Sloboda Mićalović: Domaći filmovi se okreću temama iz istorije, jer nam je sadašnjost veoma surova

Teme za razgovor su razne – o novom filmu “Bilo jednom u Srbiji”, novim serijama i projektima u budućnosti, fazi snimanja više filmova od serija trenutno u karijeri


Sigurno jedna od najtalentovanijih, najuspešnijih, najtraženijih, najatraktivnijih, najlepših i najboljih glumica kod nas.

Afirmaciju je stekla u filmovima i TV serijama reditelja Zdravka Šotre (“Zona Zamfirova”, “Ranjeni orao”, “Nepobedivo srce”), ali i u drugim serijalima pre više od 20 godina (“Mješoviti brak”).

Ipak, danas je često angažovana na velikom i malom ekranu, iskoristila je ovo zlatno doba hiper produkcije TV serija i pojavljuje se u nekoliko uspešnih i popularnih naslova.

Naravno, znamo o kome je reč: SLOBODA MIĆALOVIĆ.

Odavno je stekla iskustvo malog i velikog ekrana i šta sve ta popularnost donosi, a šta oduzima, i pored celuloidnih projekata, veoma voli da igra i u pozorištu.

U svom matičnom teatru JDP nedavno imala premijeru komada “Alisa u zemlji strahova” u režiji Aleksandra Popovskog, gde joj društvo prave glumci popularni u filmovima i serijama kao – Milena Radulović, Milan Marić, Radovan Vujović, Nebojša Ljubišić, Iva Stefanović.

Tokom pandemije igrala je u istom pozorištu i dramu – tragediju “Pučina” Branislava Nušića, u režiji Egona Savina, gde su joj partneri Nenad Jezdić, Ljubomir Bandović, Goran Šušljik i drugi.

Udata je za popularnog glumca Vojina Ćetkovića, i u poslednjem periodu njih dvoje imaju zajedničke TV serije kao – “Santa Maria Della Salute” Zdravka Šotre, “Nemanjići” Marka Marinkovića i aktuelna – “Tajne vinove loze” Dejana Karaklajića, čiju drugu sezonu ubrzo gledamo na RTS 1 i kanalu Superstar TV kompanije Telekom Srbija.

Trenutna prekretnica karijere je u tome što je za veoma kratko vreme aktuelna sa četiri filma, od kojih su tri već imali premijere.

Trenutno je u domaćim bioskopima aktuelna sa novim filmom “Bilo jednom u Srbiji” Petra Ristovskog, gde osim nje glavne uloge u filmu epohe o razvoju grada Leskovca izmedju dva svetska rata, tumače: Viktor Savić, Teodora Ristovski, Nemanja Oliverić, Predrag Miki Manojlović, Radovan Vujović, a u pratećim rolama – Zoran Cvijanović, Dragan Petrović Pele, Dragan Boža Marjanović. Od filma će tek nastati i mini serija iz 8 epizoda.

Znamo je upravo po serijama epohe, prošlosti, kostimirane drame – “Jagodići” u režiji Miroslava Lekića, “Čizmaši” Dejana Zečevića, prema romanu Dragoslava Mihailovića, “Koreni” reditelja Ivana Živkovića, po delu Dobrice Ćosića, ali i epsku priču iz srpske istorije – “Nemanjići” prema scenariju pokojnog Gordana Mihića.

Svetski proboj je imala sa filmom Emira Kusturice – “Na mlečnom putu” (2017) gde je delila ekran sa divom Monikom Beluči, a onda je od tada manje bila prisutna u filmovima, zato je i dalje osvajala televizijske serije.

U ovom periodu karijere Sloboda se intenzivno vraća filmu, tako da je bila prisutna sa dva ostvarenja na jubilarnom 50. FEST-u sa velikim ulogama – “The Game” debitantski projekat o migrantima, velikoj izbegličkoj krizi, rediteljke Ane Lazarević, kao i “Suncokret” iz Kazahstana, autorke Elije Gilman.

U drami “The Game” partneri su joj Branislav Trifunović i Boris Isaković, kao i inostrani glumci koji igraju migrante. To je još jedan film koji se bavi tom aktuelnom temom u Srbiji, kao i ostvarenje “Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića, koji je svečano otvorio 50. FEST.

Snima se i film “Budi Bog s nama” Slobodana Šijana u nekoliko etapa, kome se glumica veoma raduje u susret premijeri koja će se verovatno desiti do kraja godine.
Sada joj veoma prija da bude sve više angažovana na velikom platnu, i da je publika, nakon malog ekrana, gleda opet i u – bioskopu.

Ostvarenje “Budi Bog s nama” o čuvenom filmskom teoretičaru Bošku Tokinu, donosi plejadu domaćeg glumišta: Miloš Biković, Nebojša Dugalić, Goran Bogdan, Viktor Savić, Jovana Stojiljković, Milutin Milošević, Sergej Trifunović, Andrija Milošević, Denis Murić, Momčilo Otašević, Nikoila Rakočević, Ivan Tomić i mnogi drugi.

Sloboda je bila prisutna u čak 50 epizoda serije “Urgentni centar” koju smo pratili tokom pandemije 2020, gledali smo je i u 4. i 5. sezoni krimi serijala “Ubice mog oca”, doduše u pratećoj ulozi, a igrala je i u mini serijalu od 8 epizoda – “Biser Bojane” Milana Karadžića.

Na sve to stigla je i da prvi put zaigra u jednom muzičkom spotu za pesmu koja nosi njeno ime – “Sloboda” za alternativnu rok grupu “E-Play”.

Nego, vratimo se na najnoviji film “Bilo jednom u Srbiji” koji je sada u bioskopima, od koga će nastati i TV serija.

U poslednje vreme domaća kinematografija dosta je okrenuta ka epohama, istorijskim temama, obrađuje prošlost. Izgleda kao da je neophodno da se vraćamo istoriji kao u najnovijem fimu više nego savremenim temama, mada je Mićalović više u pričama iz prošlosti.

Film je već imao premijeru 6. marta u Leskovcu, jer je tamo i sniman, i još pripoveda upravo o tom gradu u doba kada je prozvan “Srpski Mančester”.

Nakon Leskovca, film je prikazan 7. marta u Nišu, a onda u Beogradu 9. marta na sceni Kombank dvorane, da bi 10.03. otišao u Novi Sad i Banja Luku 12. marta.
Redovna distribucija je realizovana zahvaljujući kompaniji “MegaCom film”.

Leskovačka drama u tri čina spaja bajku sa istorijom, pripoveda kako je Leskovac od jedne kasabe postao „Mali Mančester” i prikazuje kada je orijentalnu nošnju zamenila bečka i pariska moda, kao okvir filma „Bilo jednom u Srbiji”.

Film je snimljen na autentičnim lokacijama i na melodičnom leskovačkom dijalektu, kako su rekli iz produkcije ostvarenja, i naveli da ovo nije samo film o gradu koji je poznat po roštilju, specifičnom dijalektu, štofovima, sapunima, lekovima, šamponima i o specifičnom duhu, već i sećanje na čuvene porodice čije je preduzetništvo pre jednog veka bilo inspiracija za nastanak filma.

Tokom i posle Prvog svetskog rata, dva mladića i dve devojke iz Leskovca – Cone (Viktor Savić) i Dine (Nemanja Oliverić) – i Zorka (Teodora Ristovski) i Ružica (Sloboda Boba Mićalović)– imali su različite sudbine, koje se dalje razvijaju kroz ovu melodramu i epsku priccu. 

Scenaristi filma su – Vladimir Andrić, Zvonimir Šimunec, saradnici na scenariju Petar Ristovski i Majda Šimunec, dok su u autorskom timu još: scenografkinja Ana Milošević, kostimografkinja Dragica Laušević, direktor fotografije Dalibor Tonković, izvršni producent Miroslav Mogorović.

“Čovek koji leži na maloj stolici ne znači da ne gleda u veliko nebo”.

Sloboda je ovde u nešto drugačijoj ulozi, novoj dimenziji, odnosno ne igra lepoticu na prvi pogled, već pomalo neuglednu devojku, koja pati, prilično je potonula, i izgled joj nije u prvom planu.


Hvala ti za još jednu lepu ulogu u filmu “Bilo jednom u Srbiji”. Prvi put te vidimo u malo drugačijoj roli. Iako je film epoha, u čemu si ti uveliko poznata, ipak predstavljaš novu dimenziju sebe, glumačkog izraza. Kako ti je “legla” tvoja nova junakinja Ružica? Slegli su se utisci?

Nakon gledanja filma, možeš mi i ti reći kako mi je legla junakinja. (smeh).

Zaista predivno, neka skroz nova ti.


Hvala ti. Meni je bilo uživanje da igram lik koji ima početak, sredinu i kraj. Obično kada ne igram glavnu ulogu, onda je teško da se isprati čitava ta druga dramska linija kako bi trebalo da bude. Naravno, u samoj TV seriji nakon filma to će biti mnogo bolje, znatno uzbudljivije, sa više materijala, što se mene tiče. Opet, u samom filmu je to bilo dovoljno da su provukli ženu koja je sama, nevoljena, ima loš odnos sa majkom, nema oca, kao ni prijatelje. U seriji ćete videti da se druži isključivo sa ovcama. Ima tu svoju omiljenu ovcu Jagodu, koja joj je najbolja prijateljica. Taj momenat postoji u filmu nakratko, a u seriji će to biti mnogo jasnije.

Ja sam zadovoljna ulogom Ružice. Nije toliko pretenciozno, a opet sa druge strane je dobar kontrateža glavnoj liniji priče – ljubavi izmedju Coneta i Zorke (Viktor Savić i Teodora Ristovski). Tako smo kolega Nemanja Oliverić i ja probali neku našu priču da stvorimo. Mislim da je reditelj Petar Ristovski mnogo lepo podelio te dve ljubavne priče, a mi smo uspeli da ga ispratimo, da se zaista kompletno razlikuju te dve linije, i treća koja je industrijska. To nije bilo nimalo lako, da se sve to toliko prepliće, u svim tim montažnim sekvencama, a da opet se ne izgubi fokus, da se publika ne zbuni ko su likovi koje gledaju na ekranu.

Svakako ti je uloga velika, možda samo u poziciji prateće role. Da li ti prija što je u poslednje vreme domaća kinematografija dosta okrenuta ka epohama, istorijskim temama, obrađuje prošlost. Da li je neophodno danas da se vraćamo istoriji kao u ovom najnovijem fimu ili savremenim temama, gde te takodje ima, ali si više u pričama iz prošlosti?


Ne znam da li nama sa ove distance to tako izgleda da je tada bio bogatiji život u istoriji ili je u našoj glavi ta neka fikcija koju mi napravimo, pa dok zamišljamo, mi verovatno i ulepšavamo prošlost. Ne mogu da tvrdim, ali verujem da je takva priča u pitanju. A sadašnjost nam je – veoma surova.
Možda nam je čak i negde isprazna, tako da šta god se uhvatimo, to su krimi priče, ili nešto od čega sigurno i ne možemo da pobegnemo, to je naša stvarnost, mi pripadamo ovom vremenu. Kao što su ljudi u našem novom filmu takodje morali da prežive rat.

Mi smo i želeli, na čelu sa rediteljem, da napravimo jednu bajkovitu priču, to je bila ideja. Ali ako mi razgrnemo taj okvir, radnja se dešava odmah nakon Prvog svetskog rata, to je velika nemaština, pola ljudi je poginulo, nije tako naivno. Ipak, suština, poenta našeg filma je sadržana u poslednjoj rečenici, koja mi je veoma lepa: “Čovek koji leži na maloj stolici ne znači da ne gleda u veliko nebo”. Mi drugi život nemamo, samo ovaj jedan. Da napravimo barem neku našu bajku.

U ovom periodu karijere intenzivno se vraćaš filmu. Gledali smo te na jubilarnom 50. FEST-u gde si igrala u dva nova ostvarenja – “The Game”, rediteljke Ane Lazarević, kao i “Suncokreti” iz Kazahstana. Sada je u bioskopima i “Bilo jednom u Srbiji”, a snima se i film “Budi Bog s nama” Slobodana Šijana u nekoliko etapa.


Da, film sa Šijanom, tome se jako radujem. Prijala mi je i saradnja u Kazahstanu, neobično iskustvo.


Nakon velikog uspeha sa filmom “Na mlečnom putu” Emira Kusturice, uglavnom si više igrala u TV serijama, što naravno i dalje snimaš. Da li ti prija da si sada ponovo angažovana na velikom platnu, i da te publika, nakon malog ekrana, gleda opet i u – bioskopu?

Bioskop volim najviše, pored pozorišta. Sve je to deo mog posla, ne mogu da odvajam. Drugačija su samo moja sredstva kada glumim, ali je u suštini to moj poziv. Opet, ja kao glumica nisam ta koja uvek može da bira. Ja mogu da odaberem samo kvalitet ponudjene uloge i projekta.

Sada je svakako faza da si više tražena na filmu, jer su to četiri projekta na velikom platnu za kratko vreme.

Tako je, faza je takva, sve zavisi, nekada se snima puno filmova, ponekad i nema uloga za mene. Jednostavno naidje faza, pogotovu kod žena, kada smo u prelaznom periodu i onda igramo devojčice, majke, devojke, babe, dok nas reditelji negde ne smeste. Imala sam sreću da su film, televizija i pozorište pratili moj razvoj i sazrevanje u umetničkom pogledu, tako da se uvek našlo nešto kvalitetno da odigram. Zahvalna sam i neka se nastavi ovako, samo da bude dobrih uloga.


Od najnovijih projekata, tokom pandemije smo te gledali u dosta epizoda serije “Urgentni centar”, nedavno je emitovana i 5. sezona serije “Ubice mog oca” gde igraš prateću ulogu, a sada kreće i druga sezona telenovele “Tajne vinove loze”. Osim svih navedenih i četiri spomenuta filma, da li je još nešto u planu uskoro da snimaš?

Biće još jedna velika televizijska serija, koju na žalost ne mogu sada da otrkivam, još uvek nije potvrđeno. Takođe je u pitanju klasika, nešto jako dobro i pre svega veliko.

Ivan Makragić

TANJUG / Music Pocket