Predstavljen bogat prateći program 54. i 55. izdanja festivala BITEF

Nikad obimniji sadržaj sa 14 predstava u Glavnom programu uz još dva festivala u festivalu, tribine, master klasovi, susreti sa umetnicima

Prateći program 54. i 55. izdanja BITEF-a pod sloganom „Na ivici budućnosti“ nedavno je detaljno predstavila direkcija ovog međunarodnog pozorišnog festivala koji će se održati u punom kapacitetu od 13. do 25. septembra u Beogradu.

    Umetnički direktor i selektor festivala Ivan Medenica je naglasio da je prateći program na BITEF-u uvek po tradiciji značajan koliko i glavni, i ove godine će biti veoma bogat i raznovrstan, a karte za festival su od danas u prodaji.

   U periodu trajanja festivala, u Glavnom programu od 14 predstava će svako veče nakon izvođenja komada biti organizovan susret sa autorima – rediteljima, koreografima.

    Popularni „Filozofski teatar“ neće izostati ni ove godine, a posebno veče 16. septembra na Skveru Mire Trailović ispred Bitef teatra, će biti u dijalogu proslavljenog slovenačkog pozorišnog reditelja Sebastijana Horvata i legendarnog filmskog režisera Želimira Žilnika.

   Medenica je istakao da je posebna želja Horvata bila da ugosti upravo Žilnika, koji je aktuelan sa dokumentarnim filmom o sebi „Žurnal o Želimiru Žilniku“ reditelja Janka Baljka, čija je premijera uspešno održana na upravo završenom Sarajevo Film festivalu.

   Značajan festival u samom BITEF-u jeste „Cirkobalkana – Festival savremenog cirkusa“ od 16. do 25.09. na prostoru Silosi Beograd,  kao presek inostrane produkcije iz ove oblasti, a domaći umetnici u šatrama će se predstaviti u Luci Beograd.

 

Ustaljene promocije knjiga deo su programa „Bitef biblioteka“, tako da će 17. septembra
publika prisustvovati na istom mestu predstavljanju dela „Život bez kompromisa za umetnost i mir – Jelena Šantić: Eseji, zapisi, komentari“ Amre Latifić i „Rečnik izvođenja i savremenog pozorišta“ Patrisa Pavisa.

    Važan deo pratećeg programa biće posvećen jednom posebnom projektu „Sedimo na grani: Solidarnost ili sunovrat“.
  Reč je o međunarodnoj trodnevnoj konferenciji (17. -19. septembar) o ekološkoj krizi, klimatskim promenama i načinima na koje se sa njima društvo suočava, kao saradnja festivala BITEF i platforme „Zajedničko“, koji je predstavila Marijana Cvetković, ko-kustoskinja manifestacije.
  U tom projektu tokom tri dana će učestvovati 30 osoba iz mnogih sfera – umetnosti, aktivizma, politike, iz Srbije, čitavog regiona, ali i iz Francuske, Belgije, Sirije, Meksika.

   „Bitef Polifonija“ kao redovan obiman segment festivala je zapravo uvek zamišljen kao poseban festival, a odigraće se od 20. do 24. septembra sa veoma raznolikim programom, gde spadaju i predstave „Ana Frank“ u režiji Jelene Bogavac (Šabačko pozorište), „Dečak sa koferom“ u režiji glumca Damjana Kecojevića (Malo pozorište „Duško Radović“) i druge.

 

Najviše interesovanja će pobuditi dva master klasa značajnih pozorišnih reditelja.
  Vim Vandekejbus će držati dva dana 16. i 17. septembra svoj master klas u saradnji Bitefa i Servisa za savremeni ples, a prostor će biti naknadno određen.
Taj čuveni belgijski reditelj i koreograf će svečano otvoriti BITEF 2021 svojom predstavom „Tragovi“ 15. septembra na sceni „Ljuba Tadić“ JDP-a, u produkciji trupe „Ultima vez“ iz Brisela.

  Drugi master klas će 24. septembra imati francuski reditelj i muzičar Frank Vigru na maloj sceni „Predrag Pepi Laković“ Beogradskog dramskog pozorišta.
  Ovaj svestrani umetnik će u Glavnom programu gostovati sa jednočasovnim komadom „Fleš“ (iz francuskog grada Menda), koji će se igrati 24. i 25. septembra i ujedno zatvoriti dvostruko izdanje 54.–55. BITEF-a na Velikoj sceni „Olivera i Rade Marković“ BDP-a.

  Kako su naglasili direktor festivala i Bitef teatra Miloš Latinović i Medenica, iskreno se nadaju da svakodnevno pogoršanje situacije sa pandemijom neće pokvariti održavanje BITEF-a, i za sada su potvrđene sve predstave svih programa, tako da nijedna neće biti igrana onlajn, već uživo.

