KREATIVAN IZAZOV I UŽIVANJE

Posle veoma posećenih koncerata značajnih umetnika – pijanista u prethodnoj sezoni serijala “Steinway & Sons”, u subotu veče (05.10.2019.) koncertom ruskog muzičara Andrey Gugnin započela je nova sezona ovog uspešnog projekta u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Nedavno su pijanisti Jevgenij Sudbin i Elizabet Leonskaja oduševili publiku u ovom serijalu, a protekle jeseni i zime 2018. to su bili i Luka Debarg i Arkadi Volodos.
Sada, ove noći, na Kolarcu se premijerno u našoj zemlji predstavio Gugnin, ruski pijanista koji se izgradio u prestižnim školama vrhunskih pedagoga i mentora na Moskovskom konzervatorijumu. Umetnik je izabrao dosta ambiciozan program podeljen, kao i pozorišna predstava, u dva velika čina.
Veoma ambiciozan, sadržajan, bogat i obiman program je zamislio Gugnin, možda u samom startu preveliki zalogaj ne za njega samog, već i za samu publiku.
Prva celina i ogromno poglavlje predstavlja nam Ludviga Van Betovena: Sonata za klavir br. 29, op. 106, Hammerklavier. Već po samom nazivu deluje opsežno, i još kada se zna da je ovo delo sastavljeno iz četiri stava: I Allegro, II Scherzo: Assai vivace, III Adagio sostenuto i – IV Introduzione: Largo… Allegro – Fuga: Allegro risoluto, nije naivno.Ova sonata smatra se za jednu od najznačajnijih ikada, i jedna od najvažnijih u trećem periodu stvaralaštva velikog Betovena. Ludvig je sonatu završio 1818. godine i danas se pijanisti hvataju u ovaj poduhvat kao tehnički najizazovnija kompozicija za klavir, ali i najzahtevnije solo delo na repertoaru klasičnog klavira.
Premijerno kompozicija je izvedena javno 1836. godine, za klavirom je bio Franc List u Salle Erard u Parizu, barem kako kažu pouzdani dokumenti o ovome delu.

Nije dopuštao Andrej Gugnin da ga ometaju bilo kakve činjenice o zahtevnosti i grandioznosti ovog remek dela, nonšalantno je seo, samo za trenutak zastao zamišljen pre nego što će prvi put taknuti dirke za klavirom i uploviti u magičnu dimenziju ovog neprikosnovenog dela. Kao da su mu prsti zauvek zalepljeni za klavir, nije umeo da se odvoji od klavira, prsti su mu klizili kroz iskonsku umetnost i muziciranje bez premca.
Sonata “Hammerklavier” započeta je u leto 1817. i završena u kasnu jesen 1818. godine, i sadrži tetralogiju stavova kao jedinstvenu celinu četiri neraskidiva dela. Četiri stava je bilo karakteristično za Betovena po strukturi, donekle se naslanjajući i na svoje savremenike kao što je Šubert, za razliku od drugih umetnika koji su obično koristili u svojim delima dva ili tri stava – Mozart, odnosno Hajdn.
Probijao se umetnički lako Gugnim kroz sva četiri nastavka koji čine epizode jedne višestruke mini serije, i svaka ima okvirno trajanje koje u celini završava kao jedan školski čas, ali i nešto duže od toga. Četiri teške epizode i enigme Gugnin je relativno lako uspevao rešavati u hodu, nikako u mimo hodu. Kvartet celina imaju neujednačenu dinamiku i trajanje, tako “Allegro” ima zahvat od barem 12 minuta, da bi se sledbenik “Scherzo” nadovezao samo kratko, tek da zagrebe po površini od tri minuta, kako je i određeno da traju stavovi. Gugnin deluje kao vanzemaljac koji izgleda ne zna šta je to umor, ne ume da predahne, i kada je jedan stav završen, sa sitnim udahom i izdahom Gugnin nastavlja dalje. Na red je treći stav od dobrih 20 minuta “Adagio sostenuto”, novo poglavlje bez premca, Gugnim odoleva i ovom izazovu, kreće se kroz slalom muzike Romantičara, gde se putuje i kroz univerzum Šuberta, Šopena, Šumana, Bramsa, čak i Lista. Poslednje poglavlje ovog niza “Allegro risoluto” koje traje obično izmežu 14 i 20 minuta dobrano je izgleda umorilo Gugnina, koji je sa poslednjim taktovima i možda atomima snage samo odahnuo i ustao naglo nakon završetka kompozicije. Dobio je ogroman aplauz, a on sam kao da je bio u delirijumu, izbezumljen i raspamećen svojim izvođenjem, ali i ošamućen, paralisan, prepun uzbuđenja i emocija.

Sledi kratka pauza, umetniku je potrebno da dođe k sebi i malo oporavi za još krupniji zalogaj – Frederik Šopen: “24 prelida, op. 28”. Identično kao u operi, drami ili baletu, dva čina jedne muzičke predstave odvijaju se pred očima ljubitelja klasične muzike. Istina, jedan deo publike je otišao, nije se želeo vraćati, dovoljno im je bilo da čuju prvih 50 minuta koncerta i jedno epsko delo. Tu nailazimo na glavni problem ovog koncerta – možda ambiciozno, možda pretenciozno, možda previše u jednom danu, večeri, tokom jednog koncerta. Nastavak sledi ujednačeno kao prvi deo, muzičke varijacije na temu koje opuštaju, malo i uspavaju jer neminovno odlutate u svoj svet sanjarenja, ukoliko vas zaista zamara ta vrsta donekle ravne muzike.



Andrey Gugnin, solista oko kojeg se otimaju Londonska filharmonija, Sidnejska i Utah simfonija, Holandski i Ruski simfonijski orkestar, pristupio je znatno napetije i zrelije nego u prvom činu. Šopen je “24 prelide, opus 28”, objavio 1839. godine kao serijal kratkih komada za klavir. Čuveni kompozitor je počeo pisati delo 1835. na Majorci, gde je otišao sa svojom izabranicom, čuvenom Žorž Sand, da tamo provede zimu sa njenom decom.
Gugnin se sada daje svim silama, za njega su to lako prohodni preludijumi, ipak je on nosilac tolikih prvih nagrada na prestižnim takmičenjima po Evropi i svetu. Nastupao je u Beču, Victoria Hall u Ženevi, Carnegie Hall u Njujorku, Sidney Opera House, sala Čajkovski i velika sala Konzervatorijuma u Moskvi, St. Petersburg, Luvr u Parizu…
Vatreno krštenje pred beogradskom i srpskom publikom u kome se Gugnin nije predavao, magičnim prstima je svirao tako jednostavno i predano, nimalo svestan sveta oko sebe – publike. Identično trajanje 24 preluda kao i kod prethodne numere rezultiralo je naglim završetkom Gugnina koji je poskočio sa sedišta i stojeći se poklonio, odlazeći iz sale. Iako nema često biseva u poslednjem periodu na sceni Kolarca i programa klasične muzike, očigledno veoma inspirisan i oduševljen prijemom publike na sebe, onda je ponudio klavir i sviranje sa samo jednom rukom – levom. Tek tada se obratio publici, kao da je tada postao svestan nje, i objasnio da će svirati kratak koncert za levu ruku, što je izveo zaista apsolutno majstorski i vrhunski. Poslednji segmenti zvaničnog drugog dela bili su znatno jači i bolji od prvog čina ove večeri – Betovenove Sonate za klavir “Hammerklavier”. Publika se osipala, oni manje strpljivi nisu imali potrebe da čekaju dalje i dalje, nove biseve, kao da se nije nazirao kraj ovog muzičkog putovanja.
Gugnin sa levom rukom sve ostavlja bez daha u sali, vidno je i on zadovoljan kako to radi, ume, voli, želi da pokaže svoj maksimum. Da li će biti novog bisa ili je ipak kraj? Da, definitivno mora da se Gugnim predstavi dvostruko na sceni, i onda na drugom bisu svira Prokofjeva, spreman da ide do samog kraja i katarze.
Iako se očekivalo da će još svirati posle prve kompozicije na bisu, i prizivali su ga, oteo se utisak da neće dalje nastupiti. Ali, Gugnin je muzičar od kojeg možemo stalno od sada da očekujemo najbolje. Još jedna dinamika i brzina, kao da se umetnik tek sada probudio, prodrmao, prodisao, da malo nadoknadi usporeni ritam sa ovim briljantno brzim i kratkim delima za sam kraj. Više od dva sata koncerta i više je nego dovoljno za publiku koja nije uvek spremna u potpunosti da prihvati sve predugačke kompozicije, stavove, činove. Možda je i to razlog rasipanja publike nakon prvog čina ili prvog bisa. Njije to zamerka veštini izvođenja, retke virtuoznosti, već samo preterana dužina koncerta koja nije usrećila niti legla svima. Treba znati kada stati.

U svakom pogledu, ovo jeste bilo još jedno veoma uspešno veče serijala proizvođača klavira “Steinway and Sons”. Sledeći muzičari na repertoaru su:
09.12. 2019. Boris Berezovsky & Kamerni orkestar “Muzikon”
22. 02. 2020. Denis Kozhukhin
13.04. 2020. Fazil Say

Izvor: Ivan Makragić – Redakcija

Fotografije: Kolarac

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here