Promovisano reizdanje kultnog albuma „Odbrana i poslednji dani“ grupe “Idoli”: Eksplozija slobode

Ploča je mnogima bila najbolja, a drugima najgora


BEOGRAD, 10. novembra – Javno snimanje emisije Radio Beograda 202 i predstavljanje luksuznog reizdanja najboljeg ex-YU rok albuma u formi vinila – „Odbrana i poslednji dani“ grupe “Idoli” u izdanju “Jugotona” održano je tokom aktuelne sedmice u Studiju 6 ovog radija pred velikim brojem ljubitelja muzike.

Upravo će večeras, 10.11. na Radiju Beograd 202 biti emitovan ovaj razgovor kao emisija o kultnom albumu, koji je i sniman u Studiju 6 pre ravno 40 godina.

Predstavljanju albuma prisustvovali su članovi bivše novotalasne grupe „Idoli“ – Srđan Šaper, Nebojša Krstić Krle i Zdenko Kolar, kao i supruga preminulog muzičara Vlade Divljana – Dina Divljan, ali i muzički publicisti i teoretičari Momčilo Rajin, Dragan Ambrozić, Zorica Kojić.

Na istom mestu je otvorena izložba fotografija “Idola” autora Goranke Matić i Gorana Vejvode.

„Sećam se da smo spremali album u sobi i garaži kod Krleta, tamo smo najviševežbali. U to vreme mnogi rok bendovi su imali probe u SKC-u, a mi smo hteli da se malo izdvojimo. U garaži smo imali neku vrstu laboratorije, stvarali smo subverzivno garažnu muziku“, ocenio je Srdjan Šaper, jedan od ključnih stvaralaca pesama „Idola“ uz Vladu Divljana, i vokal benda.

Šaper je izjavio da se u snimanju svakog albuma dolazi do sudara i razmene energija što dovodi do kreativnog sukoba.

„Sa tim albumom imali smo potrebu da se iskaže nessto samosvojno. Bili smo prvo dečaci, onda smo sazrevali, odrastali i do 25. godine to nam je već bio posao. Energija je polako medju nama nestajala i zato smo kao grupa prestali da postojimo“, otkrio je Šaper, više decenija uspešan u svetu marketinga i medija, osnivač srpske filijale američke advertising agencije „McCann Erickson“ i direktor domaće producentske kuće „Adrenalin“.

„Odbrana i poslednji dani“ je prvi studijski album beogradske rok grupe „Idoli“ koji je izašao 1982. godine.
Muzički kritičari „Džuboks magazina“ su 1985. izglasali da je ovo najbolji album jugoslovenskog roka u 20. veku, takođe i jedan od prvih konceptualnih albuma tog vremena.

„Smatram da je bilo boljih naših pesama i albuma, a kako su „Odbranu“ smatrali za najbolju ploču, onda je bolje bilo da i ne kvarimo uspeh. Sama ploča je bila veoma neobična, specifična, jedini naš album sa nekom novom dimenzijom, kao eksplozija slobode. Jedan moj prijatelj mi je poverio da kad je slušao album, bio je srechan da takvo delo postoji. On je bio toliko oduševljen da mi je rekao zahvaljujuchi „Odbrani“ život definitivno ima smisla“, zaključio je Šaper.

Podsetimo, na ovom albumu su prisutne pesme – “Kenozoik”, “Poslednji dani”, “Moja si”, “Senke su drugačije”, “Nemo”, “Nebeska tema”, “Rusija”, “Igrale se Delije”, “Jedina (uzurlikzurli)”, “Odbrana”, “Gde si sad Cica-maco”, “Glavna ptica (skrati svoj dugački jezik)”, “Hajde, sanjaj me, sanjaj”.

Grupa je počela snimanje svoje prve ploče LP na jesen 1981., i trebalo da budu producenti članovi grupe uz pomoć Dušana Spire Mihajlovića, koji je kasnije napustio snimanje, tako da je album snimljen uz pomoć Mila Pileta Miletića i Gorana Vojvode.

Tokom razgovora pušten je redak video snimak pesme „Kenozoik“ realizovan za tadašnju TV emisiju „Petkom u 22“, a Nebojša Krstić je podsetio da su u nekoliko navrata gostovali u spomenutom programu i snimili su video klip i za numeru „Moja“.

“Znam za mnoge koji smatraju da je “Odbrana” najbolja i one koji misle da je to najgora jugoslovenska ploča svih vremena. Kvaka 22 ove situacije je u tome da je moguće da su i jedni i drugi u pravu“, smatra Krstić.

„Naši originalni tekstovi nisu na kraju snimljeni, morali smo da korigujemo stihove, da se ne bave toliko Titom. Prijatelji saradnici su nam govorili da ne bi baš da budu potpisani na albumu, jer eto tekstovi su protiv maršala Tita, i neće da imaju problema, a mi toga zapravo nismo bili ni svesni”, kaže Nebojša Krstić, takodje kao Šaper, uveliko u svetu marketing biznisa, poznat i kao politički savetnik.

Krstić je otkrio da im je “Jugoton” u to vreme dao odrešene ruke da mogu da rade šta god žele i ocenio je da su imali sreću da takva šovinistička ploča bude objavljena upravo za ovu zagrebačku diskografsku kuću, jer im u Beogradu to ne bi tako lako izdali.

Šaper i Krstić su se složili da nisu imali neke pritiske oko rokova, jer im niko nije disao za vratom da moraju da objave što pre i zato su mogli komotno da stvaraju.

Originalni plan benda je bio da se album bavi religijom i tradicijom, za koje su smatrali da će biti provokativne jer su mnogi aspekti ovih tema bili tabu u komunističkoj Jugoslaviji.

Album je nazvan po istoimenom romanu Borislava Pekića iz 1977. godine.

“Za naš album su govorili da je izrodio nacionalizam u Jugoslaviji i da je doveo na vlast Slobodana Miloševića, svašta su nam pridavali. Opet, sa druge strane, važno je da postoji ovakva ploča, koja može biti u isto vreme i najbolja i najgora, kao kad imate Ringerovu mačku, može biti živa i mrtva. Danas je malo ovakvih albuma, jer je u svetu – rok muzika samo zabava i biznis”, zaključio je Krstić.

“Za naš album su govorili da je izrodio nacionalizam u Jugoslaviji i da je doveo na vlast Slobodana Miloševića, svašta su nam pridavali. Opet, sa druge strane, važno je da postoji ovakva ploča, koja može biti u isto vreme i najbolja i najgora, kao kad imate Ringerovu mačku, može biti živa i mrtva. Danas je malo ovakvih albuma, jer je u svetu – rok muzika samo zabava i biznis”, zaključio je Krstić.

Takođe, ovo je bilo prvo izdanje sa promenjenim sastavom grupe, jer je Kokan Popović koji je nekada svirao sa Vladom Divljanom i Zdenkom Kolarom u bendu “Zvuk ulice” tada bio novi bubnjar.

Kada su ulazili u studio, članovi benda još nisu bili sigurni šta tačno žele da naprave, stilski i muzički. Imali su puno ideja (u vezi konteksta Pekićevog rada, ali i širim obim filozofije), ali pretvoriti to u muziku i naći zadovoljavajući zvuk je predstavljalo izazov. Zbog ovog eksperimentalnog pokušaja i grešaka – takvog pristupa, snimanje je trajalo duže od šest meseci.

Zdenko Kolar je izjavio da ne ume da potvrdi da li mu je “Odbrana” bila omiljeni album “Idola”, i dodao da je imao neke favorite u drugim kolegama rok muzičarima pokreta Novi talas.

Takodje, Kolar se prisetio kako su imali veoma napornu i tešku koncertnu promociju tog albuma, tako što su Vlada Divljan i on prenosili dosta tehnike za scenu, te pamti tu situaciju kao kompleksnu.

Rok publicista i kritičar Momčilo Moma Rajin je istakao da je muzika imala centralno mesto u domenu pop kulture tih godina, i da su se uz “Idole” pojavile još dve grupe Novog talasa – “Električni orgazam” i “Šarlo Akrobata” (Milan Mladenović, Dušan Kojić Koja, Ivan Vdović Vd), objedinjene u čuvenom albumu “Paket aranžman” (1981).


“Čini mi se da nema više takvih grupa danas koje imaju to jedinstvo forme i sadržaja. Svi navedeni bendovi nisu imali toliko toga zajedeničkog, ali su oslikavali u svojim pesmama metafizička pitanja o stanju duha i vremema u kome živimo”, rekao je Moma Rajin i nazvao Vladu Divljana – jednog od najvećih rokenrol romantičara ne samo Srbije, bivše Jugoslavije, već i širom Evrope.

Muzički publicista se opredelio da mu je omiljena pesma sa ovog albuma “Nebeska tema”, kao i iz celog opusa “Idola”, dok bi i ceo album “Odbrana i poslednji dani” svrstao u vrhunske, i sve pesme su mu gotovo podjednako drage.

Dragan Ambrozić, poznat kao enciklopedija domaće i svetske rok muzike, kritičar, teoretičar, urednik muzičkog programa – koncerata Doma omladine Beograda, prisetio se da je u to doba bio student psihologije, koji je voleo da sluša muziku uz čitanje knjiga i stripova.

“Ploču “Odbrana i poslednji dani” slušao sam u jednom grozničavom raspoloženju, jer ona izaziva tenziju, pomera ljude iznutra. Pokušavao sam da saberem misli i tada i sada dok sam se spremao za razgovor. Album je govorio o nama samima, kroz mitološki motiv traženja sebe i odrastanja. To je bila nama, koji imamo 17 ili 18 godina, prava spoznaja, najaktuelnija tema u to vreme – seksualni i duhovni identitet. Kao kada otvorite neku knjigu i čitate samo o sebi. Kakav je bio život, upravo takva je bila i ova ploča”, ocenio je Ambrozić.

