Rok grupa “Van Gogh” održala je sinoć (11.03.) spektakularan koncert u Kombank Dvorani, a suze ostavljene za kraj

AKO STANEMO, GUBIMO SVE!


BEOGRAD, 11. marta (Tanjug) – Beogradska rok grupa „Van Gogh” održala je sinoć (11. mart) veoma uspešan i spektakularan koncert pod nazivom “Visoki napon” u Kombank Dvorani pred oduševljenom publikom i iskrenim fanovima benda koji postoji već 36 godina.

Koncert će ostati upamćen po iznenadnim plakanjem – iskrenim suzama frontmena benda Đuleta na samom kraju koncerta usled podsećanja koga smo sve izgubili poslednje dve godine tokom surove pandemije korona virusa, od muzičkih umetnika.

Popularni sastav se nakon tri godine od trijumfalnog akustik koncerta „Na drva” (mart 2019) u bivšem Domu sindikata vratio na isto mesto uspeha sa dva koncerta, jer je prvi nastup brzo rasprodat, a zakazan je i drugi već za večeras – 12. mart.

Povod je kod njih uvek emotivan i važan, sada slave – obeležavaju jubilej – 25 godina live albuma „No Comment“, sniman te 1997. u Studentskom kulturnom centru Beograda (SKC).

Na taj način je to bio pravi omaž live materijalu i jednoj rok epohi (daleko) iza nas.
Taj album nosi imena pesama putem – boja, vrlo originalno i nadasve kreativno od strane benda.

Zvonimir Đukić Đule (frontmen – vokal i gitara), Srboljub Radivojević Srba (bubanj) i Dragan Ivanović Gaga (bas gitara) kao rok trio “Van Gogh” pružili su izvanredan muzički program od puna dva i po sata, a ako uključimo i uvod u program, onda beše i puna tri sata.

Grupa je veoma efektno kroz grmljavinu 28 hitova produktivnog opusa predstavila presek karijere kroz deset studijskih albuma – “Van Gogh” (1986), “Svet je moj” (1991), “Strast” (1993), “Hodi” (1996), “Opasan ples” (1999), “DrUnder” (2002), “Kolo” (2006), “Lavirint” (2009), “Neumeren u svemu” (2013), kao i poslednji materijal – “More bez obala” (2019).

Koncert je krenuo neobičnim uvodom, veoma mlada umetnica Lana Kostić je imala kratak nastup na harfi. Publika je ipak bila vrlo nestrpljiva i željno je jedva čekala glavni program, koji nije odmah bio u planu.

Grupa je držala u neizvesnosti fanove i onda je na velikom platnu krenuo video rad koji se pretvorio u grmljavinu i bljesak koji aludiraju na visoki napon sa plakatom samog koncerta, gde su uslikani svi članovi rock benda.

Tišinu je prekinula naracija početnih stihova pesme „Ne cvikaj generacijo“ hrvatske rok grupe “Atomsko sklonište” praćena najavnim videom koji se projektovao na belom platnu, koje je delilo publiku od benda.

Nakon svega konačno bend pravi pometnju sa rok hitom “Bez oblika”, kao prve numere sa obimne liste, ali to rade bez ličnog prisustva, odnosno, sve vreme su iza gigantskog platna, što je delovalo pomalo sablasno, jer su se pomerali i prikazali svima da su tu, samo prikriveni.

Tokom izvodjenja putem vešte igre senki na tom ekranu poput fantoma su se skrivali i tek malo pružali ruke kroz platno, neobično poput atraktivnog mističnog pozorišta.

Futuristički osmišljena scenska kreacija, obogaćena skulpturama – rad je našeg istaknutog umetnika, vajara Aleksandra Gligorijevića. Grupa VAN GOGH misli na sve.

Grupa je dinamično merila publici “Puls” uz snažne i osvešćene stihove „Ako stanemo, gubimo sve“ tako aktuelni danas, a onda su zaigrali – “Nek te telo nosi”.

„Poštovana publiko, uz visoki napon, imate od Van Goga duboki naklon. Na krilima naše muzike već 36 godina ostali smo svoji“, obratio se lider Đule publici prvi put nakon treće pesme sa repertoara.

Rokeri su vrlo brzo upali u “Ekstazu”, ali i hrabro odvažno priznali da “Više te ne volim k’o pre”, a onda su dalje zauzeli moćnu “Vrtešku“, na kojoj su zavrteli sebe i ljubitelje u ogromnoj sali.

Divna balada “Prva i poslednja kap”, pruža publici da peva te romantične i jake stihove veoma fatalne tematike.

„Čast nam je i ponosni smo što imano publiku svih generacija i to ovakvu publiku. Ponosni smo da šetamo slobodno poljem naših snova“, pevač i lider grupe Đule je poetski najavio sledechi hit po kome voli da korača – “Polje snova” i uveliko podigao celu dvoranu na noge.

Antologija zvana “Tragovi prošlosti” je pravo remek delo moderne rok muzike, što je sjajan dokaz i uživo, jer je bend raspametio celu dvoranu.

“Imamo u našoj zemlji velike talente koji ne dolaze do izražaja u medijima. Takva je Lana Kostić, ima samo 14 godina, videli ste kako je svojim malenim prstićima na svojoj harfi stvarala umetnost. Drago mi je da ste je slušali i pozdravili večeras”, publika je nakon ovoga naravno ponovo aplaudirala.

Na izvodjenju velikog dinamičnog hita “Kiselina”, koliko god su momci i devojke u prvim redovima plesali i skakali, pevač je imao male primedbe.

„Bilo je gotivno, ali skok nije bio dovoljno dobar, moramo ponovo“, primetio je Đule i odmah odsvirao još jednom instrumental gitarsku solažu finala „Kiseline“, da bi onda ipak bio zadovoljan skokovima cele sale – „Da, da, mi smo ta poznata ekipa“.

Otkriva lider svoju dušu da je “Emotivno miniran”, a ume i da zapliva u okeanu emocija kao pravi “Delfin”, sa jakim stihovima „Možda te sutra imati neću, ali danas te imam za ceo život moj“, gde je Đule dodao „Idemo najjače, ovo je zakletva“, bodreći publiku da zapeva još glasnije sa njima u duetu.

Grupi se na bini kao specijalni gost u pesmama Mama, Sreća i Klatno, pridružio i originalni član benda iz postave devedesetih, Aleksandar Aca Barać, dok je za to vreme bas gitarista Gaga preuzeo dirke Hemond orgulja.

Muzičar Aca basista je i slavio rodjendan juče, svirao je dosta ranije sa bendom, kao upravo live CD „No Comment“ gde je bio deo ekipe.

Definitivno kompozicija “Mama” izaziva najviše euforije i pometnju u prepunoj hali od 1500 duša sa neprolaznim stihovima – “Ne boli me, mama, Ovaj poslednji dan, Mama ne boli me, Ja dalje putujem sam”.

Kao na pokretnoj traci Van Gogh je nizao arsenal hitova kao “Sreća” i “Klatno”, a onda

otkrio je i pohvalio se vođa benda da je večeras stigla publika je iz Osla, Londona i Stokholma. 

Našli su ove noći i svoj svoj uvek moćan muzički “Put” uz sreću publike i njihovog plesa – “To smo mi, za nas ne postoji put kojim se lako stiže u raj, sve kad se lomi u tebi, srećan si, ako mu ugledaš kraj”.

„Tanke su to niti izmedju nas već 36 godina“, efektna je bila Đuletova najava za naslov “Tanka nit” i reči – “Javi mi da me još uvek voli, Javi mi da li se dobro ljubi, Javi mi, odgovor dugo čekam, Moram biti jak da podnesem i to”.

Sve vreme koncerta momci odeveni u crno sa crnim maskama kao nindže, kako ih je predstavio Đule, išli su svuda po sali i na pozornicu, i snimali su koncert video kamerama, dakle možemo očekivati i zapis sa ovog nastupa, odnosno objavljeni – DVD kioncert.

Đuletu je inače godilo što je u dva navrata dobio na poklon iz publike ženski donji veš tako da ga je prvo okačio o mikrofon, a onda nekoliko puta na sebe – o glavu iu uši, veoma ga je zabavljao taj potupak.


Zasvirali su i energično zapevali “Za godine tvoje”, zaplovili na čuvenom “Brodu od papira”, shvatili kako ipak na kraju balade “Za suze nema vremena” i uvideli opasno da „Nešto vuče me dole” – retko predivna pesma, koja u dinamičnim ritmovima često ostavlja fanove bez daha, što se desilo i ove magične rokerske večeri – “Poput vode, tečem dole, dole, dole, dole, dole, moju reku guta more, sve je gore i gore, Gore, gore gore”.

Pitali su se svi zajedno “Da li zna” i napisali notama i melodijama veoma oštru i osvešćenu “Basnu” za odrasle – “Više se ne zna ko je ko, ne zna se, i niko ne zna ko je lud, ne zna se”.

Načinili su poznati “Spisak razloga” i priveli kraju zvaničan deo koncerta.

„Velika je čast svirati za vas. Hvala vam ljudi, ponosni smo večeras. Pobegli smo od neukusa i besmisla sa vama”, rekao je vidno srećni Đule.

Na bis su oduvali publiku sa hit baladom “Neko te ima” koja je esencija biseva, legendarna pesma svih vremena, i zaigrali rokersko “Kolo” – tako izvanredno i snažno uvek kada se bomba njihovih rifova i solaža prelije na publiku i onda nastane igranka bez prestanka!

„U čast sećanja na one koji više nisu sa nama, za sve koji su nam otišli prerano, za one koje je odnela ova pošast. Za MišuAleksića, Dragoljuba Đuričića, Đordja Balaševića i sve ostale, braću i sestre“, emotivno i nadahnuto je Đukić najavio hit “Andjele moj brate” i zamolio publiku da upali mobilne telefone, što je ona i učinila i stvorila svetlosni spektakl u mraku.

Iznenada se na kraju pesme Đule iskreno zaplakao i nije mogao duže da se smiri. Bilo je potresno gledati i pevača kako se kida, i podsećati se tolikih preminulih umetnika, i sličan omaž su napravili iz benda “Neverne bebe” na koncertu 8. marta takodje u Kombank Dvorani.

Zvonimir Đukić Đule i Srboljub Radivojević Srba uvek su uspešan tandem i snažna muzička atrakcija što su dokazali i ove magične rokerske noći uz basistu Dragana Ivanovića Gagu, koji se nedavno vratio u bend za vreme pandemije, a ranije je bio deo ove umetničke sage.

Grupa Van Gogh, nazvana prema čuvenom holandskom slikaru koji je svojim remek delima osvojio svet, ostavila je dubokog traga u muzici naše zemlje i po regionu.


Tokom bogate karijere koja traje već 36 godina, osvajali su dva puta gotovo rasprodatu Beogradsku Arenu, Dom omladine Beograda, SKC, Sava centar, KST – Maskenbal, festival EXIT – Petrovaradinska tvrđava, stadion Tašmajdan, BellExpo centar, i mnoge druge.


Ivan Makragić

TANJUG – Music Pocket