Premijera pet kratkih filmova “Kratke noge” 17. decembra u Dvorani kulturnog centra Beograda

U fokusu žene autorke osvešćenih i aktuelnih filmskih tema

BEOGRAD, 8. decembra – Premijere pet kratkih igranih filmova od pet različitih rediteljki pod nazivom “Kratke Noge” biće održane 17. decembra od 19 sati u Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC).

Nakon besplatnih projekcija svih pet ostvarenja, uslediće razgovor sa autorima koji će voditi scenaristkinja i pesnikinja – Maša Seničić.

Rediteljke filmova su sledeće: Viktorija Samardžić, Dora Jung, Aglaja Filipović, Olga Milisavljević i Hana Piščević.

Kako su autorke ovih dela objasnile naziv programa “Kratke noge” – “filmovi autora imaju kratke noge jer je put dug, jer noge još uvek rastu, jer te noge, pa i one kratke, vode svuda i jer one zapravo, nimalo nisu kratke”.


Dora Jung će se predstaviti svojim filmom “Presuda” gde igraju Hana Selimović i Miloš Timotijević, poznati par iz TV serije “Besa” (trenutno se emituje druga sezona), kao i predstave “64” Ateljea 212.

Radnja “Presude” prati advokata Davida Kluga, koji po službenoj dužnosti dolazi u zgradu pritvora na svoj prvi samostalni slučaj i suočava se sa ženom koja je optužena za surovo ubistvo svog muža.
Tek na trećem susretu žena će ispričati kroz šta je prolazila u tom mučnom braku, ali i o sistemu koji služi osveti jedne porodice.
Kako su se njegove kolege ponašale kao režiseri sistematske odmazde, zbog čega ih je ona odbila. Njihov poslednji susret pred zakazano suđenje, odaje obostrano poverenje.

David dolazi sa spremnom izjavom svog klijenta, prilagođava je okolnostima, izostavlja delove i tako pokušava da zadrži nadu za Aninu borbu pred sudom. Želi da pomogne ženi koja je žrtva nasilja, govori joj istinu u kojoj otkriva, da ga je njena priča promenila.
Priznaje da je i on bio sa razlogom poslat da obavi posao, ali da to više nije slučaj, traži Anino poverenje. David donosi odluku da svo svoje znanje upotrebi kako bi tu majku, već osuđenu odbranio i ukazao na jedan od najvećih problema društva

“Presudu” su podržali Filmski Centar Srbije i Ženska sigurna kuća, a projekat je prošao i kao semi finalista na Solunskom festivalu Tsiff 2021.

Rediteljka Aglaja Filipović će promovisati film “Sami zajedno”, čiji je zaplet zanimljiv: u povratku kući, Ines i Vuk se slučajno upoznaju u Beogradu, i usled nepredvidljivih okolnosti, prinudjeni su da dele hotelsku sobu.
Dvoje mladih koji su odlaskom, postali stranci u svom gradu, otvaraju se jedno drugom tražeći sigurnost.

“Pripadam generaciji kojoj je jedan od prioriteta odlazak iz zemlje. Bila sam u prilici ali nikad nisam donela finalnu odluku. Održavajući kontakt sa prijateljima koji su otišli, primetila sam da se dešavaju neizbežne promene i da ih svako od njih individualno prihvata. Uglavnom njihove posete Beogradu postaju sve redje, za to vreme neki se apsolutno prilagode, dok drugi to teže prihvataju”, rekla je rediteljka Filipović o svom filmu.

“Ovom temom se bavim i u kratkom dokumentarnom filmu “Klizište” koji prati mladu Beogradjanku Helenu, koja je na doktorskim studijama u Londonu. U procesu istraživanja i stvaranja tog filma otkrivam niz prepreka s kojima se suočavaju, težeći da ih prevazidju, ljudi koji nisu više u svojoj zemlji. Ključnu ideju za ovaj scenario dobila sam u razgovoru sa Helenom, koja izmedju ostalog, u jednom trenutku kaže: “Ja ću zauvek biti stranac u Beogradu”, zaključila je filmska autorka.

Film “Budna deca sanjaju” Hane Piščević opisuje kraj leta junaka Damze (12) koji ne razume svet odraslih niti pokušava da ga shvati, već želi da napusti školu i ode u cirkus, uz pomoć drugara, ali protiv volje svoje majke.

