Serbian
Albanian
Arabic
Bulgarian
Chinese (Simplified)
Czech
Dutch
English
French
German
Greek
Hungarian
Italian
Portuguese
Romanian
Russian
Slovenian
Spanish
Turkish
DVA SPEKTAKLA ZA ISTANČAN UKUS I SENZIBILITET
Nastavak uživanja u novogodišnjim praznicima svečano je obeležen koncertima klasične muzike i opere uoči (11.01.) i na dočeku Srpske Nove godine (13.01.) u tri prestižna pozorišta Srbije. Naime, premijerno je kod nas gostovala Državna Irkutska Filharmonija prvo u Opera i Teatar Madlenianumu,a onda dve večeri kasnije i na sceni SNP-a u Novom Sadu, dok je tradicionalni Novogodišnji Gala koncert održan na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu za Srpsku novu godinu.
Dva spektakla, donekle slična, a opet i različita. Vrhunski muzički događaji i prijatan doživljaj u duši nakon što se uđe u svet ovakvih mozaičnih i kolažnih projekata.
Gubernatorski orkestar Irkutske oblasti igra veoma važnu ulogu u promovisanju klasične muzike i kulture Sibira, osnovan je daleke 1958, a u okviru spektakularnog Dočeka 7528. bio je u Novom Sadu – Srpskoj Atini i prestonici kulture, gradu koji je jedina konkurencija Beogradu, ipak samo oni imaju Sterijino Pozorje, EXIT, Cinema City.
Potpisnik ovih redova je prisustvovao njihovom izvođenju na sceni zemunskog pozorišta Madlenianum 11.01. (dok su sinoć imali svoj drugi koncert u SNP), kao neka vrsta gala pretpremijere, uvod u doček Pravoslavne nove godine. Ogroman orkestar kojem rukovodi dirigent Ilmar Lapinš nastupio je sa našim solistima među kojima su Jadranka Jovanović, Željko Andrić i Ivan Tomašev, ali i sa izvanrednim baritonom kao gostom iz Rusije – Aleksejem Tihomirovim.
Program pod nazivom “Stara Ruska i Srpska nova godina” je pažljivo koncipiran sa više od 20 kompozicija gde su se prelamale operske arije iz svetskih dela, instumentalna muzika, ruske i srpske narodne pesme. U dva čina, dva poglavlja, mnogobrojni ansambl Gubernatorskog simfonijskog orkestra iz Sibira započeo je veče sa odlomkom “Valcer cveća” iz baleta “Ščelkunčik” Petra Iljiča Čajkovskog, taman da opusti publiku i uvede je u dalji program, koji se ubrzo nastavio veoma efektnim nastupom Željka Andrića – arija iz opere “Knez Igor” Aleksandra Porfiroviča Borodina. Iako veoma sugestivan i snažan u svojoj izvedbi, Andrić na žalost dalje nije bio prisutan na ovom koncertu, što je velika enigma, tek jedna solo tačka do poslednjeg zajedničkog izlaska na scenu svih umetnika.
Ruska filharmonija udružena sa eminentnim domaćim solistima obogatila je umetnički koncept prepuštanja klasičnoj muzici, što dominantno uspeva da prikaže svojim snažnim glasom upravo Aleksej Tihomirov, koji se prvo predstavio publici arijom Ivanja Susanjina iz opere “Život za Cara” Mihaila Ivanoviča Glinke. Vladao je samouvereno scenom i sa interpretacijom ruskih narodnih pesama “Sjajno more” i “U pustoj nepoznatoj tajgi”, da bi nastaviuo svoju ubedljivu dominaciju i u drugom činu na pesmi “Eh uhnjem”. Gost iz Rusije kao pravi gospodin umetnik jednostavno je zračio scenom čim je na nju kročio, sa briljantnim operskim vokalom koji trese pozornicu, što ga je publika nagradila aplauzom svaki put zdušno i strastveno!
U jednom nizu Ivan Tomašev nam donosi pomalo ravno srpske narodne pesme kao vezani triptih – “Na kraj sela”, “U ranu zoru” i “Kad te vidim” i time završava svoju ulogu ove poetične noći. Naravno, Gubernatorski simfonijski orkestar posvetio je veče i antologojskoj srpskoj narodnoj numeri “Tamo daleko” u instrumentalnom obliku, ali i kompoziciju “Valcer” Isaka Dunajevskog iz ruskog filma “Kubanjski kozaci”.
Drugi čin kao posebna celina donosi i novu umetnicu koja će većim delom preuzeti ovu noć – operska diva Jadranka Jovanović naravno u njenoj čuvenoj ulozi Karmen iz istoimene opere Žorža Bizea, arija “Habanera”. Uz solističke srpske narodne pesme (“Čempres viti”, “Sve dok je tvoja”), Jadranka spaja u jednom dahu i tri naslova naše tradicije – “Tiho noći”, “Bolujem ja, boluješ ti” i “Niška banja”, efektno i dovoljno atraktivno. Iako je imala manju nezgodu na sceni, tu neprijatnost Jadranka je brzo otklonila i nastavila punim zamahom da izvede ostatak programa. Definitivno je drugi čin bio njen, što je dokazala i u duetu sa Bajkal kvartetom na delu “Čergo moja”. Bajkal kvartet je izvanredan bio i na numeri “Vrtna simfonija”, kao fragment iz opusa Aleksandra Čajkovskog, bilo bi zanimljivo ovaj neobičan sastav videti kod nas na nekom celovečernjem nastupu. Duet Aleksandar Sorvin i Mihail Storožev izvode i “Hora stakato” autora Grigoraša Dinike, a instrumentali samog orkestra prezentovali su čuvenu kompoziciju Stevana Hristića – “Grlica”.
Za skoro sam kraj koncerta pre bisa ansambl je poklonio publici i “Ples ruskih mornara Jabuka” iz baleta “Crveni mak” (Rejngold Moricevič Glier), da bi okončali gostovanje u Madlenianumu ili Srpskom Narodnom pozorištu sa zajedničkim pojavljivanjem svih solista uz nasumično odabrane pesme da se vokali snađu na licu mesta, spontano, iznenada. U tome se ipak Rus – Aleksej Tihomirov najbolje snašao.
Okupacija svih čula u 28 slika
Snašli su se sasvim korektno i skoro svi umetnici spektakla od sinoć (13.01.) – “Novogodišnji Gala koncert” u Narodnom pozorištu u Beogradu, gde je sam koncept veoma sličan ruskim kolegama,, ali se ovde išlo na tu raskošnost u scenografiji, monumentalnost, kolosalnost, sa nešto maje duše. Dok je Gubernatorski simfonijski orkestar sam po sebi činio spektakl u pravom smislu zbog toliko članova i violina na sceni i muzike koju pruža, dotle je Gala koncert više bio u tim vidljivim rekvizitima, ali i zavidnoj kostimografiji gde imate utisak da ste uplovili u univerzum opere i da dugo nećete odatle izaći. Ovako zahtevan projekat određuje i tri dirigenta – Zorica Mitev Vojnović, Ana Zorana Brajović i Đorđe Stanković. Epski projekat započet je operom “Slepi miš” Johana Štrausa, i to odlomcima Uvertira, Zdravica i arija Adele.
Ambiciozno zamišljena fragmentarnost operskih odlomaka nastavlja se delom “Don Paskvale” (duet naslovnog junaka i Malateste), koji pomalo nevešto se produžava u pesnički dijalog, iako se scena zatamnila i označila kraj. Onda dva umetniuka u inače odličnom izvođenju Vladimira Andrića i Dragoljuba Bajića nastavljaju ariju iako je katarza već dostignuta. Vladimir Andrić će potvrditi svoj neosporan operski talent i kao “Don Đovani” V. A. Mocarta u kraćem delu “Napitnica D. Đ.”, a Bajić će se pokloniti publici ovog uvek rasprodatog koncerta i na čuvenoj pesmi “I Got Plenty o’ Nuttin’ “ iz kompozicije “Porgi i Bes” Džorža Geršvina, u drugom činu.
Scena – pozornica je zamišljena i realizovana u stilu epohe i značajne raskoši, sa nekoliko gigantskih stubova, ogromnih stepenica, visećih ogledala, lustera u obliku svećnjaka i ukusno poređanih stolica. Iako je najavljeno ranije da će ove noći biti i odlomak iz dramske predstave “Važno je zvati se Ernest” Oskara Vajlda, to nije učinjeno, ali je Balet NP-a imao svoje mesto pod reflektorima: “Labudovo jezero” i “Uspavana lepotica” od P. I, Čajkovskog. Ipak, ti baletski kroki prikazi nisu bili na vrhunskom umetničkom dometu, delovali su više kao prazan hod nego relevantna kreativna tvorevina, zapravo više kao intermeco i pauza između novih operskih arija.
Kao i u Madlenianumu, odnosno sinoć SNP-u, i ovde je na repertoaru neizbežna “Karmen” samo sa drugim odlomcima – “Šanson boem” i “Hor korida”, što je scenski veoma atraktivno, ali mizanscenski dosta tromo i pomalo uštogljeno.
Nije svaka kompozicija bila na prvu loptu odabrana, što svi u gledalištu uveliko očekuju, već se doziralo vrlo umereno i pažljivo je birano. Tako je Đakomo Pučini bio prisutan sa čuvenom operom “Turandot”, ali i manje slavnim “Plaštom”. Na sceni je odjekivala “Vesela udovica” Franca Lehara, ali i “Đudita” istog mađarskog kompozitora. Pohvalno je upravo staviti u program i ne toliko često igrane opere koje se nadovezuju na sve te antologijske naslove. Onda se može na sceni čuti i uživati u “Rigoletu” Đuzepea Verdija, “Samsonu i Dalili” K. Sens Sansa, “Seviljskom berberinu” od Đakomo Pučinija (naravno “Figaro”), ali gotovo podjednako i u “Arlezijani” F. Čilea, čije je poznatije delo takođe izvedeno – “Adrijana Lekuvrer”. Solistkinja Aleksandra Stamenković je ubedljivo dočarala dela “Ne poi, krasavica” S. Rahmanjinova i “Sebedeove ćerke” R. Ćapija, koji nisu možda na prvo slušanje, ali izazivaju emocije i imaju energiju izvođenja nekada jaču od poznatijih numera.
Kolažni presek muzičkih performansa od opera preko raznih napolitanskih pesama pre svega “O Sole Mio” i “Mama” do instrumentalnih kompozicija približilo je klasiku i operu i onima koji neće redovno posećivati ovu vrstu kulturnih sadržaja. Ali, kao mozaični prikaz svih tih odlomaka u puna dva sata predstavlja ono najbolje izvučeno iz mnogih dela svetske baštine. Slično tome je osećaj kada ćete pre slušati “Best of” kompilaciju hitova neke grupe, nego što biste se upustili u kompletnu diskografiju.
Zato je ovde u bogatoj muzičkoj trpezi, iako dominira opera, ubačeno i dovoljno sastojaka i za druge artističke ukuse. Drugi čin je počeo Bramsovom “Mađarskom igrom broj 5”, a okončan je završnim kolom “Ero s onoga svijeta” J. Gotovac, dok je revijalni epilog upriličen uz taktove i note “Na Drinu” Stanislava Biničkog. Time je zaokružena jedna impozantna celina od 28 kompozicija kao bogati opus iz 28 slika za ljubitelje opera i klasika.
Za više nijansi je uspešniji bio koncert umetnika iz Rusije sa našim solistima, kao nešto znatno svežije što se prati sa više radoznalosti i ispunjenosti.
Srećna vam svima SRPSKA NOVA GODINA!
Izvor: Ivan Makragić – Redakcija
Foto: Madlenianum / Narodno pozorište
