Sergej Polunjin: Uvek se radujem kada dolazim u Srbiju, velika je odgovornost imati vaš pasoš

Mnoge teme su dodirnute – o Fondaciji “Sergej Polunjin”, poređenju sa tri baletska velikana: Nižinski, Barišnjikov i Nurejev, holivudskim i evropskim filmovima, Srbima i Srbiji, daljim filmskim i baletskim planovima, uvek nepresušne priče

BEOGRAD (Tanjug) – Jedan od najslavnijih ruskih baletana Sergej Polunjin ponovo se vratio u Beograd na svoje Gala donatorsko veče Fondacije „Sergej Polunjin“, koje je realizovano 28. septembra u Narodnom pozorištu, a specijalno za Tanjug ističe da mu je uvek divan osećaj vratiti se u Srbiju, jer ovde svaki put oseća izvanrednu energiju od ljudi oko sebe.

 Nakon tačno godinu dana, baletan i glumac u holivudskim ostvarenjima, rođen u Ukraijini, i ovaj put je preko svoje značajne Fondacije organizovao novo humanitarno veče u cilju prikupljanja sredstava za nastavak školovanja talentovanih mladih stipendista – baletskih umetnika iz Srbije.

 „Neverovatno je da sam opet ovde tokom pandemije, što imam priliku da nastupam, i to uživo, kao prošle godine, a ne onlajn. Na žalost i dalje je veoma teška situacija sa korona virusom, još uvek se ne stišava. Posebno je za mene komplikovano, jer putujem dosta po svetu, takav mi je poziv“, objasnio je za Tanjug baletski igrač i osnivač Fondacije „Sergej Polunjin“.

„Inače volim da putujem, da obilazim uvek različite zemlje u kojima pre nisam boravio. Privlači me da upoznajem druge narode, ljude, tako da su te turneje moja esencija, predstavljaju moj identitet, ko sam ja zaista”, približio je sebe umetnik.
  Polunjin se slaže da je veoma teško u pandemiji nastupati, ali otkriva da su ipak nekako uspeli da budu aktivni.

„Čini mi se da se situacija malo popravlja, ljudi su sada više otvoreni, dosadile su im izolacije, karantini, sva ta pravila za Kovid-19. Pre svega komunikacija među ljudima je danas veoma važna, da se ne izgubi bliskost“, smatra ukrajinsko-ruski igrač.

NEPROCENJIVO JE KAD NASTUPATE UŽIVO PRED PUBLIKOM, A NE VIŠE ONLINE


Kako su ove godine zbog epidemije neke predstave Sergeja Polunjina otkazane, cilj ove večeri je da se obezbede sredstva za nastavak školovanja mladih nada, koja moraju biti uplaćena do kraja godine.

 “Upravo tako i želim da se sve nastavi, da nastupam pred živom publikom, a ne onlajn ili na televiziji. Zato mi se svidelo da u Narodnom pozorištu Beograda mogu dve godine zaredom tokom korone da svoje veče imam – uživo. To je ipak retkost danas“, istakao je Polunjin, a onda dodao sledeće.

 “Kada osetite reakcije iz sale i imate razmenu energiju sa publikom, to je zaista nešto najlepše, neprocenjivo, jedinstveno i ne može se meriti ni sa čim”.

Baletska zvezda je izvela ples na čuvenu kompoziciju „Bolero“ (1928) kompozitora Morisa Ravela, koje je originalno pisano kao balet. Ovaj vanserijski talenat ima srpsko državljanstvo od 2017, a godinu dana kasnije u Srbiji je osnovana fondacija “Sergej Polunjin“.

„Velika je odgovornost dobiti srpski pasoš, zaista ogromna čast za mene koju ne mogu rečima dovoljno iskazati. Na taj način mogu pomoći Srbiji i srpskom narodu u kulturi, koliko je to u mojoj moći, a opet meni je i vaša zemlja dosta pomogla“, naglasio je umetnik, koji zapravo ima državljanstvo još Rusije i Ukrajine.

 „Veoma volim vaš integritet, što ništa ne može promentii vaš način razmišljanja, a to je odlično. Kod vas mi se takođe dopada izražen osećaj za slobodu. Srbija je bila prva zemlja koja mi je pomogla u osnivanju Fondacije, a ovde smo radili nekoliko baletskih produkcija u Narodnom pozorištu“, podsetio je Sergej Polunjin.

MOJA MISIJA JE DA PROMOVIŠEM BALET I UČINIM GA POPULARNIM


Fondacija je angažovala u komadima njihove produkcije i već afirmisane baletske umetnike iz Srbije kao što su Dejan Kolarov, Igor Pastor, Jovana Nikolovska ili Tatjana Tatić za balet „Romeo i Julija“ Sergeja Prokofjeva. Osim njih, igrali su još Ljiljana Velimirov („Satori“), Đorđe Kalinić („Raspućin“ i „Satori“), dok je Dejan Kolarov nastupao i u baletima „Sacre-Posvećenje“ i „Lažni osmeh“.

„Izvanrednu podršku sam imao upravo od srpskih kolega sa navedenim produkcijama, Dejan, Tatjana su moji prijatelji. Ne mogu nikog izdvajati, jer su mi svi dragi i sjajni baletski umetnici. Svi redom su vrhunski talenti, gradili smo prijateljski odnos dugi niz godina”, podelio je emocije sa nama koje ima prema srpskim kolegama.

 Baletska umetnost kroz istoriju još uvek nije dostigla tu popularnost koju uveliko imaju mali i veliki ekran – filmovi i TV serije, muzika, kao i dramske predstave ili mjuzikli.
 Ipak, tako slavno ime Sergej Polunjin stoji kao ime Fondacije, verovatno će uticati da baletska igra bude još poznatija širom sveta.

 „Moja misija jeste upravo da promovišem balet i učinim ga vrhunski popularnim, i da ga stavim na mesto gde zaslužuje da bude. Volim umetnički ples, i nadam se da će i na desetine, i stotine miliona ljudi deliti tu moju strast ka tome. Svestan sam da baletski prvaci i dalje nisu tretirani kako bi trebalo, nemaju tu popularnost kao recimo glumci ili muzičari. Ali, kada gledate sportiste, posebno fudbalere, tu vidite šta je slava. Naravno, i ta indrustija nije nastala preko noći, morali su i sport da podignu na takav nivo“, analizirao je glumac i umetnik moderne igre.

RUDOLF NUREJEV IMA VELIKU ULOGU U MOM PROFESIONALNOM ŽIVOTU

  Antologijski sovjetski baletan Rudolf Nurejev (1938-1993) igra veliku, značajnu ulogu u njegovom životu, posebno jer je kao mladi baletan sa svega 13 godina dobio stipendiju fondacije (2003) koja nosi njegovo ime.

 „Takav umetnik predstavlja ogromnu figuru u mom profesionalnom sazrevanju, i kada sam imao stipendiju njegove fondacije, shvatio sam važnost da se pomogne mladim talentima u svetu baleta. Svakako me je on inspirisao da osnujem moju Fondaciju, što sam i ranije pričao, da pomognem deci u razvoju karijere, ali i da realizujem razne baletske produkcije“, naveo je Polunjin, i pomalo bio zbunjen pitanjem da li bi igrao Nurejeva u nekom pozorišnom komadu ili na televizji, filmu.

 „Igrati njega, to bi bilo dosta kompleksno. Već je snimljeno nekoliko filmova, posebno dokumentaraca, nisam siguran da li bih bio uzbuđen da ga tumačim na filmu ili predstavi. Ipak je veoma zahtevno igrati stvarnu ličnost od krvi i mesa. Učestvovao sam u jednom dokumentarcu BBC-a o njemu. On je ipak legenda, imao je sasvim drugačiji život od mog, teško bih uspevao da se približim tome“, iskren je Polunjin i misli da bi ipak tu priliku propustio.