Priča je o odrastanju troje dece iz bivše Jugoslavije koja svoja leta provode na plaži i o tome koliko deca više doživljavaju a manje misle, za razliku od odraslih.
Scenario je baziran na autentičnoj priči, likovima i lokaciji i zbog toga prava deca, naturščici i glume.

“Pokušala sam da stvorim jedan stilizovan, estetizovan svet u kome prirodnost i autentičnost proizilaze iz realnih likova i lokacija. U filmu postoje i nadrealni elementi kojima naglašavam dečji svet koji je otvoreniji od sveta odraslih. Ti motivi predstavljeni su u vidu ekscentričnih kostima (nalik cirkuzantima) u kojima se glavni likovi u nekoliko scena pojavljuju”, izjavila je režiserka filma – Hana.

“Želja mi je da gledaoci ne znaju da li su se takvi dogadjaji zaista dogodili ili su ih deca umislila i da to zapravo ne bude relevantno za film. Na taj način prikazujem subjektivni doživljaj glavnog junaka koji sanja o cirkusu”, smatra rediteljka.

Preko dana junaci plutaju u moru, špijuniraju devojke koje se presvlače u svojim šatorima i prave narukvice da zarade pare.
Noću Danilo i Nana sede u pesku i gledaju Damzu kako vrti vatru i vežba akrobatske trikove.

Damzini roditelji su razvedeni i njegov tata je jedina odrasla osoba koja ga razume.

Jednog dana, nakon nastupa na plaži, Damzi prilazi vodja poznatog cirkusa i nudi mu mesto u svojoj trupi.
Damza to ne govori nikom osim majci pokušavajući da joj objasni svoju ljubav prema cirkusu, ali ona to nikako ne razume.

Teška tema prisutna je u porodičnoj drami „Dok sunce izlazi“ Viktorije Samardžić, gde su glavni likovi mlađi roditelji (42) sa dvoje dece – sin (13) i ćerka (17).

Iako se to još ne vidi fizički na njoj, kćerka pati od ozbiljne progresivne bolesti koja u poslednje vreme postaje sve gora, a majka i otac se na različite načine suočavaju sa ovom mučnom situacijom.

Dok se otac sa tom činjenicom nosi tako da joj želi pružiti sve što još može, majka se pokušava držati normalne rutine odlažući, na taj način, suočavanje sa bezizlaznošću situacije. Do konflikta dođe tokom rasprave oko toga da li da popuste kćerkinom nagovaranju i uzmu joj psa ili ne.

“Što se teme tiče, mislim da meni to ide nekako podsvjesno jer sam nedavno shvatila da sam manje više istu temu imala u filmu sa druge godine, gde žena izgubi dijete tijekom trudnoće”, priseća se režiserka filma.

“U to vrijeme isto nisam svjesno znala odakle mi ta ideja, ali vjerojatno je bilo povezano sa činjenicom da mi je mama tada bila vrlo bolesna i nedugo nakon što je film završen je i preminula. Okrenula sam stvar u glavi očito ali mislim da je ono što me tjera da pišem i snimam filmove o smrti zapravo potreba za vjerom u nastavak nečega nakon smrti. Ili se zapravo toliko bojim smrti da si ne mogu priznati niti zamisliti nepostojanje”, iskrena je autorka sa ovom mračnom temom i pričom.


Igraju – Branislav Trifunović, Jelena Stupljanin, Anđelka Petrović i Strahinja Lazić.

Peti i poslednji film jeste “Blago puževima” rediteljke Olge Milisavljević, psihološka drama negde na granici horora.


Majka junakinje u polusnu nesvesno izgovara kletvu da ukoliko Nina nastavi sa svojim ponašanjem, njena ruka će se osušiti kao posledica Božije kazne.

Tako junakinja Nina počinje duboko da razmišlja o nadolazećoj kletvi i da sve intenzivnije misli o smrti i svojoj krivici, u domu gde su pomešani signali ljubavi i straha, nežnosti i psihičkog zlostavljanja.

Kada shvati da joj niko neće pomoći, Nina spoznaje da jedina osoba kojoj se nije obratila za pomoć jeste ona sama.