On je dodao da je domet ploče – spomenik naše rok kulture i da se album posmatra kao neka velika i značajna knjiga ili slika, te da je u pitanju ortvorena ploča da svi pronađu samog sebe.

Moderator razgovora je bila Olga Kepčija, radio novinarka i voditeljka na Radio Beogradu 202 i setila se da je imala 12 godina kada je za rođendan na poklon dobila album “Odbrana i poslednji dani” i priznala da tada nikako nije razumela te pesme i ceo materijal, a omiljena numera joj je “Kenozoik”.

Upravo će večeras, 10.11. na Radijju Beograd 202 biti emitovan ovaj razgovor kao emisija o kultnom albumu, koji je sniman u Studiju 6 pre 40 godina, a vodiće naravno Olga Kepčija.

Zorica Kojić, supruga Dragana Ambrozića, kao muzički kritičar, osvrnula se na činjenicu da su momci iz “Idola” imali tada 23 godine, a ona je napunila 15, i to je po njoj bila ogromna razlika.

“Mi smo imali perspektivu devojčice, a oni iako ne previše stariji od nas, bili su udaljeni, neki drugi svet. Mi smo bili deca Novog talasa koji je imao tajnu i mistiku. Svi zajedno smo slušali tu ploču u početku kod nekog ko je imao novca da kupi LP, a onda sam je kasnije slušala sama, jer ona je tražila da se na miru oseti, imala je euforiju i intimnost”, smatra Kojić i dodaje da je ploča sve njih “naterala” da postanu znatno zreliji ljudi.

Bend nije snimio nijedan zvaničan spot za ovaj album, a prodato je 50.000 nosača zvuka u Jugoslaviji, dok je prethodni materijal “VIS Idola” pazarilo 200 000 ljudi.

“Sve tu to bile veoma bliske i naše teme. Upravo kada je ploča nastala dešava se i odlazak Tita što je mnogo toga promenilo. Shvatili smo da to nije više srećna zemlja, i da će tek krenuti razne podele”, zaključila je Zorica Kojić.

“Idoli” su objavili sledeće albume za “Jugoton” – mini album „VIS Idoli“ (1981), „Beograd – Paket Aranžman“ – razni izvođači (1981), „Odbrana i poslednji dani“ (1982), „Čokolada“ (1983) i „Šest dana juna“ (1985) – album objavljen pod etiketom “VIS Idoli” iako grupa nije više postojala.

Fotograf i dizajner Goranka Matić, koja je uradila omot, otišla je u Narodni muzej Srbije u Beogradu i napravila fotografiju koja je kasnije korišćena za omot.
Izabrali su da to bude detalj sa tkanine na ikoni svetog Nikole.

Pozadina omota je detalj sa zlatne pozadine ikone. U unutrašnjosti sa leve strane je bila fotografija benda, a sa desne fotografiju gostiju i ljudi koji su bili uključeni u snimanje ploče.

Prvi put je korišćena ćirilica na albumu, slična onoj iz Miroslavljevog jevanđelja.

Kako su objasnili Šaper i Krstić, na samoj pozadini albuma nalaze se neki drugi ljudi, a ne “Idoli”, koji zapravo glume članove benda isto obučeni, i zapravo su njihovi prijjatelji.

Obojica su se našalili da su imali i ideju da drugare nauče da malo sviraju pa da kao njihovi dvojnici idu na koncerte, kad se oni umore od turneje.

Poznati su im objavljeni singlovi: „Pomoć, pomoć / Retko te viđam sa devojkama“ (Izgled, 1980) – poklon ploča uz časopis „Vidici“ (maj 1980), „Maljčiki / Retko te viđam sa devojkama“ (Jugoton, 1981), „Bambina / Stranac u noći“ (Jugoton, 1983) – promotivni singl, kasnije u slobodnoj prodaji, „Ona to zna / Ljubavi“ (Jugoton, 1985) – poklon ploča uz časopis „Jukebox“.

Na ovom jjedinstvenoim događaju u publici su bili mnogi muzičari kao – Dejan Cukić, Ivan Fece Firči, Miroslav Cvetković Cvele („Bajaga i instruktori“), Goran Jović (takodje prvi čovek diskografske kuće „Fidbox„), Vladimir Janković – Vlada Džet (takodje je uveliko radio voditelj upravo na Radio Beogradu), kao i Natalija Cajić ispred kuće „Jugoton“, glumac Svetozar Cvetković, TV i radio novinarka Dubravka Duca Marković, nekada muzičar, sada pisac i muzičar Branko Rosić, voditelj Aleksandar Filipović, rok publicisti i kritičari Petar Janjatović i Aleksandar Žikić.


IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket