Vesti

Srđan Gojković Gile: “Lišće prekriva Lisabon” je naše malo remek delo

O predstojećem koncertu 17. decembra u Domu omladine Beograda, novim projektima, eri pandemije, koncertnim prostorima u celoj zemlji, hiper produkciji kulture i muzike posle korone

Autor:

Ivan Makragić

14. decembra 2022

Reklama

O predstojećem koncertu 17. decembra u Domu omladine Beograda, novim projektima, eri pandemije, koncertnim prostorima u celoj zemlji, hiper produkciji kulture i muzike posle korone

BEOGRAD, 14. decembra: Antologijski, neprolazni, neprevazidjeni beogradski rock band “Električni orgazam“ ponovo je uskoro pred publikom naše prestonice, što svi već znamo, tako da za tri dana i noći, tačnije 17. decembra, ekipa će nas obradovati ekskluzivnim celovečernjim koncertom u sali “Amerikana” Doma omladine Beograda.

Povod je veoma značajan i dragocen, sada ne slave jubilej od četiri decenije postojanja, kako je bio plan pre početka zastrašujuće pandemije korona virusa, već obeležavaju takodje 40 godina, ali od konceptulanog, neobičnog, originalnog i vanvremenskog albuma “Lišće prekriva Lisabon” (1982).

Naravno, specijalno za online portal Music Pocket razgovarali smo sa frontmenom benda, koji više od četiri decenije uspešno vodi grupu kao tekstopisac, kompozitor, pevač, gitarista, aranžer, broj jedan, alfa i omega:
SRĐAN GOJKOVIĆ GILE .

Grupa je, za sada već skoro 43 godine karijere, objavila 12 studijskih, 7 živih i 3 kompilacijska albuma.

“Lišće prekiva Lisabon” ima 17 pesama na ploči A i B strane: „Pođimo“, „Alabama“, „Žuto“, „Sam“, „Glave“, „Devojke“, „Afrika“, „Podstanar“, „Leptir“, „Bomba“, „Nezgodno“, „Razgovori“, „Ona“, „Znam“, „Četvoro“, „Odelo“ i „Dokolica“.

Rok formaciju ELEKTRIČNI ORGAZAM čine:

Srđan Gojković Gile
Ljubomir Đukić Ljuba
Zoran Radomirović Švaba
Blagoje Nedeljković Pače
Branislav Petrović Banana

Album veoma poetičnog naslova je snimljen u slovenačkom studiju „Tivoli“ u Ljubljani uz pomoć producenta Tonija Jurija, i to u novoj postavi.

Tada su u bendu svirali Jovan Jovanović Grof na basu, povratnik iz vojske Goran Čavajda Čavke na bubnjevima, dok su ostali – Ljubomir Jovanović Jovec na gitari, Srđan Gojković Gile – gitara i vokal, i Ljubomir Đukić Ljuba na klavijaturama i vokalu,

Na numerama “Alabama” i “Leptir” gostovao im je na trubi – Pero Ugrin.

Bogata diskografija benda čine singlovi za izdavačku kuću “Jugoton” kao – „Konobar / I’ve got a feeling“ (1981), „Dokolica / Dokolica (Dub verzija)“ (1982), „Odelo / Afrika“ (1982), „Locomotion / Metal Guru“ (1983), „Kako bubanj kaže / Tetovirane devojke“ (1984).

Studijski albumi takodje su bili delom za Jugoton – „Električni Orgazam“ (1981), „Lišće prekriva Lisabon“ (1982), „Les Chansones Populaires“ (1983), „Kako bubanj kaže“ (1984), „Distorzija“ (1986), „Letim, sanjam, dišem“ (PGP-RTB, 1988), „Zašto da ne!“ (PGP-RTS, 1994) – dvostruki, „A um bum“ (City Records, 1999), „Harmonajzer“ (PGP-RTS, 2002), „Breskve u teškom sirupu, vol. 1“ (Automatik, 2006), „To što vidiš to i jeste“ (Dalas, 2010), i za sada poslednji – „Gde smo sad” (2018).

