Bogata produkcija novih projekata u prestonici
BEOGRAD, 7. marta: Beogradska pozorišta – Atelje 212, JDP, Zvezdara teatar, Narodno pozorište i Bitef teatar pripremila su nove predstave za mart u kome pretežno dominiraju domaći pisci.
NIJE ČOVEK KO NE UMRE
Zvezdara teatar
Premijera: 8. mart 19:30h
Ekipa novog komada pozorišta Zvezdara teatar– “Nije čovek ko ne umre” premijerno će izvesti projekat sutra, 8. marta na Dan žena, na sceni “Danilo Bata Stojković”.
Reditelj Gorčin Stojanović je realizovao komad svog oca Velimira Stojanovića, a glumačku ekipu čine: Vojin Ćetković, Bojan Žirović, Pavle Pekić, Aleksandar Đurica i Anđelika Simić.
Prva verzija komada, po rečima reditelja, je napisana 1974., a praizvedbu je imao u sarajevskom Kamernom teatru krajem 1978. godine, u režiji Ljubiše Georgijevskog.
To je bila predstava koja je imala kultni status i bila je omiljena u Sarajevu, ali je igrana i u Ljubljani, Skoplju, Rijeci, Nišu, Mostaru, Banja Luci.
Sa premijerom u Zvezdara teatru, ovo biti prvi put da se komad izvodi u Beogradu.
„Nije čovjek ko ne umre” bio je i kao jugoslovenski TV film iz 1984. godine, koji je režirao slavni Emir Kusturica, dok su uloge tumačili – Zoran Bečić, Nada Đurevska, Zijah Sokolović, Aleksandar Mičić i Milenko Vidović.
Kako je reditelj približio komad, njegov otac je tekst počeo pisati na lažnu vest da je pronađen lek protiv dijabetesa. U tom trenutku i sam već četiri godine dijabetičar, je na izvesatan način svoja bolnička iskustava prebacio u komad, ne znajući da će te dve, tri bolnice u kojima je boravio, biti samo jedan niz – za 18 godina je bio u njih 16.
“Ta vrsta susreta svetova u bolnici je uzbudljiva. U bolnici se sreću ljudi koji se inače ne bi sreli ili bi se sreli i mimoišli, a ovde se sreću jer su prinuđeni da budu zajedno, ali u tome nalaze i jednu lepotu unutar jednog užasa koji se zove bolnica i gde se smrti dešavaju. Ali kao što kaže pisac – “I očajanje je vid bezizlaza koji sadrži nebrojene šanse”, objašnjava reditelj Gorčin Stojanović, koji je imao uspeha u Zvezdara teatru sa komadom “Korešpodencija” (2016) Borislava Pekića i od ranije komedije “U plamenu strasti” (1996) Ivana M. Lalića.
Od glumaca u novoj predstavi, Vojin Ćetković se vraća u Zvezdara teatar posle skoro tri decenije, nakon komada “Srpska drama” Siniše Kovačevića i reditelja Nebojše Bradića, dok Aleksandar Đurica igra u hitu “Pasivno pušenje” Nebojše Romčevića, a Bojan Žirović je godinama bio deo ekipe komedije “Večera budala” Fransisa Vebera, sa pokojnim Milanom Gutovićem.
“Ova vrsta komada je ona u kom se likovi konstituišu kroz jezik koji govore. Komad je pisan jekavicom i ekavicom. Vratio sam ga na ekavicu osim u slučaju lika Refika Selmana, jer je važno da on bude gorštački drugačiji od druge dvojice, da kažem građana”, naveo je Gorčin.
“Jako sam zahvalan Dušku Kovačeviću. Čekao sam 34 profesionalne godine da radim ovaj komad, za koji se nisam osmelio da kažem da hoću. I koliko god potiskivao emocionalni bagaž koji ovo nosi, on je svakako tu. Zgodna okolnost je što je pisac bio neko ko je voleo mnogo igru u pozorištu i smatrao da je ona osnov teatra. Spokojan sam i miran, jer su ovi ljudi upravo napravili igru i nadam se da im nisam smetao više od onoga što uobičajeno činim”, zaključio je Stojanović.
Vojin Ćetković, koji tumači lik bolesnika Ivana, se posle 28 godina vratio u Zvezdara teatar.
“Ovde sam igrao jednu od svojih prvih predstava. Moram da naglasim da prvi put radim sa Đuricom i Žirovićem na moje veliko zadovoljstvo, što mi je i prva impresija vezana za ovaj komad, koji je ličan i neka je vrsta posvete. Kada sam dobio poziv od Gorčina, koji je rekao da je komad njegovog oca, odmah sam rekao da pristajem”, otkrio je popularni glumac.
“Što sam stariji shvatam da sve to što bude lično i bolno na način da se susretnemo sa ličnim snovima, demonima, sećanjima, onda to bude i dobro u pozorištu. I još jedna bitna stvar koja me sve više zanima je ekipa sa kojom želim da radim, kao i mesto na kom radim”, istakao je Ćetković, poslednjih godina aktueelan u raznim serijama kao telenovela “Tajna vinove loze”, a gledali smo ga skoro u drugoj sezoni serijala “Mama i tata se igraju rata”.
Očekuje ga premijera filma “Bauk” Gorana Radovanovića, kao i druge sezone TV serije “Kalkanski krugovi” reditelja Milana Karadžića.
Bojan Žirović u ulozi drugog bolesnika, Duška, ističe da je srećan što učestvuje u ovom projektu.
“Radujem se i jedva čekam da vidim kako će ova tema i priča da komunicira sa ljudima koji dođu da je gledaju”, kaže Žirović, jedan od najtraženijih glumaca trenutno u TV serijama.
U ulozi dežurnog lekara je glumac Pavle Pekić.
“Važno je da iz ovog ličnog, koje smo pomenuli, postaje nešto opšte. Nakon što nas je gledalo nekoliko ljudi imam utisak da ovo više nije samo naš lični doživljaj, već doživljaj koji prebacuje rampu. Mislim da će publika imati pored komičnih elemenata i jakih emocija i katarzične trenutke, a mogu da kažem da je nama u nekom kontekstu bilo i terapeutsko iskustvo. Nadam se da će biti i publici”, izjavio je Pavle Pekić.
Aleksandar Đurica, koji igra Refika Selmana, ističe da je komad tematski ono sa čim se svaki čovek pre ili kasnije susreće.
“Možda je ovo jedan od pokazatelja kako se s tim nositi, kako biti uspravan i vedar iako okolnosti nisu baš najidealnije. Ali cela ekipa je idealna, razne stvari smo prošli zajedno, učestvovali u raznim projektima i harmonija sa kojom smo radili nema cenu. Bez obzira na krajnji rezultat, ovo je jedan terapeutski rad, posebno što je u pitanju mesto kao što je Zvezdara teatar u kom mi je ovo četvrti komad”, naveo je Đurica, prisutan u novom filmu “Usekovanje” Siniše Cvetića.
Jedini ženski lik je lik dežurne sestre, koju tumači Anđelika Simić.
“Takođe sam u trenutku Gorčinovog poziva, kada je saopštio da je tekst njegovog oca, imala reakciju da i ako ne mogu – mogu! Moram da napomenem da po komadu dežurna sestra, čiji lik tumačim, nema ime, ali smo je mi nazvali sestra Emina, što je ime Gorčinove mame. Kao što nemamo ni ime dežurnog doktora kog igra Pavle, ali smo ga nazvali doktor Stojanović, što je prezime reditelja i pisca i to je bila dodatna lepota rada na ovom komadu”, rekla je Anđelika Simić.
Autor scenografije za 91. komad Zvezdara teatra “Nije čovek ko ne umre” je reditelj Gorčin Stojanović, kostimograf je Lana Cvijanović, a stručni saradnik doktor Saša Kiković.
Reprize su zakazane za 14, 15, 18. i 27. mart.
Jugoslovensko dramsko pozorište – JDP :
RAZVOJNI PUT BORE ŠNAJDERA
Planirana premijera: 16. mart
Čuveni komad “Razvojni put Bore Šnajdera” Aleksandra Popovića u režiji Egona Savina imaće premijeru 16. marta na Velikoj sceni “Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP).
Spomenuti reditelj je veliki stručnjak za postavku njegovih drama, koji je krenuo sa probama nove produkcije JDP-a u januaru.
U predstavi igraju – Nenad Jezdić, Irfan Mensur, Branislav Lečić, Radovan Vujović, gošće iz Ateljea 212 – Tamara Dragičević i Branka Šelić,Nebojša Milovanović, Milica Gojković, Tanja Pjevac, Lazar Đukić, Janko Cekić i Ognjen Nikola Radulović.
Osim njih, na sceni će biti i ostala ekipa mladih glumaca:Rade Stojiljković, Luka Lopičić, Katarina Rajković, Anđela Kuzmanović, Dunja Antić, Jana Rokić, Lana Vukašinović.
Na prvim probama je bio i glumac Zoran Cvijanović, ali je očigledno vratio ulogu, i onda ga je zamenio – Irfan Mensur.
U autorskoj ekipi su i dramaturg Božo Koprivica, kostimografkinja Lana Cvijanović i koreografkinja Sonja Vukićević.
Ovaj komad prvi put je izveden 1967. godine, a Popović je tada osvojio Sterijinu nagradu za najbolju savremenu dramu (u to vreme Jugoslovenske pozorišne igre).
Po izboru kritike, u konkurenciji od 710 drama na srpskom jeziku, “Razvojni put Bore Šnajdera” proglašen je najboljom dramom u periodu od 1944. do 1993. godine.
Pamti se uspešna verzija ove drame pre više od 20 godina na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, u režiji Kokana Mladenovića, gde je glavnu ulogu imao Branimir Brstina.
Scenografiju potpisuje reditelj Egon Savin, koji je pre dve sezone ui JDP režirao gradjansku dramu “Pučina” Branislava Nušića, a drame Ace Popovića je sa uspehom realizovao po Srbiji i u Beogradu (Atelje 212 – “Smrtonosna motoristika”, “Pazarni dan”, BDP – “Svinjski otac”).
Aleksandar Popović (1929-1996) bio je najplodniji dramski pisac kod nas, i uz Dušana Kovačevića smatra se i za najboljeg savremenog autora, dok nas nije napustio pre četvrt veka.
Poznati su mu komadi – “Ljubinko i Desanka”, “Mrešćenje šarana”, „Tamna je noć“, “Krmeći kas”, “Bela kafa”, “Baš bunar”, “Tamna je noć”, “Čarapa od sto petlji”, “Druga vrata levo”, igrani na scenama Ateljea 212, Teatra Vuk, Zvezdara teatra, Narodnog pozorišta.
Čuven je i težak, tragičan domaći film “Tamna je noć” (1995) u režiji pokojnog autora Dragana Kresoje.
Foto svih portreta – Nebojša Babić
KONTINENT BALKAN
Bitef teatar
Premijera: 18. mart
Sledeća premijera će biti “Kontinent Balkan“ – 18. marta u Bitef teatru, u režiji Nenada Todorovića, prema tekstu Željka Jovanovića, inspirisano knjigom “Izmišljanje Ruritanije” Vesne Goldsvorti.
Igraju – Đorđe Marković, Aleksandar Gajin, Danica Grubački, Danilo Petrović, Staša Ivanović, Nea Janković.
Nova produkcija Bitef teatra govori o Englezima i Balkanu i o tome kako su uspeli da nam realnost stvore iz svoje književnosti o nama, o pop kulturi koja je odredila geostrategiju globalnih sila, o fatalnosti predrasuda, fatalizmu stereotipa, panonskim planinama koje oduzimaju dah, o odbacivanju razumevanja. Drama je o istini koja komplikuje našu autentičnost i superiornost, komad je pun predrasuda koje vređaju.
Autorsku ekipu čine i kostimograf Dragan Smiljanić, kompozitor muzike Aleksandar Petrović, dok scenski pokret potpisuje Isidora Stanišić.
Narodno pozorište:
Balet “GUSAR”
Premijera: 19. mart
Povodom jubileja – 100 godina Baleta u Narodnom pozorištu, zvanično će biti upriličena proslava –19. marta premijerom novog baleta “Gusar”, na muziku Adolfa Adama i grupe kompozitora.
Inspirisan epskom poemom Džordža Gordona Bajrona, baletski dragulj kako nazivaju “Gusar”, pun je avantura i uzbuđenja, i nalazi se na najpoznatijim baletskim scenama već 150 godina.
Pirat Konrad se zaljubljuje u prelepu Medoru prilikom prvog susreta. robinju trgovca Lankedema.
Biće prinuđen da kidnapuje Medoru onda kada Lankedem odluči da je proda Paši.
Radnja baleta “Gusar” sadrži sve elemente potrebne za uspeh kod publike: priču o piratima i brodolomu, otmicu, strastvene ljubavi i izdaju. Tu su i raznovrsna igračka postava i koreografija, egzotični plesovi i trijumfalna harmonija klasicizma.
Atelje 212:
OTAC
Premijera: 27. mart
Pozorište Atelje 212 je gotovo spremno za novi komad “Otac” prema drami Florijana Zelera, u režiji italijanskog umetnika Paola Mađelija.
Premijera je planirana za Svetski dan pozorišta, 27. marta na velikoj sceni „Mira Trailović“.
Reditelj predstave Paolo Mađeli nakon pauze od 35 godina, ponovo radi u Ateljeu 212, a svakako je ostavio dubok trag u istoriji ove kuće kada je na scenu postavio svoje uspešne predstave – „Divovi iz planine“ (1974), „Kod lepog izgleda“ (1976), „Priče iz Bečke šume“ (1983), „Metastabilni Graal“, i „Pariska komuna“ (1988).
U predstavi „Otac” igraju – Vojislav Voja Brajović, Hana Selimović, Ivan Mihailović, Isidora Simijonović, Dragana Varagić i Marko Grabež.
Francuski književnik, dramski pisac, filmski reditelj i scenarista Florijan Zeler je pisao svoju poznatu dramsku i filmsku trilogiju posvećenu po jednom članu uže familije („Majka“, „Otac“ i „Sin“).
U komadu “Otac” Zeler predstavlja tragikomičnu porodičnu priču fokusiranu na ostarelog oca koji se bori sa demencijom.
Popularan je i film “Otac” u režiji upravo Florijana Zelera, u kome je Entoni Hopkins osvojio Oskara 2021. godine za najbolju mušku ulogu, a autor je osvojio taj zlatni kip za najbolji adaptirani scenario.
Takodje, 2022. godine je premijerno prikazan i njegov film “Sin” gde je glavni glumac – Hju Džekmen.
Atelje na svom repertoaru već ima Zelerov tekst “Sin” od 2021. godine, a u planu im je da realizuju i poslednji deo trilogije – “Majka”.
Dramu „Otac” je prevela književnica i dramaturg Ivana Dimić, dramaturškinja je Željka Udovičić Pleština, scenograf Darko Nedeljković, kostimograf Leo Kulaš, a muziku komponuje alternativni rok bend “Koikoi“ čiji je pevač i gitarista upravo glumac Marko Grabež, deo ansambla novog komada.
Mađeli je poslednji put u Beogradu režirao u JDP-u 2007. godine i to komad „Na dnu“ Maksima Gorkog (pre toga i “Italijansku noć” Edena fon Horvata – 2004), a u Ateljeu 1988. spomenutu predstavu „Pariska komuna“.
Florijan Zeler će se naći i na repertoaru Beogradskog dramskog pozorišta sa svojom tragikomičnom dramom “Laž” u režiji Nikole Ljuce, čija je premijera zakazana za 1. april, a igra obećavajući kvartet – Miloš Biković, Tamara Krcunović, Jelisaveta Orašanin i Miodrag Radonjić.
Filmski autor Nikola Ljuca, zapažen sa ostvarenjem „V(l)ažnost“ 2016, od skoro krenuo da se bavi pozoriošnom režijom, te je realizovao komad „Smrt i devojka“ za Bitef teatar, prema filmu Romana Polanskog iz 1994. godine, gde igra takodje Tamara Krcunović uz Milana Marića i Miloša Timotijevića (sada ga je zamenio Aleksandar Đurica).
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket
