PROMOCIJA ALBUMA “NAMA OSTAJE SAMO PUNK” GRUPE “NBG” SINOĆ (27.02.2020.) U BEOGRADU I RAZGOVOR SA MUZIČAREM: ALEKSANDAR KARAPANDŽIĆ

MALIŠA NAS JE SVE OKUPIO DA SVIRAMO PONOVO

Ivan Makragić
Diplomirani dramaturg sa Fakulteta dramskih umetnosti, kreativac, umetnik, u šali za sebe voli da kaže da je bedno piskaralo. Ali ne i skriboman.

podeli

popularno

MALIŠA NAS JE SVE OKUPIO DA SVIRAMO PONOVO

Beogradski punk-rock bend NBG sinoć je imao promociju svog novog albuma “Nama ostaje samo punk“, u prostoru Multimedia Music Record Store (Sremska 2). Atmosfera je bila veoma vesela i prijatna, dolazile su kolege i prijatelji da podrže muzičku četvorku koja želi da se dalje dokazuje na tržištu ogromne konkurencije naše zemlje. Svi članovi ovog punk kvarteta su bili prisutni, a njih je kroz odnose sa medijima vodila PR menadžer i muzičarka Ljiljana Zdravković (The Bite).

Na CD-u, objavljenom za izdavačku kuću Multimedia Music, nalazi se trinaest numera. Aranžmane, tekstove i kompozicije potpisuju Aleksandar Karapandžić (gitara), Boris Volak (vokal), Saša Vlajsović (bas) i Vladimir Markoski (bubanj), uz bonus numeru, obradu pesme “Nove Godine“, grupe “U Škripcu“.
Na albumu se kao gosti pojavljuju Boban (Ritam Nereda), Drakula (Direktori), Roga (Šaht), Džoni (Antifriz), Kojot (Eyesburn, Remedy), Saša Knežević (ex Revolveri).

Bend je bio prijatno iznenađen tolikom gužvom fanova koji su pristizali u talasima u muzičku radnju u donjem nivou ispod knjižare Vulkan u samom centru Beograda, dok je sve vreme album na disku obogatio samu promociju kao ilustraciju onoga što čeka iskrene fanove. Bend se družio sa tim ljubiteljima, mogli su da se kupe diskovi po promotivnoj ceni, veoma spontano, opušteno, kao da smo kod njih u stanu.

Ljiljana kao vešt PR i iskusna u novinarstvu, samo je podsetila bend da su snimili pesmu i spot “Osuđen na bes” u kojoj gostuje Boban Petronić, frontmen grupe Ritam nereda. NBG ističe zadovoljstvo rada sa njim, da im je bilo jasno da će još neko da se priključi, kada su videli koliko jaki rifovi moraju da se odsviraju na toj numeri, i Boban im je bio gostujući vokal. On je čuo tu njihovu pesmu, oduševio se i pristao da sarađuju.

Za grupu NBG novi album je tek jedan teg na tasu, za budućnost rokenrola, koji će na kraju svega možda i pobediti.
Kako i piše na disku, album se zove “Nama ostaje samo punk”, i u redu je pank, ali i to je neka borba za rokenrol. Sve ono što smo izgubili i što nas sputavaju svih ovih godina, borimo se dalje i bićemo tu i dalje” – iskren je Karapandžić, gitarista.

Grupa je sa uživanjem pustila i gledala spotove sa svojom publikom, i samo pružala iznenađenja. Naime, nije bio samo jedan spot, kao po planu, već su oni izmontirali još dva komada, dakle tri ukupno. Tako je prvo krenula žestoka pesma i energičan spot sa Bojanom – “Osuđen na bes”, a onda i bučna “Beži, beži”, da bi se triptih efektno zaokružio na obradi “Nove godine” grupe “U Škripcu“. A onda su ih vrteli ukrug, dok sve pesme ne zapamtimo.
Jasno je da danas sve više mladih i starijih slušaju punk muziku, jer odakle tolika potreba za njim, čim svaki čas po svim festivalima u Srbiji, ili glavnom gradu haraju, te je senzacija na svoj način što pank ponovo živi. Tu su im razne zaposlene kolege u tome: ČBS (Čovek bez sluha), Goblini, Dža ili Bu, Atheist Rap, Šaht, Antifriz, Bjesovi, Direktori, u regionu Hladno pivo, i mnogi drugi.


Album “Nama ostaje samo punk” je snimljen u studiju “Klinika Petrović” BIGZ, u maju 2019. godine, a produkciju albuma, kao i za prethodno izdanje “NBG 100%” potpisuje Ivan Petrović. Na CD-u izdavačke kuće Multimedia Music, nalazi se trinaest numera, između ostalih tu su: “Nama ostaje samo punk”, “Tebe vole blokovi”, “Zastave”, “Vanredno stanje”, “Akcija”, “Beži” ili “To nisam ja”.

Nakon tragične smrti nikada prežaljenog bubnjara Mališe iz prve postave, u bend dolazi stari ortak iz kraja Vladimir Markoski. “NBG” nastavlja sa radom i 2000. objavljuje drugi CD. A Punk sastav ima četiri albuma, osim novog, tu su i “NBG” (1997), “NBG II” (2000), “100% NBG” (2018). Evidentne su velike pauze u diskografiji.
Novi album može da se kupi u prodavnicama Multimedia Music (MULTIMEDIA MUSIC STORE u Sremskoj 2 ili u knjižarama Vulkan) ili putem sajta www.multimedia-music.com.
Od poznatih na promociji su prisustvovali Zoran Kostić Cane (Partibrejkers), Vlada Džet, i drugi poštovaoci.

Foto: Wood.rs


Iskoristili smo priliku da za Music Pocket pričamo sa gitaristom i ključnom figurom NBG-a. Razgovor na blizak način stvara portret o ovom čoveku i celom bendu, ovo je njihova priča, prava lična karta.


ALEKSANDAR KARAPANDŽIĆ
Gitarista – NBG

U poslednje vreme kao da je krenula zanimljiva ekspanzija punk muzike kod nas, i pravi povratak tog žanra – aktuelnosti su na sve strane. Goblini su se vratili, imaju novi album, tu je i bend “Čovek bez sluha” (ČBS), “Šaht” su nedavno svirali u Božidarcu i slavili 31. rođendan. Sada se i vi vraćate. Kao da su se publika i tržište zasitili rokenrola, i možda se vraćaju punk muzici. Da li imaš takav utisak?

Jeste, u pravu si. Nisi spomenuo još i Atheist Rap, Dža ili Bu, Antifriz i još masa bendova. Tako je, kako sam i rekao na promociji, nama ostaje samo pank. Ali mislim da je u principu problem tog ugnjetavanja kulture. Sećam se polovine osamdesetih, od SKC-a sve do Palate Albanije, bilo je milion mesta uporišta kulture koji su sada slomljeni i obeshrabreni. Smatram, da se vraća polako taj neki duh i ne samo što je to sve oživljavanje svih tih starih bendova, već je i pojava novih grupa. Imamo tu i “Keni nije mrtav”, zaista puno primera. Dešava se da upalim TV i vidim neke bendove za koje stvarno nikad nisam čuo, i pitam se – šta je ovo, ali vrede. U redu, jeste da sviramo to – pank, ili je pank rok, sve je to povezano, rokenrol kao kultura. Kao bend NBG trudimo se da povratimo sve to naravno koliko možemo.


Da li ti se dopada što već nekoliko godina unazad postoji ta muzička komuna i kompleks u Cetinjskoj 15 – Subbeerni centar, Elektropionir, i mnogi drugi klubovi? Da li je to prava muzička oaza za sve vas stvaraoce, što je odavno bilo potrebno da se desi tako nešto?

Da, da, apsolutno da. Svaka im čast. Samo se bojim da se to ne pretvori u neki geto, odnosno, da to ne preuzmu ljudi koji furaju samo nešto svoje. E to je onda problem. Ipak ne treba gurati samo svoje. Potrebno je afirmisati kulturu i rokenrol, naravno i pank, nebitno da li je rokabili, hevi metal i slično. Imamo i odličan bend PSI, na primer. Mi kao bend se borimo za sve to. I ja i svi u grupi podržavamo i pozdravljamo Cetinjsku 15. još nismo imali priliku da sviramo tamo, ali mi se čini da ćemo vrlo brzo to ispraviti i imati koncert u Elektropioniru tokom marta ili maja meseca.


Baš je to i sledeće pitanje, posle promocije albuma obično sledi koncert u – prestonici. Pitamo se, kada tačno?

Ne znamo još kada će biti naš samostalni promotivni koncert, ali ljudi nas zovu, zakazujemo festivale, kao i grupne svirke, manje i veće, negde odbijemo, negde pristajemo. Da se razumemo, ne odbijam zato što nešto ne želimo ili ne podržavamo. Ipak mi sviramo od 1984, aktivno od 1986. godine. Zašto da ljudima zvučiš bezveze, ako možeš znatno bolje. Nije pitanja novca, ili interesa, važno je samo da se naša muzika predstavi na pravi način.

Naziv grupe “NBG” svi pomisle odmah na – Novi Beograd. Međutim, vi svi kao bend ste objasnili da znači – Novobežanijsko groblje. Da nije malo mračna i morbidna definicija – simbolika jednog benda?

Skoro sam imao priliku da objašnjavam, imao sam relativno slično pitanje. Novobežanijsko groblje nije tek tako zbog groblja, nije sama sebi svrha. Pokojni Mališa, prvi i originalni bubnjar, koji je tragično završio i pevač Boris malo su blejali tako u kraju. Postojao je jedan autobus koji je išao iz 70. bloka i sekao je gore pravo baš do Novobežanijskog groblja. Oni su malo pili, pogledali, i na busu piše: “Novobežanijsko groblje – Blok”. Znači, bila je neka slika koja se njima javila u tom trenutku i tako je ostalo. Sada su ostala ta tri slova NBG, a mi da ih menjamo, nema potrebe. To je bilo ’84. godine i neka bude i dalje.


Upravo si spomenuo vašeg prijatelja, pokojnog Mališu, i ranije ste pričali da sve ubuduće što budete radili u bendu biće posvećeno njemu. Pretpostavljam da je i upravo ovaj vaš novi album posveta Mališi? Da je on sada tu sa vama i svima nama, šta bi mu rekao, kako bi se ponašali, kako bi se on razvijao kao muzičar?

Kao prvo, moram da napomenem da je Mališa još 1996. godine zapravo i okupio ponovo bend. Ja sam tada svirao u nekoj drugoj grupi, NBG nije bio aktivan. Sticajem okolnosti, on nas je vozio u Aleksandrovac, dole kod Župe, na neku svirku. I onda smo tokom puta pričali na tu temu okupljanja i odlučili da sviramo. Onda smo imali jednu probu, funkcionisalo je super i rešili zaista da opet krenemo u tu priču. Imali smo već neke ideje. Ja nisam samo rokenrol punk gitarista, sviram i blues. Onda smo se našli u celoj toj priči. Šta bih mu poručio? (mali uzdah, prisutne su jake emocije, što je jasno odmah). Nastavili smo sve ono što je on hteo, u tom momentu. Bukvalno on je snimio taj album krajem 1996. i to prvi koji smo objavili. Pre toga smo izdavali samo neke demo kasete. On je sve to želeo, i opet nas je okupio. Kada se desio njegov definitivni odlazak, onda smo prvo bili u fazonu da nećemo više da sviramo bez njega. A onda je neko od nas rekao: “Ali on je to hteo”. Rođeni brat Mališe nam je rekao – “Momci, rokajte, on bi to voleo”. Naš bubnjar Markoski u našoj ekipi je već dugo, i pre toga Mališa ga je poznavao. Uklopio se tako naš stari ortak i mi smo zapravo samo nastavili ono što bi Mališa sada sa nama radio.


Kad smo već kod tih umetnika koji na žalost prerano odlaze, vi ste sada uradili zanimljivu, ubrzanu verziju čuvene pesme “Nove godine” grupe “U škripcu”. Svakako ta numera je najviše prepoznatljiva po Delči. Da li te hvata žal za ljudima koji su bili izvanredni, kao što je čitav EKV, skoro i Vlada Divljan, eto Delča? Da li je i rimejk “Nove godine” zapravo i posveta svim tim ljudima?

Da, naravno. Ja sam još kao mlad slušao i poštovao te bendove, i EKV i “U Škripcu”. Kasnije sam ih i poznavao lično. Čak sam sa Margitom i sarađivao u nekim drugim stvarima. Delču sam poznavao i išli smo zajedno u grad, nevezano za svirku. I tako smo jednom na probi na pauzi, iz čistog zezanja, ajmo da sviramo “Nove godine”. Uvek smo slušali grupu, ali onaj stari “Škripac”. Njih ne možeš nigde da svrtaš, ni u “new wave”, niti u punk, niti je rock ‘n’ roll.

Više su bili pop rock, odnosno glam rock, kao David Bowie, Bryan Ferry.

Da, OK, tako nešto. Mi smo videli taj bend tako, svirali smo tu pesmu baš onako kako je i snimljena. Preslušali smo te snimke sa probe, jednostavno smo pogodili, lepo zvuči, nama se svidelo. Nije ista kao original, dali smo neki svoj pečat.

Ovde je puno gostiju na albumu, sve su vaše kolege sličnog stila i žanrovskog usmerenja. Bogata kolekcija muzičara. Koliko god sarađujete svi zajedno, da li postoji neka bojazan da vas oni kao gosti mogu istisnuti?

Ne, ne, ne (odlučno), nikako. Prvo, njima se svidelo to što rade ili je trebalo konkretno da urade na našem albumu. To su neki vokali koji su onako kao hor ili himna, osim dueta sa Bobanom iz “Ritma nereda”. Nemamo taj problem. Ali naravno, pa i ako iskoči neko, zato je i pozvan. Nema tu sujete. To smo uradili čisto da podržimo jedni druge. Oni nas, mi njih. Moramo da se podržavamo! Da ne pominjem neke zombije narodne muzike. I sve vreme se poteže ta priča sa folkerima – “Jao, oni se drže, zato su jaki”. U redu, hajde i mi da se držimo, pa da vidimo šta će da bude! Jednostavna stvar. Našim kolegama se sviđa ono što mi radimo, i nama to što oni rade. I to je suština.

I za kraj, postojite od 1984. godine, ali imali ste pauze, prekide, nije to bio kontinuitet u bendu. Samim tim imali ste dosta i diskografske pauze. Da li ste sa ranijim i češćim okupljanjima mogli da iznedrite i više od četiri studijska albuma za ovih 36 godina? I da li ćete sada pov ući ručnu ili dati gas do daske, diskografski gledano?

Trenutno smo u fazi da nam se svira, da rokamo, da idemo napred. Mi već imamo nove ideje za novi album. Ovaj CD nam još nije izašao, a mi smo se već čuli telefonom i saopštili – “imam novi tekst, imam novi rif ”. Pre toga da se osvrnem na prvi deo pitanja. Napravili smo pauze jer … okolina, život, rat, bombardovanje, čovek ne može i nemoguće je da ignoriše takve stvari. Padaju bombe, nemaš hleb i sada treba kao da držiš gitaru. Jednostavno, sve se desilo spontano. Druga stvar, u međuvremenu smo svi radili neke svoje, privatne poslove, bilo je pitanje egzistencije. Naš stan, deca, neko je osnovao porodicu. To su neke važne životne stvari. Ali, ponovo smo se našli. Nikad mi nismo opsovali jedni druge i rekli da nećemo više da sviramo. Spontano se tako desilo, takvo je vreme bilo. Tu smo sada i guramo napred. Ja mislim da, sa ove tačke gledišta, tek ćemo imati još mnogo toga da kažemo. Mogli smo i dupli album da izdamo. Ali smo odlučili da bude standardni CD, s obzirom da ovi neki izdaju samo singl, kapiram da smo ovim dosta i uradili.

Time i završavamo priču sa Aleksandrom, ključnom figurom NBG.


Ivan Makragić
Foto:
Pavle Marjanović, Wood.rs

- Advertisement -

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

spot_img
Reklama

Aktuelno

Grupa “Magic Bush” objavila drugi studijski album “Put za Shangri-La”

Album kompletno na srpskom jeziku, a bend ima još četiri albuma u pripremi BEOGRAD: Poznata muzička grupa “Magic Bush” objavila...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Reklama
musicpocket