Preporuka: Anton i Hevi Hipi Bejbi – Rečeno, učinjeno ili ne, od toga sve zavisi

Nebojša Antonijević Anton je jedan od onih retkih gitarista koje poznajete po zvuku, specifičnom načinu sviranja i masti distorzije, pa kada čujete njegovu gitaru, nema šanse da ne prepoznate da je to baš on – Anton. Do sad je on bio ona lepša polovina Partibrejkersa, a od skoro je i + Hevi Hipi Bejbi, što je sačuvano za rokenrol istoriju nedavno objavljenim albumom „Rečeno, učinjeno ili ne, od toga sve zavisi“. Ovim albumom izdavačka kuća „Odličan hrčak“ nam je u pretpraznično vreme donela sjajan poklon za sve ljubitelje rokenrola, onog sirovog, zabetoniranog.

​U ovih deset pesama možete da čujete sve rokenrol fazone provučene kroz njegove podžanrove i varijacije, ali njihovu različitost obuhvata zajednička emocija i atmosfera celog izdanja. Album je odlično izbalansiran, na njemu možete da čujete i teški bluzeraj uz koji se pali cigara i eksira piće („Verovati je lako“), i brze vožnje koje bi Gaj Riči iskoristio za scene đuskanja u svojim filmovima („Junk“), kao i one pesme za vožnju kao u kabrioletu („Biće ono što jeste“). Nije ni bilo sumnje da će ekipa okupljena na ovom albumu izneti ovako kvalitetan zvuk, jer su, pored Antona, svirali i Robert Telčer (gitara), Dušan Ševarlić (bas) i Darko Kurjak (bubanj). Ne znam da li su sebi rekli da žele da naprave rokenrol ploču za primer, ali to su učinili.

Najveće iznenađenje u celoj priči je što po prvi put čujemo ne samo Antonovu gitaru, već i njegov glas. Na prvo slušanje možete da osetite specifičnu emociju koju njegova boja nosi sa sobom, ali čini mi se da mu u nekim pesmama fali snaga, ista ona moć koju ima u gitari. Međutim, u nekim pesmama, kao što je „Brate“, taj spoj njegovog glasa i zvuka koji pravi je savršen i ne samo da mu se ne može ništa zameriti, već ne postoji niko ko bi tu pesmu izneo kao on. Možda ovi nedostaci u njegovom vokalu i ne bi bili toliko uočljivi da su tekstovi pesama sadržajniji, ili makar autentičniji, jer u načinu na koji ih peva i leksici koju koristi, na trenutke zaliči na Caneta, što značajno utiče na doživljaj čitavog albuma. Ipak, za razliku od Caneta, Anon retko kada ima neki upečatljiv i jak stih kojem morate da se vratite („Prazno, a nema mesta ni za dvoje“), njegov glavni adut je ipak gitara, dok je na liričkom planu ispod onoga što ostvaruje muzikom.

Zbog toga ovaj album preporučujemo najpre onim ljubiteljima rokenrola kojima je suština u gitarskom rifu i energiji koju on donosi. Album možete da preslušate u digitalnom izdanju na muzičkoj platformi „Deezer“, a pored diska, uskoro će se pojaviti i vinil izdanje ovog dela.

Autor teksta: Andrea Kane