I sa novinarski analitičke strane, impresionističko kolumnističke i pesničke –što da ne?- strane, ovo novo CD izdanje MONOPOL I RIZIKO, grupe ZID MORTAL (nalik LP, dizajnerskom rešenju, simpatičnoj ploči) je enormno profesionalno izdanje, gotovo monumentalno CD otkriće, u svakom mogućem smislu i u svoj svojoj kompleksnosti te mu nije lako prići u 02 h iza ponoći i 22 minuta jednog januarskog ponedeljka na utorak. Ali, prija, mora se priznati, i spavanju, ne da se davati!
Ukoliko mi dopustite u samom startu, lični favorit ovog CD-a, mojoj malenkosti u svih mojih grandioznih 110 kilograma, jeste deveta narezana numera na ovoj kompaktnoj disketi, dijamant – OVO JE MOJ GRAD – i nedugo zatim, za njom, završna, finalna i krucijalna VOLJA! Teško je izdvojiti,- ali, kao što rekoh, uspeo sam, odoleti akademskoj desetki, dok upravo 10 numera na CD-u i ima, najbolje pesme, jer njih je ovde pregršt.
Imam čvrst osećaj da je Goran Šobić SIRANO, imao još najmanje ovoliko (10, da podsetimo) dobrih, raritetnih, unikatnih i njegovim autorskim pečatom obojenih i kvalitetnih numera, koje nisu našle svoje mesto na KONCEPTUALNOM i METAFIZIČKOM, METAFOROM OBAVIJENOM albumu – Monopol i riziko. No šta je tu je. Hajde da se udubimo u ove, upravo objavljene pesme.
IZGUBLJENI U PREVODU
Noćas se slivaš ka Beogradu,
ja se uspinjem.
Deluje kao da idemo jedno ka drugom
i da nas kiša koja nas zaslepljuje,
mrak koji nas prekriva i vetar koji nas leluja
ne mogu sprečiti u tome.
Ali samo deluje.
Bio sam život tvoj.
Osećala si kad bih nestao – momentalno umrla bi.
Ali te je od sigurne smrti spasao samopozvani
onaj koji je mene spasao od života.
Bila si život moj.
Njemu si verovala više nego meni?
Kako ti se sada čini taj čin?
Da li si svesna da ti je najlepši deo života
ipak bio onaj? Znam, bolelo je,
ali to ne može da umanji da bio je,
jer nije bio mađija.
Omalovažavaš me stalno,
želiš da me time nagnaš da shvatim beznađe bola,
vidim ti si shvatila, mada ne bez beznađa,
a to dodatno vređa me.
Kazni se sama sopstvenom ljubavlju,
nemoj da izgleda kao da svetim se,
pričinilo ti se, ja se samo borim
sa zlim silama da opstanemo nekako,
a to mogu jer je moje dobro uvek veće
od svih njihovih izliva očaja,
toliko da i sad mogu čista srca i hladne glave
reći potpuno isto kao nekad da volim te.
Na samrti. U poslednjem minutu produžetka
finalnog meča, baš ja, ceo život to priželjkujem,
tako nešto možda mogu mnogi, ali ne i oni koji to
od sveg srca ne žele. Oduvek…
A moja smrt će biti teatralna, znam, kao i ja,
sigurno i patetična, farsa, od početka do kraja.
Znam, jer prošli put je bilo nekako obično.
Ne zaplakasmo u ovom trenutku.
Ušta utrošismo suze? Da li je to naš usud?
Ali da li se tako ispraćaju oni koji su nam
osmehe darivali? Da li?
Evo, smejemo se, od sad pa zauvek,
u inat svemu što nas oneljudi.
A znam oćelaviću, ugojiću se,
mrzeće me svitanja kao i ja njih,
plahovit sam već sad, isuviše,
navikao sam se da ništa nemam,
navići ću se da mi je tako taman,
sve više ću pričati o kraju što je početak bliži,
ja, najzrelije dete, emotivno pobačen,
čovek sa kojim zamire sve.
Ne veruj mi, kao ni pre,
pa zar se nisam višestuko dovoljno dokazao?
Nedostaješ mi, već sad, a samo ti si mi ostala,
kao zvezda koja pada, kao sunce koje zalazi,
kao voda koja otiče… Kao ljubav koja ispari…
Zar da umrem bez tebe?
Bez ikoga, pesma ne napisana a spaljena,
kovčeg u raku ne spušten a pokopan.
Ima li mesta ovozemaljski nevažnom baš sad?
Idi, vreme je, bilo gde gde me nema,
ne osvrći se, ne posustaj, pentraj se,
stremi za onima pred tobom, zbaci teret koji te voli,
da, volim te ali sam teret,
i osmisli bar ti ovaj svet kad ja nisam.
A ja volim noć, zagrljaj od dva kilonjutna,
volim da preterujem i maštam, time da se razlikujem,
ali uzalud, na kraju svi smo isti…
Uvodni akt, zvučni dokument ČOVEK I DRVO, u svojih ni malo radijski frendli, četiri minute i 46 sekundi svoga trajanja pesme, Gorana Šobića Sirana, u startu izbacuje refleksivnim riff aktom u refrenu, uslik – ČOVEK JE SPOSOBAN, UME DA OD DRVETA NAPRAVI PANJ. Kakva ironija!? Dodaju ZID MORTAL skrivalicu – KO JE UKRAO NOVAC? Izuzetno je i gotovo nestvarno koliko nam u lice ili ispred nogu na putu izbacuje kroz samoispitivanje, unutarnji monolog i svojevrstan ispovedni ton, koliko je liberal kapitalizam, koji u svom najtežem obliku je današnje živote ovih i ne tako dalekih ljudi i naroda koji žive na istim ili sličnim geografskim koordinatnim linijama. U toj numeri pakleno opasni gitarski solo razlama lobanje na dva podjednaka dela! Čak i onih koji ih imaju! Mislim na lobanje i mozak u njima, naravno.
Specifična naredna pesma „999” ima naboj koji vodi do samog kraja i odvaljivanja seta bubnjeva sve zaposlenijeg i traženijeg bubnjara u nas koji se ne krije iza svog seta bubnjeva, već lomi svoje bubnjarske palice – Milana Jejine Jeqya!
LUD PONOS
Odavno ovo među nama nije ljubav,
strah da se ne izgubimo nas
nagoni,
primorava,
iscrpljuje,
cedi.
I samo ponekad uzviknemo da se ne volimo,
ali se time ne promeni ništa,
jer volimo se,
najviše,
jedino,
nerazumljivo,
pogubno,
željni smrti kad zajedno nismo,
a željni samoće
kad se zagledamo i trnemo.
Prebacujemo krivicu, za svetu nebitan zločin,
kunemo,
tražimo slamke spasa,
ti plačući, da potopiš more bola
u koje ćeš potonuti,
ja pišem, više nego što iko može pročitati,
da prikrijem ne izgovorene reči tuge.
Odavno, baš odavno ovo među nama nije ljubav,
iako za nas ništa drugo osim nje ne postoji,
zagrlimo se tad,
stegnemo se iz sve snage,
i na trenutak zaboravimo na apokalipsu,
kada sveta neće biti,
28.09.2021.
Tada bi rekla nešto,
ali pod kišom mojih suza zanemiš,
i sve nam,
po ko zna koji put biva,
uzalud jasno…
Bora Đorđević, kojega ne treba posebno opisivati sem reći ono što on i danas, i u ovoj pesmi grlato viče – JA ĆU DA PEVAM! Južna Afrika 2015 jeste jedna protestna i buntovna pesma! U to nema sumnje i to treba i privatno reći i javno naglasiti, iako na prvi mah ne deluje tako. Da li mi verujete? Nabavite album MONOPOL i RIZIKO i saznajte i sami! Numera ANIMAL PLANET je zapravo saga o LJUDIMA, NELJUDIMA NA OVOJ PLANETI. Nedvosmisleno je to. Tvrdim, odgovorno i materijalno, i pesnički – gle čuda?!? Što bi “Guns N Roses” rekli na debitantskom CD-u – Dobrodošli u DŽUNGLU, Vavilon, Beograd, London ili Los Angeles!
Balada CRNI VEO, je gitarski gotovo plemenita i lek je na ranu, kad bi se upoređivala sa ostalim projektilima na ovoj CD disketi, što je ponajviše doprinos gitare Nenada Šobića Džoa.
Tekstovi na ovom CD-u u najvećem broju autorsko delo Gorana Šobića Sirana, osim A3.Bora Đorđević i B3. Dragan Brajović Braja.
U šestom rednom zvučnom dokumentu PET MINUTA SAM, ZID MORTAL voli da ovaj crni svet, dobronamerno, u belo, ofarbaju! Tim stihovima se jasno i glasno u repeticiji oglašavaju.
Druga strana LP/CD ploče MONOPOL & RIZIKO je-uslovno rečeno, nešto blaža i umerena stvar, ali samo u uvodu, jer momci iz sastava ZID MORTAL, a posebno Goran Šobić Sirano i Nenad Šobić- Džo poručuje glasno – kako da borim se, kako da pobedim, da te ne povredim! Legendarni sklop, gotovo antologijskih stihova! Osećam poseban naelektrisan naboj po svojoj koži čak kada numera SVET KOJI JE PRODAO ČOVEKA lagano odlazi u fejd aut.
JEDINO MOJE stavka je univerzalnog tipa, koji uvek prolazi kod mase. Nije ni čudo kada je tekst napisao Braja, ali, opet, ZID MORTAL mašinerija to stavlja u borbeni riff stroj i oklop, tako potreban danas u opštem i sveopštem vremenu brutalnih dobronamernika.
Zid Mortal ni na devetoj numeri Ovo je moj grad, ne daju predaha ni mira ni slučajnom, a ni zainteresovanom slušaocu. Čini mi se da je ovaj hirurški scalpel secirao urbani tj. tzv urbani život skrojen u nekoliko efektnih strofa uz saksofon Nikole Demonje Jr., zapravo -ULTRA HIT OVOG LP/CD-a! Čak mi se ne čini, ja sam apsolutno ubeđen u to!
PRAPOČETAK
Istroše nas htenja,
istroši nas surovost spoznaje
da večno živimo isti san,
da večno tražimo isti gral,
i da ga večno samo
prepoznajemo u nečemu.
Promene su nemoguće,
a samim tim i iščekivanja
postaju neizvesna.
Uvek smo ista kap,
spretna i smerna,
vižljasti ratnik predvodnik.
Do praga ljubavi, satkanog
od saznanja da večnost ne postoji.
Niko nije grešnik do nas,
ne prepoznasmo greh,
ne priznasmo greh,
ne upoznasmo greh.
A on bi nam otvorio vrata
na onom pragu, na granici
između ljubavi i smrti,
gde je knjiga svih odgovora
za kojima tragamo.
Da li mu se prepuštanjem dodvoravamo,
da li priznajući poraz klonemo,
da li nas jača njegova prevlast,
da li je i on, ipak, samo žena?
Kao što je i ovaj ubogi život
samo žena, koju najviše volimo,
s kojom sve provedemo,
i s kojom, na njenu radost, i nestanemo,
nakon života u grehu.
Prognani a nagnani,
prokazani a prikazani,
odbegli a izbegli,
snuždeni ko iznuždeni.
Volim, biram položaj tela
koji to najbolje opisuje.
Stojim mirno, ne,
podižem ruke k nebu, ne,
povijam glavu s rukama privijenim na grudi. Ne!
Ležem na leđa i zatvaram oči,
podešavam osmeh,
i odašiljam dušu na liniju prapočetka.
Jer ja je volim, kao što sam naglasio,
uvek isto i uvek iznova.
B5 pesmu, završnu, izuzetnu, naslovljenu sa VOLJA, jer mi se može, svojevoljno vam ostavljam da je sami preslušate, jer neke dragocenosti, morate otkriti sami. Ovo je tačka. Ovo je kraj. Ovo ja akademska DESETKA za LP / CD MONOPOL & RIZIKO, koji sadrži isto toliko (10) numera. Meni više od ovoga ni ne treba. Niti postoji nešto slično a dobro, u zadnjoj deceniji, kako u Srbiji , tako i u jugoslovenskom regionu!
Pesnik, novovinar,kolumnista,publicista i kritičar, Milan B. Popović, objavljivaće recenzije knjiga poezije, i izbor pesama modernih pesnika i pesnikinja.
Zainteresovani pesnici mogu se lično obratiti na mejl kulturaurbanih@yahoo.com radi recenziranja knjiga i pesama.
Izvor: Milan B. Popović
Fotografije: Omot albuma