Naravno, ne smemo izostaviti kultni „Paket Aranžman“ [Razni izvođači] (Jugoton, 1981) – gde su imali učešće sa beogradskim grupama „Idoli“ i „Šarlo akrobata“ i na kojem su bili zastupljeni sa hit pesmama skroz u pank stilu i žanru – „Krokodili dolaze“, „Zlatni papagaj“ i „Vi“.

Filmska muzika je za frontmena Gileta veoma istaknuta, setimo se samo izuzetnih kompozicija za legendarne hit filmove gde je imao značajno učešće – „Kako je propao rokenrol“ (PGP-RTB, 1989) i sjajni „Crni bombarder“ (ZAM, 1993) – istinsko remek delo je sigurno kompozicija “Svečane bele košulje” gde originalni vokal beše glumica – Anica Dobra.

Podsetimo, bend je osnovan sasvim neplanirano baš na Srpsku novu godinu – 13. januara 1980. godine, u staroj beogradskoj kafani „Mornar“, i to nakon koncerta makedonske etno jazz rock grupe „Leb i sol“, održanim u Domu sindikata.

Osnivači su upravo naš sagovornik – Srđan Gojković Gile (tada beše bubnjar grupe „Hipnotisano pile„), Ljubomir Jovanović Jovec (gitarista te iste grupe, prethodnika “Orgazma”, dakle – „Hipnotisano pile“) i orguljaš Ljubomir Đukić Ljuba.

YU rok scene je dobila novog predstavnika, i sa Giletom i ekipom započeo je Novi talas, kao i sa navedenim bendovima i rok grupama ostalih republika SFRJ.

Kako su uvek bili izuzetan scenski bend, “Električni orgazam” ima zavidnu kolekciju svojih “živih” ostvarenja, odnosno Live albuma, ploča – „Warszawa ’81“ (Jugoton, 1981. / prošireno reizdanje Yellow Dog Records, 1996), „Braćo i sestre“ (Jugoton, 1987), „Seks, droga, nasilje i strah / Balkan Horor Rok“ (PGP-RTB, 1992) – studijski i uživo album istovremeno, „Balkan Horror Rock II“ (Master Music, 1993), „Živo i akustično“ (unplugged, B92, 1996), „New Wave“ (Automatik, 2007), „Puštaj muziku“ (Longplay, 2017).

Plodna diskografija uključuje i kompilacije – „Najbolje pesme 1980-1988″ (Jugoton, 1988) „Najbolje pesme II“ (PGP-RTS, 2002).

Prethodna turneja 2021/2022 im je bila dosta produktivna, išli su po regionu, svirali po Hrvatskoj – Pula, Zagreb i drugo, osvajali sve prostore duž nekadašnje nam zajedničke zemlje, a veći samostalan koncert su održali nedavno i u Domu kulture Novi Sad (19. novembra), dok ih u poslednjih godinu dana pamtimo svakako po trijumfalnom uspehu rasprodate tada Kombank Dvorane (sada Mts Dvorana), i po više odličnih svirki u Domu omladine Beograda prethodnih sezona (2016, 2019).

Ipak, da mi ne dužimo dalje, jer sada ulazimo direktno u …. Giletovu priču.

ZA MENE JE “LIŠĆE PREKRIVA LISABON” JEDAN OD ČETIRI NAJBOLJA ALBUMA KOJE SMO SNIMILI

Vaš novi koncert nas očekuje 17. decembra kao proslava jubileja – 40 godina od čuvenog konceptulanog albuma veoma poetičnog naslova “Lišće prekriva Lisabon”. Šta tebi lično danas znači taj istaknuti album, koji je zaista unikatno muzičko delo, autentično i gotovo da ne postoji nijedan sličan materijal na našim prostorima i šire? Da li je tako jedinstveni projekat bio na neki način eksperiment i nešto sasvim novo za sve vas u bendu da probate i realizujete na pravi umetnički način?

