Rokeri Đule i Srba (Van Gogh): Naša grupa će u jednom dahu i zamahu, potezom svoje četkice, sa palete skinuti sve boje

O koncertima 11. i 12. marta, o stvaralaštvu u doba korone, nekim novim prostorima za koncerte, tužnim večnim gubicima voljenih kolega, o radu na novom albumu, najnovijem singlu na proleće

Ivan Makragić
Ivan Makragić
Diplomirani dramaturg sa Fakulteta dramskih umetnosti, kreativac, umetnik, u šali za sebe voli da kaže da je bedno piskaralo. Ali ne i skriboman.

podeli

popularno



O koncertima 11. i 12. marta, o stvaralaštvu u doba korone, nekim novim prostorima za koncerte, tužnim večnim gubicima voljenih kolega, o radu na novom albumu, najnovijem singlu na proleće


Eksplozivna i veoma popularna beogradska rock grupa Van Gogh nakon tri godine od trijumfalnog i moćnog akustik koncerta u Kombank Dvorani, vraća se na isto mesto uspeha 11. i 12. marta sa dva rasprodata nastupa.

Naravno, nismo ni sumnjali da neće biti zakazan još jedan koncert, to je najmanje što se može očekivati od benda koji je na sceni 36 godina, i približavamo se tiho, polako, opušteno i magičnom jubileju od četiri decenije.

Oni su nam i današnji gosti na Music Pocket portalu – magazinu pop kulture.
Zvonimir Đukić Đule & Srboljub Radivojević Srba.

A ovi večni momci svakako da zauvek pripadaju pop i rokenrol kulturi.

Dugo smo ih čekali i konačno dočekali svečano rokenrol atrakciju da se u zlo doba pandemije vrate na velike pozornice gde i pripadaju.






Povod je kod njih uvek emotivan i prijatan, sada slave, obeležavaju 25 godina live albuma „No Comment“, sniman te 1997. u Studentskom kulturnom centru Beograda (SKC).
Na taj način će to biti pravi omaž tom live materijalu i jednoj rock epohi iza nas.
Taj album nosi imena pesama putem – boja, vrlo originalno io nadasve kreativno.

Ovog puta neumoljivi trio Zvonimir Đukić Đule (frontmen – vokal i gitara), Srboljub Radivojević Srba (bubanj) i Dragan Ivanović Gaga (bas gitara) vraća se pesmama “visokog napona” koje decenijama nisu svirali. Tako se koncert i zove – “Visoki napon”, dakle žestoko, eksplozivno, rušilački, kada se udruže gitara, bas i bubanj.

Repertoar, odnosno set listu od 27 ultimativnih antologijsakih hitova tek ćemo upoznati na samom koncertu, da ne kvarimo iznenađenje.
Na taj način će to biti pravi omaž tom live materijalu i jednoj rock epohi iza nas.

Frontmen benda Đule kao jedini pisac svih tekstova, kompozitor, aranžer, producent, pevač i gitarista, veoma se raduje novom susretu i budućem spektaklu koji nam brižljivo priprema.


Grupa Van Gogh, nazvana prema čuvenom holandskom slikaru koji je svojim remek delima osvojio svet, ostavila je dubokog traga u muzici naše zemlje.





Neposredno pre pandemije, tokom 2019. godine imali su, osim u Kombank Dvorani, uspešan celovečernji koncert u restoran-klubu Wurst Platz Bar takodje u samom centru Beograda, i dokazali da mogu svuda da sviraju, i na manjem prostoru, samo je važna energija i briljantna hemija sa publikom. Neumorni, nepobedivi, uvek pod visokim rokerskim naponom – VAN GOGH.

Tokom korona virusa, u prvom talasu tihog napada, bend je održao online koncerte direktno iz svog studija, kao prenos na društvenim mrežama – Facebook, Instagram.

Tek za vreme celog leta 2021. Van Gogh je nakon duge pauze krenuo na turneju i svirao dosta po regionu (Crna Gora, Makedonija …) i svuda uzduž i popreko po Srbiji, a Beograd su obišli naravno na Beer festu – na Ušću.

Tokom bogate karijere koja traje već 35 godina, osvajali su dva puta gotovo rasprodatu Beogradsku Arenu, Dom omladine Beograda, SKC, Sava centar, KST – Maskenbal, festival EXIT – Petrovaradinska tvrđava, stadion Tašmajdan, BellExpo centar, i mnoge druge.




Nisu gubili vreme, tako da su bili veoma kreativni tokom ove dve godine pandemije i snimali video spotove za svoje pesme sa poslednjeg, 10. studijskog albuma “More bez obala” (2019): Kakvo divno veče” ili “Više te ne volim k’o pre”.
Čak su sa velikim zakašnjenjem objavili spot za pesmu „Pipi“ sa albuma „Lavirint“ (2009).

Đule je snimio singl i spot “Zrno čarolije” za posebnu humanitarnu Fondaciju “Plan B” koja poomaže ugroženim muzičarima u doba pandemije i šire od toga.


Ipak, vreme je da prepustimo reč Đuletu i Srbi, najboljim prijateljima, kumovima, šarmantnim i simpatičnim večitim dečacima, koji na sceni ruše sve oko sebe rokerskim gitovima i rifovima.

Ovo je njihova priča …. ĐULE & SRBA.





ROKENROL U SEBI NOSI I STIL I STAV


Možda retko i neobično, a opet jednostavno i normalno pitanje za početak naše priče – Kako ste? Kako se osećate danas u ova neizvesna vremena Kovida 19, kao ljudi, muzičari, umetnici?

SRBA: Uglavnom se osećamo radno i puni energije, sve te nemire smo prevazišli veoma dugim šetnjama i raznim vežbama u prostoriji našeg muzičkog studija.

ĐULE: Imali smo dve godine kao dovoljno dug period da kontempliramo upravo u tim našim dugim i svakodnevnim šetnjama kroz razgovor i evociramo uspomene, a ponekad zakačimo u temu da vidimo u kakvom smo kreativnom statusu. Ostali smo jaki, posvećeni, kao i uvek do sada dosledni ideju grupe “Van Gogh” i te boje kojima slikamo i bojimo sivu svakodnevnicu su sve intenzivnije. Verujem da će i novi album doneti još novih iznenadjenja, nikad oštrije gitarske rifove i nikad ubitačnije bubnjarske ritmove.





Trijumfalni koncert u Kombank Dvorani desio vam se u martu 2019. godine, album “More bez obala” je izašao onda malo kasnije, gde ste imali još jedan nastup u Wurst Platz baru kao promociju izdanja. Tokom pandemije bili ste vredni sa snimanjem novih muzičkih spotova kao ekranizacije tih pesama.
Medjutim, da li je već vreme za vaš novi, 11. studijski album? Da li se može od Đuleta očekivati još neki solo projekat kao što je singl “Zrno čarolije” za Fondaciju “Plan B”?


ĐULE:
Smatram da “Zrno čarolije” i nije toliko moj solo projekat. To je pesma pored mnogih drugih kompozicija poštovanih kolega, koja čini okosnicu spomenute “Plan B” Fondacije i budućih izdanja koje će diskografske kuće “Tesla Music” i “Croatia Records” uskoro da objave na tržištu. To je jedan iskorak u novo, jedan kreativni zaokret. Napisao sam tekst za tu pesmu, a osnivač Fondacije Zoran Konević – muziku, ali sigurno je da, poznavajući naš temperament i energiju, kojom Srba i ja raspolažemo, i koja nas vodi, ne verujem da ćemo se prepustiti laganim notama.

Ostaćemo u ritmu koji nam prija, i posvećeni onome što volimo. Verujem da ta armija fanova poštuje rokenrol, i prepoznaje simboliku pisma, koji nosi zvuk rok muzike. Pre svega se obraćam mladom čoveku, a rokenrol kao bunt u sebi nosi i stil i stav. Ostaćemo svoj na svome, nećemo se priklanjati modernom i popularnom, trendovima, ali ćemo sigurno doneti nešto novo, kao i sve prethodno.





NIJEDAN KONCERT NAM NIKADA NIJE BIO ISTI TOKOM KARIJERE


Da li ćemo u ovoj godini moći da očekujemo novitete – singlove, možda i ceo album? Ili ostavljamo sve za 2023. godinu?


ĐULE: Ne verujem da će se ove godine dogoditi album, ali jedan novi singl i spot svakako, možda već u maju mesecu. Ipak, kum nešto više zna o tome, on vodi evidenciju na tu temu.


SRBA:
Tako je, ja sam zadužen za spotove i singlove. Kako i kaže Đule, upravo tako ćemo realizovati, prvo na proleće pesmu i spot, kao najava najnovijeg albuma, realnije za 2023. godinu.


ĐULE: Došli smo u ovo vreme i breme u kojem smo, i ta neka globalna neizvesnost koja je dovela do ekstremne polarizacije, tako da mi se čini da će albumi na neko vreme utihnuti. Kad kažem “album”, mislim na standardni format sa 10 pesama. Ipak, potrošiti vreme, emocije i uložiti veliki trud za nešto što može proći nezapaženo, ne u našem slučaju, već globalno, to je format koji će sigurno biti van upotrebe jedno duže vreme.




Da li se opterećujete nekad da svaki sledeći koncert za vas bude još bolji, uspešniji, da se nadgradi u odnosu na prethodni? Energiju koju ste podelili sa iskrenim fanovima tokom proleća 2019. sa koncertima u Beogradu – Kombank Dvorana & Wurst Platz, koji su eksplodirali, kao da se dešava jednom u milion godina.
Kako vi gledate na takve snažne prethodne trijumfe? Postoji li kod vas trema, odgovornost, bojazan da ne ponovite tu hemiju ili alhemiju?


SRBA: Siguran sam da će nam 11. i 12. marta biti još jači koncert, sa snažnijom energijom. Nama nijedan koncert nikada nije bio isti tokom cele karijere. Svaki ima neku svoju priču, a posebno ti beogradski nose neku specifičnu težinu i nikad se do sad nismo ponovili za skoro 36 godina postojanja. Nismo napravili neki šou da liči na nešto od ranije, nismo kopirali ni sebe ni druge. Tako da će i ovo biti nešto novo, a nakon toga će uvek biti samo novo.

ĐULE: Nemamo baš tu privilegiju da se oslanjamo na već postignuto niti želimo da nadgradjujemo. Nas više inspiriše da – razgrađujemo postignuto, da pravimo neke nove temelje i muzičko stilske iskorake. Senzibilitet se menja kroz vreme, kao i mi, samim tim i publika. Tako da je veoma hrabro i pre svega uputno putovati kroz to vreme, a kroz to putovanje doneti na svet i neko novo saznanje i to podeliti sa auditorijumom.

Ipak smo svi mi na razne načine putnici kroz vreme, koje ne smemo da bahato i uzaludno gubimo i trošimo.
Svaki sekund nam je dragocen i verujem da nas je pandemija, koja je, nadam se, za nama, naučila da cenimo svake deliće sekunde života.




PESMA POPUT FOTOGRAFIJE OSTAJE KAO TRAG U NEKOM VREMENU


Pandemija nas je neminovno malo promenila, da li na bolje?


ĐULE: Svi smo bili previše bahati prema tom vremenu koje je prolazilo pored nas i kroz nas, i nismo obraćali pažnju na esencijalne, životne stvari. Kao da smo razmišljali da ćemo sve lako postići, da ćemo nešto ostaviti za sutra, i tako smo ulazili u te situacije u našem okruženju. Ipak, kako život prođe dlanom o dlan, tako i sve prolazi drugo pored nas, i ne primetimo. Voleo bih da zaustavimo što više tih zanimljivih momenata kroz koje prolazimo, isto kao i fotografija: napravimo je i ostaje nam za sva vremena, kao zapis. Isto tako i pesma, ona ostane kao trag u nekom vremenu.


Uvek imate specifičan odnos sa fanovima na koncertima – Đule često skoči u publiku, prolazi kroz nju, tada se sa njima zbližavate, upoznajete, uvek dolazi do pozdrava izmedju tebe i ljubitelja.
Takodje, taj uživo odnos se preselio i na društvene mreže, koje su preuzele dominaciju.
Kakav je osećaj biti u stalnoj komunikaciji sa fanovima, da ih uvek obaveštavate o svim novitetima, kao na primer online koncertima koji su bili tokom pandemije? Svaka vest, turneja, bilo koja novost, uvek se istakne kod vas redovno i ažurno na Facebook stranici.


ĐULE:
Srećom ja nemam Instagram ni Facebook kao privatni profil, ali postoji ta oficijelna stranica benda, koja se bavi redovnim našim aktivnostima. Što se tiče tih skokova u publiku, toga sigurno ovaj put neće biti, ne samo na ovim koncertima u Beogradu, već inače u budućnosti. Bend ipak već duže vreme radi u formaciji kao trojka, i skok u publiku bi značio da se ta energija na bini za trrenutak poremeti. Ne želimo da remetimo taj sklad koji imamo tokom koncerta, kao ni tu harmoniju koju pravimo u smislenoj buci. Upravo ta buka, verujem da kumu i meni posle toliko godina, i dan danas veoma godi. Šta ti misliš o tome, kume?

SRBA: Uvek, zaista nam uvek godi sva ta buka na bini.




Dosta ste pristupačni svojoj publici, kao retko ko sa ovih prostora. Nisu svi rok ili pop bendovi kod nas, ni solo muzičari u tom pogledu otvoreni za kontakt sa fanovima, kao da su na distanci. Vi ste grupa koja voli svoju publiku i važno vam je njihovo mišljenje?


ĐULE: U životu nam je oduvek bilo važno da ne zaboravimo odakle smo krenuli. Tako smo kao ljudi izgleda formatirani. Ne smemo da zaboravimo odakle dolazimo, ko smo i šta predstavljamo, i da budemo pristojni i normalni, kao što smo bili i pre nego što smo ušli u muziku.
Taj odnos koji gradimo sa publikom nije po svaku cenu, sa namerom i željom da nas neko voli. Ne moraju da nas vole. Potpuno je legitimno da neko nešto više ili manje voli, ali je suština da publiku ne ostaviš kad siđeš sa bine.
Tako je i u svakodnevnom životu, da ljude ne ostaviš – ravnodušnim.

Nikome od nas nije stalo do ljubavi po svaku cenu sa nekim kome eto ja ne prijam, možda mu odgovara više Srba od mene, i obrnuto. To su neke ljudske vrednosti svakodnevnice. Nemamo potrebu da se iznova pravdamo, dokazujemo ko smo i šta smo, jer ako do sada nismo svojim stavom to pokazali šta predstavljamo, onda jednostavno nema potrebe da jurimo ljubav na silu.




BEOGRAD UVEK IMA POSEBNU TEŽINU ZA NAŠE KONCERTE


Opet, 11. i 12. marta, svi oni koji su kupili kartu, iskreni fanovi, neće doći slučajno na koncerte. Nisu se zatekli tek onako usput na Beer festu i svratili do bine gde nastupa Van Gogh da vide šta vi imate da kažete. Ne, ovo je baš vaša publika, i kada ih pogledate u oči sa pozornice… sve je jasno, zar ne?


SRBA:
Tako je, solo koncerti su nam takvi – tu su samo fanovi grupe “Van Gogh”.

ĐULE:
Upravo su to neki susreti i taj povratak, resetovanje velikih bina i razglasa, i vraćanje esencije u prostore kao što je Kombank Dvorana, za 1500 ljudi je savršeno mesto da podelimo inspiraciju i kreaciju sa našom publikom – zvučno i vizualno. Veruj mi, posle toliko godina i decenija, mi najmanje vežbamo, koliko provodimo vreme u razgovoru i razmeni ideja, kroz koje apsorbujemo i eleiminišemo suvišno, stvaramo ono što bi voleli da podelimo sa publikom kroz vizualno i audio.
Verujem da će sve naše zajedničke zamisli i da se dogode, ostvariti upravo onako kako smo zamislili.

Sreća naša što nikada ništa ne planiramo unapred. Prosto želimo da se sve to dogodi u nekom cugu i da nakon koncerta sednemo, nazdravimo i kažemo jedan drugom – “Jesi li srećan, kume?”. To je savršeno adekvatan parametar da je ta noć protekla upravo onako kako smo i želeli da je provedemo sa publikom i da protekne u tom zamahu.


Foto: Dejan Ilić Unuče




Tokom dve godine pandemije, u početku ste mirovali – 2020. godine, da bi onda okrenuli drugi list i sada, kao i ranije, ima vas na mnogim festivalima, solo koncertima po Srbiji i regionu. Beograd je bio samo – Ušće na Beer festu 2021, i evo sada ste ponovo tu. Nakon toliko drugih osvojenih prostora (Stadion Tašmajdan, Sava centar, Dom omladine, Beogradska Arena, Bell Expo … Da li je uzbudjenje u svom rodnom gradu uvek najveće?


SRBA: Istina, u Beogradu je uvek sve najveće, odatle sve počinje. Beograd uvek ima neku posebnu težinu, ali pogotovu kada su otvoreni prostori za Beer fest, gde dolazi 50 000 ili 60 000 ljudi.
Ovde ne postoji trema kada je tako manja sala u pitanju kakav je bivši Dom sindikata. Mnogo je prisniji odnos sa publikom u manjim prostorima.

ĐULE: A vidiš, ja imam tremu, sve vreme. Zar ti nemaš, kume?

SRBA: Đule ima tremu jer on sve vreme peva, a ja ne moram. (smeh)

( Dijalog Đuleta i Srbe je uvek na poseban način zanimljiv i simpatičan )





ĐULE: OSTAO SAM ISTI ČOVEK KOJI SRIČE SVOJE EMOCIJE NA GITARI


ĐULE: Zanimljiva mi je kreativna i sviračka konstalacija u kojoj smo se našli u poslednje dve godine. Taj povratak bazičnoj trojci, povratak konstelaciji bubanj-bas-gitara, u vremenu iza nas dostigli smo mnogo toga zanimljivog. I album “Strast” koji je bio prekretnica za Van Gogh, i CD “Hodi”, ili live “No Comment” koji ćemo ovom prilikom obeležiti 25 godina od tog koncerta. Imamo to zadovoljstvo da će nam se pridružiti i originalni član Van Gogh-a, Aca basista, kome je taj dan i rođendan, 11. marta, prvi koncertni dan.

Publika će tako moći da vidi prvi put sve kumove zajedno na bini. Ako ikada poželimo da promenimo naziv benda, to je konstalacija u kojoj bi bend mogao da se nazove – “Kumovi”.
I ta energija sa Acinog basa, Srbinog bubnja i moje gitare oživeće taj trenutak live albuma “No Comment” iz SKC-a, ili “Strast” i “Hodi”. To je ono što naša publika, siguran sam, želi dugi niz godina unazad ponovo da čuje. Iskreno kažem, nisam nikakav bajni gitarista, ali sam ostao čovek koji sriče svoje emocije na gitari, i kao takve ih izvorno deli sa publikom.

Taj Van Gogh u “Delfinu”, u pesmi “Sreća”, ili “Put”, Tragovi prošlosti”, “Polje snova”, sve tu to neki komadi koji nas ovog puta greju da ih sviramo bez potrebe da se trudimo da imitiramo energiju tog trenutka. Upravo ta neka naša neposrednost i otvorenost sa puno ljubavi i posvećenosti prema muzici budi novu strast u tim pesmama. I vraćamo ih na set listu i binu prestižne Kombank Dvorane na jedan potpuno novi način.

Mi smo ovo najavili kao visoki napon ne bi li našoj publici približili taj senzibilitet koji ćemo sa njima deliti. Ako su bili u martu 2019. godine na akustičnom koncertu, verujte ovaj koncert će biti sve samo ne to… Novi format, naše novo iskustvo i najnoviji doživljaj muzike će biti plasirani. To dečaštvo u nama još uvek se bori sa željom da Lemi i “Motorhead” budu živi zauvek.




(Onda sledi jedna duhovitost, što je uobičajeno sa ova dva večita momka)

SRBA: Inače, Đule je zaista odličan gitarista, to što priča, ma nije tačno da kao nije bajni.

ĐULE: Hvala, kume, ti si bolji kum nego što sam ja gitarista!

SRBA: Ja samo pričam iskreno. Ti si izuzetan gitarista.


ĐULE: Dragi, kume, moja gitara svira na tvoj doboš i koliko god da si nesavršen, tvoj oblik nesavršenosti toliko volim i u mom srcu je toliko nezamenljiv.

SRBA: Ja još uvek radim na sebi i tek očekujem najbolje rezultate u godinama pred nama.


Važno je da obojica niste izgubili to dete u sebi.

ĐULE: Opet, u ovim godinama postao sam svestan činjenice da tak sada ništa ne znam. Ta činjenica je dobar putokaz koji iskreno govori u prilog tome da smo još uvek spremni da učimo, i da se suočimo sa novitetima, i da se uhvatimo u koštac sa nepostignutim i da nas nijedan novi dogadjaj, iskorak ili nepoznanica slučajno ne obeshrabri.

Dakle vi biste kao čuveni Lenjin. On je uporno govorio – “Učiti, učiti i samo učiti”.

ĐULE:
Naravno, jer danas, taj koji govori da zna sve, taj ne govori istinu. Onaj koji kaže da je naučio sve, taj je neskroman, ili ko se hvali da je sve to iza njega i da on stremi nekim novim saznanjima, u redu, to je super. Ali, hajde da se vratimo nekim bazičnim stvarima – ritmu koji pokreće, direktnom, otvorenom odnosu sa publikom koji budi novu strast za neko novo vreme.





INSPIRATIVNO JE OTIĆI U NAJMANJI KLUB U BEOGRADU I TAMO IMATI KONCERT

Kombank Dvorana kao da je postala prava dragocenost i meka za vas muzičare, tokom pandemije. Donekle vam je nezgodno, jer ste navikli da imate na raspolaganju i druge prostore, kao što je Sava centar ili Štark Arena. Ipak, oni su sada utihnuli … prvi zbog neke nejasne privatizacije, druga hala zbog kovida, mada se održavaju neka sportska takmičenja, tek ove godine će krenuti i neki koncerti … Kako dalje u Beogradu, gde sebe vidite u osvajanju novih dvorana? Postoji li nešto da niste posetili svojim nastupima? Kao da ste već sve zaokružili?

SRBA: Tako je, sve je to sada zamrlo, i skoro da i ne razmišljam više o zatvorenim, već samo otvorenim prostorima, dakle leti, po celoj Srbiji, nema više tih sala…


ĐULE: Moj odnos prema svemu tome je da otvaramo neki novi krug. Ova dva koncerta u Kombank Dvorani 11. i 12. marta je jedan naš direktan potez resetovanja svega do sada odsviranog i postignutog. Ja se nikada ne bih više vraćao u prostore u kojima smo bili i koje smo zvukom i zagrljajem ostavili davno iza nas. Nije to više intriga… Čak je možda inspirativno otići u najmanji krug u Beogradu i tamo odsvirati koncert.


Upravo tako ste imali u Wurst Platz baru, odličnom mestu za koncerte, gde nastupaju i vaše kolege – Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi, YU grupa, ranije i Rambo Amadeus.

ĐULE: Naravno, i ne samo Wurst, to može biti KST, ili SKC, vratiti se u taj krug kao nekada i videti da li si zaista i posle svega postignutog, spreman da se vratiš na početak. Sa kojim žarom se susrećeš sa tim početkom? Danas ne postoji garancija ni sa jedne strane, ni na oblik, miris, ukus, postoji samo tvoja ljubav prema odabranom i da to što radiš sa puno ljubavi – uradiš na najbolji mogući način. Oblik savršenstva nije važan, koliko je važan oblik neposrednosti, iskrenosti, i nečega što se zove – “Za ovo živim, i ovo za šta živim, želim naglas da podelim sa istomišljenicima”. To je naša želja za beogradske koncerte 11. i 12. marta.




“AKO STANEMO, GUBIMO SVE” – JEDNA NAŠA ODLUKA BEZ KOMPROMISA


Prvi koncert 11.03. ste relativno brzo rasprodali i odmah zakazali drugi za sledeće veče. Naravno, ipak je to manji prostor u odnosu gde ste sve nastupali znatno većeg kapaciteta, zar ne?


ĐULE
: To što se 11. mart rasprodao tako brzo u cugu, 1500 duša je razgrabilo karte za nas, iskreno nas ne iznenađuje. Ali ne iz razloga što je “Van Gogh” svirao već dve Arene do sada, nikako. Van Gogh je bend koji je spreman da se uvek resetuje, ovog puta to činimo i uz duboki naklon publici koja je ostala stvarno posvećena rokenrolu, gitari, bubnju i basu. Uradićemo jedan “visokonaponski” Van Gogh naklon za te dobre ljude.


Koja pesma bi sada idealno oslikala trenutni pravac “Van Gogha” iz vašeg bogatog opusa, a koja numera bi ilustrovala celo ovo stanje pandemije koje nam se ne završava već dve godine?


ĐULE:
U ovom trenutku bi to svakako bio “Puls”. Poruka koju nosi ta pesma – “Ako stanemo, gubimo sve”, jedna naša odluka bez kompromisa niti ćemo stati ni posustati, ne iz straha da li ćemo izgubiti sve ili dobiti ništa, već zato što jedino u tom kovitlacu i rokenrol vrtlogu, naša srca kucaju ubrzano i uzbuđenje je to koje budi adrenalin, a bez njega ne verujem da bi bilo šta uspelo sa toliko ljubavi i posvećenosti.

Sa druge strane tu je i pesma “Delfin” ili “Polje snova” koje meni intimno veoma znače, to su pesme koje će se naći na set listi. Od 27 numera sa našeg koncertnog repertoara, raspored koji ćemo iznositi pred publiku je osmišljen na jedan sasvim drugačiji način od onog uobičajenog – “da vidim ruke gore, skočite”. Sada je ovo druga priča. Van Gogh će u jednom dahu i zamahu, potezom svoje četkice sa palete skinuti sve boje.
I kao što je pre 25 godina na poleđini albuma “No Comment” umesto naziva bile – Boje, tako te boje i sada vraćamo u sivilo naše svakodnevnice i jednim jačim intenzitetom bojimo stvarnost sa publikom ove 2022. godine, naravno ne sami.





STVARNOST ĆE BITI POTPUNO DRUGAČIJA OD ONE NA KOJU SMO NAVIKLI PRE PANDEMIJE


Evo, i za sam kraj, jedna veoma tužna tema, kao da nam je neminovna u ovo teško vreme. Svedoci smo zastrašujućih gubitaka vaših kolega, generalno umetnika iz muzičke i dramske branše, koji su gotovo preko noći samo nestali u vreme pandemije, ili su preminuli upravo od Kovida 19. Vi ste se uvek oglasili nakon tih tragedija, javno davali svoje emotivne reči, i putem društvenih mreža. Samo su nam odjednom svi oni nestali, kao u nekoj dubokoj, noćnoj mori. Kulturna, muzička scena izgleda nije više ista…
Da li Srbija, odnosno kultura ove zemlje može ikada da se oporavi nakon svih tih gubitaka?


(Teško pitanje kao da ih je obojicu za trenutak zateklo, zamrznulo, ostavilo par sekundi da se saberu, srede svoje misli. A onda je Đule nekako nastavio.)


ĐULE: Nikada više ništa neće biti isto nakon svega. Stvarnost će biti potpuno drugačija od one na koju smo navikli pre pandemije. Veliki gubitak i velika tuga je u našim srcima za svim ljudima koji su na žalost izgubili svoj život i koje je pandemija odnela. Ogroman žal osećamo, nedostaju nam svi koji su nas napustili, to je jaka praznina, nedostatak dragih prijatelja. Tužno je što sredina ne ume da ceni, poštuje, veliča te umetnike i skrene reflektor stvarnosti, da on bude uperen na ljude dok se bave glumom, dok pišu, stvaraju muziku, dok su živi. Sve se dogodi kada prodje.


To je izgleda taj post-mortem sindrom, javnost se seti ljudi kada nam zauvek odu?

ĐULE:
Sve odjednom postane mnogo važno, nezamenljivo i mnogo značajno. Ali, nezamenljivo je jedino to što te ljude više nećemo imati u našim zagrljajima. Opet, jedno je izvesno – Gde god da ste, anđeli, braćo i sestre, neka nas vaše oči čuvaju i prate, a vreme koje je pred nama, kad istekne ovo naše, neka vas vama vrate.

Ivan Makragić


- Advertisement -

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

spot_img
Reklama

Aktuelno

MARKO LOUIS PREDSTAVLJA NOVU PESMU „BONITA“ PRED BEOGRADSKI KONCERT

U periodu kad je koncertna sezona stala, muzičar Marko Louis je bio vrlo kreativan i objavio je album “Sloboda”,...
Reklama
musicpocket