Izuzetna tumačenja kompozicija Frederika Šopena, Morisa Ravela i Sergeja Prokofjeva
BEOGRAD, 9. februara – Rusko-izraelski pijanista Boris Giltburg sinoć (08.02.) je održao prvi put koncert u Srbiji na Velikoj sceni Kolarčeve zadužbine pred oduševljenom publikom, ljubiteljima klasične muzike.
Na repertoaru su bile kompozicije Frederika Šopena, Sergeja Prokofjeva i Morisa Ravela.
Nakon uspešno održanih koncerata prestižnih pijanista današnjice proteklih godina, “Piano Land” i Kolarčeva zadužbina predstavljaju nastavak koncertnog serijala u okviru “Steinway & Sons” -sezone 2022/2023. i time je sačuvan originalni koncept da se publici u Velikoj dvorani predstave značajna svetska imena, kao i da promovišu Steinway & Sons instrument, jedinstven po svojoj izuzetnosti kvaliteta.
Boris Giltburg, rodom iz Moskve, jedan je od najboljih muzičkih umetnika na svetskoj muzičkoj sceni, u medijima je opisan kao „jedan od najsveobuhvatnijih pijanista današnjice“.

Veoma kompleksan repertoar činio je da koncert sadrži dva čina, sa tri velika kompozitora, i ceo prvi čin bio je posvećen Frederiku Šopenu i njegovoj seriji “Balada” 1-4.
Tetralogija sadrži četiri zasebna univerzuma „Balada No. 1., g mol, Op. 23”, “Ballade No. 2., F dur, Op. 38”, “Ballade No. 3., AS dur, Op. 47”, “Ballade No. 4., f mol, Op. 52”, kao odvojena koncerta sklapana u jednu celinu.
Pijanista je veoma strastveno i posvećeno pristupio ovoj seriji kroz dinamično muziciranje svih balada.
Kako istorija svedoči, prva Balada je nastala 1835. godine u Parizu, druga je stvarana izmedju 1836. i 1839. u gradu Nohant (Francuska) i na španskom ostrvu Majorka.
Treću Baladu je Šopen komponovao 1841. u Nohantu i poslednju je napisao 1842. u Parizu i Nohantu, gde je zapravo završio 1843. godine.

Boris Giltburg je veliki ljubitelj Šopena, što se jasno i osetilo na koncertu sinoć, koliko je srčano pristupio svim “Baladama”, jer je poetski putovao kroz univerzum velikog kompozitora.
Tako je u programu ceo prvi čin u potpunosti posvetio samo Šopenu, nije želeo da mu nastavak repertoara smeta i na bilo koji način dekocentriše dok ne realizuje muziciranje svih kompozicija.
Frederik Fransoa Šopen (1810 –1849) bio je poljski kompozitor i pijanista romantizma, važan predstavnik poljske muzičke kulture i jedan od najznačajnijih muzičkih umetnika svih vremena.
U svojoj 20. godini Frederik Šopen se preselio u Pariz sa ciljem da se usavrši, a do tada je već komponovao svoja dva klavirska koncerta.
Šopen je bio prvi zapadni kompozitor koji je u klasičnu muziku uneo elemente slovenske muzike, a njegove mazurke i poloneze još danas predstavljaju temelj poljske narodne klasične muzike.
Četiri balade Frederika Šopena su jednostavna dela za solo klavir, napisana između 1831. i 1842, i smatraju se jednim od najvažnijih i najizazovnijih komada u standardnom klavirskom repertoaru.
Prema istraživanjima muzikologa, termin “balada” je Šopen koristio u smislu plesnog komada, što se odnosi na definiciju stare italijanske balate, srednjovekovne herojske balade, narativne pesme često fantastičnog karaktera.
U Šopenovoj upotrebi žanra postoje dramatični i plesni elementi, a za njega se može reći da je pionir balade kao apstraktne muzičke forme.

Za četiri balade koje je izvanredno predstavio Giltburg kroz 50 minuta prvog čina, kaže se da su bile inspirisane velikim Šopenovim prijateljem, pesnikom Adamom Mickjevičem.
Medjutim, tačna inspiracija za svaku pojedinačnu baladu je ostala neistražena, nejasna i sporna.
Balade su direktno uticale na kompozitore poput Franca Lista i Johanesa Bramsa koji su, posle Šopena, pisali sopstvene balade.
Osim što dele naslov, četiri balade su celine koje se razlikuju jedna od druge. Prema kompozitoru i muzičkom kritičaru Luju Elertu – „Svaka balada se u potpunosti razlikuje od drugih, i imaju samo jednu zajedničku stvar – njihovu romantičnu obradu i plemenitost njihovih motiva“.

Nakon završetka prvog čina, došao je red na odlomak iz svite “Romeo i Julija, op. 75” ruskog kompozitora Sergeja Prokofjeva, gde je rusko-izraelski pijanista želeo da spoji dva genija – Prokofjeva i Vilijama Šekspira.
Čuveni ruski balet “Romeo i Julija” Sergej Prokofjev je napisao inspiriran tragedijom (1597) najvećeg dramskog pisca svih vremena u istoriji pozorišta.
Pijanisti Giltburgu je zanimljivo što su dva titana svetske kulturne baštine živeli u rasponu od tri veka, Šekspir u 16., a Prokofjev u 19. i 20. veku, a opet su bili uvek aktuelni i dopunjavali su se kroz taj balet čiju svitu je publika zdušno slušala sinoć i uživala u virtuoznom izvodjenju.
Zanimljiv je put baleta “Romea i Julije”: Sergej Prokofjev ga je napisao između 1935. i 1936. godine prema porudžbini baleta Kirova. Ali, usled političkih okolnosti u teatru, izvedeno je tek 1940. godine.
Svetska praizvedba se desila ipak 1938. u Češkoj, u gradu Brnu.


Prokofjev je u originalnoj zamisli svojoj interpretaciji priče o mladim, fatalnim ljubavnicima iz Verone, čiji su roditelji veliki neprijatelji, namijenio sretćan završetak.
Naravno, to na kraju nije bilo izvodljivo, te nakon niza primedbi plesača i koreografa, ruski umetnik je pristao na tragičnu, izvornu vernu završnicu Šekspirove tužne drame.
Sergej Sergejevič Prokofjev (1891 -1953) bio je ruski i sovjetski kompozitor, pijanista i dirigent.
Kao tvorac priznatih remek-dela u mnogim muzičkim žanrovima, on se smatra jednim od vodećih kompozitora 20. veka.
Njegovi radovi obuhvataju široko čuvena dela kao što je antologijski marš “Zaljubljen u tri narandže”, svita “Poručnik Kije”, balet “Romeo i Julija”, iz koga je izveden „Ples vitezova”, kao i “Peća i vuk”.

Za sam kraj dvočasovnog koncerta, Boris Giltburg je odabrao takodje jednog od omiljenih kompozitora – Morisa Ravela i delo “Gaspard de la nuit” prema kolekciji istoimenih poema italijansko-francuskog pesnika Alojsiusa Bertranda, iz 1842. godine.
Publici Velike dvorane Kolarčeve zadužbine, pijanista je sinoć predstavio programom isti kao i publici Muziekgebouw u Amsterdamu par dana ranije, i Wigmore hola u Londonu, i u Briselu (Belgija), što će se desiti nekoliko dana kasnije, a na aktuelnoj turneji planira da izvede devet koncerata širom sveta.
Žozef Moris Ravel (1875 – 1937) bio je francusko-baskijski kompozitor i pijanista iz perioda impresionizma i njegova muzika je bila suptilna, bogata i oštra.
Ravelova klavirska dela “Jeux d’eau”, “Miroirs” i upravo remek delo sa tri poeme “Gaspard de la nuit” zahtevaju znatnu veštinu od izvođača, što je apsolutno ispunjavao Giltburg sinoć na koncertu.
Orkestralne kompozicije – “Daphnis & Chloe” i obrada dela “Slike sa izložbe” Modesta Musorgskog, sadrže veliki broj tonova i instrumenata u kreativnosti Morisa Ravela.

Naravno, najširoj publici, Ravel je najpoznatiji po svom orkestarskom epskom delu “Bolero” za koje je rekao da je to „delo za orkestar bez muzike“.
Nakon Morisa Ravela, publika je bila oduševljena i frenetičnim aplauzom je u talasima pozdravila umetnika, želela je još programa, tako da je Giltburg dva puta izlazio na bis i izveo dve kratke kompozicije iz opusa Ravela i Šopena, i time zaokružio svoje prvo uspešno gostovanje u Srbiji.
Zanimljivo je da iako mlad, Boris Giltburg do sada ima objavljenih već 20 albuma za diskografsku muzičku kuću “Naxos”.
Od snimnjenih dela Baha, Šuberta, Šumana, Betovena, Bramsa, Lista, Šostakoviča, Musorskog, Rahmanjina, izdvaja se nagrada za najbolji album “Opus Klassik Award” za Rahmanjinove koncerte i “Etide Tableaux”, kao i nagrada “Diapason d’Or” (Zlatni dijapazon) za oba Šostakovičeva koncerta.


Pijanista je izveo veliki poduhvat – snimanje audio i audio-vizuelno izvođenje 32 Betovenove sonate, što je retkost u diskografiji savremenog doba. Ostvarenje je objavljeno u boks setu 2021. godine povodom obeležavanja 250. godišnjice od Betovenovog rođenja.
Giltburg je poznat kao najveći interpretator Rahmanjinove muzike, inače je ovaj izuzetni ruski kompozitor Borisov omiljeni umetnik svih vremena. Tokom 2023. godine, u čast 150. godina od rođenja Rahmanjinova, Giltburg će završiti snimanje solo dela za klavir, kao i objaviti poslednji disk u svom ciklusu Rahmanjinovih koncerata.
Možda će u nekim narednim gostovanjima u Beogradu, Giltburg upravo izvoditi remek dela Betovena i Rahmanjinova, kao sledeći izazov i spektakl za publiku željne klasične muzike na sceni.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket

NAPOMENA: Sve fotografije u izveštaju nisu autentične slike sa koncerta sinoć na Kolarcu – 08.02.2023.