Za mene je to jedan od 4 najbolja albuma koja smo uradili. Svakako da je bio eksperiment i mi smo sledili isključivo ličnu inspiraciju i kreativnost, nismo se baš obazirali na komercijalnu stranu svega toga, ali tako je manje više uvek u ovom bendu. Umetnička kreacija je uvek iznad i ispred svega ostalog.

Album – ploča sadrži na A i B strani ukupno 17 pesama – neobičnih kompozicija koje pripovedaju svoju priču, kroz snažne instrumentale i vokale koji nekako usput dopunjuju numere. Da li ste tada bili svesni da stvarate nešto posebno, ili su priznanja dolazila tek dosta kasnije, kada je prošao neki period od izdavanja albuma?
Opet, u Novom talasu, izdvajali su se i albumi vaših kolega sa “Paket aranžmana” i to “Odbrana i posledji dani” od “Idola” i “Bistriji ili tuplji čovek biva kad…” od “Šarlo akrobate”, te može li se ponoviti ikad ta vaša era?

Da, bili smo svesni da stvaramo nešto posebno i izuzetno. Naš utisak kad smo završili album je bio da je to naše malo remek-delo, i svi u bandu su to mislili. Na žalost u ono vreme samo manji deo kritike i publike je to video na taj način. Potrebne su bile decenije da se sagleda sva veličina tog albuma, da bi on tek 40 godina kasnije bio tri nedelje najprodavaniji album u Hrvatskoj, što je konačna potvrda onoga šta smo mi mislili pre 40 godina.

DAVAO SAM IME SVAKOM ALBUMU BENDA, ŠTO JE I PRIRODNO, JER SU VEĆINA TEKSTOVA MOJI

Album karakterišu relativno kratke pesme, gde neke traju i svega minut, do standardnih oko tri ili četiri minuta, i kao da je u pitanju jedna celina od 17 sitnih fragmenata – poglavlja? Da li ste imali unapred dramaturšku koncepciju samog projekta ili je on spontano bio kreiran tokom nastanka materijala? Inače da li kao muzičar imaš već osmišljene sve pesme unapred za čitav album koje se onda snimaju prema redosledu ili dolazi do raznih adaptacija i nad(o)gradnje?

Sve se razvijalo spontano, korak po korak. Redosled pesama se uvek pravi na kraju, kad je album snimljen, tako je bilo i te 1982. Pesme za album sam svakako napravio ranije, a ne u studiju, onda smo ih mesecima svirali i aranžirali. Tako da smo u studio ušli potpuno spremni i samo smo ih snimili.

Naslov “Lišće prekriva Lisabon” preuzet je od istoimenog roto ljubavnog romana koji je čitala majka Gorana Čavajde Čavketa, čuvenog, na žalost pokojnog bubnjara benda. Kako si pričao jednom prilikom, kada si svratio kod njega u dom, video si roman tog imena. Veoma atraktivan i poetičan naslov ti se svideo, a kasnije niste napuštali tu vrstu imena albuma, te donekle u tom ruhu (lepo) zvuči i “Letim, sanjam, dišem” ili francuski naziv – “Les Chansones Populaires”. Rokenrol i poezija kao neraskidiva veza?

Da, ja sam tada došao kod Čavketa. Mi smo tada bili klinci koji su živeli sa roditeljima. Zapravo nisam više siguran da li sam to video kod nje, ili na kiosku, gde su prodavali takve romane. Što se naslova albuma tiče, ja sam taj koji je dao ime svakom albumu banda, što je valjda i prirodno sa obzirom da su svi tekstovi pesama, ili velika većina, takodje moji.

ISKLJUČIVO SLEDIM SOPSTVENI UKUS I INSPIRACIJU, NISAM NIKAD PRATIO TRENDOVE

Muzički stručnjaci, pre svega rok žanra, smatraju da je album bio skriveno remek delo jugoslovenskog rokenrola, vaš najviši umetnički izraz, a tekstovi su duboka filozofija, na visokom nivou umetnosti (Dragan Ambrozić / Zorica Kojić). U novom pakovanju, reizdanju, album je nakon četiri decenije bio najprodavaniji u Hrvatskoj (izdanje “Croatia Records”). Da li ti prijaju takve reči i što je ploča i danas eto u regionu toliko tražena da zauzima prva mesta na top listama i pored toliko noviteta?

Da, naravno da prija, naročito što, kao što sam već rekao, album u vreme originalnog izdavanja nije tako dobro prošao kod publike i kritike. U stvari jeste, ali radi se o manjem delu, većina ga nije razumela u to vreme. Ali moram da kažem da sam veoma rano postao svestan da to što mi radimo u stvari ide ispred vremena u kom je nastalo i da će biti potrebne godine da to većina shvati i razume. Tako je nekako ostalo do dana današnjeg i odnosi se skoro na sve albume koje sam uradio. Jednostavno, ja nikad nisam pratio trendove, već sam se trudio da radim iz srca, spontano i da isključivo sledim sopstveni ukus i inspiraciju.

Konceptualni album nam donosi i konceptulani koncert, odnosno jednim delom je posvećen upravo albumu “Lišće prekriva Lisabon”, i onda je presek dalje vaše karijere? Slično tome, 2016. ste slavili 30 godina od tebi omiljenog albuma “Distorzija” i svirali ste kompletan album na turneji koja je takodje imala finale u Domu omladine Beograda.
Sviđa vam se da obeležavate jubileje albuma kao idejni koncept, s tim što su pesme sa “Lisabona” ređe svirane uživo, dok je “Distorzija” naravno redovna sa hitovima na vašem repertoaru? Kao što je i koncept sa “Magic Bush” bio – retko svirane pesme “Električnog orgazma” i tvoje numere za filmove i TV serije?

Ja na kompletno stvaralaštvo “Električnog orgazma gledam kao na jednu veliku celinu. Mislim da tu ima dosta značajnih i dobrih albuma. To ti je kao kad recimo neko pozorište posle dugog niza godina ponovo vrati neku veoma bitnu predstavu na repertoar. Dolazi stalno nova generacija publike na naše koncerte i treba ih upoznati sa različitim fazama našeg delovanja. Zato i radimo reizdanja starih albuma koji godinama nisu bili u prodaji, a i vraćamo pesme na repertoar koje dugo nisu svirane.

Naravno neke druge pesme ispadnu sa repertoara, ali možda kasnije opet budu vraćene. Tako je zanimljivije nama, a i publici, da ne moraju stalno isti repertoar da slušaju na koncertima.

PROSTORE ZA KONCERTE TREBA MENJATI, JER SVAKI OD NJIH IMA NEKU SVOJU ATMOSFERU

Da li je svakom bendu teško da osmisli set listu za samostalan koncert? Radiš li taj deo najviše ti kao frontmen i tekstopisac većeg dela opusa ili je to ipak timski rad? Za Dom omladine 17.12. spremate puna dva sata rokenrola, i kako se odreći nekih hitova?

Da, ja sam taj koji pravi listu pesama za koncert, ali obično neko iz banda da predlog da nešto možda promenimo u redosledu ili slično i onda ja to obično uvažim.
Veliki hitovi uglavnom ostaju na listi, mada ne uvek. Bilo je perioda kad nismo svirali “Igra rokenrol cela Jugoslavija”, “Debela devojka”, “Bejbe ti nisi tu”…itd.
Jednostavno nama prija da se na neko vreme odmorimo od nekih pesama, a onda kad ih vratimo, puno bolje ih sviramo, jer smo ih se opet uželeli.

Zanimljivo je da nam se vraćate u Beograd u poslednjih godinu dana sa trećim solo koncertom i to u različitim prostorima – prvo ste obeležili 40 godina karijere u Mts Dvorani rasprodatim sjajnim nastupom (decembar 2021), zatim ste veoma brzo baš na datum osnivanja benda 13. januara ove (2022) godine imali intimniju svirku u klubu AntiShop Elektropionir, da biste se sada vratili u salu “Amerikana” DOB-a, gde ste ranije najčešće i imali svirke. Kakav je osećaj da ćete sada imati koncert u prostoru većem od prethodnog (Elektropionira), a manjim od apsolutnog trijumfa (Mts Dvorana)?

Mi volimo da sviramo pred publikom, prostore treba menjati, jer svaki od njih ima neku svoju atmosferu. Osamdesetih godina smo verovatno najviše svirali u SKC-u, dok zadnjih desetak godina je to Dom omladine. Sala “Amerikana” je verovatno moj (trenutni) omiljeni prostor u Beogradu, na neki način me podseća na to kako je nekad izgledao zagrebačkiKulušić. Sala je intimna i imamo dobar kontakt sa publikom, takodje sam prostor je veoma akustičan a i tehnika (ozvučenje i svetlo) su dobri.

(Kulušić ili Glazbeno-scenski centar Kulušić (GSC Kulušić) bio je čuveni hrvatski koncertni klub u Zagrebu, koji je ugostio veliki broj svetskih muzičara, ali i poznate sastave iz čitavog regiona bivše SFRJ. Kasnije je nazivan “Zebra” zbog velike zebre koja se prostirala preko zidova ovog kluba. Vezuje se za jugoslovenski Novi talas, i upravo u ovom klubu popularni bendovi su snimili svoje albume uživo (“Film”, “Bijelo dugme”, “Azra”, “Buldožer”, “Ekatarina Velika”), a “Električni orgazam” je u ovom legendarnom prostoru snimio live ploču “Braćo i sestre” 1987. godine, prim. aut.).

POSLE DUGAČKOG PERIODA KORONE, I BENDOVI I PUBLIKA SU SE VEOMA UŽELELI KONCERATA

Kako posmatraš situaciju kada je reč o hiper produkciji kulturnih dešavanja u Beogradu i većim gradovima Srbije (Novi Sad, Niš), posebno sada nakon pandemije korona virusa? Da li takva mega– hiper produkcija posebno koncerata i festivala svuda, nekada može biti i kontraproduktivna, jer publika više ne može ni fizički, organizaciono, ili finansijski da isprati tolika dešavanja gotovo u isto vreme (svake nedelje, vikenda, ponuda je prilično bogata, nepregledna i ogromna)?

Mislim da je to posle tog dugačkog perioda Korone, kad niko nije mogao da svira ili ide na koncert, prirodno stanje stvari.

I bendovi i publika su se uželeli koncerata. To ti je što bi rekli, zakon ponude i potražnje, ako ima publike, uvek će se naći i neko ko će izvesti neki program za nju.

Prethodno pitanje je u vezi sa tom činjenicom da se danas bendovi nalaze u situaciji da ne samo što se isto veče u celom gradu (prestonici) održavaju razni koncerti, nego čak i u istoj kulturnoj ustanovi kakva je Dom omladine Beograda.
Tako ste vi to veče u jednoj sali, a ostale dve popunjavaju drugi bendovi, i koncerti će se simultano odvijati? Iako su u pitanju relativno različite ciljne grupe za sva tri koncerta, da li vam ponekad smeta što se u jednoj zgradi ipak održava više nastupa?

Ne, meni to ne smeta, ako postoje tehničke mogućnosti za to, onda je sve u redu.

U poslednje vreme ekskluzivne koncerte ste imali u Domu kulture Novi Sad i u Tvornici kulture u Zagrebu, sa dva sata kvalitetnog muzičkog programa. Kakvi su vam utisci sa ovih nedavnih koncerata? Da li vam prija što se otvaraju neki novi prostori po Srbiji (Dom kulture NS) i Beogradu (Zappa Baza, Atrijum BG sajma, Hala Pinki)? Koje biste nove prostore po prestonici, Srbiji, regionu, kao što je to Mts Dvorana bila, voleli da osvajate prvi put?

Sve su to dobri novi prostori za svirke i svirao bih u svakom od njih. Dobro je da to postoji i da ima mogućnost izbora za bandove, da sviraju tamo gde im trenutno najviše odgovara.