Ipak, on je igrao u biografskom filmu „Bela vrana“ (White Crow 2017) o Rudolfu Nurejevu, u režiji glumca Ralfa Fajnsa, takođe prijatelja naše zemlje sa srpskim državljanstvom.
Tamo Polunjin nije tumačio Rudolfa, već njegovog prihatelja kolegu.

 „Bila mi je velika čast da radim sa Fajnsom, taj san mi se ostvario, volim ga kao glumca, a sjajan je i kao režiser, divno je gledati ga dok radi i stvara film o baletu“.

POREĐENJA SA NIŽINSKIM, BARIŠNJIKOVIM I NUREJEVIM


Navikao je da Sergej da ga porede sa tri legende baleta, osim spomenutog Nurejeva, i sa Vaclavom Nižinskim, kao i savremenikom Mihailom Barišnjikovim.

 „Svi su na svoj način posebni i vanserijski. Nižinski je ostavio traga jer je stvorio revoluciju u baletu na mnogim osnovama. Nurejev je popularisao balet, jer je putovao pirom sveta sa predstavama, a Barišnjikov je snimao filmove kao glumac, igrao u mjuziklima, bio apsolutno tražen i popularan zbog moderne igre plesa, koji je sve nas inspirisao. Zapravo, sva trojica su ostvarili svoje lične revolucije u igri“, napravio je presek dostignuća tri baletska velikana.


  Osim „Bele vrane“, Sergej Polunjin je igrao u drugim poznatim filmovima – „Ubistvo u Orijent Ekspresu“ Keneta Brane, gde je delio ekran sa mnogim zvezdama (Mišel Fajfer, Penelope Kruz, Džoni Dep), „Crveni vrabac“ (sa Dženifer Lorens), spektakl „Krcko Oraščić“, a snimljene su i njegove spektakl baletske produkcije „Alisa u zemlji čuda“ i „Piter i vuk“ (Royal Opera House – London).

Naravno, postao je slavan i po čuvenom dokumentarnom filmu „Dancer“ Stevena Kantora, gde su ga nazvali „Džejms Din baletskog sveta“.

  Poslednji njegov film za sada – francusko ostvarenje „Jednostavna strast“ (Simple Passion 2020) rediteljke Danijel Erbi, izašao je tokom pandemije, pravi erotičan psihološki triler, za koji kaže da je imao veoma teških scena za realizaciju.

„Još ga nisam celog gledao, uskoro nameravam, svidelo mi se samo snimanje. Dopada mi se rediteljka filma kako radi, a glavna glumica Leticija Doš je bila neprocenjiva za saradnju, kao moja najbliskija partnerka. Razmatram nove ponude, i kako sada stvari stoje, trebalo bi sledeći film da radim u Evropi, jedna zanimljiva nemačka produkcija“, otkrio je dalje glumačke planove.

SARADNJA SA DEPECHE MODE: IN YOUR ROOM


Tokom ove 2021. godine baletski superstar je bio aktuelan sa video spotom grupe Depeche Mode – “In Your Room”.

Video, koji predvodi holandski režiser i fotograf Anton Corbijn, a u koreografiji Ros Fredi Rai, otvara Polunjin šetajući sivom i praznom obalom, pre nego što je pustio svoj eksplozivni savremeni balet na glatkoj crnoj sceni.

Ova varijanta plesa donekle prati interdisciplinarni format Polunjina plesa iz 2015. godine uz Hozijerovu „Take me to Church“, u režiji Davida LaChapellea, koji je postao viralan i umetniku je doneo globalnu publiku van sveta klasičnog baleta. Upravo je na tu kompoziciju izveo ples prošle 2020. godine u Narodnom pozorištu na Gala večeri Fondacije.

„Rad sa Antonom Corbijn-om omogućio mi je da vidim kako on primenjuje toliko slojeva u različite dimenzije“, napisao je Polunjin na svom Instagram, a zatim i dodao:

„Ponosan sam što sam ga upoznao i što mi je predložio da plešem uz pesmu Depeche Mode-a, muziku i glas koji volim i slušam dugi niz godina“.

Fondacija Sergei Polunin se bavi produkcijom spektakularnih baletskih predstava čije se premijere održavaju na najprestižnijim bletskim scenama širom sveta, ali i poboljšanjem kreativnog okruženja baletana i svih drugih izvođačkih umetnika.
Njihov cilj nije samo ulaganje u produkciju baletskih predstava, već pre svega u talentovanu decu koju prepoznaje Sergei Polunin i koja zahvaljujući podršci Fondacije u školovanju postaju zvezde u usponu.

Ona omogućava školovanje mladih baletskih umetnika na čuvenim svetskim baletskim Akademijama, i angažuje ih u baletskim predstavama u njihovoj produkciji uz njihovu svetsku promociju, igrajući uz najvećeg baletana današnjice. 

Polunjin je rođen u Ukrajini 1989. godine. Osvojio je planetu svojim nastupima sa gotovo svim najvećim svjetskim baletskim ansamblima. Karijeru je započeo 2006. godine, a sa 19 godina je postao najmlađi prvak Londonskog kraljevskog baleta u istoriji ove umetničke kuće, a onda i njen direktor. 

Poznat je i po svom buntovništvu protiv establišmenta i pozivima da se klasičan balet izvuče iz elitističkih krugova i približi pravim ljubiteljima umetnosti. 

Jedan od ciljeva Fondacije je edukacija koreografa kroz radionice i kampove kao i baletskih pedagoga. Fondacija je učestvovala i u otvaranju Narodnog muzeja. 

Sergej Polunjin je izdvajao deo prihoda od gostovanja širom sveta u Fondaciju i time školovao i školuje mlade baletane iz Srbije.

A evo da zavirimo u izveštaj kako je bilo na tom spektaklu kolažne večeri 28. septembra u Narodnom pozorištu Beograda – Velika scena od 20 časova.


Sergej Polunjin oduševio sve na Gala večeri svoje Fondacije


Slavni rusko-ukrajinski baletski umetnik Sergej Polunjin održao je večeras – 28.09. donatorsko Gala veče Fondacije “Sergej Polunjin” pred velikim brojem ljubitelja baleta na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Humanitarni multimedijalni događaj u saradnji sa agencijom “Fabrika”, ima za cilj prikupljanje sredstava za nastavak školovanja talentovanih mladih baletskih nada – stipendista iz Srbije.

Kulminacija ove uspešne večeri bila je u znaku zvezde Polunjina, koji je na samom kraju izveo impresivnu koreografiju na kompoziciju “Bolero” Morisa Ravela.

Direktorka agencije “Fabrika” Vesna Mandić, i Zrnka Mišković, izvršna direktorka Sergej Polunin Fondacije, prezentovale su publici sve aktivnosti i rezultate ovog podviga, a veoma bogato veče je bilo u znaku srpskih umetnika koji su na školovanju baleta širom Evrope na prestižnim ustanovama, sve zahvaljujući lično – Sergeju Polunjinu.

Momci i devojke su se javljali putem video poruka i izrazili veliku zahvalnost ruskom virtuozu koji ih je omogućio da ostvare svoj san i pružio im šansu da grade karijeru jednog dana u inostranstvu.

Kako je istaknuti baletan specijalno izjavio za Tanjug, veoma mu je nedostajalo da se vrati u Srbiju, gde ga svi toplo dočekuju, i bez izuzetaka ovde oseća vrhunsku pozitivnu energiju koju svi proizvode. Takođe, ponosan je što u roku od godinu dana u Beogradu na istoj sceni nastupa uživo pred publikom, što je zbog pandemije danas prava retkost.

“Kada osetite reakcije iz sale i imate razmenu energije sa publikom, to je zaista nešto najlepše, neprocenjivo, jedinstveno i ne može se meriti ni sa čim”, naglasio je Polunjin za Tanjug.

Veče je bilo u znaku uspešne Fondacije, na video bimu su se smenjivali humanitarni baletski nastupi u kojima je briljirao Polunjin, posebno u delu “Raspućin”.
Emitovan je kolaž svetskih turneja predstava u produkciji Fondacije, učešće stipendista u predstavama u periodu od osnivanja do danas.

Visoka produkcija tih video dokumenata impresionirala je gledalište, mada su očekivali da više prostora bude posvećeno ipak – živoj umetnosti.

Tako se i desilo, izvedene su tri baletske numere, jedna solistička tačka, kao i dve scene u parovima u vidu nastupa saradnika Polunjina, što je izuzetno upotpunilo prijatno umetničko veče. Najpre su zaigrali atraktivno solisti Narodnog pozorišta Tatjana Tatić i Igor Pastor, onda umetnički direktor i prvak Nacionalne opere i baleta u Ljubljani – Petar Dorčevski, i pred nastup Polunjina, takođe solisti baleta NP – Dejan Kolarov i Sanja Ninković.

Onda je na finalu bio eksplozivan nastup zaslužne zvezde za sve što se do tada odigralo – Sergej Polunjin lično.
Izabrao je klasičnu muziku i delo “Bolero” (1928), koje uskoro puni 100 godina, kompozitora Morisa Ravela.
Dugačka numera prepoznatljiva je po veoma specifičnoj postepenoj gradaciji, veoma izazovno za muzičare – orkestar, posebno i za solistu kakav je Polunjin, koji je ovim scensklim delom dominirao i bacio u zasenak sve do tada viđeno.

Čuvena kompozicija je primarno i pisana za balet, ali se kasnije koristi uglavnom za orkestar.
Moris Ravel je inače bio autor baleta i kraćih plesnih projekata, pre nego što je stvorio ovo remek delo.
“Bolero” kao vrhunac večeri prikazao je sav dar i uzvišenu ličnost rusko-ukrajinskog baletana, sa takođe i srpskim državljanstvom.

Spektakl u toj kompoziciji bio je evidentan od samog početka, iako je reč o solo igri, jer su sam ples i vizualno uživanje u pokretima oduzimale dah publici.

Ovaj vanserijski talenat je dobio pasoš Srbije 2017, a godinu dana kasnije u je kod nas osnovana fondacija “Sergej Polunjin“. Zavoleo je našu zemlju kada je boravio u Beogradu na snimanju filma “Bela vrana” (2017) reditelja i glumca Ralfa Fajnsa, biografija neprolaznog baletana Rudolfa Nurejeva, koji je upravo bio prava inspiracija Polunjinu u karijeri.

Sa 19 godina je postao najmlađi prvak Londonskog kraljevskog baleta u istoriji ove umetničke kuće, a potom i njen direktor, iako je karijeru počeo tek 2006.

 Nastupao je Sergej i u Milanskoj skali, Londonskom Royal Albert holu, Boljšoj teatru, Pozorištu Stanislavski u Moskvi, a za njega su pričali da je idealan spoj tri najveća ruska umetnika u istoriji baleta – Mihaila Barišnjikova, Vaclava Nižinskog i Rudolfa Nurejeva.

Kako su ove godine zbog epidemije mnoge predstave Polunjina otkazane, cilj ove večeri je bio da se obezbede sredstva za nastavak njihovog školovanja, koja moraju biti uplaćena do kraja godine.

Misija Fondacije je – spojiti klasični balet i savremeni plesni izraz.

Baletan je izdvajao deo prihoda od gostovanja širom sveta u Fondaciju i time školovao mlade talente iz Srbije, što dovoljno govori o njegovoj humanosti, požrtvovanosti i neverovatnoj predanosti.

Na Gala donatorskoj večeri bili su prisutni domaćini Narodnog pozorišta – upravnica Ivana Vujić Kominac, direktor sektora Baleta – Konstantin Kostjukov, glumac Svetislav Bule Goncić (upravni odbor NP), bluz muzičarka Katarina Pejak i mnogi drugi iz javnog, umetničkog života.

Kompletan prihod od prodatih karata je otišao u Fondaciju Sergej Polunjin, što je bio glavni cilj mozaične, kolažne večeri.

Ivan Makragić

TANJUG / Music Pocket