RECENZIJA: ANTON + HEVI HIPI BEJBI / ODLIČAN HRČAK

Procesori, pogrešni programi, sve može da posluži u nameri da uzmeš više nego što ti pripada – izbacuje ANTON u svojim SMIRENIM A, OPET GNEVNIM IZLETIMA. U ovom prikazu ću se osvrnuti isključivo na Antona i njegovu novonastalu “ekipu“, bez gospodina, rok ikone, pravoslavnog vernika, veroučitelja, filozofa… U uvodnoj temi VIŠE NEGO NEGO ŠTO TI PRIPADA, Anton nastavlja – predstave koje ti drže pažnju, nisu dovoljnje ni izbliza, da te ožive i postave tamo gde zaista pripadaš.

Deset nanizanug numera na ovom ostvarenju ANTON – CD REČENO, UČINJENO ILI NE, OD TOGA SVE ZAVISI, je pred nama! Skoro pa petominutna rock rola SUVIŠNI, u kojoj ANTON tekstualno i vokalno briljira, je nešto što u Srbiji i ne možete, i ne treba, i ne zaslužujete da čujete od umetnika, koji je – u neku ruku, nažalost-pri kraju svoje karijere, a kao da je na početku, zreo, iskren i nenametljivo buntovan. Ovo je transcendentalna vožnja kroz gitare ROBERTA TELČERA I ANTONA. Ovo BOLI, ovo UDARA, ovo skrozira i buši pancer za metke… Ma kakvi jedan pancir, i dva pancira!

U skoro pa šestominutnoj numeri „Verovati je lako“ – TO NAMERNO NAGLAŠAVAM – jer prezirem „radio frendli“ numere od 3 ipo najviše minute trajanje (radijske) pesme. Verovati je lako i neverovati je lako-sumnja je muka teška – PUN POGODAK! Borim se sa nečim jačim od sebe , pokušavaš da shvatiš dok urlaš od bola. Svet se ne okreće kako ti želiš – doslovce četiri puta,puta dva , ponavlja predivni Anton, koji je poodavno trebao da „razjebe“„brejkerse“ i krene u svoju solo/bendovsku kreaciju i rad. U brejkersima je uvek bio senka, ona „druga stavka reda veličina“, navodno u pozadini…nezasluženo, naravno. A nebo je otvoreno prepunom glavom / punom naših neukih i samodopadljivim i samosvesnim, bestidnim i materijalističkim molitvama, kojih se ustvari gnušamo/jer smo foliranti, čast izuzetcima.

MALO ŠTA je, bar u početku predah. Prazno a nema mesta ni za dvoje, kada ostane samo tvoje ili moje, ostalo je – MALO ŠTA! Hodam otvoran gorčinom, prolazim plač dolinom, sam… Predivno bolna pesma koja roni suze. To što zovem životi nosi upornosti iz hladovine , al tako je teško to nestajanje toplini, učinila  si da  ne postojim, učinala si da te nemam.

Predivan je ANTON. Trebalo mi je tri decencije da proniknem u NJEGOVU DUŠU i lirski izraz. To je nešto neverovatno. Apsolutno. Izgovorili smo se reči od kojih se teško leči i oporavlja, nastavlja ANTON. ANTON ne škrtari, ANTON nije škrtara, ANTON ISKRENO DELI SVE OD SEBE OČIMA I UŠIMA JAVNOSTI!!!

Deveta pesma na kompaktnoj disketi REČENO, UČINJENO ILI NE, OD TOGA SVE ZAVISI! Donosi međuljudsku komunakaciju- Odustaj da živiš, kaže mi neko, proziran, rekao mi je  misao jedna, regisrtrujem SUJETU! Tako groznu, palanačku, nepotrebnu, koja koči i tera život na dole!

Jedna od najbližnijih multiinstrumentalnista na ovom CD-u, Antonu, svako je legendarni klavijaturista – SAŠA LOKNER! Na albumu je bas svirao Dušan Ševerlić Ševa, a za setom bubnjeva bio je Darko Kurjak, i činio je to tačno onako kako i treba, iz pesme u pesmu.

U stvaranju sveopšteg recenzentskog utiska Učestvova li su i Pera Džo za usnom harmonikom i u uvodnom dokumentu Miki Almaši- Više nego što ti pripada. Pored njih dvojice, udaraljke su svirali Feđa Franklin, Darko i Anton, klavijaturista LOKNER SAŠA a pozadinski vokali su delo Darka i ostalih… Materijal je snimljen u studiju Roberta Telčera – ŠAMARČINA.Producirali Anton, Robert i Ševa,a sve pesme je napisao Nebojša Antonijević – Anton.

Završna, najbolja, deseta po redu pesma -PARČE- najinteresantnija je i „vadi“ iz subotnjeg, sumornog kišnog pljuskom, unakaženog Vavilona Beograda i Srbije, regije – kaže – pomozi mi da dobacim, pomozi mi. Osmeh onih koje voliš, slatka voda hladna….peva ANTON! Ovo JESTE duboko, unutrašnjim metroom i duhom, nadahnućem „masterpis“ izdanje. Odavno čekano. Predugo, previše! I za njega, i za nas! Antonov CD je PRAVDA u SVEOPŠTOJ NEPRAVDI!

Izvor: Milan B. Popović – redakcija

Fotografije: Promo album