ZA MENE POSTOJI SAMO ROKENROL, SA SVIM VARIJACIJAMA, A NE NUŽNO “SRPSKI ROKENROL”

Ovog leta i jeseni ste pohodili dosta po Hrvatskoj, imali koncert u Puli, ponovo u Zagrebu, i kakav je odjek srpskog rokenrola kod njih? U poslednje vreme tamo dominira pop muzika, a stičete li utisak da su ipak ljudi i dalje željni rokenrola bivše Juge? Ko vama nedostaje od kolega iz tog doba?

Trudim se da mi ništa i niko ne nedostaje, stvari i okolnosti se stalno menjaju i to je prirodno stanje stvari. Ja lično ne doživljavam stvari na tom nivou „srpski rokenrol“, za mene postoji samo rokenrol, sa svim svojim varijacijama i na raznim jezicima. Geografske odrednice su samo nešto što daje neki začin ili varijaciju. Mi kao band koji je iz Beograda, dobro prolazimo gde god da sviramo, nije toliko bitno kako se ta država zove.

Imao si tu čast da budeš član žirija za dodelu Nagrade “Milan Mladenović” i te 2020. godine pobedila je alternativna srpska rok grupa “Dram”. Prvi laureati su bili “Artan Lili”, a pobednici su dalje bile dame – Ana Ćurčin i Dina Jashari.
Kako vidiš tu novu srpsku i regionalnu scenu danas? Ima li kod nas nekog novog talasa, novih nada koji mogu ispratiti vaš legat i doneti svežu melodiju, tekstove, autentičan zvuk, da budu svoji, bez kompromisa, uslova, komercijale, koji čine istinski kvalitet?

Verovatno nisam prava osoba da odgovorim na to pitanje, jer uopšte ne pratim tu novu domaću scenu. Kad sam bio član žirija, naravno da sam preslušao te izvođače i bandove, iako za većinu nisam čuo pre toga. Jednostavno nemam vremena za to, slušam muziku koja mene zanima i koju volim, a ima je toliko, da mi malo prostora ostaje. Ne može čovek svime da se bavi i sve da prati.

RATOVI, KORONA, SVE JE TO ŽIVOT NA PLANETI ZEMLJI, TAKO DA NEMA RAZLOGA ZA BRIGU

Navikli smo od vas iz “Električnog orgazma” da poslednjih godina stalno budete aktuelni – mnoga reizdanja albuma, spotovi starih pesama, nove verzije spotova, ili tvoj projekat “Gile & Magic Bush”, dva dokumentarna filma o vama, tvoje učešće u filmu “Nebeska tema: Priča o Vladi Divljanu”, tvoji solo albumi primenjene muzike…
Sa tim u vezi, koji su vam dalji planovi: ulazite li možda u studio da obradujete publiku novim singlovima i celim studijskim albumom dogodine, ili će biti još reizdanja starih albuma, i kako napreduje tvoj prvi studijski materijal sa momcima iz benda “Magic Bush”?

Reizdanja će svakako biti. Početkom sledeće godine “Croatia Records” će reizdati koncert u Varšaviiz 1981. godine. Oni su takodje snimali (audio i video) koncert u Tvornici (Zagreb), tako da je u planu i – živi album.

Sa “Magic Bush” radimo u fazama, ima tu dosta praznog hoda, al ipak smo skoro pri kraju sa usnimavanjima, nadam se da će to izaći krajem sledeće godine.

“Električni orgazam” ne planira novi studijski album u sledećoj godini.

Na kraju, izgleda da nam je korona prošla, ili nam se samo tako čini? Ali se pojavio bez predaha drugi svetski – ratni problem? Ima li kraja danas tom sivilu, mraku, ništavilu? I šta nas je korona naučila, šta nam je donela, odnela, i na žalost ugasila mnoge živote…?

Iako bi sebe teško svrstao u proroke, mogu sa sigurnošću da garantujem da će se razna sranja, tipa korona, rat, itd, nastaviti sa smenjivanjem.
To se jednostavno zove život na planeti Zemlji, i nikad nije bilo bez toga u celokupnoj ljudskoj istoriji, tako da će se to sigurno nastaviti.

Znači možemo da zaključimo da nema razloga za brigu.
Da nešto ne treba tako da bude, ne bi takvo ni bilo.

IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket