“ROCK SIMPHONY” IZ BITOLJA PREMIJERNO SINOĆ U BEOGRADU – 04.05.2019.

IZVANREDNA ISTORIJA SVETSKOG ROKENROLA

Kombank dvorana ili bivši Dom sindikata sve više iznenađuje svoje verne posetioce atraktivnim muzičkim programom, koji je u poslednje vreme izuzetno bogat u domenu rok i pop muzike. Nakon retko izvanrednog koncerta Van Goga – “Akustik” kada je sala bila rasprodata, ili veoma posećenog Guitar Art festivala sa mnogim značajnim svetskim i regionalnim umetnicima (Vicente Amigo, Vlatko Stefanovski), kao i pop imenima koja olako ispune salu (Željko Vasić), evo još jedne večeri koja se upisuje u uspehe radne biografije ove ustanove. Tako je sinoć (04.05.2019.) premijerno u prestonici Srbije nastupio orkestar “Rock simphony” iz Bitolja, a ovaj projekat i mini spektakl već je boravio na Užičkom kulturnom letu (2018), festivalu Nisville, Rock Village, Baščarsijske noći, KotorArt, i naravno u rodnoj Makedoniji – Bitfest, Skopsko leto, Ohridsko leto, Prilepsko kulturno leto, Štipsko leto. Verujemo da je na većini ovih manifestacija sam orkestar imao više publike nego ove noći, jer na žalost, Kombank dvorana nije bila puna kako se očekivalo. Možda nije bila dovoljno jaka reklama za ovaj muzički događaj, ili su neki drugi razlozi u pitanju, ali zato, publika koja je imala priliku da prisustvuje koncertu, u potpunosti je uživala od početka do kraja u besmrtnim rock i hard rock ili hevi metal biserima svetske scene. Troje solista, manji gudački orkestar, gitare, bubanj, prateći vokali, naravno dirigent, činili su ovu malu, ali odabranu ekipu kreativaca. Ovaj poznati makedonski orkestar sastavljen je od talentovanih profesionalnih muzičara koji su diplomirali ili magistrirali na svojim instrumentima i vidi se koliko uživaju u svom pozivu, zanatski uigrano, vokalno majstorski i zaista inspirativno u svakom pogledu.

Koncert eksplozivno otvara čuveni “Thunderstruck” – AC/DC, u kome solista dovoljno uverljivo dočarava pevača ove grupe (Brian Johnson) i njegovu specifičnu boju glasa koja razbija dvoranu, a sama pesma je jedna od “opasnosti” da se u njoj ne pretera i brzo se ne izgubi glas. Na svu sreću, ovo su profesionalci, te se pevač čuva za dalje, kada će ga tek čekati novi snažni izazovi od kojih zastaje dah. Pesma “Babe, I’m Gonna Leave You” od kultne grupe Led Zeppelin sledeća je numera koji muški kolega izvrsno interpretira, deluje kao da mu je ovo tek predigra i uvertira za mnogo ozbiljnije zalogaje kojima će pokazati šta zaista ume. Divno je bilo da se podsetimo i gitarskog rock dragulja: Lenny Kravitz – “Are You Gonna Go My Way”, posebno što se dotični muzičar (upravo je u Makedoniji i gostovao veče ranije, 3. maja, u Skoplju u prepunom sportskom centru) u poslednjem periodu (hitovi “Chamber”, “Low”) više obreo u žanru pop muzike, a ne više rock ili pop rock žanra kako ga znamo. Ova Lenijeva pesma vraća nas u to vreme kada je on osvajao čitav svet kao novi roker koji obećava i rastura gde god da se pojavi. Rame uz rame sa Led Zeppelin sigurno je i Whitesnake – “Ain’t Gonna Cry No More”, ne toliko planetarni hit, ali eto zanimljiv izbor na ovom repertoaru. Nakon te četiri numere, zahtevan zadatak se nalazi pred jednu damu – trećeg solistu, kojoj nimalo teško ne pada da briljantnim glasom otpeva AC/DC – “You Shook Me All Night Long”, što je publiku ponelo i svi su pevali uglas, kao i na Lenijevom hitu. Plava dama, neobične frizure, kao da je spremna za žestoki rock maraton, kreće lagano sa ovom numerom, ali nimalo se ne štedi, već kao i pevač AC/DC daje svoj maksimum kada je to potrebno. Šteta što ova dama nije više iskorišćena ove noći, već je značajnija uloga dodeljena dvojici muških solista. Uvek legendarni i neprevaziđeni Jim Morrison dobija ponovo na značaju ove večeri u Beogradu sa izvođenjem kratke, efektne i eksplozivne numere The Doors – “Break On Through (To The Other Side)”. Sinoć je posveta “Dorsima” pružena i u kultnom zemunskom klubu Fest sa The Doors Tribute bendom. Imali smo priliku da izuzetan svetski Tribute Doors iz Amerike gledamo u Beogradu i Novom Sadu, gde nas je pevač ošamutio koliko podseća po svemu na Džima Morisona. Ovaj rock hit zapravo kao da je podsećanje na te koncerte koji su bili rasprodati i oduvali sve posetioce. Slično tome, velika pompa oko filma “Bohemian Rhapsody” o grupi Queen sledi kao odsjaj u odličnoj kompoziciji Queen – “I Want It All”. E, tu upravo dolazimo do prvog i osnovnog problema, odnosno, više nedostatka da se u ovakvom vrednom poduhvatu u potpunosti uživa, jer Srbija već ima ogroman projekat “ROCK OPERA” koja je osvajala i Beograd i Novi Sad sa rasprodatim koncertima (Sava centar, odnosno Srpsko Narodno pozorište). Kako je to identičan koncept, sa sličnim repertoarom, upravo je tamo Queen bio dosta zastupljen, čak najviše, sa barem pet hitova, među kojima, istina, nije bio spomenuti “I Want It All”, ali paralele su i oko ovog izbora neminovne. Za razliku od Rock opere, “Rock simfonija” je svakako skromniji zahvat, manje je učesnika na sceni, sam klasični orkestar je znatno svedeniji, a i broj solista deluje siromašnije u odnosu na ono u čemu smo uživali. Ipak, i pored toga, ovde solisti kao da kidaju svoje glasne žice, sa neverovatno zahtevnim numerama, koje su “ubistvo” za vokal, ali oni uspevaju da nadmaše sve prepreke ne bi li publici pružili maksimum zadovoljstva. Tako je istorijsko remek delo hard rock muzike “Child in Time” – Deep Purple – od 10 minuta izazvalo potres i pometnju u Kombank dvorani, u svakom segmentu. Pevač ove grupe Ian Gillan odavno ne peva ovu eksploziju od numere, jer su vokalne deonice toliko snažne i neverovatno visoke, da on to nije u stanju da iznese, te se ova pesma preskače na repertoaru.Kako nam Deep Purple gostuje na oproštajnoj turneji 6. decembra u Areni, nećemo ni tada moći da slušamo ovaj bezvremenski hit, kao što na žalost nismo ni toliko puta do sada (Arena, Hala Bg Sajma, Ian Gillan na solo koncertu u Sava centru). Zato je ovo bila jedinstvena prilika da prisustvujemo neponovljivom doživljaju kada jedan solista uspeva da seče celu salu preterano visokim tonovima, da se naježite, nije vam jasno kako neko uspeva da priredi ovakav vokalni spektakl. Ono što je solista izveo sa “Child In Time” delovalo je kao san na javi, kao da se ne dešava pred vama već puka fantazija ili snoviđenje. Ovom hard rock bendu će se “Rok simfonija” još jednom vratiti. 
Na set listi svakako je neizbežan i Rammstein (osvajao Beogradsku Arenu dva puta), posebno sa hitom “Du Hast”, koji izvodi uvek i horska atrakcija “Viva Vox”, eto dakle još jednog primera i dokaza kako ovaj muzički izbor nije ništa novo ni ekskluzivno u Beogradu, za razmaženu i potkovanu publiku, ali ga je svakako prijatno uvek čuti. 

Himnu rok muzike Joan Jett – “I Love Rock ‘n’ Roll” izvodi plava dama veoma nadahnuto i verno originalu, i kada su već krenuli sa opusom ove autorke, mogli su svirati i takođe sjajnu “I Hate Myself for Loving You”, ali se to ipak nije desilo. Joan Jett je tako prisutna samo sa ovom (najpoznatijom) kompozicijom, dok svoje mesto barem tri puta zauzima Led Zeppelin, posebno sa neumoljivim “Kashmir”od osam minuta, koja se večeras naravno svira u originalu, integralna verzija, kako je vanserijski realizovano i sa maratonskom “Child in Time”. U tom putokazu, moglo je da se uvrsti u listu želja i savršenstvo zvano “Stairway to Heaven”, jer se bez problema dalje nastavlja sa još jednim biserom – AC/DC – “T. N.T.”, koji ostavlja bez daha i reči publiku u dvorani. Naši gosti iz 2018. godine – Scorpions, kada su održali koncert za pamćenje, prisutni su samo sa jednim hitom ove prijatne i skoro magične noći – “Rock You Like A Hurricane”. Kako je zvaničan kraj realizovan, ostaje veoma efektan bis sa vrhunskom rock baladom “Soldier of Fortune” – Deep Purple,i zanimljivo da je ovu pesmu pevao David Coverdale, a pre osnivanja svog čeda “Whitesnake” (gostuju nam na Gitarijadi u Zaječaru ovog leta – jun 2019). Kako je Ian Gillan nasledio Koverdejla u legendarnoj grupi, uglavnom je izbegavao da na koncertima izvodi hitove svog prethodnika. Čudno, ali jednostavno je tako. Solista briljira i na ovoj pesmi, osim što krajnje nepotrebno da pred sam kraj pesme forsira visoke tonove do nivoa kreštanja, što se nikako ne uklapa – niti je tako u originalu, niti ova predivna balada ima potrebu za sličnim egzibicijama ili proizvoljnostima. 

Za sam kraj koncerta, svo troje solista prelepo sa celim orkestrom u dahu plove po hard rok uraganu “Highway to Hell”, dakle ponovo AC/DC, koji očito dominira ove noći. Svako od njih troje ima svoju zapaženu ulogu u ovoj snažnoj numeri, koja je ubedljivo zaokružila punih sat i po vrhunske rock svirke i 17 kompozicija. Vremeplov istorije svetskog rokenrola na ovaj način još jednom je uz Rock operu obeležila jedno veče u Beogradu. Da nismo već upoznali fenomen Rock opere, taj koncept spajanja Simfonijskog orkestra sa rock bendom ili solistima, sigurno bi nam ovo veče bilo otkrovenje i uživanje u premijeri. 
Bitoljsku “Rok simfoniju” čini 10 muzičara u sastavu kamernog orkestra i rok bend u toj celini – bubnjar, bas gitarista, dve solo gitare i tri vokala. Skraćeni sastav nego kako smo navikli na našem spektaklu, ali i kao takav, makedonski poduhvat je vredan pažnje i samo pozitivnih reakcija. Mogli su svirati još barem pola sata, da malo prošire repertoarsku listu na bendove koje su svirali na drugim festivalima (Metallica, Depeche Mode, Muse) ili da pevaju još neke hitove od velikana koje su dočarali, a ne da se zadrže samo na jednoj kompoziciji (Whitesnake, Queen, Joan Jett, Lenny Kravitz, The Doors, Scorpions). Hvala Bogu, te ove legende u svojoj rok kolekciji imaju toliko zahvalnih i zahtevnih numera koje su podjednako ogroman izazov za ovu čarobnu muzičku avanturu. Nadamo se da se vidimo ponovo, dragi makedonski umetnici, što su izrazili i solisti na kraju koncerta i opraštanju, samo da nas u publici bude znatno više, da utisak bude još bogatiji!

Izvor: Ivan Makragić – redakcija

Fotografije: Tračanje za kulturom