Ritam Evrope – manifestacija kojom SKC Novi Sad obeležava Dan pobede nad fašizmom !

Ritam Evrope! je manifestacija kojom Studentski kulturni centar Novi Sad obeležava 9. maj, Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope. Ovu manifestaciju SKC Novi Sad organizuje od 2007. godine, a ovo je njeno 15. izdanje.
Ove godine, Ritam Evrope! obuhvata tri događaja:

Izložbu fotografija Zorana Trbovića „Drugi ritam“, koja će biti otvorena u četvrtak 4. maja u 19 časova u SKCNS Fabrici. Ulaz za posetioce je besplatan, a postavka će moći da se pogleda do 12. maja, svakog radnog dana od 10 do 19 časova.
Celodnevni progam u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji, odnosno novosadskim EU Info Kutkom, 8. maja u SKCNS Fabrici, kada će biti organizovani programi posvećeni stvaralaštvu mladih i mogućnostima za civilno društvo:

16.30 – 18.00 Promocija EU Resurs centra za civilno društvo (Novosadska novinarska škola i BOŠ);
18.30 – 19.30 Koncert orkestra “Dobri ljudi” (deo muzičke radionice ŠOSO “Milan Petrović”) sa gostima iz škole “DEA 2001”, Saranda, Albanija. Susret škola je u okviru programa RYCO;
20h – 21.15 Monodrama “Mulej”, glumice Anice Petrović (prema romanu norveškog pisca Erlenda Lua)
muzički program na bini u Limanskom parku, 9. maja, gde će nastupiti ljubljanski rok bend Bogunov, kultni pank bend Paraf iz Rijeke, beogradski eksperimentalni rok bend Vizelj, alternativni rok bend Kanda Kodža i Nebojša iz Beograda, i novosadska kantautorka Dojo.

Koncert je besplatan i počinje u 19 časova.

Izložba fotografija Zorana Trbovića “Drugi ritam” biće otvorena u četvrtak 4. maja u 19 časova u SKCNS Fabrici. Ulaz za posetioce je besplatan, a postavka će moći da se pogleda do 12. maja, svakog radnog dana od 10 do 19 časova. Izložba je organizovana u sklopu manifestacije Ritam Evrope! kojom SKC Novi Sad obeležava 9. maj – Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope.

O izložbi:

Sredinom sedamdesetih godina dvadesetog veka, kada rok muzika u Jugoslaviji više nije bila samo zabava dokone omladine, nego je odjednom postala posao, i to unosan posao, pojavila se potreba za novim zanimanjima koja su u nazivima imala prefiks rok: tako su nastale prve generacije rok novinara, rok fotografa, rok dizajnera, rok organizatora. Zoran Trbović (Beograd, 1956) bio je jedan od tih ljudi koji su u roku pronašli put do sopstvenog umetničkog izraza. Pre Zorana, rokere su fotografisali oni koji su pre podne fotografisali tramvaje ili političare, a uveče možda svraćali na koncerte, a možda i zaboravljali da svrate. Sa Zoranom je sve selo na svoje mesto. Ne gradeći mitove, ali ni ne rušeći ih, on je od junaka svojih fotografija tražio i dobijao samo najbolje, da bi onda to prosleđivao uvek gladnim čitaocima najvažnijih jugoslovenskih štampanih medija. Retrospektiva njegovih fotografija u SKCNS Fabrici prilika je da se još jednom podsetimo najvažnijih momenata jedne velike i važne karijere, koja je dala vizuelni identitet jednoj velikoj i važnoj sceni, u vremenima bez muzičkih spotova i sa ograničenim mogućnostima televizije.

Dušan Vesić, rok novinar

O autoru:

Zoran Trbović rođen je 12. jula 1956. u Beogradu, gde 1975. završava Devetu gimnaziju i upisuje Pravni fakultet na kom se zadržava dve godine. Fotografijom počinje da se bavi za vreme studija, kao fotoreporter, zbog čega studije zapostavlja. Od 1977. do 1991. radi kao fotoreporter i rok fotograf u dnevnim novinama “Politika”. Fotografisao je najznačajnije rok grupe i pevače, pisce, glumce, umetnike, političare. Najznačajnije fotografije nastale su u periodu od 1980. do 1990, i danas one predstavljaju dragocenu kulturnu baštinu nekadašnje Jugoslavije i njene javne scene.

Osim u “Politici”, njegove fotografije objavljivane su u svim značajnim jugoslovenskim časopisima i novinama, među kojima su “Rock 82”, “Pop Rock”, “Ilustrovana politika”, “Ćao” i “Start”, ali i u knjigama: “Jugoslovenska rok enciklopedija”, “Bolja prošlost” Pere Lukovića, “Šta bi dao da si na mom mjestu 1. i 2.” Dušana Vesića, itd.

Autor je fotografija za naslovne strane i omote preko 30 vinila, audio kaseta i CD-ova poznatih izvođača među kojima su Bajaga, Đorđe Balašević, EKV, Dado Topić, Dino Dvornik, a njegove fotografije korišćene su i u dokumentarnom filmu “Izgubljeno dugme” o Ipetu Ivandiću u režiji Renata Tonkovića, kao i u dokumentarnom filmu o Vladi Divljanu. Njegova arhiva broji preko 40.000 negativa čiji je samo jedan mali deo digitalizovan, a veoma je značajan i njegov opus dokumentarne fotografije na kojima su zabeležene mnoge istaknute ličnosti iz sveta muzike, pozorišta, sporta, politike i javnog života, od kojih mnogi nisu više među živima.

Danas Zoran Trbović živi i radi kao slobodni umetnik, fotograf.

O izvođačima:

Muzika grupe Bogunov je raznolika ali smisleno povezana, energična i odlučna, a ujedno nežna i melanhonična, ne opterećuju se žanrom, ali prepoznatljiva. Sad su ugodan pop, već sledeći trenutak mračni rok, između sevne šanson, na trenutak bluz, novi talas ili nezaobilazni folk. Iskrena i osećajna lirika autora i pevača Ognjena Zeljića, čini celinu sastavljenu iz pojedinačnih priča. U vama će sigurno podstaći osećajno, telesno i umno razgibavanje, te vas s neverovatnom harizmom i nežnošću, šarmantnim humorom i mračnom strašću povesti po skrivenim uglovima svesti i duše, koji u današnjoj histeriji sveta ostaju skriveni.

Riječki pank bend Paraf osnovan je sredinom 1970-ih godina i postao je preteča novog zvuka u SFRJ, čime zaslužuju vanvremensku titulu „očeva pank pokreta“. Bio je među prvim pank sastavima van Velike Britanije i s ljubljanskim Pankrtima, uveo je globalnu muzičku revoluciju koju su predvodili Sex Pistols, The Clash, The Damned i drugi. Bili su ključna pojava panka i novog talasa i stvorili su bogatu scenu: pridružili su se fotografi, dizajneri, modni kreatori, novinari, umetnici stripa i ogroman broj novih bendova. Koliki je značaj Parafa za razvoj kulturne zajednice regiona pored vanvremenskih pesama koje su i danas i više nego aktuelne, govori i činjenica da je grafit na kome piše „PARAF PUNK“ Grad Rijeka, rodni grad benda, proglasio zaštićenim kulturnim dobrom.

KKN je prošle godine objavio aktuelni, deveti studijski album „Beton”, a publika i kritika se slažu da je ovo jedno od njihovih najboljih ostvarenja, po nekima i njihov najbolji album. Kako bilo, svakako je najzreliji, a KKN je na kreativnom i izvođačkom vrhuncu, što svaki novi nastup potvrđuje. Na beogradskoj i srpskoj muzičkoj sceni afirmisali su se tokom devedesetih, da bi priznanje i publiku na širem prostoru sticali koncertrirajući neumorno od početka tekućeg veka. I dalje ih raduje stvaranje nove muzike, kao i njeno izvođenje, i dalje su u prisnom odnosu sa svojim instrumentima.

Posle prepune sale „Amerikana“ Doma omladine u Beogradu, Vizelj u punoj brzini nastavlja sa promocijom svog regionalno priznatog drugog albuma „Ne vidim te od dima“. Pioniri novog srpskog alternativnog zvuka i jedni od osnivača Hali Gali kolektiva dolaze u Novi Sad da demonstriraju svoju silovitu i ludačku energiju koju su posle Doma omladine digli na potpuno novi nivo! Ako ste bili na Vizelju do sada, znate šta vas očekuje, ali ćete i imati prvi put priliku da čujete uživo ostale pesme sa albuma po prvi put u Novom Sadu! Ako niste slušali Vizelj uživo do sada, obavezno dođite, nećete nikada zaboraviti taj nastup!

Novosadsku kantautorku Dunju Dačić Dojo karakterišu nežan, melanholičan glas, autorski tekstovi koji nose duboku simboliku i spotovi snažne ekspresije. EP „Endings“ objavljen je 2014. godine, nako čega je usledio debi album „Solstice“ 2015. godine, te singl „Mist“ objavljen 2016. godine. Album „Solstice“ u potpunosti je napravila sama – od sviranja i pevanja, preko snimanja, miksa do (post)produkcije. On je uznemirujuća šetnja kroz različita stanja, borbe, uspone i padove, koja na kraju uspeva da nas dovede do nade, tog tanušnog zraka svetlosti koji se probija kroz slojeve teskobe i crnila, nade koja čini da život bude najvrednije ostvarenje ove planete.