Priča o Lenardu Koenu: Pesnik koji je pevao svoje pesme – promocija knjige „Plamen“ (2021)

Za narod u Kanadi je bio i ostao jednostavno – LEGENDA

 
BEOGRAD, 25. juna (Tanjug) – Multimedijalni omaž muzičaru i piscu – pesniku Lenardu Koenu povodom posthumnog izdanja njegove knjige “Plamen” (Geopoetika 2021) održana je juče (četvrtak, 24. juna) u Velikoj sali “Makavejev” Jugoslovenske kinoteke, gde je prikazan i retko viđen odlomak dokumentarca o velikom muzičaru iz davne 1984. godine.

Džajlz Norman, ambasador Kanade u Srbiji, ovom prilikom je izjavio da je veliki kanadski pesnik, pisac, muzičar, svestrani umetnik Lenard Koen (1934-2016) obeležio živote mnogih u rodnoj Kanadi.

    Kako je naveo, u stihovima čuvenog kantautora se pronalaze njegovi koreni, a istraživao je mnoge teme u svojim pesmama kao što su religija, izolacija, depresija, gubitak, romantične veze, ali i smrt ili seksualnost.

“Bio je pesnik, pevač, umetnik, a za nas u Kanadi jednostavno – legenda”, ukratko je objasnio gospodin Norman i poentirao da je muzičar dobio mnoge nagrade u životu, kao što je i “Gremi” za životno delo, i istakao je njegovo remek delo – pesmu “Hallelujah” (1984).

Ambasador je izrazio i zadovoljstvo što je publika prestonice imala prilike da uživa u tročasovnom koncertu velikog Koena u Beogradskoj Areni 2009. godine.

  Moderator multimedijalnog događaja Olgica Marinković ispred Ambasade Kanade podsetila je da je izdavačka kuća “Geopoetika” iz Beograda objavila dva romana slavnog pesnika –  “Omiljena igra” (2013) i “Divni gubitnici” (2014),  koji su napisani davne 1963, odnosno 1966. godine.  Takođe, objavljene su i njegove knjige poezije “Snaga robova”(1981) i “Šta ja radim ovde” (1987) u prevodu Vladislava Bajca, književnika, osnivača i vlasnika izdavaštva “Geopoetika”. Domaća publika je mogla da čita i njegovu zbirku poezija „Knjiga čežnje“.

   Poznato je i da su se Bajac i Koren godinama družili i razvili jedno čvrsto prijateljstvo, za koje prvi čovek “Geopoetike” kaže da su to osetljive stvari i da čovek oko njih mora biti veoma oprezan.  

  “Koliko vi nešto znate o nekome, kao što je veoma kompleksna i opširna ličnost Lenard Koen, tako ne bi trebalo i drugi da to znaju za širu javnost. Zato sam se trudio da tokom mog druženja sa Koenom obelodanim što manje”, objasnio je Bajac.

 

Kako je naglasio, ne bi odlazio u detalje, već bi samo ukratko predstavio profil svestranog autora, koga je teško doživeti u kratkom prepričavanju.
    Upoznali su se na grčkom ostrvu Hidra i kasnije se sastali u čuvenom hotelu “Čelzi” u Njujorku, kada je imao intervju sa muzičarem.
     Upravo taj intervju je bio okosnica ekskluzivnog arhivskog materijala koji je bio prikazan u okviru predstavljanja knjige “Plamen”. U pitanju je odlomak od 17 minuta dokumentarca o Lenardu Koenu, prikazan samo jednom na TV Beograd u okviru emisije “Umetničko veče” u maju 1985. godine.

    Vladislav Bajac je intervju snimao 1984. kada je i produbio prijateljstvo sa kanadskim kantautorom. Autor i scenarista tog filma bio je Bajac, snimatelj Dušan Ninkov, a reditelj Tomislav Perica.

    Osim toga, prikazan je serijal autentičnih fotografija Koena i Bajca tokom godina prijateljstva, kroz kompoziciju “Subito za hor, dva basa i elektroniku” Zorana Erića, na stihove ove dvojice pisaca.  Snimak je pronađen u Arhivi Radio Beograda, a izvodi hor Collegium Musicum, uz dirigenta Darinku Matić-Marović, premijerno izvedeno na otvaranju festivala BEMUS 1984.

Profesor dr Zoran Paunović, akademik, prevodilac, prošao je kroz karijeru Koena, koji je počeo prvo da piše i objavljuje poeziju i prozu.
     Ipak, kako mu romani nisu dobro prošli i kritičari su mu dali do znanja da se mane tog knnjiževnog roda, on ih je poslušao i nastavio da stvara poeziju koju su mu svi hvalili.
      Ali, uvideo je da se od toga ne može živeti, tako da se odlučio da peva svoje stihove da bi preživeo, i tako je jedan pesnik postao svetski muzičar.

       Glavni poriv mu je bio da stvara pesme, ali tu je postojala i namera da bi kao autor poezije bio zanimljiv devojkama, kako je pevač svojevremeno i pričao.
   Prva zbirka pesama nosila mu je naziv “Hajde da poredimo mitologije” i objavljena je davne 1954. godine.

     Paunović koji je i prevodio dela Koena, naglasio je da je Koenova pesma “Halleluiah” jedna od retkih pesama na svetu da se o njoj pišu čitave knjige.

   Takođe je istakao i druge njegove numere kao prave poezije na sceni – “I’m Your Man” ili “First We Take Manhattan”, a podelio sa svima zanimljivost da jena svom prvom koncertu Koen od ogromne i nepodnošljive treme morao da ode sa bine, koliko je taj stres i strah bio snažan. Jedva su ga vratili to veče 30. aprila 1967. godine – nazad na pozornicu.

      Podsetio je kako je Koen imao razne burne ljubavne veze, kakva je bila i sa čuvenom Dženis Džoplin, što nije moglo da se poveže sa njegovim karakterom, ali je zato imao i mnoge depresivne faze u životu i karijeri.

„Koncert koji je održao u Beogradskoj Areni 2009. godine, od tri sata, zapravo nije bio koncert, to je bio – DOGAĐAJ“, naglasio je Paunović.

    “Umro je neposredno nakon što je snimio svoj poslednji album naziva “You Wanted Darker” (Želeli ste mračnije), a nova, poslednja knjiga mu se zove “Plamen”, ili na engleskom “Flame”, dakle ima svetlosti. A imao je veliku želju da jednog dana umre na sceni”, zaključio je priču o Koenu dr Zoran Paunović.

Ivan Makragić