Promovisana knjiga “Emir Kusturica: Kult margine” u prisustvu velikog filmskog reditelja

“Imam više ambicija, jedna od njih je da napišem novu knjigu pod radnim nazivom “Ja sam kriv”. Bio bi to roman i filmski scenario baziran na delima “Idiot” i “Zločin i kazna” od Dostojevskog. Uvek se setim njegove rečenice koja kaže: “Postoje ljudi koji ne čekaju čudo da bi poverovali u Boga, nego pre toga veruju u Boga pa im se onda i dešavaju sama čuda”.

BEOGRAD – Promocija dopunjenog izdanja knjige “Emir Kusturica: Kult margine” autora Gorana Gocića, predstavljena je nedavno protekle sedmice u beogradskom Domu vojske Srbije, a proslavljeni filmski reditelj je ocenio da je „čitati knjigu o sebi – jedna krajnje neprijatna stvar i pojava”.

“Tada se čovek zapravo suočava sa sobom, ali ne u ogledalu, već u jednom posebnom uglu do kojeg ga je neko doveo, gde on prepoznaje istinu, i onda je ova knjiga manje više bazirana na nečemu ssto su ozbiljne opservacije. A najznačajnije posmatranje je ono koje razdvaja “apolonovski” recept, to je Holivud, i dionizijski, kome je pripadam”, prvi su utisci Kusturice o čuvenoj knjizi Gorana Gocića, koja je objavljena prvo na engleskom jeziku zahvaljujući kući “Wallflower Press“ još 2001. godine.


O knjizi su govorili, osim Kusturice, Aleksandar Gajšek ispred svoje izdavačke kuće “Agape”, direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov, reditelj kao i autor Goran Gocić.

U publici su bile istaknute ličnosti kao Partrijarh srpski Porfirije, nekada slavni fudbaler Dušan – Dule Savić, reditelj i scenarista Darko Bajić i mnogi drugi.

Dvostruki laureat “Zlatne palme” na Kanskom filmskom festivalu osvrnuo se na naslov knjige o njemu – “Kult margine” i primetio da mu je pisac ove monografije pomogao da sebe negde svrstava u taj pod-žanr, odnosno to pitanje posebnog pravca ga je navelo da analizira sam pojam u nazivu.

“Ideja o margini je postojala i ranije, i reditelj Živojin Žika Pavlović je prvi “prokopao taj kanal”. Medjutim, mnogima se u Srbiji i Jugoslaviji nije dopalo to što on radi i kako predstavlja te teme. Taj divan naslov Goranove knjige “Kult margine” pokriva čitav jedan period koji su činili, osim Žike Pavlovića i jedan Aleksandar Aca Popović ili Dušan Makavejev”, smatra Kusturica i onda je uporedio dva filma, jedan iz svoje kolekcije sa drugim iz pravca Crnog talasa.

“Ono što je Žika Pavlović uradio sa Džimi Barkom iz filma “Kad budem mrtav i beo”, to sam ja učinio sa “Sećaš li se Doli Bel?”. Žika je to imao sa tim junakom, a ja na jednu porodicu u mom filmu”, primetio je proslavljeni svetski reditelj, autor kultnih i nezaboravnih ostvarenja sedme umetnosti.

Knjiga „Kult margine“ postala je akademski hit, može se naći u bibliotekama širom sveta i jedna je od najvisse citiranih akademskih studija koju je napisao neki srpski autor, a objavljena je na engleskom, srpskom i čak kineskom jeziku.

“Mislim da je vrednost velika što si napisao knjigu prvo na engleskom jeziku, jer se te vrednosti mere najviše na Zapadu. Čini mi se da si napisao delo samo iz ugla filmskog kritičara, to bi bila dobra knjiga, ali ne i ovoliko uspešna”, obratio se reditelj piscu ove čitave enciklopedije/monografije o višetrukom dobitniku filmskih nagrada na najvećim svetskim festivalima – Kan, Berlin, Venecija.


Kusturica se svakako osvrnuo i na aktuelnosti u svetu kao uvek osvešćen intelektualac.

“Drago mi je da se, kako čujem, sve češće održavaju književne promocije u Domu vojske, što je bolje nego da se dolazi po brašno i kukuruz. A kako je krenulo u svetu, možda će i toga biti, ali eto sada smo još uvek u stanju razvoja kulturnih dogadjaja”, sa crnim humorom je rekao režiser i dobio veliki aplauz.

Svestrani umetnik, književnik, muzičar (lider benda „No Smoking Orchestra“), graditelj, osvrnuo se na filmove koje je voleo kao mali da gleda, i izdvojio neobjašnjivu fascinaciju remek delom u žanru vesterna “Bilo jednom na Divljem zapadu” (1968) Serdja Leonea, gde su igrali Čarls Bronson, Klaudia Kardinale i Henri Fonda.


“Divio se sam se tom filmu i jedva sam čekao da odjurim u bioskop da ga gledam i više puta. Nisam mnogo shvatao taj film, ali opet, film i ne mora da se razume, on može da se oseti”, kazao je scenarista, glumac i režiser i prisetio se jednog ne baš prijatnog susreta sa nekom ženom u Holandiji.

