RECENZIJA: ZID MORTAL CD MONOPOL I RIZIKO / TAKE IT OR LEAVE IT

D.
D.
Kontaktirajte nas na redakcija@musicpocket.org

podeli

popularno

Srpske manifestacije od države zatražile podršku i jasan plan otvaranja ove ugašene privredne grane

Obraćamo se domaćoj javnosti kao predstavnici manifestacione privrede koja obuhvata festivale, sajmove, kongrese, koncertne promotere, iznajmljivače opreme, tiketing...

Rundek, Gile i Remi u žiriju za Nagradu “Milan Mladenović”

Muzičari Darko Rundek, Srđan Gojković Gile i Mirela Priselac Remi biće članovi ovogodišnjeg žirija za dodelu Nagrade...

BITEFARTCAFE U SAOPŠTENJU O DALJIM KORACIMA POSLE UKIDANJA VANREDNOG STANJA

MUZIČKA OAZA ZA PRAVE SLADOKUSCESvakako su jedan od najuspešnijih koncertnih prostora i muzičkog menadžmenta u našoj zemlji...

I sa novinarski analitičke strane, impresionističko kolumnističke i pesničke –što da ne?- strane, ovo novo CD  izdanje MONOPOL I RIZIKO, grupe ZID MORTAL  (nalik LP, dizajnerskom rešenju, simpatičnoj ploči) je enormno profesionalno izdanje, gotovo monumentalno CD otkriće, u svakom mogućem smislu i u svoj svojoj kompleksnosti te mu nije lako prići u 02 h iza ponoći i 22 minuta jednog januarskog ponedeljka na utorak. Ali, prija, mora se priznati, i spavanju, ne da se davati!

Ukoliko mi dopustite u samom startu, lični favorit ovog CD-a, mojoj malenkosti u svih mojih grandioznih 110 kilograma, jeste deveta narezana numera na ovoj kompaktnoj disketi, dijamant – OVO JE MOJ GRAD – i nedugo zatim, za njom, završna, finalna i krucijalna VOLJA! Teško je izdvojiti,- ali, kao što rekoh, uspeo sam, odoleti akademskoj desetki, dok upravo 10 numera na CD-u i ima, najbolje pesme, jer njih je ovde pregršt.

Imam čvrst osećaj da je Goran Šobić SIRANO,  imao još najmanje ovoliko (10, da podsetimo) dobrih, raritetnih, unikatnih i njegovim autorskim pečatom obojenih i kvalitetnih numera, koje nisu našle svoje mesto na KONCEPTUALNOM i METAFIZIČKOM, METAFOROM OBAVIJENOM  albumu – Monopol i riziko. No šta je tu je. Hajde da se udubimo u ove, upravo objavljene pesme.

IZGUBLJENI U PREVODU

Noćas se slivaš ka Beogradu,

ja se uspinjem.

Deluje kao da idemo jedno ka drugom

i da nas kiša koja nas zaslepljuje,

mrak koji nas prekriva i vetar koji nas leluja

ne mogu sprečiti u tome.

Ali samo deluje.

Bio sam život tvoj.

Osećala si kad bih nestao – momentalno umrla bi.

Ali te je od sigurne smrti spasao samopozvani

onaj koji je mene spasao od života.

Bila si život moj.

Njemu si verovala više nego meni?

Kako ti se sada čini taj čin?

Da li si svesna da ti je najlepši deo života

ipak bio onaj? Znam, bolelo je,

ali to ne može da umanji da bio je,

jer nije bio mađija.

Omalovažavaš me stalno,

želiš da me time nagnaš da shvatim beznađe bola,

vidim ti si shvatila, mada ne bez beznađa,

a to dodatno vređa me.

Kazni se sama sopstvenom ljubavlju,

nemoj da izgleda kao da svetim se,

pričinilo ti se, ja se samo borim

sa zlim silama da opstanemo nekako,

a to mogu jer je moje dobro uvek veće

od svih njihovih izliva očaja,

toliko da i sad mogu čista srca i hladne glave

reći potpuno isto kao nekad da volim te.

Na samrti. U poslednjem minutu produžetka

finalnog meča, baš ja, ceo život to priželjkujem,

tako nešto možda mogu mnogi, ali ne i oni koji to

od sveg srca ne žele. Oduvek…

A moja smrt će biti teatralna, znam, kao i ja,

sigurno i patetična, farsa, od početka do kraja.

Znam, jer prošli put je bilo nekako obično.

Ne zaplakasmo u ovom trenutku.

Ušta utrošismo suze? Da li je to naš usud?

Ali da li se tako ispraćaju oni koji su nam

osmehe darivali? Da li?

Evo, smejemo se, od sad pa zauvek,

u inat svemu što nas oneljudi.

A znam oćelaviću, ugojiću se,

mrzeće me svitanja kao i ja njih,

plahovit sam već sad, isuviše,

navikao sam se da ništa nemam,

navići ću se da mi je tako taman,

sve više ću pričati o kraju što je početak bliži,

ja, najzrelije dete, emotivno pobačen,

čovek sa kojim zamire sve.

