozorište na Terazijama, Puls teatar iz Lazarevca, DADOV, “Boško Buha”, “Duško Radović”, “Puž”).
Prema originalnoj zamisli, muzički događaj je trebalo da se održi na otvorenom, na sceni Trga Republike, ali usled mogućeg nevremena, koje se ipak nije desilo, projekat je iznenada prebačen na Kolarac.
Repertoar koncerta Stefana Milenkovića je bio veoma bogat, od čuvene kantate “Karmina Burana”, preko dela Džordža Geršvina, Astora Pjacole, uz Pašona kolo do britanske rok grupe “Queen” i filmske muzike Džona Vilijamsa iz remek dela “Šindlerova lista”.
Koncert je počeo sa američkim džez muzičarem i pijanistom Džordžom Geršvinom i njegovim delom „Tri prelida“ ili „Tri preludijuma“ (1926), kompozicija originalno pisana za solo klavir i orkestar.
Kako je objasnio Milenković, maestro Geršin je izvorno zamislio da napiše 24 prelida prema uzoru na italijanskog virtuoza na violini, violi, gitari i kompozitora Nikoloa Paganinija (1782-1840). Ipak, američki džez umetnik je završio sedam komada, a saccuvano je ovih tri koje je Milenković efektno odsvirao sa ansamblom „Belgrade Chamber Orchestra“.
„Videćete i čućete, veoma su kratki preludijumi. Ako vam se slučajno učini da je gotovo, zaista i jeste, jer su stvarno toliko kratki, i ne osetite. Možete nakon svakog da aplaudirate, a i ne morate, kako god osećate potrebu“, uvek šarmantno i duhovito Milenković je komunicirao sa publikom.
Violinista je naveo da Džordž Geršvin ima „tako prepoznatljive harmonije, da je dovoljno da čujemo dve melodije, i odmah znamo da je on u pitanju“.
Džordž Geršvin (Njujork, 1898 – Los Anđeles, 1937) je bio američki kompozitor, rođen kao Jakob Geršovic u Bruklinu u porodici ruskih emigranata jevrejskog porekla, kao drugo od četvoro dece. Većinu svojih vokalnih i scenskih dela Džordž je napisao u saradnji sa svojim starijim bratom, tekstopiscem Ajrom Geršvinom.
Najpoznatiji je po načinu na koji je u klasičnu muziku uneo elemente popularne muzike, crnačkih duhovnih pesama – gispela i bluza, tako da se svakako izdvajaju popularna opera „Porgi i Bes“, simfonijska fantazija „Amerikanac u Parizu“, „Rapsodija u plavom“, „Melanhonična rapsodija“ i mnoga druga uzvišena dela, a u Srbiji ne izvodi se tako često, niti je igran neki od njegovih mnogobrojnih mjuzikla.
Poznate su mu i solo klavirske obrade 18 pesama “Song-book” (1932), opera sa jednim činom – “Blue Monday” (1922), hit opera “Porgy and Bess” (1935) – izvedena premijerno u Kolonijalnom teatru u Bostonu, i napisao je jesan londonski mjuzikl – “Primrose” (1924).
Geršvin je komponovao i za brodvejsku scenu i za klasične koncertne hale, a takođe je sa uspehom komponovao i popularne melodije.
Bio je produktivan u stvaranju mjuzikla na Brodveju kao što su: “George White’s Scandals” (1920–1924), “Lady, Be Good”(1924), “Tip-Toes” (1925 ),”Tell Me More!” (1925), “Oh, Kay!” (1926), “Strike Up the Band” (1927), “Funny Face” (1927), “Rosalie” (1928), “Treasure Girl” (1928), “Show Girl” (1929), “Girl Crazy” (1930), “Of Thee I Sing” (1931), “Pardon My English” (1933), “Let ‘Em Eat Cake” (1933).
Kasnije, nakon njegove smrti realizovani su i mjuzikli – “My One and Only” (1983), originalni mjuzikl iz 1983. koji koristi prethodno napisane Geršvinove pesme, “Crazy for You” (1992), adaptirana – rimejk verzija “Lude devojke” (Girl Crazy”), “Nice Work If You Can Get It” (2012), mjuzikl sa partiturom Džordža i Ajre Geršvina, kao i “An American in Paris”, mjuzikl koji se prikazivao na Brodveju od aprila 2015. do oktobra 2016. godine.