“Evo kako neki ljudi osećaju moje fimove. Dakle, prišla mi je žena i odmah rekla kako prati moj opus, ali da zahvaljujući tome, ceo svet na Srbe gleda kao na Cigane. Onda sam je podsetio da sam ja snimio samo dva filma o Romima, i time je bilo jasno da ta njena opaska više govori o njoj nego o samim filmovima”, objasnio je Kusturica, aludirajući na svoja dva ostvarenja u rasponu od 10 godina – “Dom za vešanje” (1988) i “Crna mačka, beli mačor” (1998).

Reditelj je posle života u Parizu odlučio da se vrati u Srbiju pre 22 godine, tako da je od 2000. krenuo da gradi Drvengrad na Mokroj
Gori, Mećavniku, što je odavno velika atrakcija za turiste.


“Vratio sam se u selo, koje mi više prija, tu je prirodna oaza. Navikli su ljudi na Mokru Goru, da im tu dolaze najveći reditelji i slavni glumci sveta”, dao je on komentar misleći na medjunarodni filmsko-muzički festival “Kustendorf” čiji je on osnivač i direktor.


“Imam stav da bi gradjani trebalo da se vrate da žive na selo, a da seljaci odu u grad, i ubedjen sam da bi tada sve apsolutno funkcionisalo”, izazvao je smeh filmski umetnik i onda nastavio na razne teme o filmu za koji smatra da “mora da teče i sve vreme se odvija pred našim očima”.


“Medjutim, imate i tu američku subkulturu, gde jedan Džordž Kluni reklamira espreso, a recimo Bred Pit reklamira – Andjelinu Džoli, i tako Holivud od glumaca pravi – svece. O tome se govori na poseban način i u sjajnoj knjizi “Raskršće” američkog pisca Džonatana Frenzena”, naveo je Kusturica temu kulta koji živi u toj radionici snova.

Kada bi bio predsednik države, Kusturica bi prvo zabranio da se intelektualci svadjaju, a to se danas često dešava u javnom životu, kako je on primetio.


Filmski autor je u mnogim planovima, i kako je podelio sa auditorijumom, želeo bi da i dalje opstaje i razvija se Andrićgrad u Višegradu (Republika Srpska), tako da je srećan ishodima nedavnih izbora u ovom delu regiona, jer misli da che samo tako ovaj kompleks dalje zaživeti.

“Imam više ambicija, jedna od njih je da napišem novu knjigu pod radnim nazivom “Ja sam kriv”. Bio bi to roman i filmski scenario baziran na delima “Idiot” i “Zločin i kazna” od Dostojevskog. Uvek se setim njegove rečenice koja kaže: “Postoje ljudi koji ne čekaju čudo da bi poverovali u Boga, nego pre toga veruju u Boga pa im se onda i dešavaju sama čuda”, zaključio je Kusturica.

Izdavač Aleksandar Gajšek je predstavio Kusturicu kao “personifikaciju visoke umetnosti u celom svetu”, te da smo svi imali sreće što je on naš, ali da je i Emir imao tu sreću da o njemu napiše knjigu Goran Gocić.

“Evo da znate o kakvom se čoveku radi. Goran Gocić je napisao prvu knjigu u životu o čuvenom Endiju Vorholu, i to delo Fakultet dramskih umetnosti je uvrslo u svoju literaturu na studijama. Onda napiše prvi roman “Tai” i odmah osvoji NIN-ovu nagradu. Onda je napisao i prvu knjigu na engleskom jeziku, upravo delo pred vama o Emiru Kusturici, i engleski časopis, dvonedeljnik „Observer“ izabrao je među pet najboljih knjiga godine iz oblasti filma u Velikoj Britaniji“, pohvalio je Aleksandar Gajšek pisca i samu knjigu koju su objavili Biblioteka grada Beograda i „Agape knjiga“.

U pitanju je jedina autorizovana biografija Emira Kusturice kao svojevrsni vodič kroz filmsku magiju našeg najslavnijeg umetnika i predstavlja na neki način i istoriju domaće kinematografije.


Goran Gocić kao svestrana stvaralačka ličnost – novinar, urednik, filmski autor, prevodilac, književnik i akademski profesor, osvrnuo se na naslov svoje knjige “Kult margine” i objasnio da je veliki režiser prevazišao tu marginu u smislu da je nadgradjen jezik ulice koji je ranije vidjao u raznim filmovima iz Bosne i Hercegovine.

“Sila koja se desila da se izmeni taj jezik jeste upravo Emir Kusturica, i zato on jeste upravo taj kult margine. Smatram se da sam svedok jedne epohe koju on čini, i sjajno je da mogu da upoznam čoveka o kome sam pisao knjigu, da popričam sa njim, i imam privilegiju da je on večeras pored mene”, nadahnuto je govorio Gocić o svom uzoru i pričao kasnije nekoliko anegdota o njihovom upoznavanju putem telefona, kada je trebalo da urade intervju koji je objavljen u knjizi.