 

Podsetimo, Glavni program će imati uvertiru dve večeri 13. i 14.09. kada će se igrati dva komada iz produkcije BDP-a: „Living Room“ – autorski projekat nemačkog reditelja Ersana Mondtega, kao premijera festivala, i delo „Cement Beograd“ u režiji Sebastijana Horvata, već viđeno na premijeri ovog proleća

   Dalje selekcija obuhvata komade – „Pluća“ Dankana Makmilana, reditelja Žige Divljaka (15. i 16.09., Bitef teatar) – SNG Drama iz Ljubljane, „Klimatski plesovi“ (17.09. Teatar na Brdu) u koreografiji Amande Pinje (Austrija, Meksiko, Čile), „Farm Fatale“ Filipa Kena (18. i 19.09., Pozorište na Terazijama), u koprodukciji Francuske i Nemačke.

  Takođe, publika 54. i 55. BITEF-a će gledati najdužu predstavu na festivalu „Neprijatelj naroda“ Henrika Ibzena (19.09. Narodno pozorište) slavnog reditelja Tomasa Ostermajera („Šaubine“, Berlin), od dva i po sata, domaću produkciju „Kaspar“ Petera Handkea (20.09. JDP) u režiji Miloša Lolića, „Future Fortune“ Dragane Bulut (21. i 22.09. Bitef teatar) iz Berlina.

 


U selekciji je i koreografski komad „Opčinio sam te“ Ehsana Hemata (21. i 22.09. Atelje 212) iz Brisela, direktan prenos onlajn predstave na Zoom platformi – „Višnjik u višnjiku“ po Čehovu, u režiji hrvatskog umetnika Boba Jelčića (22.09. Bitef kafe), „Kao da kraj nije sasvim blizu“ reditelja Nikole Zavišića (23, 24, 25.09. Bitef teatar, ukupno 15 izvođenja) i „Konferencija odsutnih“ trojice autora – Štefana Kegija, Danijela Vecela i Helgarda Hauga (23 i 24.04. scena „Raša Plaović“ NP). 

Dvostruko izdanje festivala donosi nam autore iz Francuske, Belgije, Nemačke, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Irana, Austrije, Meksika i Čilea.



Među dobro poznatim licima festivala, svakako su i pozorišni reditelji Tomas Ostermajer i Miloš Lolić. 

Predstave Ostermajera “Neprijatelj naroda” se nalazi u glavnom programu festivala.

Za Ostermajerove predstave na Bitefu je uvek vladalo veliko interesovanje. Ovo će mu biti četvrto učešće na festivalu na kome je debitovao 2000. godine sa predstavom “Disco Pigs”, u produkciji berlinskog pozorišta Šaubine am Leniner Plac, čiji je Ostermajer i umetnički direktor. Njegova predstava “Nora” u produkciji istog pozorišta je na 37. Bitefu 2003. godine dobila nagradu Politike.
Poslednji put, Ostermajerova predstava je gostovala u Beogradu pre dve godine – “Istorija nasilja”.

Prema rečima Ivana Medenice, u novoj predstavi prema Henriku Ibzenu, inače zasnovanoj na vrhunskoj dramskoj glumi, aktuelizacija prevashodno ostvaruje jednom provokativnom, imerzivnom scenom. U njoj je publika, u fikcionalnom kontekstu političkog mitinga, pozvana da pokrene lokalna, savremena pitanja na ekološke i srodne društvene teme.

Uspešan reditelj Miloš Lolić će se treći put predstaviti publici Bitefa – njegova predstava “Sanjari” u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta je osvojila Grand Prix „Mira Trailović“ na 43. Bitefu 2009, dok je delo “Krvave svadbe”, u produkciji Folksteatra iz Minhena, dobila nagradu Politike na 46. Bitefu 2012. godine.

Lolić je uveliko poznat u evropskim okvirima, najviše je radio u Beču, po regionu – bivšim zemljama SFRJ, tako da je priznat na visokom nivou.

Sada stiže sa novim komadom “Kaspar”, nastalim za vreme pandemije, a premijera se odigrala u martu ove godine. Kad se pojavila te revolucionarne 1968. godine, drama Petera Handkea je takođe doživljena kao revolucija, ali dramske forme.

Lolić, za kojeg ovaj projekat označava povratak u JDP (posle drama “Otelo”, “Druga strana” i ne baš uspeo projekat – “Dnevnik o Čarnojeviću”) i domaće pozorište generalno, adaptira i aktuelizuje komad tako što u prvi plan ističe aktuelne, direktne, distopijske mehanizme gušenja sloboda, gde je jezička opresija samo puko sredstvo.

Veza između tematskog i umetničkog fokusa selekcije

Jedan tematski fokus festivala je posthumanizam, vizija sveta koji bi trebalo da bude manje antropocentričan. Ta je vizija nastala, između ostalog, i iz svesti o globalnoj ekološkoj krizi, te mogućoj kataklizmi, a što su, takođe teme festivala. Usko povezan sa tematskim je i estetski (formalni) fokus festivala. On se bavi dehumanizacijom tela izvođača u različitim oblicima – kroz koreografske postupke, svetlosne i video efekte, preko odsustva izvođača, njihovog digitalnog prisustva, do upotrebe robota i dronova na sceni. Projekti koji istražuju ovaj umetnički fenomen će biti dominantni u drugoj polovini festivala.

Koreografkinja Dragana Bulut prvi put na Bitefu


Jedna od predstava koja istražuje dehumanizaciju tela izvođača je i koreografija “Future Fortune” naše uspešne koreografkinje i autorke Dragane Bulut, premijerno izvedene na sceni pozorišta HAU u Berlinu, a nastale i uz podršku programa Bitef teatra namenjenog nezavisnoj sceni. Pojavom humanoidnog robota na sceni, predstava koja je počela kao rekreacija istorijske avangarde (komada “R.U.R.” Karela Čapeka u kome se prvi put u istoriji pominje pojam robot), konceptualno se razgrađuje, te postaje debata o (ne)mogućnosti projektovanja i kontrolisanja naše budućnosti.


Iranski koreograf Ehsan Hemat predstavlja se publici Bitefa

Na istoj umetničkoj liniji je i predstava “Opčinio sam te”, mladog, ali međunarodno afirmisanog iranskog koreografa Ehsana Hemata u kojoj troje plesača iz Irana, Belgije i Japana izvode, u klaustrofobičnom praznom prostoru, robotizovane i međusobno otuđene pokrete.

U sadejstvu sa nadzorom koji nad plesačima vrši njihov četvrti „partner“, realno prisutni i aktivni dron, ovakva koreografija artikuliše jedan od glavnih problema savremenog sveta, onog koji se sve više odvaja od humanističkih ideala i okreće autoritarnosti: tehnološku i medijsku kontrolu i manipulaciju. Učešće ove koreografije na Bitefu je i rezultat insistiranja umetničkog tima na tome da se na festival konstantno pozivaju i predstave vanevropskog, nezapadnog pozorišta.

CIRKOBALKANA: Festival u festivalu

Festival “Cirkobalkana” u svom devetom izdanju biće realizovan u okviru dvostrukog 54 i 55. izdanja međunarodnog pozorišnog festivala BITEF od 16. do 25. septembra u cirkuskom šatoru kod “Silosa Beograd”.  

Tokom deset festivalskih dana, publika će gledati cirkuske predstave iz Francuske, Grčke, Slovenije, Hrvatske i Srbije.  

Pored glavnog programa, prateći deo festivala čine koncerti, filmske projekcije, okrugli stolovi, razgovori sa umetnicima, masterklasovi za profesionalno usavršavanje kao i edukacije za najmlađe. 

U četvrtak 16. septembra festival otvara francuska kompanija “Lazuz” sa akrobatsko-žonglerskom predstavom “Kretanje”. Nakon predstave sledi koncert popularnog alternativnog rok benda “Šajzerbiterlemon” u 22 časa.  

Drugo veče festivala 17.09. rezervisano je za regionalnu premijeru predstave “Duel”,u kome se četiri akrobate suočavaju sa ishodom susreta. Cirkuski komad su kreirali umetnici iz trupa “Cirkusfera” i “Cirkorama” u saradnji sa stručnim saradnicima iz francuske kompanije “Vuk za čoveka”.  

Prvog vikenda, 18. i 19. septembra od 18 časova, igraće se predstava “Koža” u produkciji upravo te spomenute francuske trupe.   

U nedelju 19. septembra će se u 11 časova odigrati i predstava  za decu “Svetu se ne može ugoditi” u koprodukciji Cirkusfere i Malog pozorišta Duško Radović.  

Cirkuski šator će se pretvoriti u bioskop 20. septembra, kada će biti prikazan film “Gira and the Circus of Life” brazilskih autorki Kejti Lund i Lili Fialjo, a odmah nakon toga, publika se seli izvan šatora, gde će na kamionu biti projekcija ostvarenja “Ovo bi mogao biti cirkus” Nikole Mijatovića. 

Slovenački umetnik Tjaž Juvan će 21. septembra izvesti predstavu “Noister: talas³ “ u kojoj kombinuje kinetički zvuk i kretanje tela zasnovano na savremenoj cirkuskoj praksi.

Sedmi dan festivala donosi spektakl “Žonglerski koncert” slovenačke trupe “Mismo Nismo”.  

U petak 24. septembra posetioci festivala će imati jedinstevnu priliku da pogledaju urnebesnu žonglersku predstavu “Tuti Fruti” francuske kompanije LPM.


Festival zatvara 25. septembra u 20 časova akrobatsko-lutkarska predstava “Težina duše, sve je privremeno” Kjare Marčez. Ova italijanska umetnica inovativanim scenskim jezikom govori o strahu, izgovoru i samopouzdanju, znakovima i značenjima.


Cirkobalkana je regionalni putujući festival, nastao u saradnji Cirkusfere iz Beograda i Cirkorame iz Zagreba.

Festival na jednom mestu okuplja i podržava lokalne, regionalne i evropske cirkuske prakse, podstiče saradnju i razmenu iskustava, i na taj način predstavlja savremeni cirkus široj publici kroz njegov autentični i inovativni izvođački vokabular koji proizlazi iz njegove transdisciplinarnosti. 

Festival Cirkobalkana se kao i prethodnih godina realizuje u partnerstvu sa BITEF festivalom i Francuskim institutom u Beogradu, uz logističku podršku i ustupanje prostora Silosa Beograd.