Sećanje na Gorana Paskaljevića: Prijatelj koji je umeo da nas nasmeje i rastuži

Reditelj koji je u potpunosti živeo za film

BEOGRAD: Tribina pod nazivom “Razgovor o Goranu Paskaljeviću: Susret posvećen gorostasu velikog platna” održana je ove nedelje u Domu omladine Beograda.

Na umetničkoj večeri o preminulom filmskom reditelju, govorili su – književnik i dramaturg Filip David, filmski radnik Radoslav Zelenović, glumac Nebojša Milovanović, književnik Đorđe Sibinović, scenograf Miljen Kreka Kljakovich, scenarista i režiser Saša Radojević, dok je moderator bila novinarka kulture – Tatjana Nježić.

Uredništvo edicije „Festovih 50“ (Izdavač „Biblioteka grada Beograda“) i Dom omladine su realizovali skup posvećen velikanu sedme umetnosti.

Takodje, u planu je i knjiga o Paskaljeviću koja će, pod (radnim) nazivom „Gorostas velikog platna“ biti objavljena u ediciji „Festovih 50“.

Pročitano je pismo glumca Slavka Štimca koji nije stigao na ovaj susret zbog neodložnih i opravdanih obaveza, što mu je iskreno žao, i dodaje da zna zašto mu je žao.

„Za Gorana me vezuju jake uspomene, kako profesionalne, tako i prijateljske. Divan čovek, koji se odlikovao izuzetnim znanjem i velikom ljubavlju prema filmu. Strpljenje i blaga narav je ono što mi prvo padne napamet kada je Goran u pitanju“, stoji u pismu Štimca.

Glumac dalje piše da mu je rad sa velikim rediteljem ostao u sećanju kao nešto prijatno i veoma lako, pravo zadovoljstvo.

„Često ga se setim i imam osećaj da je tu medju nama, zapravo, siguran sam da jeste“, zaključio je u kratkom pismu Štimac, koji se proslavio filmom „Varljivo leto ’68“ Gorana Paskaljevića. 

Pisma su napisali i glumci Vojislav Brajović (snimali su samo “Bure baruta”, vrlo efektna uloganegativca Topuza)i Petar Božović (radili su na ostvarenjima “Optimisti” i “Medeni mesec”).

Dugogodišnji prijatelj i saradnik pokojnog reditelja, pisac i scenarista Filip David smatra da je bilo krajnje vreme da se javno progovori o znaccajnom reditelju na ovakvom skupu, budući da je iznenada preminuo 2020. godine u Parizu, gde je i živeo decenijama.

David je pročitao tekst koji je napisao pod nazivom „Filmska duša Gorana Paskaljevića: Sećanje na prijatelja koji je umeo da nasmeje i rastuži“.

U tom eseju, česti ko-scenarista i dramaturg njegovih filmova, ističe da je Paskaljević posedovao izuzetno rediteljsko i scenarističko majstorstvo, i vanserijske producentske sposobnosti, što retko koji režiser ima.

Književnik David se prisetio da je upoznao filmskog reditelja pre 50 godina kada je radio na Televiziji Beograd, tada je tek stigao iz čuvenog FAMU – Praške filmske škole.

„Odmah je bilo jasno koliko je talentovan kada je na televiziji radio neke projekte. Svakako je bio jedan od najvećih i najznačajnijih reditelja bivše Jugoslavije. Osvojio je Evropskog Oskara za film „Bure baruta“, imao je uspehe u Kanu, Berlinu, Veneciji“, naglasio je Filip David uz konstataciju da je otišao tako tiho, iznenada i definitivno suviše rano.

David je kratko govorio i o nekolicini nerealizovanih scenarija koje su planirali da snimaju zajedno, što mu je žao da nije dočekao toliko toga u nastajanju.

Divio mu se kako je uspevao brzo i lako da se dogovori sa velikim glumcima za saradnju, kakav je bio Karl Malden (izvorno Mladen Sekulović) kada su u Americi na kratkom sastanku sve utanačili za uspešan film „Suton“.

„Postao je i ostao moj veliki prijatelj tokom stvaralaštva, a dugo smo radii zajedno. Nastaviće on da stvara i nakon ovozemaljskog života“, zaključio je Filip David, bivši profesor dramaturgije na FDU i dobitnik NIN-ove nagrade za roman.

Tribina o neprolaznoj veličini filmske umetnosti Goranu Paskaljeviću osmišljena je sa željom da se posveti dužna pažnja njegovom vanrednom opusu i izuzetnoj ličnosti.

Scenograf svetske karijere Miljen Kreka Kljaković je samo jednom saradjivao sa Paskaljevićem na spomenutom filmu „Varljivo leto ’68“ i žao mu je što ih nije povezao još neki projekat.

„Bio sam tada mlad scenograf, divno smo saradjivali i postali veoma bliski prijatelji. Nije da nismo hteli opet da snimamo zajedno, već se tako desilo da nismo imali priliku još da radimo. Dosta kasnije me je posao povukao za inostranstvo, dok je on režiraodomaće filmove, više je ostajao u Jugoslaviji“, objasnio je Kreka, koji je spomenuo da je jedna od ključnih scena na plaži ovog zajedničkog filma snimljena uz njegovu i rediteljsku ogromnu upornost.

„Filmove je snimao vešto, i to ih nije samo snimao, već kompletno upakovao, plasirao, radio distribuciju, bio pravi producent. Naš film je Kinoteka uvrstila medju 100 najboljih jugoslovenskih filmova ikada“, podsetio je slavni scenograf.

Ostali saradnici i prijatelji su ove noći govorili o svojim iskustvima i sećanjima na Gorana Paskaljevića, njegovom opusu, rediteljskom rukopisu, značaju u celosti.

Proslavljeni filmski reditelj Goran Paskaljević (Beograd 1947 – Pariz 2020) nesumnjivo je ostavio snažan, blistavi i neizbrisiv trag u srpskoj kulturi.

Zanimljivo je i to da se on celog života uspešno bavio isključivo filmskom režijom, nije nikada realizovao igranu TV seriju ili predstavu, već samo igrane dugometražne i mogao je od toga da živi, što je velika retkost u zemljama sličnih (ne)mogućnosti.

Glumac Nebojša Milovanović je igrao u tri njegova filma – „Bure baruta“, „Optimisti“ i „Medeni mesec“.

„Pamtim prijatan prvi susret sa Paskaljevićem, preporučila me je Milena Dravić, igrali smo zajedno u jednoj predstavi. Za prvi film „Bure baruta“ rekao mi je da je sanjao skoro svog dedu i ja sam mu ličio zbog mojih očiju na njega. Tako sam dobio ulogu“, prisećao se Milovanović i dodao da je Paskaljevich u potpunosti živeo za film.

„Znao sam da kad me zove, to je onda sigurno za neku veoma značajnu ulogu. Tako je i bilo u sva naša tri filma. Čak je i očinski pazio na mene. Jednom me je sreo dok sam bio na motoru i brižno mi rekao da to ne radim, jer mogu da se povredim, a on je već spremio novu veliku ulogu za mene, tako da ne smem da rizikujem“, istakao je glumac i tu stranu velikog režisera i otkrio kako je velikodušan bio jednom kada je dobio novčanu nagradu sa nekog festivala za neki od mnogih filmova i odmah je sve podelio čitavoj filmskoj ekipi.

„Govorio mi je – Znam dva glumca napamet: Mikija Manojlovića i tebe. Znam tačno kad si umoran, kad stvarno ne možeš više ni bolje i zato te puštam da se odmoriš, dobio sam već sve od tebe za ovu noć“, napomenuo je Nebojša Milovanović, danas jedan od najtraženijih glumaca u hiper-produkciji TV serija (“Azbuka našeg života”, “Crna svadba”, “Koreni”, “Preživeti Beograd”, „Tajna vinove loze“…).

Paskaljević je diplomirao filmsku režiju na čuvenoj Praškoj akademiju (FAMU) u generaciji sa sjajnim imenima – Goran Marković, Lordan Zafranović, Rajko Grlić, Srđan Karanović.

Snimio je više od 30 dokumentarnih i kratkih filmova, i 18 igranih, od kojih su mnogi ovenčani nagradama i pohvalama u svetu.

Čuvenu prestižnu nagradu „Zlatna arena“ dobio je već za prvi film „Čuvar plaže u zimskom periodu“, koji je osvojio i Posebno priznanje na Filmskom festivalu u Berlinu.

Danas se mnogi njegovi filmovi ubrajaju u antologijske na sam pomen naziva – „Pas koji je voleo vozove“, „Poseban tretman“, „Varljivo leto ‘68“, “Suton”, “Anđeo čuvar”, “Zemaljski dani teku”, “Tango Argentino”, „Tuđa Amerika”, „Bure baruta”, „Kad svane dan”.

U poslednjem periodu je saradjivao sa glumcem i producentom Lazarom Ristovskim na ostvarenjima – “Bure baruta”, “San zimske noći”, “Optimisti”, “Medeni mesec“.

Saša Radojević je primetio kako je Paskaljević imao izvanredan osećaj za nove glumce kojima daje šansu te je lansirao karijere Sergeja Trifunovicha i prisutnog Nebojšu Milovanovića, i da je uspešno nekoliko puta saradjivao sa velikim scenaristom Gordanom Mihićem (“Tuđa Amerika”, “Tango Argentino”).

Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma na Paliću, bivši prvi čovek Jugoslovenske kinoteke, prisetio se upoznavanja sa Paskaljevićem kada je i on pokušavao da upiše Filmsku i TV režiju na FAMU u Pragu.

Goran mu nije dao da spava negde po hotelima, već ga je smestio u svoj stan sa odvojenim sobama gde je Zelenović ipak mogao bolje da se oseća i sprema natenane za ispit.

Svi su se složili da je Goran bio izuzetno sposoban da sam sebi postane producent na svakom filmu, da u inostranstvu gde je živeo pronadje novac za realizaciju projekata, i da je uživao da snima ostvarenja i živi kroz njih.

“Na žalost, Goran nam je zauvek iznenada otišao u tom najgorem talasu prvih dramskih umetnika koji su nas napuštali u tom periodu korone na početku. Toliko njih smo izgubili, glumaca, kompozitora, reditelja, pisaca, da ćemo tek godinama kasnije osetiti trajne posledice tolikih gubitaka”, naveo je Zelenović.

Paskaljević je dobitnik Nagrade kritičara za najbolji evropski film 1998. za „Bure baruta“, Nagrada kritičara u San Sebastijanu 1990. za film “Vreme čuda”, a američki časopis „Varajeti” svrstao ga je 2001. u pet najboljih reditelja godine.

Takodje, nosilac je francuskog Ordena umetnosti i književnosti, laureat nagrade „Zlatni Aleksandar“ u Solunu , „Aleksandar Lifka” na Paliću, „Zlatnog pečata“ Jugoslovenske kinoteke, Nagrade „Živojin Žika Pavlović” koju je osvojio bukvalno uoči iznenadne smrti i nije je primio na festivalu u Leskovcu. 

Snimio je i jedan u potpunosti irski film “Kako je Hari postao drvo” gde su igrali glavne uloge Kolm Mini i Silijan Marfi (sada popularan po seriji “Birmingemska banda” – Picky Blinders), i jedan indijski – “Zemlja bogova” (2016).

Poslednji dugometražni igrani film „Uprkos magli” (2019) radio je u Italiji u njihovoj kompletnoj produkciji.

Imao je retrospektive u prestižnim kulturnim centrima u Beču, Londonu, Moskvi, Parizu, MoMa muzeju u Njujorku.

Svakako, imao je Goran i dalje planove da snima nove fimove.

Idealan je kao čovek da snima o našim mučnim temama, nemaštini, siromaštvu, ljudima sa margine koji se ne snalaze i ne pronalaze.


Tragedija je učinila svoje da smo izgubili jednog od najboljih filmskih reditelja sa n aših prostora koji nam više neće podariti svoja uzvišena remek dela.


Ivan Makragić

TANJUG / Music Pocket