Onda je na koncertu sinoć na red stigao čuveni argentinski autor pravca „novi tango“ Astor Pjacola i numera „Četiri godišnja doba: Leto”, koga violinista veoma voli da svira.
Milenković je sve vreme koncerta bio stručni vodič kroz repertoar, domaćin, koji je želeo publici kroz priče o autorima i njihovim neprolaznim kompozicijama, olakša praćenje programa i približi im različite epohe stvaralaštva velikih genija.
Nedavno je gostovao u Kolarčevoj zadužbini na koncertu Muzičke omladine Beograda.
Tako je pripovedao da je Pjacola stvorio taj „neuve tango“, koji u konzervativnom okruženju establišmenta Argentine, koji štiti tango kao instituciju, nije odgovarao, odnosno njegov stil im je bio suviše usporen, te da nije adekvatan za ples.
Onda je Pjacola otišao da se usavršava u Pariz, i tamo naišao na odobravanje i prihvatanje, kao i priznanje svog talenta i idejnog koncepta.
„Bliži nam se leto, pa onda zašto da ne – „Leto“ , sviramo vam taj segment iz Pjacolina „Četiri godišnja doba“ po uzoru na Antonija Vivaldija„, naveo je srpski i svetski violinista i utonuo virtuozno u muziciranje privlačnog dela.
Astor Pantaleon Pjacola (Mar del Plata, 1921 – Buenos Aires, 1992) bio je čuveni argentinski kompozitor tanga, koji je svirao bandoneon instrument. Njegovo stvaralaštvo je bilo zaista revolucionarno, jer je uspeo da tradicionalni tango pretvori u sasvim novi stil koji je nazvao “novi tango”, gde je kombinovao elemente džeza i klasične muzike.
Kompozicija “Godišnja doba” sastavljena iz četiri segmenta – “Proleće”, “Leto”, “Jesen” i “Zima”, svakako je Pjacolino najpopularnije delo koje se na koncertima svira širom planete, a 2021. ceo svet je slavio 100 godina od njegovog rođenja.
Milenković je uvrstio u set listu i moćnu kompoziciju „Boemska rapsodija“ (Bohemian Rhapsody) britanske progresiv rok grupe „Queen“ i pevača Fredija Merkjurija, sa njihovog četvrtog studijskog albuma “A Night at the Opera” (1975).
Višeslojno, dugačko, sadržajno delo rok muzike na granici simfonijskog i progresivnog roka, tačnije teško je odrediti precizan žanr ove kompozicije.
I igrani film istog naziva iz 2018. godine bio je posvećen nastanku ove gigantske rok grupe gde je istaknut naravno njihov neprevazidjeni lider, Fredi Merkjuri, u tumačenju egipatsko-američkog glumca Ramija Maleka, koji je osvojio Oskara za tu ulogu.
„Zašto grupa „Queen“ i Fredi Merkjuri večeras i kakve oni imaju veze sa bilo čim sa repertoara? Iskreno, gotovo nikakve, ali, Merkjuri je bio kosmčki genije, imao toliki dijapazon izraza, tako da smo uklopili taj eklektičan stil, otvara vam dušu, srce, um, a poznato je da je on eksperimentisao sa klasikom. Setimo se samo pesme „Barselona“, duet Fredija i operske dive Monserat Kabalje“, naglasio je Milenković.
Onda je pristupio neobičnoj instrumentalnoj verziji ovog kolosalnog, monumentalnog rok hita od pre skoro 50 godina, i svakako da nedostaju sjajni vokali originala, ali opet ostavlja snažan utisak. Bilo je to iscrpno, zahtevno i naporno izvođenje, sa eksplozivnim završetkom.
Centralni program koncerta činila je scenska kantata „Karmina Burana“ (1937) nemačkog kompozitora Karla Orfa u aranžmanu koleginice Ane Krstajić, u verziji kao koncert za violinu i orkestar.
„Verujem da ćete da budete zabezeknuti našom verzijom. Mnogi stručnjaci su na naše izvodjenje dolazili sa skepsom, a onda odlazili zadovoljni. Oduvek sam bio fasciniran i obožavao ovo literarno delo i želeo da ga izvodim. Ali, uvek sam se pitao – kako? Ipak je to scensko delo, veliki hor, sa visse od 200 uccesnika. Onda je sjajna kompozitorka Ana Krstajić aranžrala ovu verziju koja je morala da se saže. Smatram da se od „Karmine Burane“ nikad nije pojavilo ništa slično na tematskom, muzičkom, sadržajnom planu. Stvarno je jedinstveno delo„, nadahnuto je objasnio violinista, vođa celog koncerta i ovog projekta.
