„Pucnji u Marseju“ Gordana Matića 5. avgusta premijerno u Herceg Novom

Istorijska drama u formi igrano-dokumentarnog filma


Novi film scenariste i reditelja Gordana Matića – „Pucnji u Marseju“ imaće svetsku premijeru 5. avgusta u glavnom programu Filmskog festivala u Herceg Novom, saopštili su producenti tog istorijskog ostvarenja.

Filmska priča u formi igrano-dokumentarnog dela pruža novo svetlo na tragičan događaj koji se odigrao 9. oktobra 1934. godine – ubistvo kralja Aleksandra u francuskom gradu Marseju.

Aktuelni direktor Filmskog centra Srbije i autor ovog filma, Gordan Matić je rekao da će njegov novi projekat nakon Herceg Novog biti prikazan na još nekoliko letnjih festivala u regionu, a domaću premijeru će imati na Festivalu u Nišu. Planirano je da film u srpske bioskope stigne od oktobra, na godišnjicu atentata, kako je naveo Matić.

Tog fatalnog i zlokobnog 9. oktobra 1934. u Marseju, u Francuskoj, dogodio se atentat na kralja Aleksandra, a sam film prati sudski proces teroristima koji su bili saučesnici glavnog atentatora Vlade Georgijeva Černozemskog.
Žrtve atentata su bili Aleksandar od Jugoslavije i ministar spoljnih poslova Francuske Luj Bartu.

Glavni junaci ovog filma jesu tužioci, advokati, sudije, optuženi i svedoci samog događaja, čiji je atentator bio pripadnik VMRO, koji je sa četiri metka na licu mesta likvidirao kralja Aleksandra.
Kroz rekonstrukciju i dramatizaciju pravog procesa, ali i kroz ono što je izostavljeno tokom suđenja ispričana je sudska drama najbliža istini o samom suđenju.

Velika očekivanja su bila da će se tokom suđenja doći do otkrića ko je zapravo stajao iza ubistva. Trojica terorista, Zvonimir Pospišil, Mijo Kralj i Ivan Rajić optuženi su za saučesništvo u atentatu. Ipak, tokom promena koje se dešavaju u Evropi između atentata i početka suđenja unosi  nespokoj i bojazan od mogućnost da će ubice biti oslobođene jer pozadina celog procesa je tajnovita i dirigovana od samog vrha kako francuske tako i nove jugoslovenske vlasti. Ubistvo kralja je jedan od najvažnijih događaja u srpskoj istoriji, a oko atentata kružile su mnoge priče i legende.

„Pucnji u Marseju pored igrane rekonstrukcije onoga što se odigralo na suđenju i odabrane arhivske građe, donose kao dramaturški važan element pseudo-dokumantarne delove u kojima aktera događaja iz 1934. godine, koji govoreći direktno u kameru, objašnjavaju atmosferu vremena i saznanja do kojih su naknadno došli. Ova ne svakidašnja struktura filma otvorila je brojne mogućnosti da što detaljnije prikažemo šta se zaista dogodilo tog sudbnosnog dana i kasnije tokom istrage“, približio je radnju i koncept filma prvi čovek FCS.


Zanimljivo je da su istorijske teme sada očigledno veoma zanimljive filmadžijama, jer je i veteran Zdravko Šotra snimio TV seriju o ovom periodu, upravo pod nazivom „Aleksandar od Jugoslavije“ (Nova S), a u planu je da se prikaže i film nakon serijala od 15 epizoda.

Osim Matića, na scenariju je radio i Vladimir Andrić, a u autorskoj ekipi su i Dušan Ivanović kao direktor fotografije, montažer Aleksandar Popović, scenograf Nenad Marković, kostimografkinja Dragica Laušević, kompozitor Marko Matović.

U filmu igraju: Vladimir Aleksić, Tihomir Stanić, Svetozar Cvetković, Gordan Kičić, Strahinja Blažić, Tamara Aleksić, Đorđe Đoković, Nikola Šurbanović, Nikola Milojević, Vladan Živković, David Tasić Daf, Marko Marković i drugi.

Filmski i televizijski reditelj Gordan Matić je rođen 1971. u Kragujevcu, a karijeru je započeo u ovim medijima od 1998. godine, dobitnik  je 16 nagrada na međunarodnim festivalima, stvarao je i u pozorištu.


Dramski umetnik se istakao zanimljivim igrano-dokumentarnim filmom „Žućko: Priča o Radivoju Koraću“ (2011), gde su takođe igrali Vladimir Aleksić i Tihomir Tika Stanić.
Matić je autor i režiser poznatog istorijsko-epskog TV serijala „Srpski junaci srednjeg veka“ (RTS 2) iz dve sezone, a uskoro počinje snimanje i treće, za produkciju „Contrast Studios“ Radoša Bajića.


Projekat „Pucnji u Marseju“ je u junu 2017. godine podržao Filmski centar Srbije, dok je Gordan Matić postao direktor ove ustanove dve godine kasnije, od jula 2019.