Sergej Trifunović promovisao svoju prvu knjigu “Stovarište”: Autobiografija i roman toka svesti, putopis i biografija o sebi (19.11.2021.)

Slavni glumac debituje na književnoj sceni kao veoma zanimljiv pisac, a delo je budući hit u najavi

Ivan Makragić
Diplomirani dramaturg sa Fakulteta dramskih umetnosti, kreativac, umetnik, u šali za sebe voli da kaže da je bedno piskaralo. Ali ne i skriboman.

podeli

popularno

Slavni glumac debituje na književnoj sceni kao veoma zanimljiv pisac, a delo je budući hit u najavi


Veoma zanimljiva, atraktivna multimedijalna promocija prve knjige glumca Sergeja Trifunovića “Stovarište” (Geopoetika 2021) održana je u petak veče (19. novembar) u kulturnom centru – kolektivu Dorćol Platz, u Beogradu pred velikim brojem njegovih prijatelja, kolega i predstavnika medija.

Sam uvod u program krenuo je sa svirkom, koju su osmislili slavni glumac i njegovi muzički prijatelji, kao ideja da se zagreva atmosfera pre dolaska mnogih gostiju na ovaj događaj.

Naravno, kako glumca ne drži mesto, bio je veoma uzbuđen što mu se dešava jedan sasvim novi projekat, da je poželeo da se sa svima vidi, popriča, dočeka goste kao pravi domaćin, usput da pruži intervju medijima za TV ili štampana izdanja, online magazine, tako da je sama promocija svakako kasnila, više od akademskih 15 minuta.


Nepregledan je broj poznatih koji su došli da podrže Sergeja u ovoj neobičnoj noći, koji je bio prepun elana i bez imalo treme, jer ipak je on dramski umetnik, scena je njegovo prirodno stanište, iako sada premijerno nastupa u novoj ulozi – književnika.

Okupio je jednu manju elitu pisaca i kolega u svom timu koji su bili glavni govornici na predstavljanju knjige kao pravi šou program za sebe.


Knjiga “Stovarište” je na neki način autobiografska proza ispresecana pesmama (Sergej je autor svih pesama, osim dve) i ilustrovana crtežima dece.

Putopis po isprepletanoj Amero-Srbiji, od Beograda i nazad, preko Pariza, Amsterdama, Njujorka i Los Anđelesa, ali i Los Aranđelovca, u kojem je prikazao sve svoje javne, ali, što je važnije, skrivene emocije, kao i analitičnost, kreativnu percepciju, skromnost, bespoštednost u analizi samog sebe.


Sergej i maleni ilustratori knjige





Osnivač izdavačke kuće “Geopoetika” Vladislav Bajac zapisao je na koricama ove knjige primetio je da je Trifunović izuzetno svestran – osim glume, dokazao je kako lepo peva i svira, dakle muzičar, zatim pravi dobrotvor sa fondacijom koja pomaže bolesnoj deci, a na sve to otišao je i u taj mračni svet politike koja melje ljude u ovoj državi.


Žanrovski i formalno je teško označiti ovo delo, jer je po Bajcu to – pomalo autobiografija, a ipak više biografija o sebi. Ta druga definicija zvuči malo čudno ili paradoksalno, ali se Bajac odmah doseti da objasni u zagradi svoju konstrukciju – “ono kada pišete o sebi kao o drugome”.
Onda se odlučio da je “Stovarište” zapravo – autobiografija kroz druge i preko drugih.


Predrag Peca Popović,
poznati publicista, književnik, rok kritičar i novinar, pisao je pogovor i recenziju dela, gde je zapisao svoje misli – “Ne posedujem poodatak da li Sergej doručkuje uranijum, ali nije tajna da žestokom energijom i dalje turnji kroz geografiju, karijeru i život. “Stovarište” nije tek zbirka o drugima, ona je i oblik samotumačenja”.


Umesto opravdano odsutnog Vladislava Bajca, koji je bio poslovno u inostranstvu, do juče na poziciji PR menadžera ove kuće, a sada direktorka “Geopoetike” – Jasna Novaković Sibinov, bila je među ostalim gostima da predstave premijeru, ovog puta ne novog filma ili predstave, već – romana talentovanog glumca.



Ivana Dimić, Anica Dobra i Mina Sovtić
Dan Tana i Sergej Trifunović
Ana Maria Rossi, Srbijanka Turajlić, Ivana Jovanović





Pisac i prevodilac Dejan Tiago-Stanković je bio voditelj ove večeri, ali je i sam govorio na temu književnog prvenca autora, izdvajao koji su mu odlomci najdraži.
Ovaj srpski i portugalski književnik, poznat je po svojim romanima takođe iz produkcije kuće “Geopoetika” kao “Odakle sam bila više nisam i druge lisabonske priče” (2012), “Estoril, ratni roman” (2015), kao i “Zamalek, roman o kismetu” (Laguna 2020).

Ukratko, nakon završetka studijama arhitekture, 1991. godine, Tiago se preselio u London, a zatim u Lisabon, gde živi, prevodi i piše na srpskom i portugalskom jeziku.
Piše za mnoge srpske, hrvatske, portugalske, britanske i brazilske pisane medije, kolumnista je beogradskog nedeljnika NIN.

Sa portugalskog na srpski preveo je dela velikana kakvi su Žoze Saramago (“Sedam Sunaca i Sedam Luna”, “Jevanđelje po Isusu Hristu”, “Slepilo”), Žoze Kardozo Pireš, Fernando Pesoa i Gregorio Duvivier, dok je na portugalski prevodio naše antologijske pisce: Ivo Andrić (“Na Drini ćuprija”, “Prokleta avlija”), Miloš Crnjanski (“Embahade”), Dragoslav Mihailović (“Kad su cvetale tikve”), Dušan Kovačević (“Profesionalac” i druge drame u zbirci).

Dakle, jasno je da Sergej ne bira bilo koga da bude lice i naličje promocije njegovog rukopisa.

Veoma veseli Tiago je bio izuzetno raspoložen da bude konferansije, ta uloga mu je veoma legla kako da je pisana za njega, toliko mu leži da je neverovatno da mu i to nije paralelni poziv.

Srpsko-portugalski pisac je izdvojio i pročitao Sergejevu posvetu na početku knjige, njemu lično najdraži odlomak, kao veoma emotivan detalj:

Mojoj majci, koja mi je podarila ljubav i strast prema životu,
Mome ocu, koji mi je podario ljubav i strast prema umetnosti,

Mome bratu, koji me uči da ne sagorim u ljubavi i strasti”.


Foto: Miroslav Dragojević
Dejan Tiago-Stanković




SVETISLAV BASARA:
Knjiga ima red genijalnih rečenica, a onda dalje ume da smandrlja i improvizuje


Predstavio je Tiago druge sagovornike, osim Novaković Sibinov, tu je hiper produktivni književnik, povremeno i dramski pisac, reditelj – Svetislav Basara.

Kako ga je opisao Tiago Stanković – “najveća faca među nama, objavio je mali milion knjiga, takođe je i kolumnista koji voli svaki dan da nam nešto objašnjava, dobitnik ko zna koliko NIN-ovih nagrada”, na šta se Basara odmah nadoveza – “To te najviše i boli”, na opšti smeh ostalih u publici.

Sveži dobitnik NIN-ove nagrade ove godine za roman “Kontraendorfin” (Laguna 2020), koji je izazvao burne polemike i negodovanja u javnosti, baš tog dana je potpisao ugovor za svoj novi roman, “Rekapitulacija” za drugog izdavača – “Službeni glasnik”.

Odmah je rekao da je čitao već Sergejevo delo, i da je ocenio da “ima red genijalnih rečenica, a zatim mnoge uspeva da smandrlja”, da je primetio dosta improvizacija, ali da je dobra knjiga.

Šta onda nije dobro, pitao se Dejan Tiago, a Basara će reći – “Ne valja to što me je pozvao na ovu promociju da govorim. Nisam ja baš za to, što on i zna. A opet, ne mogu da ga odbijem, ali se ovde sad osećam kao na nekoj žeravici. Slično mi je bilo i za onaj film što me zvao, kako se beše zove”, nije se prisetio pisac, a Sergej mu je doviknuo – “Munje”.

“E, da taj, što se kratko pojavim u sceni, molio me da snimam, i nisam ga ni tada odbio, jer mi on obećao da će biti sve brzo. Ja se ponadao, ma kakvi, sedeo sam u tom kupatilu jedno dva sata, nikako da snime kadar za mene, kao nisu mogli odmah, meni bilo hladno. E tako i večeras, slično se osećam”, zasmejao je pisac prisutne i odložio mikrofon uz komentar da bi to bilo dosta od njega, mada je nastavio da sedi tokom cele promocije.



SVETISLAV BASARA




NEBOJŠA ROMČEVIĆ:
“Stovarište” je jedna paradigma normalnosti. U kakvo onda vreme mi živimo danas, ako je to normalnost?


Onda se Sergej uključio i novim humorom zabavio ljude:
“Pitao me tako Basara, zašto sam ga pozvao, ja mu kažem – treba mi neko da bude dežurni drkadžija. A pita me zatim Romčević – što si mene onda pozvao?”.

Na scenu stupa Nebojša Romčević, dr teatrologije, jedan od vodećih dramskih pisaca, scenarista, profesor predmeta Istorija jugoslovenske drame i pozorišta na Fakultetu dramskih umetnosti.

Tiago je predstavio dramaturga kao pravog intelektualca, veoma zabavnog, duhovitog, i priznao da je ostavio snažan utisak na njega pri upoznavanju.

Profesor je već decenijama jedan od vodećih dramskih pisaca, sa velikim brojem izvedenih drama na pozornicama širom Srbije i van nje – “Karolina Nojber”, “Laki komad”, “Sile u vazduhu”, “Krivica”, “Prokleti Kovalski”, “PR ili potpuno rasulo” i svaka od mnogih drama je imala više pozorišnih verzija. Takođe je pisac scenarija popularnih sitkom TV serija – “Ljubav, navika, panika”, “Kazneni prostor”, kao i filmova – “Kordon” Gorana Markovića, “Na lepom plavom Dunavu” Darka Bajića ili hit “Stado”, rediteljski debi glumca Nikole Koje.

Od aktuelnih projekata, godinama mu se igra komad “Pasivno pušenje” (2016) na sceni Zvezdara teatra, pre nekoliko sezona izveden je hit mjuzikl za decu “Tesla i bitka na magnetnom polju”, ondamonokomedija “Šta me snađe” sa Anđelkom Prpić, komedije “Vlast i njena opozicija” u Narodnom pozorištu Niš, “Javna ličnost” (Sremska Mitrovica) i druga izvođenja.

U ovoj poplavi – hiper-produkciji igranih TV serija, Romčević je potpisao scenario za 60 epizoda serijala “Hotel Balkan” u koprodukciji RTS-a i RTRS iz Banja Luke.

Dakle, još jedan veoma značajan dramski umetnik u redovima promocije knjige.



Foto: Vesna Lalić



Koliko sam shvatio, Vas je Sergej veoma nervirao kad je bio mali, odnosno kad je bio student”, Dejan Tiago je pružio odličan šlagvort za dalju razradu scenarija ove večeri.

“Više puta sam se suzdržao da ne ubijem Sergeja, ali doslovno, nije metafora. Prvi put beše kada sam mu predavao. Toliko je svojim ponašanjem išao na nerve, da sam svaki dan razmišljao i analizirao kakve mogu imati pravne mogućnosti da izbegnem zatvor ako ga likvidiram”,
duhovito je prepričavao Romčević taj period, što je pokrenulo seriju smeha u sali.

“Drugi put se sećam da je moja želja da ga ubijem bila kada sam bio na čelu direktora drame u Narodnom pozorištu. Trebalo je da radi jednu predstavu, ceo ansambl je tu, a njega – nigde nema na probama. Krenuo sam tako jednom da ga tražim, uputio sam se ka Ateljeu 212, kad tamo vidim i glumci ga traže, i njima je pobegao sa proba”,
sve je zvučalo kao scenario ili drama novog projekta u pripremi.

“Na kraju ga nađem kako sasvim opušteno sedi u kafiću sa nekom curom, potpuno nesvestan šta nam je uradio. I tako se on nonšalantno meni javi – “Dobar dan, gde ste profesore?”, a ja kiptim od besa i samo dreknem – “Evo, došao sam malo da te ubijem, a kako vidim, nisam jedini, moram da sačekam svoj red”,
u dahu je ispričao anegdotu iz života studentskih dana Sergeja, mada su u dramskom svetu poznate priče o toj neodgovornosti glumca u saradnji sa ekipom projekata na filmu, TV seriji ili u teatru.

Tada je bila situacija sa komadom “Popcorn” Bena Eltona, koju je Trifunović krenuo da proba, beše to davne 1997. godine, ali se onda samo izgubio, tako da je morao biti zamenjen što pre drugim glumcem (Ivan Jevtović), da ne propadne premijera. Igrali su još Nataša Ninković, Branislav Bane Vidaković i drugi.


NEBOJŠA ROMČEVIĆ



“Dok sam čitao Sergejevo delo, nisam znao kako da ga definišem. To je negde između – romana toka svesti i autobiografije. To je neka paradigma normalnosti. Onda se pitamo – u kakvo to vreme mi živimo, ako je ovo o čemu on piše paradigma normalnosti?”, pitao se Romčević, jedan od retkih osvešćenih dramaturga, koji svoje političke stavove često javno iskazuje u medijima, televiziji ili na društvenim mrežama – Facebook, sa lavinom komentara i reakcija.


Kako je primetio, “čitanje same knjige liči na susret jednog psihopate, malenog deteta, nekog filozofa” i drugih sličnih likova.

Ponovo duhovito je izjavio da ga je pisanje Sergeja podsetilo na jedan momenat iz serijala “Simpsonovi”, u kome dečak Bart iritira oca Homera tako što mućka flašu soka sve vreme.
Po njemu, pisanje ove knjige je kao razlivanje te tečnosti iz flaše koja je naprosto eksplodirala i obuhvatila mnogo sadržaja.


“Onda se čovek pita – da li je moguće da ja mislim kao Sergej, jesam li ja u redu, da li treba nekome da se obratim?”, naravno, i dalje je Romčević zabavio gledaoce i prijatelje lika i dela glumca – pisca, kroz analizu svog stava o delu.
Pritom je u svom maniru komediografa rekao svom bivšem studentu, sada i piscu – “Nije ceo svet poludeo. Drugi – ostali su poludeli, a ti si ostao tu gde jesi”.

Dodao je da mu je najsimpatičnije bilo što se Trifunović često obraća čitaocu kao intelektualac, u smislu da ima reference na istoriju književnosti, filma, likovne scene, da pokaže da nije samo glumac, već i poznavalac svega iz sfere umetnosti.


“Sergej Trifunović je svojom prvom knjigom na neki način psihički umro i došao u egocentrični raj”,
zaključio je Romčević, i ostatak večeri ostao pored Sergeja na fotelji i slušao sa uživanjem dalja izlaganja.



Foto: Dalibor Danilović
Foto: Goran Srdanov




MILICA MIHAJLOVIĆ:
Sergej ima ludi talenat za život i divan dar da sve to pretvori u literaturu


Poznata glumica Milica Mihajlović, inače ćerka pisca Dragoslava Mihajlovića i supruga Voje Brajovića, bila je jedna od tih retkih koja je čitala “Stovarište” u delovima, kako joj je mejlom slao Sergej, tako da je pratila nastajanje dela od početka do samog kraja.

Pisac-glumac je u jednom trenutku pozvao dvoje dece koji su mu ilustrovali knjigu zaista veoma impresivnim crtežima, i deca su dobila veliki aplauz. On se njima divi koliko su talentovani i prepričavao je tu saradnju i proces stvaranja, kao da igra neku predstavu ili se sprema za ulogu.

Milica je primetila i otkrila da je Sergej uvek ovakav, na sceni i privatno – jednostavno voli da je uvek u centru pažnje, to mu izgleda jako prija.


Sergej ima ludi talenat za život i divan dar da sve to pretvori u literaturu. Beskrajno sam uživala u čitanju knjige i verujem da će se svima, ili barem većini dopasti. Smatram da je napisao veoma zabavnu i zanimljivu knjigu”, rekla je Mihajlović.

Objasnila je da je dobijala u fragmentima, nastavcima knjige i da sada ima tremu, jer se ne nalazi na sceni kao glumica, već neka vrsta književnog kritičara.

Začudila sam se da uopšte ima strpljenja i koncentracije da napiše čitavu knjigu, jer ovako nema živaca da vodi ni dnevnik, ni da zabeleži nešto sitno, a kamoli ovakvo delo. Ali, desio se taj lockdown, i tako u toj pauzi, karantinu, on je seo i počeo da piše. Imao je vremena da se posveti knjizi”, približila je situaciju Mihajlovićeva.

“Mnogi iz naše branše su tu u knjizi, neki od njih nisu više sa nama, sa nekima više nije u bliskim odnosima, ali su bili važni u njegovom životu”, pričala je Milica, da bi Tiago Stanković dodao da verovatno Sergej više ne komunicira sa barem polovinom spomenutih ljudi u knjizi.

Pisac se prisetio da mu je Sergej rekao da na promociji bude simpatičan, zabavan i duhovit, samo da ne bude dosadan i mnogo pametan, jer su obično promocije knjiga upravo takve – dosadne, zato se Tiago trudio da nastavi u tom stilu kako ga je glumac zamolio.






Direktorka “Geopoetike” Jasna Novaković Sibinov je rekla da Sergej nema pojma o izdavaštvu, a bio je ubeđen da apsolutno sve zna o tome, i tražio je da ima prvi odštampani primerak i očekivao neke stvari koje nisu bile moguće.

“Svaka nova ideja koja mu padne napamet, zove me usred noći, pritom se ipak površno znamo, tek smo se upoznali. Onda putem aplikacije “What’s Up” počne da mi šalje izmene koje hoće u tekstu, svaka nova ideja za dečje crteže mu tako iznenada padne napamet”, prepričavala je Sibinov slatke muke sa slavnim glumcem.

“Samo odjednom je saopštio – E da, planirano je da se stave i crteži od dece. Pritom nikad nam to nije pominjao, i ne razmišlja koliko to komplikuje štampanje knjige”, rekla je Sibinov.


Ona je objasnila da “Geopoetika” inače objavljuje malo domaćih pisaca, već daje prednost stranim autorima, koji moraju da se uklope u koncept njihovih dela.

Prema pravilu obično se prvo šalje sinopsis budućeg romana u nastajanju, i nakon toga se dalje odlučuje o saradnji sa piscem.
Ipak, u slučaju Sergeja, preskočili su te korake i odmah prihvatili da čitaju ceo rukopis.



Goran Jevtić




SERGEJ TRIFUNOVIĆ:
Poezija služi da se kažu stvari koje se ne mogu izgovoriti


Zašto baš izdavaštvo “Geopoetika”, zanimalo je voditelja večeri, a onda je Sergej preuzeo dalje reč.

“To je moja omijena izdavačka kuća zaista. Nije da se sada nešto udvaram, stvarno je tako. Ali, nije to bio moj izbor. Odnosno, ništa se ne dešava idiotu kao što sam ja svojim izborom u životu. Tako je moj otac (Toma Trifunović, prim. aut.) meni rekao, kad sam izbačen iz škole ovako: Ne možeš da upišeš sada arheologiju, ni prava, a ispit na FDU ti je u junu”, i samo je zalupio vrata”, opisao je Sergej svoj neočekivani put u polje glume.

Približio je publici kako je živeo u Njujorku, tamo snimao filmove o kojima ima reči u knjizi, pre svega nezavisna drama “Tri posle ponoći” (3 A.M. 2001) Li Dejvisa, sa Denijem Gloverom i Mišel Rodrigez, a izbegavao je koliko može da koristi – internet sve do 2004. godine.

Onda je morao da krene da se time bavi, da bi bio u kontaktu sa svojom porodicom za koju je ceo život vezan.
Desilo se to da je jednom prilikom napisao javno o Džoniju Štuliću da je on nastavio tamo gde je stao Bob Dilan, što i danas smatra.

Kada je trebalo da se napiše neki red o velikom muzičaru i frontmenu grupe “Azra”, upravo je Štulić lično predložio da bi to mogao da uradi upravo – Sergej, na šta se on oduševio.

Onda je krenuo da piše kolumne za magazin “Playboy”, za veoma visok honorar, koji je samo on dobio, i urednik ga je zamolio da nikome ne govori tu cifru, jer nijedan kolumnista ne radi za taj iznos.

Sergeju se nije pisalo, prvo je imao odbojnost, jer ga mrzi, ne prija mu da samo sedi i piskara, ali je onda pristao da to radi pod njegovim uslovima – da piše kad može, o čemu god želi, kad je inspirisan.
Dakle, bez rokova, presije, stresa, da bude sve opušteno, komotno.


Sergej i Luka Gorgievski
Foto: Vesna Lalić





Vremenom je sakupio napisane kolumne i želeo da objavi knjigu, ali nije znao gde i kome da se obrati.

Ideju da ponudi rukopis kući “Geopoetika” dala mu je istaknuta rediteljka Ana Maria Rossi, u čijem filmu – melodrami “Ajvar” (2019) Sergej sa Natašom Ninković tumači glavnu ulogu, veoma netipičnu za njega, što je svakako uradio na vrhunskom nivou.

“Kada mi je Ana Maria to rekla, ja sam se oduševio. Posebno jer mi je Vladislav Bajac među omiljenim piscima, a njegova “Knjiga o bambusu” je sjajna. To je najbolji nesnimljen film ikada. Košta bi sigurno 500 miliona dolara, koliko je zahtevan, dešava se u Japanu, čudesno delo”, nadahnuto je govorio glumac, i onda se nadovezao na priču direktorke izdavaštva.

“Kada sam Jasni preko telefona saopštio da treba da ubacimo neke crteže dece, ona je samo zaćutala. Mislio sam da joj nije dobro, da se nešto desilo. Onda je ona samo mirnim glasom pitala – “Da li ti znaš, Sergej, koliko to poskupljuje štampanje knjige? Ja sam joj odmah rekao – “Ali ima onda i skupo da je naplatimo! Crteži te divne dece su morali da uđu u knjigu”, bio je odlučan Trifunović.

Poezija je za mene najviši oblik umetnosti i književnosti. To najbolje zna Boris Pingović, moj dragi kolega, jer je napisao dve zaista briljantne zbirke pesama”, rekao je Sergej o svojim pesmama u knjizi, a spomenuti glumac je bio u publici.

“Sećam se da je Matija Bećković pričao da poezija služi da se kažu stvari koje se ne mogu izgovoriti”, podvukao je Trifunović, a onda nastavio sa multimedijalnim programom.

Audio snimci su puštani, gde su pesme iz knjige čitali glumci Voja Brajović – “Nigde”, Milica Mihajlović – “Ahil”, a priključio se i Marko Grabež, kog je Sergej nazvao jednim od najboljih glumaca kod nas.


Sergej i Mina Sovtić
Branislav Bane Trifunović i Tihana Lazović



Voja Brajović me je zvao telefonom, i čim sam se javio, on je krenuo da mi recituje tu pesmu “Nigde”. Međutim, ja stojim kao ukopan i nije mi jasno šta se dešava, šta mi govori. Toliko je ta pesma izašla iz mene naglo, samo izletela, da sam je brzo zaboravio. Tek kada mi je završavao pesmu, shvatio sam da recituje moju. Kako ona moćno zvuči kada je govori tako veliki glumac kao Voja Brajović”, primetio je Sergej, koji sa Brajovićem igra godinama u hit duo drami “Voz” (Zvezdara teatar).


Na samom kraju promocije, Sergej Trifunović je nadahnuto, glumački impresivno, sa knedlom u grlu, pomalo kroz jecaj, suze i muke, pročitao svoju izvanrednu pesmu – “U osvit III svetskog rata”, inspirisano predstavom “Julije Cezar”.


Imao je potrebu sa svima ispriča kako je nastala ta pesma, te je na opširniji način to učinio, jer voli da se raspriča: desila se situacija kada je igrao dramu “Julije Cezar” Vilijama Šekspira, u režiji Kokana Mladenovića, sa svojim bratom,da je ekipu na predstavi posetio Nikola Kojo, i bio oduševljen izvođenjem.

Onda je to veče krenuo da bukti jedan od ratova u svetu, Turska – Sirija, kao da je na pomolu Treći svetski rat, i dodatnu nervozu je u sve to ubacio Nikola Kojo. Sergej je padao u očajanje i depresiju, kao kada je pisao i pesmu “Nigde”, tako da se osetio beznadežnim.
Počeo da se oprašta od scene, od ljudi, kao da će ceo svet nestati sa tim novim ratom.

Onda je počeo da piše pesmu, ali junak filmova “Ubistvo s predumišljajem”, “Tuđa Amerika”, “Stršljen”, “Karaula” ili serija “Crni Gruja” i “Ono kao ljubav”, nije mogao da mrdne od prve strofe, samo je stao sa pisanjem, totalna blokada. To je trajalo neko vreme, dok nije nastavio i pustio emocije da kuljaju iz njega.


Boško Jakovljević, Srđan Miletić i Aleksandra Jeftanović
Ašhen Ataljanc





Veoma moćno, snažno, Sergej je u glumačkom maniru prezentovao pesmu kao monodramu, poemu, kao životno delo, i sve prisutne oduševio u petak veče, uz seriju aplauza.

Onda je usledio ogroman red za potpisivanje knjige, koje je naravno potrajalo, a on je imao strpljenja i ljubavi da napiše svakoj dragoj osobi posebnu posvetu.

Od poznatih ličnosti bili su sledeći: naravno Sergejev brat – Branislav Bane Trifunović sa devojkom Tihanom Lazović, Sergejevi roditelji, glumci – Anica Dobra i njena ćerka Mina Sovtić, Boris Pingović, Dragan Mićanović, Vaja Dujović, Goran Jevtić, Ivana Jovanović, Igor Benčina, Srđan Miletić, dramaturg Ivana Dimić koja ima svoje napisano poglavlje – “Pismo glumcu” u knjizi “Stovarište”, reditelji – Ana Maria Rossi, Nemanja Ćipranić, Nemanja Ćeranić, Radivoje Raša Andrić, čuveni Dan Tana, balerina Ašhen Ataljanc, voditelji Boško Jakovljević & Alekandra Jeftanović i zaista mnogi drugi, gde spada i Sergejev pas, predivan vučjak.


Poslednjih sezona Sergej, osim uloge u melodrami “Ajvar”, pružio je odličnu, tešku ulogu u seriji “Dug moru” (na žalost nije prisutan u drugoj sezoni), a viđen je bio i u sportskoj telenoveli “Žigosani u reketu”, gostovao je i u najnovijem sitkomu “Advokado” (RTS) i istorijskoj drami “Vreme zla” (Nova S).

Veću ulogu je dobio u sapunici “Dinastija” (Pink), snima i film “Budi Bog s nama” Slobodana Šijana, a priprema i glavnu rolu u novoj verziji serije “Crni Gruja”, što obećava da će biti izuzetno urnebesna komedija.


Knjiga “Stovarište” već se nalazi u knjižarama, i svakako je topla preporuka svima – koji vole lik i delo ovog hiper aktivnog glumca, koji su u sferi dramskih umetnosti, ali i za sve druge čiji je senzibilitet usmeren da otkrivaju neistražene ljudske priče i zanimljive autentične situacije.


Dobili smo novog pisca među glumcima, a cela promocija od skoro punih sat i po je i ličila na neku predstavu, performans, monodramu, stand up show, sve pomalo, pomešano, kakva je i sama knjiga.


Ivan Makragić

Sergej sa roditeljima
Sergej, Milica, Basasra i Tiago
Foto: FoNet – Nenad Đorđević



“Sergej Trifunović , ’prilično neorganizovana i svugdekasneća pojava’ poznatija je kao glumac od klase, uporni aktivista, verzirani muzičar, kaskader po društvenim mrežama, iskreni dobrotvor ili bandoglavi opozicionar. Svojom pojavnošću prezasitio je rastvor našeg nevelikog javnog prostora. Sve zbog principa: ’Kad si u sukobu s razumom, ti slušaj srce.’ Prosto, oduvek je voleo da traži tamo gde nema lakog nalaženja. Nešto od tog emotivnog tovara lepo je deponovao u “Stovarište”.

To je učinio galantno, zavodljivo, strasno i iskreno. Iznijansirano ispitivanje složenih ličnih odnosa sa profesijom i veliko svedočenje o bolu zbog gubitaka, sve od snova, uzora i autoriteta do kafana i adresa zemlje u kojoj je rođen. Uz brutalno poštenje, Sergej Trifunović svoju turubulentnu prošlost i put da postane osoba kakva je trebalo da bude opisuje hrabro. Lik ’teškog momka’ poseduje i nežnu ljudsku stranu. Stovarište je više, mnogo više, od memoara javne ličnosti. Kada napravite svoju pretragu “Stovarišta”, znaćete o čemu pričam.“

Predrag Peca Popović, iz Predgovora



- Advertisement -

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

spot_img
Reklama

Aktuelno

Grupa “Magic Bush” objavila drugi studijski album “Put za Shangri-La”

Album kompletno na srpskom jeziku, a bend ima još četiri albuma u pripremi BEOGRAD: Poznata muzička grupa “Magic Bush” objavila...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Reklama
musicpocket