On je dodao da su pesme pisali golijati, buntovni student teologije, o životu, raznim kritikama ljudi tog doba, te da na sceni uvek traje obično pun sat.
Ana Krstajić je takodje aranžirala sve pesme za projekat “Rock El Clasico” koji od 2022. godine izvode Dr Nele Karajlić i Stefan Milenković, kao spajanje klasične muzike i hitova sarajevske rok grupe “Zabranjeno pušenje” (Stadion Tašmajdan, Arsenal fest – Kragujevac, Sremska Mitrovica).
Karmina Burana, kao pesme iz Bure (po Bura sancti Benedicti, nemački Benediktbeuern, mesto u Bavarskoj) jeste rukopisna zbirka od preko 200 pesama sa kraja 12. i početka 13. Veka, sadrži poeziju putujućih studenata i mladih sveštenika na kasnolatinskom, starofrancuskom i srednjevisokonemačkom jeziku. Otkrivena je 1803. u manastiru Benediktbeuernu, po kome je dobila ime, a čuva se u Minhenu (Nemačka).
Pesme se dele na tri grupe: moralno-satirične, ljubavne i vinske, studentske pesme, a tematika je različita: ljubav, priroda, lutalački život pesnika, mane višeg sveštenstva i kneževa.
Mešaju se razni vidljivi uticaji kao pesnika Vergilija i Ovidija, nemačkih i francuskih narodnih pesama, smenjuju se lirski, epski i dramski elementi.
Važan je izvor za izučavanje evropske svetovne poezije.
Delo “Karmina Burana” je prošle godine izvedeno u produkciji Srpskog narodnog pozorišta (SNP) u Novom Sadu, te su gostovali i u beogradskom Narodnom pozorištu, i na Ušću, u okviru spektakla “Muzička vizija Balkana – WOMBA” u organizaciji Exit festivala.
“Vidim da je u programu već unapred napisan bis koji vas očekuje, a to je trebalo da bude iznenađenje, ali eto šta da radimo, znate onda šta vas očekuje”, nasmejao je Stefan ponovo publiku, i to mu uvek leži, da odmereno uputi kritiku, a da to bude beskrajno simpatično.
Na repertoaru je na bisu ostavljen i američki umetnik, vremešni kompozitor Džon Vilijams (90) i muzika iz Oskarom nagrađenog filma „Šindlerova lista“ (1993) Stivena Spilberga, gde su nezaboravne uloge ostvarili Lijam Nison, Ralf Fajns i Ben Kingsli, kao i – Pašona kolo, razigrana numera za finale večeri.
Nakon puna dva i po sata (150 minuta), veoma višeslojan i višestruko sadžzajan koncert bio je završen, uz još jedan kraći, dodatni bis, uz duhoviti komentar Milenkovića.
„Ono što vam nije napisano u programu koncerta jeste činjenica da što nam jače vi tapšete, mi ćemo se i dalje vraćati da vam sviramo. Srećni vam Uskršnji praznici od sutra, sve najbolje i vidimo se uskoro!”, poručio je uvek nasmejani i srećni violinista.
Nedelju dana kasnije, 22. aprila, Milenković će nastupiti i na prvom izdanju festivala “Plan B fest” u Banja Luci, sa Dr Neletom Karajlićem, na Tvrdjavi Kastel, kao humanitarni događaj od dva dana, gde se uključila i Fondacija “Novak Đoković” za pomoć deci u mnogim segmentima života. Tamo će svirati rokeri – “Riblja čorba”, “Bajaga i instruktori”, “Generacija 5”, Vlatko Stefanovski i Dejan Cukić i “Spori ritam band”.
Botanička bašta “Jevremovac”, sa Kamernim orkestrom “Muzikon”, Novi Sad – Korzo, sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom, Banja Luka Fest, Pančevo fest, Festival kamerne muzike “Blisko!” u Novom Sadu, Zrenjaninska filharmonjija, Centar za kulturu Smederevo, Sarajevska filharmonija u Sarajevu, Stadion Tašmajdan, Arsenal fest, Sremska Mitrovica, Narodno pozorište Leskovac, i po Evropi, dosta po Italiji, svuda navedeno je produktivni Milenković nastupao poslednjih meseci i godina.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG – Music Pocket