Ne veruj mi, kao ni pre,

pa zar se nisam višestuko dovoljno dokazao?

Nedostaješ mi, već sad, a samo ti si mi ostala,

kao zvezda koja pada, kao sunce koje zalazi,

kao voda koja otiče… Kao ljubav koja ispari…

Zar da umrem bez tebe?

Bez ikoga, pesma ne napisana a spaljena,

kovčeg u raku ne spušten a pokopan.

Ima li mesta ovozemaljski nevažnom baš sad?

Idi, vreme je, bilo gde gde me nema,

ne osvrći se, ne posustaj, pentraj se,

stremi za onima pred tobom, zbaci teret koji te voli,

da, volim te ali sam teret,

i osmisli bar ti ovaj svet kad ja nisam.

A ja volim noć, zagrljaj od dva kilonjutna,

volim da preterujem i maštam, time da se razlikujem,

ali uzalud, na kraju svi smo isti…

Uvodni akt, zvučni dokument ČOVEK I DRVO, u svojih ni malo radijski frendli, četiri minute i 46 sekundi svoga trajanja pesme, Gorana Šobića Sirana, u startu izbacuje refleksivnim riff aktom u refrenu, uslik – ČOVEK JE SPOSOBAN, UME DA OD DRVETA NAPRAVI PANJ. Kakva ironija!? Dodaju ZID MORTAL skrivalicu – KO JE UKRAO NOVAC? Izuzetno je i gotovo nestvarno koliko nam u lice ili ispred nogu na putu izbacuje kroz samoispitivanje, unutarnji monolog i svojevrstan ispovedni ton, koliko je liberal kapitalizam, koji u svom najtežem obliku je današnje živote ovih i ne tako dalekih ljudi i naroda koji žive na istim ili sličnim geografskim koordinatnim linijama. U toj numeri pakleno opasni gitarski solo razlama lobanje na dva podjednaka dela! Čak i onih koji ih imaju! Mislim na lobanje i mozak u njima, naravno.

Specifična naredna pesma „999” ima naboj koji vodi do samog kraja i odvaljivanja seta bubnjeva sve zaposlenijeg i traženijeg bubnjara u nas koji se ne krije iza svog seta bubnjeva, već lomi svoje bubnjarske palice – Milana Jejine Jeqya!

LUD PONOS

Odavno ovo među nama nije ljubav,

strah da se ne izgubimo nas

nagoni,

primorava,

iscrpljuje,

cedi.

I samo ponekad uzviknemo da se ne volimo,

ali se time ne promeni ništa,

jer volimo se,

najviše,

jedino,

nerazumljivo,

pogubno,

željni smrti kad zajedno nismo,

a željni samoće

kad se zagledamo i trnemo.

Prebacujemo krivicu, za svetu nebitan zločin,

kunemo,

tražimo slamke spasa,

ti plačući, da potopiš more bola

u koje ćeš potonuti,

ja pišem, više nego što iko može pročitati,

da prikrijem ne izgovorene reči tuge.

Odavno, baš odavno ovo među nama nije ljubav,

iako za nas ništa drugo osim nje ne postoji,

zagrlimo se tad,

stegnemo se iz sve snage,

i na trenutak zaboravimo na apokalipsu,

kada sveta neće biti,

28.09.2021.

Tada bi rekla nešto,

ali pod kišom mojih suza zanemiš,

i sve nam,

po ko zna koji put biva,

uzalud jasno…

Bora Đorđević, kojega ne treba posebno opisivati sem reći ono što on i danas,  i u ovoj pesmi grlato viče – JA ĆU DA PEVAM!  Južna Afrika 2015 jeste jedna protestna i buntovna pesma! U to nema sumnje i to treba i privatno reći i javno naglasiti, iako na prvi mah ne deluje tako. Da li mi verujete? Nabavite album MONOPOL i RIZIKO i saznajte i sami! Numera ANIMAL PLANET je zapravo saga o LJUDIMA, NELJUDIMA NA OVOJ PLANETI.  Nedvosmisleno je to. Tvrdim, odgovorno i materijalno, i pesnički – gle čuda?!? Što bi “Guns N Roses” rekli na debitantskom CD-u – Dobrodošli u DŽUNGLU, Vavilon, Beograd, London ili Los Angeles!

Balada CRNI VEO, je gitarski gotovo plemenita i lek je na ranu, kad bi se upoređivala sa ostalim projektilima na ovoj CD disketi, što je ponajviše doprinos gitare Nenada Šobića Džoa.

Tekstovi na ovom CD-u u najvećem broju autorsko delo Gorana Šobića Sirana, osim A3.Bora Đorđević i B3. Dragan Brajović Braja.

U šestom rednom zvučnom dokumentu PET MINUTA SAM, ZID MORTAL voli da ovaj crni svet, dobronamerno, u belo, ofarbaju! Tim stihovima se jasno i glasno u repeticiji oglašavaju.

Druga strana LP/CD ploče MONOPOL & RIZIKO je-uslovno rečeno, nešto blaža i umerena stvar, ali samo u uvodu, jer momci iz sastava ZID MORTAL, a posebno Goran Šobić Sirano i Nenad Šobić- Džo poručuje glasno – kako da borim se, kako da pobedim, da te ne povredim! Legendarni sklop, gotovo antologijskih stihova! Osećam poseban naelektrisan naboj po svojoj koži čak kada numera SVET KOJI JE PRODAO ČOVEKA lagano odlazi u fejd aut.

JEDINO MOJE stavka je univerzalnog tipa, koji uvek prolazi kod mase. Nije ni čudo kada je tekst napisao Braja, ali, opet, ZID MORTAL mašinerija to stavlja u borbeni riff stroj i oklop, tako potreban danas u opštem i sveopštem vremenu brutalnih dobronamernika.

Zid Mortal ni na devetoj numeri Ovo je moj grad, ne daju predaha ni mira ni slučajnom, a ni zainteresovanom slušaocu. Čini mi se da je ovaj hirurški scalpel secirao urbani tj. tzv urbani život skrojen u nekoliko efektnih strofa uz saksofon Nikole Demonje Jr., zapravo -ULTRA HIT OVOG LP/CD-a! Čak mi se ne čini, ja sam apsolutno ubeđen u to!

PRAPOČETAK

Istroše nas htenja,

istroši nas surovost spoznaje

da večno živimo isti san,

da večno tražimo isti gral,

i da ga večno samo

prepoznajemo u nečemu.

Promene su nemoguće,

a samim tim i iščekivanja

postaju neizvesna.

Uvek smo ista kap,

spretna i smerna,

vižljasti ratnik predvodnik.

Do praga ljubavi, satkanog

od saznanja da večnost ne postoji.

Niko nije grešnik do nas,

ne prepoznasmo greh,

ne priznasmo greh,

ne upoznasmo greh.

A on bi nam otvorio vrata

na onom pragu, na granici

između ljubavi i smrti,

gde je knjiga svih odgovora

za kojima tragamo.

Da li mu se prepuštanjem dodvoravamo,

da li priznajući poraz klonemo,

da li nas jača njegova prevlast,

da li je i on, ipak, samo žena?

Kao što je i ovaj ubogi život

samo žena, koju najviše volimo,

s kojom sve provedemo,

i s kojom, na njenu radost, i nestanemo,

nakon života u grehu.

Prognani a nagnani,

prokazani a prikazani,

odbegli a izbegli,

snuždeni ko iznuždeni.

Volim, biram položaj tela

koji to najbolje opisuje.

Stojim mirno, ne,

podižem ruke k nebu, ne,

povijam glavu s rukama privijenim na grudi. Ne!

Ležem na leđa i zatvaram oči,

podešavam osmeh,

i odašiljam dušu na liniju prapočetka.

Jer ja je volim, kao što sam naglasio,

uvek isto i uvek iznova.

B5 pesmu, završnu, izuzetnu, naslovljenu sa VOLJA, jer mi se može, svojevoljno vam ostavljam da je sami preslušate, jer neke dragocenosti, morate otkriti sami. Ovo je tačka. Ovo je kraj. Ovo ja akademska DESETKA  za LP / CD MONOPOL & RIZIKO, koji sadrži isto toliko (10) numera. Meni više od ovoga ni ne treba. Niti postoji nešto slično a dobro, u zadnjoj deceniji, kako u Srbiji , tako i u jugoslovenskom regionu!

Pesnik, novovinar,kolumnista,publicista i kritičar, Milan B. Popović, objavljivaće recenzije knjiga poezije, i izbor pesama modernih pesnika i pesnikinja.
Zainteresovani pesnici mogu se lično obratiti na mejl kulturaurbanih@yahoo.com radi recenziranja knjiga i pesama.

Izvor: Milan B. Popović

Fotografije: Omot albuma

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Aktuelno

ARSENAL FEST U DRUGAČIJEM IZDANJU OVOG LETA !

Planirani program Arsenal Festa usled svima dobro poznate situacije sa globalnom pandemijom Kovid-19 neće biti održan...

Online muzička konferencija “Audience development within classical music” u sredu (27.05.) i četvrtak (28.05.)

Promocija umetnika i odnos sa publikom ZANIMLJIVA panel konferencija na engleskom jeziku preko interneta biće održana sutra i u četvrtak na temu...

KLUB FEST U ZEMUNU KONAČNO OTVARA ŠIROM VRATA ZA KONCERTE POSLE PANDEMIJE

OD EYESBURN, PREKO NIKOLE VRANJKOVIĆA I “GIFT” DO ATHEIST RAP-A Stišala se strast oko opasnih vesti, izolacije, karantina, vanredno...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!