Povodom promocije knjige „Malo iznad tla“ – Srđan Karanović o svojim filmovima
BEOGRAD, 15. februara – Poznati reditelj Stefan Arsenijević je sinoć (14.02.) promovisao svoju knjigu „Malo iznad tla“ o filmovima Srđana Karanovića, a specijalno za agenciju Tanjug / Music Pocket portal je istakao da se iskreno nada da će veliki reditelj ipak snimiti još filmova u budućnosti, iako se uveliko povukao.
Arsenijević je u poslednje vreme aktuelan sa svojim drugim dugometražnim igranim filmom „Strahinja Banović“ koji od 2021. i dalje putuje po svetu i osvaja značajne nagrade na festivalima, a sada se našao pred novim izazovom koji je možda bio i kompleksniji nego kada piše scenario i režira bilo koji film.
„Definitivno je bilo sasvim drugačije, čak se čini proces pisanja knjige jednostavnijim, jer ne zahteva toliki broj ljudi sa kojima treba da sarađujem, kao kada snimam čitav film. Medjutim, na teži način sam naučio koliki je izazov pred ljudima koji pišu knjige“, objasnio je Arsenijević.
Promocija nove knjige u izdanju Filmskog centra Srbije, odrzzana je 14.02. u Dvorani kulturnog centra Beograda pred velikim brojem kolega pretežno iz sveta sedme umetnosti.
Stefan Arsenijević je otkrio za agenciju Tanjug / Music Pocket magazin da je knjigu pisao, stvarao skoro dve godine, i koncept je bio u tome da se razgovor vodi o svakom filmu Srđana Karanovića.
„Na tome smo radili veoma detaljno, temeljno, polako, i na kraju smo imali čak 30 sati razgovora, pri čemu sam onda bio pred velikim zadatkom da sve to nekako sažmem i da sve ono najbolje i najzanimljivije stane u knjigu. Tako naša knjiga sadrži 11 razgovora, jer Karanović je snimio 10 filmova, i jednu TV seriju „Grlom u jagode“, koju on vidi kao film u nastavcima“, istakao je reditelj i pisac knjige Arsenijević, koji je dodao da mu je upravo taj serijal omiljeni i najbolji svih vremena.
Onda su odlučili da u knjigu uključe i taj nezaboravni projekat na kome su generacije odrastale, mada Arsenijević smatra da je ta serija i jako važna u hronološkom sagledavanju Karanovićevog opusa.
Knjiga „Malo iznad tla“ može da se posmatra kao idealno štivo za filmofile, ili ljubitelje srpske i jugoslovenske kinematografije, poznavaoce opusa Srđana Karanovića, a mladji kolega Arsenijević smatra da se može obraćati i široj ciljnoj grupi.
„Iako knjiga jeste o razgovoru dvojice filmskih reditelja i prijatelja, i možda deluje kao usko stručno, ali zaista mi se čini da nije, i to svedoče i prve reakcije koje smo dobili od mnogih ljudi. Tako ova knjiga jeste za znatno širi krug čitalaca, svakako za filmofile. Osim tog umetničkog dela, koji je zaista potpuno drugačiji, jer je koncepte Karanović razvijao u svojim filmovima, ono što mi je bilo posebno važno jeste da se pozabavimo društveno – političkim kontekstom koji je uvek kod nas veoma uzbudljiv“, isticao je priređivač knjige.
Taj kontekst, po njemu, na direktan ili indirektan način zaista uvek utiče na filmove koji se snimaju i „zato ova knjiga može da se čita kao mali pogled na jednu epohu u poslednjih 50 godina na ovim prostorima iz jednog vrlo specifičnog ugla snimanja filmova“.
Kako je Karanović jugoslovenski, ne samo srpski reditelj, sa toliko antologijskih ostvarenja iz SFRJ („Petrijin venac“, „Virdžina“, „Miris poljskog cveća“, „Nešto izmedju“, „Jagode u grlu„), Arsenijević otkriva Tanjugu (Music Pocketu) da već postoji veliko interesovanje za novu knjigu na prostorima svih republika bivše Jugoslavije.
Mladi reditelj i pisac knjige o svom mentoru i najdrazzem profesoru sa FDU – Karanoviću, naveo je da su neki primerci dela već poslati za Sloveniju i Hrvatsku, javili su se mnogi iz Bosne i Hercegovine, tako da je interesovanje ogromno.
„Svakako da Karanović jeste pre svega jugoslovenski autor, i snimao je jugoslovenske filmove. Tako verujem da che knjiga moći da se čita ssirom naše bivše domovine“, poručio je Arsenijević i dodao da verovatno neće u skorijoj budućnosti pisati neku novu knjigu o možda drugim rediteljima, već bi se posvetio snimanju novog filma, barem u fazi stvaranja scenarija.
Podsetimo, Stefan Arsenijević bio je priređivač knjige takodje vezane za karijeru Srđana Karanovića – “Grlom u jagode – 40 godina TV serije” (2016) sa Majom Medić, u koprodukciji Kulturnog centra Beograda i Vulkan izdavaštva.
Režiser Srđan Karanović je u poslednjih nekoliko meseci aktuelan dvostruko, odnosno sa dve knjige, prva je izašla u decembru 2022, „Sam o sebi“ (Geopoetika), kao vid autobiografije, što je Stefanu veoma milo da je njegov prijatelj u žiži medijske pažnje.
„Upravo ta knjiga pokriva period detinjstva Karanovića i do kraja sskolovanja u Pragu, a zapravo je rad na toj njegovoj knjizi krenuo kao uvod u naše delo. Medjutim, ta ideja je tokom pandemije korona virusa toliko rasla i otvarala mu se, da je Karanović napisao čitavu samostalnu knjigu koja je već veliki hit, što mi je veoma drago. A naša knjiga „Malo iznad tla“ nastavlja tamo gde je prethodna stala“, najavio je Arsenijević i primetio da su obe knjige veoma kompatibilne i da kada se pročitaju jedna za drugom, daju celokupnu sliku o Srđanu Karanoviću kao reditelju i kao ličnosti.
Opet, Karanović je nedavno izjavio, upravo na promociji knjige „Sam o sebi“, da više ne želi da snima filmove, te je kultura i kinematografija nasse zemlje ostala uskraćena i siromašna kad nema budućih remek dela ovog sineaste.
„Stalno mu govorim da bi bilo zaista lepo da ponovo stane iza kamere i snimi film, ali on je apsolutno odsečan u toj svojoj nameri da više nikada ne snima. Poslednji film „Besa“ snimio je 2008. godine. Odlučio sam da mu verujem u tome, mada iskreno se nadam da će se predomisliti i snimiti neki novi i dobar film“, zaključio je Stefan Arsenijević za Tanjug / Music Pocket.
Održana promocija knjige „Malo iznad tla“ Stefana Arsenijevića o filmovima Srđana Karanovića
Promocija knjige Stefana Arsenijevića „Malo iznad tla“ o filmovima Srđana Karanovića, u izdanju Filmskog centra Srbije, održana je 14. februara u Dvorani kulturnog centra Beograda, gde je Karanović izjavio kako tokom duge karijere često nije bio skroz zadovoljan svojim kultnim ostvarenjima.
Na promociji su govorili – urednik knjige Miroljub Stojanović, kritičar i filmolog Srđan Vučinić čiji je esej o Karanovićevim filmovima takođe u knjizi, i naravno Srđan Karanović i Stefan Arsenijević.
Istaknuti režiser je naglasio da je oduvek najviše voleo knjige koje su pisali sami autori o svojim filmovima, ili su razgovarali sa svojim kolegama o nastanku tih dela.
“Iz njih sam možda najviše naučio o odnosu života, slučajnosti i filma”, govorio je reditelj i scenarista Karanović, poznat iz Praške filmske škole FAMU, svoje impresije o prethodnim knjigama u ovom stilu i formatu.
Kada mu je Filmski centar Srbije predložio da realizujju nešto nalik na monografiju, pozvao je mladjeg kolegu Stefana Arsenijevića, bivšeg studenta, danas svog velikog prijatelja i već poznatog reditelja, u pomoć i tada je sve krenulo.
Čuveni reditelj je sinoć izjavio da je veoma zadovoljan knjigom o sebi u formi razgovora sa kolegom Arsenijevićem, mada priznaje da je za sve u karijeri često govorio da može biti uvek bolje i da nikad nije bio skroz zadovoljan.
„Istina, polazim od toga da je sve moglo biti kraće, duže, tamnije ili svetlije, kad sam snimao filmove. To je izgleda prokletstvo koje me prati celog života. Dugujem veliku zahvalnost Filmskom centru Srbije na ovoj knjizi kao posvetu meni i mom stvaralaštvu i što su se odlučili da je objave“, bili su razni utisci Karanovića tokom predstavljanju knjige „Malo iznad tla“ koja ima podnaslov – “Srđan Karanović o svojim filmovima”.
Antologijski režiser je nedavno objavio i svoju knjigu kao autobiografiju “Sam o sebi” za beogradsku izdavačku kuću “Geopoetika”, koja je bila jedan veliki uvod od 312 strana za upravo novo delo “Malo iznad tla”.
Osnivač tog izdavaštva, književnik Vladislav Bajac je takodje bio na promociji sinoć.
Karanović je izjavio da veoma ceni svačije mišljenje, tako da prihvata da ljudi mogu da vole ili ne vole njegove filmove, ili možda vole neke iz opusa, ostale ne, i isto tako ima i on pravo da o tome govori, da li mu se neki svoji filmovi dopadaju, jer ih on ipak najbolje poznaje.
“Uvek u životu i profesiji zadržavam svoje mišljenje i stavove, i ne menjam ih. Stefan je tokom rada na ovoj knjizi sve to poštovao, tako da mi nije menjao mišljenje. Eto tokom karijere uvek sam sebe preispitivao da li sam zadovoljan nekim svojim filmom, šta sam hteo njime da postignem, i onda se desi da budem nezadovoljan i onim ostvarenjima koji su bili veoma uspešni ne samo kod nas, već i u svetu”, otkrivao je Karanović svoje nedoumice i česta vraćanja na pojedine filmove.
Autor nezaboravnih filmskih klasika – “Petrijin venac”, “Virdžina”, “Miris poljskog cveća”, „Za sada bez dobrog naslova“, „Pogledaj me, nevernice“, „Društvena igra„, serije “Grlom u jagode” i kasnije mučnog filma “Jagode u grlu”, rekao je na promociji knjige da je 30 godina sanjao jedan film koji nažalost nikada nije snimio.
“Reč je o scenariju za film “Tramontana”, jedan nestvarni projekat, čija se radnja odvija za vreme okupacije Čehoslovačke 1968. i 1969. godine. Bila je to moja prva ideja o igranom filmu. Uvek sam ga tokom tri decenije spremao tako što sam scenario pisao iz početka. O tome sam pisao u svojoj knjizi “Sam o sebi” , baš na samom kraju govorim o “Tramontani”. Zamišljeno je da se ceo film odvija na moru, a mi smo u međuvremenu postali država koja je ostala bez mora”, ocenio je reditelj i pojasnio da mu je veoma žao što nije uspeo da takav film ikada realizuje.
Ipak, prema njegovim rečima, on razume sve producente koji su odbili da stanu iza takvog projekta, koji je “nessto između fantazije i ljubavne bajke za odrasle, što nema veze sa životom”, a kako je pisao u svojoj knjizi, nadao se da bi to mogao da bude njegov “film nad filmovima”.
Srdjan Karanović je imao dve promocije svoje knjige “Sam o sebi” u Dvorani kulturnog centra i u Jugoslovenskoj kinoteci, tokom decembra 2022, gde je izmedju ostalog izjavio kako je odlučio da više ne snima filmove.
“Istina je da filmove koje ja želim da snimam, ne mogu da realizujem danas, u ovim okolnostima. To sam objasnio na kraju knjige, kada razgovaram sa Stefanom. Zato sam i odustao dalje da režiram, jer takvi filmovi jednostavno nisu mogući”, istakao je Karanović ove noći, ali je dodao da instinktivno i dalje prati film, jer ga veoma voli ceo svoj život, te da je ostao veran kinematografiji.
“Jedini bioskopi u koje odlazim jesu ovaj u kome sedimo večeras, i Jugoslovenska kinoteka. Samo oni prikazuju filmove koje ja želim da gledam. Više filmove pratim na televiziji, jer se slabije krećem. Zaista ne mogu da odlazim u tržne centre i da posećujem multipleks bioskope, da osećam onoliki miris kokica, Koka-kole, slušam toliku buku. A ja protiv toga ne mogu da se borim, odnosno jedino mogu da se izborim tako što ne odlazim u takve bioskope. To sve pripada nekom novom vremenu”, zaključio je Srđan Karanović ove večeri, inače je autor i poznate knjige “Dnevnik jednog filma (Virdžina 1981-91)”.
Stefan Arsenijević, priredjivač knjige je rekao da su se trudili u stvaranju ove knjige da budu temeljni, da idu u detalje nakon toliko dugih razgovora, sa više desetina snimljenog materijala.
On je ocenio da je njegov omiljeni profesor sa Fakulteta dramskih umetnosti veoma specifičan i autentičan reditelj, jer su mu svi filmovi veoma različiti u pogledu žanra i stila: serija “Grlom u jagode” kao generacijska priča, “Miris poljskog cveća” sasvim nešto novo – eksperimentalno, “Petrijin venac” – adaptacija romana Dragoslava Mihajlovića, i sledeći je bio “Nešto između” – savremena priča, melodrama o ljubavnom trouglu.
“Iz filma u film uvek je Karanović bivao drugačiji, voli da se igra, da sam sebe iznenadi, jer nije tu prisutna samo jedna poetika. Uvek je imao tu ideju da konstantno sebe iznenađuje, i otuda naslov knjige “Malo iznad tla”, jer je svojim filmovima i često uspevao da se izdigne iznad zemlje”, rekao je Arsenijević i ocenio da je naslov ove knjige veoma poetičan i kao jedan od lajtmotiva u filmografiji Srdjana Karanovića.
“Uvek je smatrao da je film bolji i lepši od života. Poznajemo se već 25 godina, bio mi je profesor na drugoj godini Filmske režije na FDU. Sećam se da smo tada svi strepeli od njega, jer svi njegovi filmovi su apsolutni klasici, i sada se on nešto tu bavi nama i našim studentskim vežbama, koje smo snimali. Posle smo počeli da se družimo i kada mi je rekao da pređemo na “ti”, bilo mi je divno”, opisivao je Arsenijević druženje sa svojim najdražim profesorom, i istakao da je imao tremu i strepnje tokom svih razgovora, kao materijal za buduću knjigu.
“Karanović mi je govorio pred svaki naredni dan i naš razgovor – “Molim te da se dobro pripremiš”. I ja naravno istražujem, gledam filmove, čitam puno članaka o njemu, i dodjem kod njega, i kad krenemo u dijalog, on mi samo kaže – “Previše dobro si se spremio”, kroz osmeh je naveo Arsenijević, i sam uspešan reditelj sa novim ostvarenjem “Strahinja Banović” (2021/2022, laureat na festivalu u Karlovim Varima u Češkoj republici) i prethodnim “Ljubav i drugi zločini” (2008), inače dugogodišnji urednik filmskog programa DKCB.
„Nismo želeli da pravimo klasičnu monografiju. Želeli smo živu reč, lično svedočanstvo, interakciju između dvojice kolega i prijatelja. Razgovarali smo polako i temeljno, film po film, u rasponu od skoro dve godine. Ova knjiga je zbirkatih uzbudljivih razgovora, puna zanimljivih anegdota, ali i proživljenog uvida u umetnost snimanja filmova i našu sredinu. Mislim da kada pročitate ovu knjigu možete da imate jedan kompletniji utisak o njegovim filmovima, i Karanoviću kao ličnosti i reditelju. Verujem da se knjiga čita lako, upravo zato što je u dijaloškoj formi i da može biti zanimljiva bilo kome ko voli Karanovićeve filmove. A takvih je mnogo“, zapisao je Stefan Arsenijjević povodom ove promocije.
Urednik knjige, Miroljub Stojanović rekao je da se ovom knjigom Filmski centar ponosi, tre da nije u pitanju samo dragoceno kinematografsko svedočanstvo koje veliku filmsku karijeru Srđana Karanovića sagledava fazno, uz mnoštvo manje poznatih detalja.
Prema njegovim rečima, to je, pre svega, knjiga dvojice nadahnutih sagovornika, koji ono što imaju da kažu jedan drugom čine razigrano, duhovito, intrigantno, inspirativno, i pre svega insajderski.
“Lišena svih ograničenja, kinematografija kroz njihov azgovori hronološki prate Karanovićevu filmografiju, predstavljajući dragocen uvid iz prve ruke o nastanku ovih filmova, kreativnom procesu, umetnosti režije, dilemama, preprekama i odlukama koje je kao reditelj donosio, o Karanovićevoj potrebi da iz filma u film uvek bude drugačiji”, smatra Stojanović.
Ova knjiga govori i o jednoj turbulentnoj epohi, sagledanoj iz posebnog, ličnog i profesionalnog ugla, o jednoj zemlji i o njenoj kinematografiji, koje više ne postoje.
Srđan Karanović je svakako bez sumnje jedan od najvažnijih filmskih reditelja na ovim prostorima.
Njegovi kultni filmovi nagrađivani su na najvažnijim svetskim festivalima, osvajali su najviše domaće nagrade, prikazivani su u bioskopima širom sveta, i čak i decenijama nakon nastanka uživaju veliku popularnost kod široke publike.
Filmski stručnjak Srđan Vučinić je ponovo gledao TV seriju “Grlom u jagode” da se podseti detaljno mnogih segmenata i uvideo da tu postoje uticaji filmova Češke škole, Francuskog novog talasa, američkog nezavisnog filma, ali da se od tog serijala toliko toga promenilo kod nas, pre svega izgubili smo tu zemlju koja se nekada zvala Jugoslavija.
“Srđan Karanović je svakako klasik našeg filma. Uspomene i emocije na osnovu snimanja svioh tih fimova sadržani su u ovoj knjizi, sećanje na sve te ljude, ne samo glumce, već i toliko njih iza kamere, pomoćnike. Tako knjiga predstavlja više nego usko stručnu literaturu, ona je priča o istoriji jugoslovenske i srpske kinematografije, i uvid kako su radile razne bivše producentske kuće na prostorima bivše SFRJ”, analizirao je Vučinić i podsetio da smo davno pre četiri decenije imali jednu knjigu o velikom reditelju Živojinu Žiki Pavloviću.
“Samo o Pavloviću su knjigu u istoj formi razgovora pisala tri autora, od reditelja Slobodana Šijana, preko scenariste Nebojše Pajkića do kritičara Nenada Polimca. A o Srdjanu Karanoviću je pisao samo jedan čovek – Stefan Arsenijević, koji je osim tolikog znanja, posvećenosti i erudicije, imao veliku ljubav prema filmovima Srđana Karanovića, i to se vidi i oseća sve vreme u knjizi”, primetio je Vučinić, inače jedan od selektora Festivala autorskog filma, koji je tokom večeri isticao i izvanrednu knjigu „Razgovori sa Hičkokom“, koju je priredio francuski sineasta Fransoa Trifo, opčinjen filmovima Alfreda Hičkoka.
Nakon razgovora, kao pravo filmofilsko uzzivanje, publika je imala ekskluzivnu priliku da na velikom bioskopskom platnu pogleda Karanovićev kratki diplomski film iz Praga „Neblbni“ (Ma nemoj) iz 1968. u kojem je reditelj Goran Marković imao glavnu ulogu (mnogi ga smatraju pretečom serije „Grlom u jagode“) i kultni TV film „Pogledaj me, nevernice“ iz 1974. godine.
Na promociji knjige, u publici su bile kolege reditelji – Srđan Dragojević, Dragan Marinković, Radivoje Raša Andrić, Janko Baljak, Gordan Matić – ujedno i direktor Filmskog centra Srbije, glumica Ivana Šćepanović, kao i glumac Miodrag Krivokapić, glavni glumac u filmu “Virdžina”.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket
