Reditelj Radivoje Raša Andrić: Film „Munje opet“ posvetili smo Nebojši Glogovcu

Siguran hit opet imamo u bioskopima

BEOGRAD, 30. marta – Svečana premijera domacheg filma “Munje opet!” održana je sinoć (29.03.) u Mts Dvorani, a reditelj ostvarenja Radivoje Raša Andrić istakao je specijalno za Tanjug / Music Pocket magazin da je novi film posvećen Nebojši Glogovcu, koji nas je napustio 2018. godine.

„Na neki način za mene je to bio i uslov da radim drugi deo tako uspešnog filma, kada nam nema Glogija, da film bude omaž njemu, kao posveta“, naglasio je Andrić.

Premijera u bivšoj Dvorani Doma sindikata je munjevito rasprodata, i odmah je uvedena dodatna projekcija, a nastavak čuvenog filmskog hita iz 2000. godine pobudio je toliko interesovanje publike da su gotovo paralelno iste noći bile premijere u bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade sa još dve projekcije.

Reditelj Andrić kao da ne ume da omane u karijeri, jer sve filmove koje je režirao uvek budu veoma gledani u bioskopima, i na neki način postaju kultni – “Tri palme za dve bitange i ribicu” (1998), “Kad porastem biću kengur” (2004) i svežiji projekat – “Leto kada sam naučila da letim” (2022).

Na taj način režiser može komotno da se oseća uspešnim, ali opet može i da ima očekivanja od stručne javnosti da su filmovi prihvaćeni, cenjeni, traženi, i smatraju se antologijski.

“Imam osećaj da je to tako, ali kada se izračuna sav trud, energija, vreme i novac koji su uloženi u svaki od tih filmova, i koliko je ljudi sve to radilo, nisam samo ja, već čitavi timovi, onda je i očekivano. Evo, za “Munje opet!” ako pogledamo samo muziku, nju su stvarala cela dva tima, imamo čitavu jednu novu ekipu na odjavnoj špici, koja je radila spot. Dakle mnogo je ljudi uključeno u jedan film, nije zasluga samo reditelja”, istakao je Andrić za Tanjug – Music Pocket i naveo da uvek daje na snimanju sve od sebe.

Prema njegovim rečima, on je uvek temeljan, tako da radi i probe sa glumcima, mada često u sadašnjem vremenu, sve to mora da ide jako brzo, usled produkcionih troškova.

“Ovako to izgleda: glumci čitaju tekst pred snimanje kadra, ili ga slušaju preko „bubice“ . Da mogu da radim čitaće probe kao u pozorištu, to bi bilo drugo, onda sednemo, pa na miru analiziramo. Na snimanju nisam ja profesor koji deli zadatke, već svi zajedno razmišljamo kako da to sve napravimo da bude bolje. I onda kad si tako temeljan, mnogo je veća mogućnost da ćeš snimiti nešto dobro, nego kad nešto “izošljariš”, smatra režiser i napominje da je onda miran, jer je svakako dao sve od sebe da film bude kvalitetan.

Tako je otkrio da je na svojim filmovima umeo da radi 18 sati dnevno, iako je normalno radno vreme svih ljudi na ovoj planeti – osam, ali eto “mi filmadžije radimo po barem 12 sati”.

Prošle su godine, a kod Popa i Mareta (Sergej Trifunović i Boris Milivojević) sve je isto: nema ni devojaka, ni novca, ni doživljaja.
Njihov protivnik Gojko Sisa (Nikola Đuričko) cveta, kralj je Beča i uspešni muzički producent. Upravo je izbacio novi hit pevačice Mile Sile. Međutim, deo pesme je „pozajmljen“ od školskih drugara.

Istovremeno, velikodušni Gojko organizuje proslavu godišnjice mature u Beču jer većina odeljenja živi po svetu. Zna se ko jedini nije pozvan, jer stare rane se ne zaboravljaju i Pop i Mare nevoljno moraju u Beč.

Osim tog trija glumaca, tu je ponovo Maja Mandžuka, a igraju još i – Jelisaveta Seka Sablić, Dragan Marinković Maca, Miona Marković, Ivana Zečević, Marko Pavlović, Ivana Šćepanović, Ivana Vuković, Bojan Veljković, Vladimir Kovačević, Miloš Đorđević, Zlatija Ocokoljić, Nikola Vujović, Stojša Oljačić, kao i reper Ivan Ivanović Đus.

Reditelj Radivoje Andrić specijalno za agenciju Tanjug-Music Pocket je izjavio da se trudi da ne razmišlja mnogo o publici i mogućoj visokoj gledanosti nastavka kultnog i antologijskog ostvarenja, jer bi se tada sigurno „smrzao“ od straha i ne bi mu bilo prijatno, te ne bi ništa postigao sa samim filmom.

„Moje je bilo da se bavim onim što znam, a to je da pravim film, da pazim da priča teče kako treba, da ne bude mnogo dosadno, da se dešavaju dramski čvorovi tamo gde treba da se odigraju, da se uvode novi likovi i da svaki od njih uđe na zanimljiv način. Ne smem da razmišljam o publici, jer me to veoma plaši, kao i ideja da treba da uopšte snimam nastavak“, istakao je filmski režiser Andrić i dodao da nije nimalo očekivao da prvi deo „Munja“ postane toliko uspešan kao akciona komedija iz 2000. godine.

On kaže da izvorni film nije snimao kao kultni, već kao običan projekat, bez ikakvih nadanja i očekivanja, a onda je film ispao ogroman hit.

„Nisam ga ja napravio kultnim, već ga je vreme i publika učinila takvim. E sada taj strah da li ću uspeti da ponovim uspeh…Ovako ja razmišljam, „Munje!“ su sasvim slučajno ispale toliko uspešne. I sad mislim da nema šanse da se ponovo slučajno desi tolika sreća. Siguran sam da će biti onih hejtera koji će nas kritikovati da su znali da to neće biti isto kao prvi deo, a opet i onih fanova koji će biti veoma zadovoljni i reći „čoveče, ovo je stvarno dobro“, kaže autor, i dodaje da occekuje one koji che davati utiske tipa – „Znao sam da ovo neće ničemu valjati i da su uradiki film samo zbog zarade“.


Zanimljivo je da je Andrić odabrao baš “Munje” od svojih uspešnih ostvarenja za snimanje nastavka, a opet, prema priči gledano, potencijale imaju i “Tri palme” i “Kengur” da dobiju svoj drugi deo.

“Zapravo, da budem iskren, ja nisam u početku želeo ni “Munje” da radim kao nastavak. Dugo godina sam to odbijao kao ideju. Mislim da scenarista Miroslav Mića Momčilović sprema nastavak “Kad porastem biću Kengur”, ali nisam upućen, tako da ne mogu sigurno tvrditi, tako sam načuo. Projekat “Munje opet” se krčkao dugo, i onda su me na kraju nagovorili da probamo. Imao sam velike sumnje kako ćemo ponovo da uradimo tako nešto, jer prvi deo se desio tako da je ispao odličan”, kaže režiser.


Drugi deo hit komedije donosi jednu tragičnu, emotivnu notu, jer nas je u međuvremenu, početkom 2018. godine napustio Nebojša Glogovac, koji je podario izvanrednu sporednu ulogu policajca sa raznim replikama tipa “Dolče Gabana? Pa i njega ćemo da hapsimo”.
Sada, možda je ekipa filma na neki način film i posvetila njemu.

“To bez Glogovca smo razrešili u svojim srcima još mnogo ranije, jer je neka verzija scenarija napisana dok je on još bio sa nama. I onda kada je Glogi na žalost otišao, nas nekoliko koji smo radili na scenariju, prosto smo želeli da odustanemo, smatrali smo da nema smisla bez njega. To sam već tada nekako razrešio u sebi. Taj problem sam imao pre tri, četiri godine, i nije me to brinulo. Jedini uslov mi je bio da drugi deo bude posvećen Glogovcu, i svi su se složili, naravno”, nadahnuto je govorio reditelj o jednom od naših najboljih glumaca svih vremena.


Opet, Andrića je sačekao rad sa Nikolom Đuričkom, koji je krenuo da gradi karijeru u Americi, gde se i preselio tamo sa porodicom, i odigrao zapaženu ulogu u TV seriji “Stranger Things” na Netflixu.

Andrić napominje da se jako dugo poznaje sa Đuričkom, radili su na “Kenguru”, i na raznim projektima gde je režiser bio u ulozi asistenta na projektima.


“Sa njim je bilo jednostavno raditi. Imali smo dva-tri telefonska razgovora, dok je bio u Americi, i dopisivali smo se, i onda smo imali probe kad je došao na snimanje. Nisam želeo da ga zatrpavam raznim verzijama scenarija, nego sam čekao onu verziju za koju sam mislio da je najbliža konačnoj. Tek tada sam mu poslao i na taj način sam čuvao Đurička da mi bude poslednji saveznik”, napomenuo je Andrić, poznat i kao reditelj popularnog TV serijala “Mile protiv tranzicije” sa Zoranom Cvijanovićem u glavnoj ulozi.

“U prvom redu u ekipi je scenarista Srđan Anđelić, onda Sergej Trifunović, Boris Boki Milivojević, onda montažer, direktor fotografije, svi redom su učestvovali u razradi novog scenarija, jer ja ipak nisam najpametniji čovek na svetu. Recimo, direktor fotografije je duhovitiji od mene i njegove fore su ušle u film, a moje šale onako, ne mnogo”, otkrio je Andrić Tanjugu i Music Pocketu i ove zanimljivosti.


Reditelj je napravio pauzu od 17 godina kada je reč o realizaciji celovečernjeg bioskopskog filma, kada je realizovao “Kengura” (2004), i u medjuvremenu je radio na nekim epizodama serija “Ujka – novi horizonti” (2019), “Otvorena vrata 2” (2013) i mini seriji “U zagrljaju Crne ruke” (2021).

A sada mu se dešava retko neobična okolnost, da u razmaku od samo godinu dana ima premijere dva filma, prvi je bio za decu i porodicu – “Leto kada sam naučila da letim” po romanu Jasminke Petrović.

“Kada se posmatra sa strane, to jeste velika pauza ako gledamo u samostalnom režiranju filmova. Ipak, ja sam sve vreme u poslu, na pozicijama asistenta režije na mnogim projektima. Opet, neke filmove koje sam pripremao, nisu prošli i samim tim nismo mogli da ih snimimo. Imam još puno toga spremnog, i ako neko bude našao novca, da radimo, tako da mi nije izgubljeno to vreme”, siguran je hit reditelj čiji filmovi imaju barem 200 000 gledalaca u bioskopima.

“Sigurno mi nije baš dobar osećaj da ovako blizu snimam film za filmom, mnogo je naporno. Mislim, 12 sati je 12 sati na snimanju filma, ali u pripremama to je barem 17-18 sati svakodnevno, nema slobodnog dana, samo se snima. Tako je to kad radim dva filma zaredom, a osećam da sam ipak vech mator i pre bih da sedim i budem profesor. Šalim se, nije dosslo još uvek to vreme”, zaključio je Radivoje Andrić za Tanjug / Music Pocket.

A kako je bilo na samoj premijeri filma ….



Održana svečana premijera filma „Munje opet!“ sinoć (29.03.) u Beogradu

BEOGRAD, 30. marta – Nastavak antologijskog filma “Munje” Radivoja Raše Andrića pod nazivom „Munje opet!“ sinoć (29.03.) je doživeo svečanu premijeru u Beogradu, na velikoj sceni prepune i rasprodate Mts Dvorane, uz prisustvo većeg dela glumačke i autorske ekipe.

Novi film je zapravo zbog ogromnog interesovanja imao sinoć dva termina u bivšem Domu sindikata, a takodje i dve projekcije u bioskopu Cineplex Galerija Belgrade, u Beogradu na vodi, koje su takodje bile brzo rasprodate.

Publika se veoma uželela da vidi na velikom platnu tandem koji je veoma zavolela pre 23 godine – Sergeja Trifunovića i Borisa Milivojevića, kao i Nikolu Đurička, koji je ovde, kao i u prvom delu, gotovo “ukrao šou”.

Na samom početku filma stoji natpis “Za Glogija”, jasna posveta Nebojši Glogovcu, koji je podario izvanrednu ulogu komičnog policajca u prvom delu filma, ali nas je nažalost iznenada napustio početkom 2018. godine.

 


Publika je veoma glasno aplausdirala na ovaj nežan, emotivan, tužan i dirljiv gest.
Od te stare ekipe zapaženu rolu ponovo ima Maja Mandžuka, dok Milica Vujović ima sporedniju ulogu, više gostuje, u odnosu na original gde je imala vodeću poziciju.


Reditelj Andrić i scenarista Srđan Anđelić proizveli su siguran hit koji će verovatno biti jedan od najgledanijih ostvarenja ove godine, jer sadrži sve sastojke za osvajanje masovne publike – širu lepezu akcije, dinamike, humora, kolekciju voljenih i odličnih glumaca na jednom mestu.

Kako je režiser najavio uoči premijere, drugi deo hit filma nudi slojevitiju, sadržajniju i zamršeniju priču i zaplet, i bio je u pravu, jer su se autori zaista potrudili da nadoknade skromniju radnju izvornika, te uveli veći broj likova, i spajali ih u komične situacije.

Glavni junaci Pop i Mare kao da su ostali zamrznuti u vremenu od pre dve decenije, jer su i dalje u priličnom stagniranju, nemaju posao, žive od danas do prekosutra, nisu se osamostalili, svako živi sa svojom majkom, te su odmah glumci udahnuli taj duh i atmosferu prvih “Munja”.

 Reditelj filma u dosadašnjoj karijeri sa scenaristima je voleo da stvara priče o sličnim likovima, uslovno rečeno zgubidanima, koji odbijaju da odrastu, dakle imaju uveliko taj sindrom modernog Petra Pana, što je auditorijumu bilo simpatično u rado gledanim ostvarenjima “Tri palme za dve bitange i ribicu” (1998) i “Kad porastem biću Kengur” (2004).

Sa novim “Munjama” Andrić odlazi nekoliko koraka unapred, u kontekstu bogatstva sadržaja i galerije likova, pri čemu spaja “staru” gardu glumaca sa novim nadama koje su tek sada stasavale, udaljeni od originalnog filma.

 Junaci odlaze u Beč na proslavu mature, a njihov konkurent Gojko Sisa je postao navodno uticajan i uspešan muzički producent, sve što su oni želeli da budu, tako da su sada zavidni, ali imaju motiv – da vrate svoju kasetu hit pesme, koju im je protivnik ukrao i miksovao pesmu za fatalnu muzičku zvezdu Milu Silu.

  To bi bio samo ukratko zaplet, osnovna potka od koje se dalje razvija radnja, sa njom i likovi, a zanimljivo je bilo gledati lokaciju – Beč u svojoj lepoti i uživanju u poseti, tako da je reditelj osmislio jednu vrstu filmske razglednice, uz montažnu sekvencu koja ilustruje estetiku ovog romantičnog grada – svetske metropole.

 Stilizacija filma odlazi u pravcu i akcione komedije, odnosno upliva u krimi zaplet, zahvaljujući negativnom liku kojeg tumači Dragan Marinković Maca, i tu se pomalo osećaju reference na stvaralaštvo britansko-američkog reditelja Gaja Ričija i njegovih prvih radova (“Dve čađave dvocevke”, “Sneč”), gde se prepliće humor sa borbom dobra i zla.

Autori su neizbežno pravili reference na prvi deo kultnog filma, uz kratke pojave upečatljivih likova (pisac Svetislav Basara, reditelj Milutin Petrović), na veliko odobravanje publike, a da ne bi sve ličilo na original, priča se odvija u drugom pravcu, gde je težište na rivalstvu dvojice junaka i negativca Gojka, koji je uspeo u svetu, za razliku od njih koji su ostali na istom.

Upravo je Nikola Đuričko svakako najupečatljiviji u svom liku, skoro da krade svaki kadar u kome se pojavi koliko dominira, te je istisnuo mnoge u ovoj priči.
 Opet, u beskrajno komičnoj ulozi koju je znatno zrelije dočarao u drugom delu koliko god da je zablistao, zanimljivo da se onda Đuričko negde pomalo “gubi” u drugoj polovini filma, jer dolazi do nekih naglih promena, gde se njegova aktivnost pretvorila u pasivnost i poraženost.

 Veliko je osveženje videte Đurička opet u toj parodiji od anti-junaka, posebno što je on uveliko sa porodicom u Americi, gde gradi karijeru, te je bio zapažen u četvrtoj sezoni popularne TV serije “Stranger Things” u produkciji giganta “Netflix”.

Ovim filmom je još više jasno koliko nedostaje srpskoj kinematografiji, a neko vreme nismo gledali ni Sergeja Trifunovića na velikom platnu, od melodrame “Ajvar” (2019) rediteljke Ane Marije Rosi.

Bio je zato prisutan u raznim odabranim TV serijama kao – “Dug moru” (prva sezona, 2019), “Vreme zla”, “Žigosani u reketu”, mini serijal “U zagrljaju Crne ruke”, “Složna braća – The Next Generation”, “U klinču”, i ovde je učinio svoj povratak u bioskop na velika vrata, sa znatno boljom interpretacijom i aktivnijom ulogom nego u prvom delu.

Uz njih dostojno svoje role ponavljaju Boris Milivojević i Maja Mandžuka, i efektno im se pridružuje najnovija generacija mladih nada dramskih umetnika – pre svega glumice Miona Marković (serije – “Žigosani u reketu”, “Vera”, “Močvara”), kao fatalna pevačica trep žanra Mila Sila, Ivana Zečević (serije “Grupa”, “Kalkanski krugovi”, “U klinču”), dok su komične bravura bile rezervisane i za uvek urnebesnog Miloša Đorđevića.

Ostale uloge tumače – uvek standardna u svom manirizmu – Jelisaveta Seka Sablić, Marko Pavlović, Ivana Šćepanović, Ivana Vuković, Bojan Veljković, Zlatija Ocokoljić, Nikola Vujović, Stojša Oljačić, kao i reper Ivan Ivanović Đus.


 Zanimljivo je da se nakon duže pauze vratio reditelj Radivoje Andrić, jer je režirao hit film “Leto kada sam naučila da letim”, prema istoimenom romanu Jasminke Petrović, koji je sa 200 000 gledalaca bio apsolutni šampion u bioskopima tokom 2022. godine.

Od 30. marta film “Munje opet” će krenuti u redovnu bioskopsku distribuciju širom zemlje, u Novom Sadu i Nišu stiže 1. aprila, onda dan kasnije, 02.04. će biti prikazan u Kragujevcu.

Medjutim, put budućeg hit filma se tu ne završava, jer onda sledi region: Banja Luka (05.04.), Podgorica (08.04.), a kako je sniman u Beču, i u ovom glavnom gradu Austrije će imati svoj bioskopski život od 20.04., i onda će ga gledati i publika u Nemačkoj, Švedskoj, Francuskoj, Švajcarskoj.

 Pored duhovite priče, ovaj budući hit je takodje opet pun muzike, jer su i poslednje scene i sekvence kao jedna ogromna visokobudžetna žurka, dugačak video spot i simpatična “papazjanija” puna dinamike i akcije.


Muzika se prilagodila novom neoizbežnom trendu trepa koji vlada scenom, tako da su potpisani kao autori – Prti Bee Gee & Kojot, Vizelj, Coby, Sitzpinker, Sasha, Jarboli, Baby Motorolola i mnogi drugi.


Nikola Đuričko se nije pojavio uživo na premijeri, ali je poslao video poruku iz Amerike, i to kao Gojko Sisa, uopšte nijje izašao iz svog lika u tom klipu, što je publiku veoma oduševilo sinoć.


Među poznatim ličnostima koje su veliki fanovi originalnih „Munja“, sinoć su bili vidjeni: glumci – Jelena Gavrilović, Gordan Kičić, Marija Karan, Milena Radulović, Andrija Kuzmanović, Joakim Tasić, muzičarka Bojana Stamenov, sportisti Savo Milošević i Danilo Ikodinović Dača, istoričar Predrag Marković, TV voditelj Zoran Kesić i mnogi drugi.



IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket