Stefan Milenković: Moje prirodno stanje je da puno radim – održan koncert u Novom Sadu (11.09.2021.)

Izuzetan spektakl na otvorenom pred nekoliko hiljada oduševljenih posetilaca



NOVI SAD, 12. septembra – Virtuoz na violini Stefan Milenković održao je sinoć koncert na otvorenom u pratnji Vojvođanskog simfonijskog orkestra i uz dirigenta Aleksandra Markovića ispred Banovine na Korzou u Novom Sadu u okviru festivala “Kaleidoskop kulture”, pred nekoliko hiljada posetilaca. 

 
Neposredno pred koncert, proslavljeni violinista, inače veoma tražen muzičar u Srbiji i regionu na mnogim koncertima letnje sezone, imao je susret sa medijima, gde je za Tanjug / Music Pocket izjavio da inače svira veoma puno u karijeri, tako da mu sveži angažmani ne predstavljaju nešto novo. 

   “Trudim se da budem veoma zauzet. Ovde na koncertu večeras ima jedna nijansa više, zapravo jedan intenzitet više. Jednostavno, navikao sam da imam veoma mnogo obaveza, da radim na mnogo frontova”, rekao je Milenković, koji se nakon dve decenije života u Americi vratio u Srbiju, da u Novom Sadu bude profesor na Muzičkoj akademiji i umetnički direktor nove Koncertne dvorane.  

 Osim toga, od početka leta je imao koncerte u Beogradu (Botanička bašta) uz orkestar “Muzikon”, onda je bio jedan od vodećih umetnika na festivalima u Pančevu, Banja Luci, a držao je i master klas dve nedelje u Čačku za odabranu talentovanu decu iz celog sveta.

  “Koliko god to nekada bilo naporno, čak pomalo i smeta, deluje mi da sam stvoren da radim baš u toj brzini. Tek onda kada sam potpuno preplavljen obavezama, onda kao gliser sve ide nekako mekano i glatko. Tako da je to moje prirodno stanje, na žalost”, naglasio je Milenković.  

 


U poslednje vreme na koncertima slavni umetnik redovno svira kompozicije argentinskog umetnika Astora Pjacole, kao i muzičku temu Džona Vilijamsa iz filma “Šindlerova lista” Stivena Spilberga. Ipak, ovog puta, tih dela i kompozitora nema na repertoaru.

  “Istina, volim da ih često sviram na svojim koncertima. Ove noći, više smo orijentisani na  druga dela koja se uklapaju tematski u ovaj program i temu koncerta, a to je ples. Naravno, Pjacola može da se uklopi bilo kada, i ove godine se slavi 100 godina od njegovog rođenja, ali odabrali smo za repertoar tradicionalne i uvek lepe kompozicije”, objasnio je za Tanjug / Music Pocket talentovani violinista, koji će predstaviti dela Kamija Sen-Sansa, Pabla de Sarasatea, dok će se na spektaklu čuti i kompozicije Morisa Ravela, Đerđa Ligetija, Zoltana Kodalja i Henrika Vijenjavskog.  

   Dalje u razgovoru sa medijima je izjavio da mu je osećaj pred nastup
zaista uzbudljiv, blago je nervozan, a to je tačno ono što treba da bude, po njemu.

  “Inače ovakvi koncerti na otvorenom su fantastični i moja očekivanja su najpozitivnija, pre svega od mene, jer sam već usmeren na nastup i očekujem spektakl”, otkrio je Milenković. 

Sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom, uspešan muzičar je svirao pre 10 godina, sarađivali su pre toga veoma često, tako da je, prema njegovim rečima, uvek to jedan lak, prirodan i profesionalan muzički spoj.  

“Zadovoljstvo je svirati sa njima, poznajem skoro ceo orkestar, zaista su mi kao familija. Naravno, sa dirigentom Markovićm, rekao bih da smo “kliknuli” odmah. Imamo veoma sličan osećaj za muziku, i to je ono što vam završi praktično 90% posla, smanjuje probu na jedan minimum koji je veoma jednostavan i zabavan”, objasnio je muzički umetnik, i dodao da .je bez te baze u suštini veoma teško raditi kada ne postoji obostrano razumevanje od samog početka.

  Osvrnuo se i na lepotu Novog Sada kao Evropsku prestonicu kulture 2022.  

 “Novi Sad uvek živi kulturu, uvek je birao da bude deo kulturne scene, a ovaj ceo festival “Kaleidoskop kulture” obuhvata taj duh ovog grada, pogotovu sledeće godine, ako će biti cela u znaku prestonice kulture. Fenomenalno mi je ovde, ovo je mesto gde je potrebno biti sada”, smatra Milenković. 

 Korzo, kao najveći umetnički i produkcijski poduhvat u nedelji izvođačke umetnosti, ponovo će izmestiti klasičnu muziku iz koncertnih sala, i tako približiti ovu vrstu umetnosti po ugledu na Pariz, Beč, London, Berlin i mnoge druge svetske metropole.

  “Siguran sam da uveliko možemo da pariramo svim tim evropskim gradovima, a u nekim stvarima svi oni mogu da se ugledaju na nas”, zaključio je Stefan Milenković, a onda otišao da se spremi za koncert sa velikim ansamblom muzičara – Vojvođanskim simfonijskim orkestrom. 

Stefan Milenković i spektakl vatromet u Novom Sadu

Naš slavni umetnik Stefan Milenković i Vojvođanski simfonijski orkestar uz maestra Aleksandra Markovića održali su sinoć veoma uspešan koncert klasične muzike pod vedrim nebom pred nekoliko hiljada posetilaca na Bulevaru Mihajla Pupina, ispred Banovine u Novom Sadu.

  Spektakl sa izvanrednim i vanserijskim vatrometom na samom kraju je realizovan kao tradicionalni Korzo – događaj koji otvara nedelju izvođačke umetnosti u okviru četvrtog izdanja festivala “Kaleidoskop kulture”.

 Koncert je simbolično krenuo tačno u 20.22h, jer je Novi Sad određen za Evropsku prestonicu kulture 2022., tako da je i sam festival uvodni deo za tu proslavu naredne godine.

Prva kompozicija je bila “Rumunski koncert” Đerđa Ligetija, kao veoma efektan uvod u dalji program sadržajne muzičke večeri.

Đerđ Šandor Ligeti (1923-2006), rođen u Transilvaniji (Rumunija) bio je austrijsko-mađarski kompozitor savremene klasične muzike, i smatran je za jednog od najvažnijih avangardnih autora. “Rumunski koncert” je zagrmeo na otvorenom pred čitavom rekom ljudi, koja se okupljala, sedela i stajala duž čitavog Korza, koliko se i prostire najduža građevina Novog Sada – Pokrajinska vlada Vojvodine – Banovina.

Naravno, publika ovog koncerta na otvorenom je najviše čekala Stefana Milenkovića, koji je izašao za numeru “Fantazija Karmen” Pabla de Sarasatea (1844-1908).

 U svom stilu neprikosnovenog virtuoza na violini, koja mu je kao “produžetak ruke”, Milenković je veoma energično i emotivno “putovao” kroz pet stavova u dva poglavlja ove kompozicije, gde je izneo taj ogroman izazov i oduševio publiku od više hiljada Novosađana, kao i ljude iz drugih gradova.

Zanimljivo je da je španski autor ovog dela pravog imena – Pablo Martin Meliton de Sarasate i Navaskues i sam bio violinista virtuoz i kompozitor, koji se proslavio individualnim violinističkim stilom i delima na španske motive kao što je „Španski plesovi“.

 “Fantazija Karmen”, opus 25, oslanja se na temu iz opere “Karmen” Žorža Bizea, i postoji verzija za klavir, objavljena 1882. godine, ali kao njegovo najpoznatije delo izvodi se u vidu komada za violinu.

 Auditorijum je očekivao dalje učešće Milenkovića, ali se on sa velikim osmehom poklonio i sišao sa bine uz pratnju .maestra Aleksandra Markovića, renomiranog dirigenta sa bogatom evropskom karijerom, u ulozi šefa-dirigenta Vojvođanskog simfonijskog orkestra.
  Nakon tako zahtevne kompozicije, svakako da je za solistu neophodan predah.

  Naredna numera prolazi bez našeg proslavljenog umetnika, i orkestar je uz dirigenta predstavio kompleksne “Plesove iz Galante” Zoltana Kodalja, mađarskog kompozitora i muzikologa.
  Bio je najznačajniji mađarski muzičar 20. veka uz Belu Bartoka, autor autentičnog ritma narodne muzike, a uz “Plesova iz Galante”, najpoznatija dela su mu – kantata “Psalmus hungaricus” i scenska muzika “Hari Janoš”.

  Nije se dugo čekalo na Milenkovića, koji je zablistao još više svojim izvođenjem naredna dva dela, od kojih je prvi podeljen na dve celine – “Introdukcija” i “Rondo kapričozo” francuskog autora Kamija Sen-Sansa (1835-1921).

  Dva odvojena poglavlja bili su novi zalogaj za Milenkovića od strane ovog orguljaša, dirigenta, pedagoga, a pre svega kompozitora, koji je zauvek otišao pre 100 godina.

Dirigent Aleksandar Marković je bio veoma neobičan, svakako drugačiji na toj poziciji od mnogih njegovih kolega: nije nosio palicu, diriguje rukama, prstima, ima dinamičan i energičan govor tela sve vreme, i veoma je predan svom poslu tokom celih sat i po koncerta.

 Bez trenutka pauze, Milenković je muzicirao i kompoziciju “Koncertna poloneza u D-duru” Henrika Vijenjavskog (1835-1880), poljskog muzičara, violoniste i učitelja.
  Stvarao je poloneze, pesme, mazurke, dva koncerta za violinu i orkestar, i važio je za jednog od najvećih violinista posle Nikola Paganinija.

  Milenković je sa puno žara i strasti priveo kraju ovu kompoziciju, a time i učešće na ovom besplatnom koncertu za ushićenu publiku na celom Korzou, bez obraćanja okupljenima.
   Istina, nedostajalo je da Milenković bude duže prisutan na ovom koncertu, ali ovo ipak nije bilo njegovo samostalno muzičko veče.

  Za sam kraj, dirigent Marković i orkestar su izveli čuveno “Bolero” Morisa Ravela (1875-1937), kao pravo remek delo klasične muzike, jedinstveni dragulj koji se odvija i razvija postepeno, gradacijski do samog usijanja. Originalno pisana za balet, ovo najpoznatije delo Žozefa Morisa Ravela, nastalo 1928., i danas oduševljava publiku željnu neprolaznih vrednosti.

  Kao eksplozija nakon “Bolera” izveden je zaista spektakularan vatromet iznad Banovine, koji je trajao barem 10 minuta, retko viđen ikada na našim prostorima, što je dodatno raspametilo na hiljade duša iz mase već do tada presrećne publike.

  Koncert kao magičan doživljaj imao je i direktan prenos preko Prvog programa Radio-televizije Vojvodina.  


Ivan Makragić
TANJUG / Music Pocket