„Slobodna zona“ od 4. do 9. novembra u Beogradu, Nišu i Novom Sadu 

Izuzetno bogat program kao nikada do sada za 17 godina postojanja


BEOGRAD, 2. novembra (Tanjug) – Filmski festival “Slobodna zona” u 17. izdanju sa veoma obimnim programom biće održan od 4. do 9. novembra u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, najavljeno je na konferenciji za medije.

Festival dokumentarnog i igranog filma gde je težište na ljudskim pravima, svečano će otvoriti dugometražni dokumentarac “Drumski trkač: Entoni Bordejn” Morgana Nevila, o čuvenom kuvaru i piscu bestselera, koji je na žalost pre nekoliko godina iznenada izvršio samoubistvo.

 Ekskluzivnost ove premijere je u tome da će ostvarenje biti prikazano samo te večeri 4. novembra od 19 sati, samo jedna projekcija na otvaranju, bez reprize, i nikada kasnije neće biti emitovan u redovnoj bioskopskoj distribuciji, niti na online platformama.

U prestonici festival će se odvijati u sledećim salama: Dvorana Kulturnog centra Beograda, Kombank Dvorana, Dom omladine, Cine Grand BIG Rakovica, Art bioskop Kolarac, Fontana, Jugoslovenska kinoteka.

Kulturni centar Novog Sada će biti domaćin filmskog programa u tom gradu, dok će u Nišu biti u bioskopu Cineplexx.

Deo filmskog programa biće dostupan publici širom Srbije od 10. do 20. novembra na poznatoj onlajn platformi “KinoKauch”, dakle nakon završetka festivala uživo.


Rajko Petrović, direktor i selektor festivala, najavio je festival u brojkama: 12 selekcionih programa, 6 dana, 3 grada, 62 dugometražna igrana i dokumentarna filma, 24 kratkih ostvarenja, a 17. izdanje Slobodne zone.

  Na zatvaranju festivala 9. novembra biće prikazan igrani biografski film „Spenser“ o Lejdi Dajani, u režiji Pabla Larena, gde glavnu ulogu tumači Kristen Stjuart (slavna po serijalu „Sumrak saga“).

   Film u ko-produkciji Nemačke, Čilea, SAD i Ujedinjenog kraljevstva, prati princezu Dajanu koja odlučuje da okonča brak sa princom Čarlsom.
  Ovo je film o tome šta je moglo da se dogodi tokom tih kobnih, sudbonosnih dana.
Ostvarenje će imati svetsku premijeru 5. novembra, a Srbija ga dobija samo 4 dana kasnije.

  „Obe ličnosti, i Entoni Bordejn i Dajana su bile slobodne. Ti filmovi predstavljaju svet bez heroja, ili sa malo heroja, a ipak imamo potrebu za herojima, kao i u drugim filmovima festivala“, istakao je direktor „Slobodne zone“.

 Selektor Petrović je dodao i naslov „Slobodnim stilom za Montenegro“, dokumentarni projekat Ardita Sadikua iz Albanije, o plivaču koji pokušava da pobegne od režima Envera Hodže putem plivanja iz Albanije do Jugoslavije.

 

Rediteljka Branka Pavlović, ovde selektorka Međunarodnog programa, izdvojila je film „Hrabrost“ ruskog reditelja Aliaksela Palijana kao izuzetan i osvešćen, o troje pozorišnih reditelja koji odlučuju da se politički i društveno angažuju. 

Takođe, potrebno je obratiti pažnju na film „Šper ide u Holivud“, koji se prati u jednom dahu kao pravi politički triler, kako je zamislila izraelska rediteljka Vanesa Lapa.
 Dokumentarac realizovan od istorijskih arhiva kao igrani film, prati događaje od 1971.-1972. godine, i portretiše Alberta Špera, Hitlerovog saradnika, koji želi da nekako opere svoju prošlost putem holivudskih filmova i serija, kao adaptacije svojih memoara iz Trećeg Rajha.

Pavlović je istakla i nemačko ostvarenje „Profesor Bahman i njegovi časovi“, dokumentarno delo od čak 217 minuta, u režiji Marie Spet, koje, prema njenim rečima, iako veoma dugačak film, vredi svaki minut. 


Ivan Bakrač, selektor regionalnog programa Horizonti Balkana, u svom segmentu naglasio je delo „Žica“ u režiji Tihe K. Gudac (Slovenija, Hrvatska, Belgija, Norveška) o izbeglicama iz Bosne koji teže ka Evropi, igrani film „Između dve zore“ turskog autora Selmana Nacera (biće gost festivala), u koprodukciji Rumunije, Turske, Španije i Francuske.

  Posebno je izdvojio već hvaljeni hrvatski film „Murina“, igrani projekat Antoanete Alamat Kusijanović, porodična drama kao odnos 16-godišnje Julije i veoma autoritarnog oca Ante.

Urednik programa „Kompas“ Slobodne zone Ivan Milenković predstavio je 11. izdanje ovog segmenta, gde je fokus na Debatnom programu, panel diskusijama nakon određenih filmova.
  U ovoj selekciji predstavljeni su filmovi koji obrađuju različite vrste nasilja – nad prirodom, čovekom, nad nemoćnima, vojno nasilje, kao i nasilje lažima, u javnom prostoru.

  Time je mislio na delo „Prve 54 godine – skraćeni priručnik za vojnu okupaciju“ Avija Mograbija (Izrael, Francuska, Nemačka, Finska), specifičan film izraelskog dokumentariste koji snima film o svojoj zemlji o njihovim vojnicima kao ispovesti o okupaciji teritorija Palestine.

  Takođe, Milenković je pohvalio i hrvatsko ostvarenje „Kolaži o laži“ Nikole Slijepčevića i Judite Gamulin, kao uvid u mogućnosti savremenih medija i tehnologija kroz prizmu vaksera i antivaksera.

Tamara Milošević i Anja Kovačević, urednice programa Sonar predstavilesu tematske celine ovog dela, gde je težište na dokumentarnim delima nekad i sad u sferi pojave društvenih mreža.
Tako će se istaći celine kao – Poezija, Putopisi, Storytelling, Docuver, Vlog.

Selektori su izdvajali još filmova u programu kao što je „Najlepši dečak na svetu“ Kristine Lindstrom i Kristijana Petrija, švedska priča o Bjornu Andersenu, dečaku iz filma „Smrt u Veneciji“ italijanskog režisera Lukina Viskontija, koji slavi jubilej od 50 godina postojanja.

 Tim povodom će biti prikazana i retrospektiva remek dela ovog antologijskog reditelja – „Roko i njegova braća“, „Sumrak bogova“, „Stranac“, „Gepard“ i naravno – „Smrt u Veneciji“. 

Potrebno je obratiti pažnju i na naslove: “Najgora osoba na svetu” Joakima Trira (Norveška, Francuska, Švedska, Danska), domaći “Mi nismo pokrenuli vatru” Senke Domanović, “Ja sam Greta” Natana Grosmana (SAD, Švedska, Nemačka, UK), „Žene zaista plaču„, „Balada o beloj kravi„, itd.