„Zvao sam ga više puta da se dogovorimo oko razgovora za knjigu, i prvo nije bio kod kuće, onda se konačno javio, i reče mi da ne može danas, jer mu dolazi – klavir štimer. I dobro, ja računam, ništa, sledeći put ćemo se videti za intervju. Onda kasnije čujem, kada neko kaže da mu dolazi klavir štimer, znači da hoće da skine s vrata tog drugog”, veliki je smeh izazvao Gocić na ovu opasku.

Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda, podsetila je da su imali već promociju ove knjige na ovogodišnjem jubilarnom 50. FEST-u u novoj ediciji “Festovih 50”, u kome su objavljene knjige i o Nedi Arnerić, Nebojši Đukeliću i Dinku Tucakoviću.


“Knjiga “Kult margine” upravo je nagradjena Specijalnim priznanjem na Sajmu knjiga. Mogu rechi da je ovo knjiga o svetskoj umetnosti, jer je Emir Kustruica svetski umetnik. Imali smo izuzetno književno veče sa Kusturicom koje je zatvorilo naš ciklus “Letnji plato BGB” i jasno je da ima izuzetan talent u svim oblastima umetnosti, što je danas retkost”, govorila je Ninkov o svestranom stvaraocu, a ova knjiga o njemu je ilustrovana sa do sada neobjavljenim fotografijama iz privatne i profesionalne arhive reditelja.

„Želim još puno knjiga da se objavi o Kusturici, još nismo ni počeli o njemu da pišemo kao reditelju, nismo pisali o njemu kao muzičaru, piscu, glumcu, univerzalnom stvaraocu koji svakih 24 sata ume da iskoristi da od svega napravi umetnost. Knjige o njemu treba sakupljati, davati na čitanje, proučavanje, diviti se, gledati, razumeti, ali to je pravo svedočanstvo koje moramo da sačuvamo”, zaključila je Jasmina Ninkov.


Aleksandar Gajšek je ocenio da je Goran Gocić ušao u potpunosti u duh Kusturičinih filmova, sa sve novijim ostvarenjima “Na mlečnom putu” (2016) sa Monikom Beluči.


Takodje, Gajšek je istakao da iako je veoma voleo filmografiju velikog svetskog dramskog umetnika, tek kada je pročitao knjigu Gocića, u potpunosti je razumeo Kusturičine filmove.


Svestrani umetnik Kusturica je veliku pažnju stručne javnosti stekao i kao književnik sa do sada četiri prozne knjige – “Smrt je neprovjerena glasina” (roman, 2010), “Sto jada” (zbirka pripovedaka), “Šta mi ovo treba” (memoari, dnevnici, 2019), “Vidiš li da ne vidim” (esej-roman o Peteru Handkeu, 2021).

Pisac Goran Gocić je diplomirao engleski jezik i književnost (Filološki fakultet u Beogradu, 1991), a magistrirao medije i komunikacije (Londonska škola ekonomije i političkih nauka, 1999).

Napisao je eseje za 22 zbornika (Od humanizma do meta- post- i transhumanizma, Peter Verlag, 2016; Degradirana moć: Mediji i kosovska kriza, Pluto Press, 2000, objavljen na engleskom, norveškom i srpskom), kao i četiri studije: „Endi Vorhol i strategije popa“ (Prometej, 1997), „Želimir Žilnik: Iznad crvene prašine“ (Institut za film 2003, koautor, objavljena na srpskom, engleskom i španskom jeziku), „Kako ubiti Betovena: Bolest u zagrljaju kulture“ (Zavod za udžbenike, u štampi).

Učestvovao je na desetak dokumentarnih filmova na raznim pozicijama, najčešće ispred kamere. Najznačajniji od njih je „Prokleti stranci“ (Velika Britanija, 2000), rađen za TV serijal „Kanala 4“ specijalizovan za istraživačko novinarstvo, u kojem je radio kao reporter i snimatelj.
Film je osvojio televizijsku nagradu „Prix Europa Special Commendation“ (2001).
U dokumentarcu „Balkanski dnevnik: Bugarska“ (Bugarska/Srbija, 2010) debitovao je kao scenarista i reditelj.

Dobitnik je dve Borbine nagrade za esej o društvu (1996. i 1997), nagrade „Dušan Stojanović“ za publikaciju iz oblasti filmologije (2002/2003).

Njegov prvi roman „Tai“ (Geopoetika, 2013) objavljen na srpskom, engleskom i makedonskom jeziku, osvojio četiri nacionalne nagrade – „Miloš Crnjanski“ i NIN-ovu nagradu za roman godine (2014) te ušao u širi izbor za međunarodnu Dablinovu nagradu (2015).

“Impresioniran sam kvalitetom pisanja u ovoj knjizi. Činjenica da je moj anarhični koncept i iracionalni stav spram života racionalizovan u mojim filmovima veoma je dobra opservacija.Napisani materijal mi je pomogao dok sam, razmišljajući o budućim projektima, ponovo prolazio kroz različite faze svoje karijere”, govorio je ranije pohvalno o knjizi o sebi – Emir Kusturica.


IVAN MAKRAGIĆ
TANJJUG / Music Pocket