Izgleda da je hiperprodukcija nastala i u pozorištu, a ne samo u TV serijama i filmovima
BEOGRAD, 8. januara – Nova godina će biti veoma bogata u pogledu produkcija pozorišta u Beogradu kada će nove projekte ponuditi JDP, BDP, Narodno pozorište, Atelje 212.
Tokom januara nijedno beogradsko pozorište neće imati premijeru, ali će od februara krenuti sa novitetima.
ATELJE 212:
“OTAC”
“NLO”
“GOVORI NACIJI”
Pozorište Atelje 212 u proslavi 66. rođendana, novu sezonu 2022/2023 je počelo sa komadom “Drama o kraju sveta” Olge Dimitrijević, onda su nastavili sa još tri premijere – “Kao i sve slobodne djevojke” Tanje Šljivar, rediteljke Selme Spahić, „Čista kuća“ američke spisateljice Sare Rul, u režiji Andree Pejić, kao i komadom “Revolt” prema tekstu Alis Berč, i postavci Jovane Tomić.
Moto cele sezone je „Korak u raskorak“ i planirano je sedam premijera savremenih domaćih i stranih dramskih pisaca, kao projekti koji se prvi put izvode u Ateljeu 212.
U planu je i drugi deo trilogije francuskog pisca Florijana Zelera, i nakon predstave „Sin“ sada će premijerno 31. marta biti izveden komad „Otac“ u režiji Paola Mađelija, a u tom filmu u režiji autora, briljirao je Entoni Hopkins i osvojio Oskara 2021. godine.
Nakon toga sledi ruski komad „NLO“ ruskog pisca Ivana Viripajeva (poznat po drami “Pijani” na sceni Ateljea 212), u režiji Isidore Goncić.
Sezonu će ovaj teatar završiti u junu 2023. premijerom drame „Govori naciji” italijanskog pisca Askanija Čelestinija, u režiji Bojana Đorđeva.
NARODNO POZORIŠTE:
Sektor Drame:
“OČEVI I OCI”
“NAŠ RAZRED”
“MAJSTOR I MARGARITA”
Narodno pozorište je nedavno predstavilo retrospektivu 2022. i ulazak u 2023. godinu sa novim projektima
Glumac Svetislav Goncić – 22. decembra 2022. je zvanično izabran za upravnika Narodnog pozorišta, jer je od oktobra 2021. imao funkciju vršioca dužnosti upravnika.
Molina Udovički Fotez, direktorka Drame, podsetila je na veoma produktivnu celu kalendarsku 2022. godinu, kada se izašlo iz Kovid sistema, te su mogli nesmetano da spremaju nove predstave.
Od novih projekata, Udovički Fotez je otkrila agenciji Tanjug da bi prema planu trebalo da krenu u produkciju dve nove dramske predstave, čije probe počinju tokom januara.
Prva je nova verzija čuvenog romana „Očevi i oci“ (1985) Slobodana Selenića, čiju je dramatizaciju napisala Katja Đarmati, dok je reditelj Veljko Mićunović.
Davno se igrala adaptacija ovog romana na Velikoj sceni Ateljea 212, a inače se ovo delo nije često postavljalo na scenu.
Slobodan Selenić poznat je i po svojim romanima “Memoari Pere Bogalja” (1968), “Pismo glava” (1972), “Prijatelji sa Kosančićevog venca 7” (1980), “Timor mortis” (1989), “Ubistvo s predumišljajem” (1993), drami “Ruženje naroda u dva dela”.
Druga premijera će biti komad „Naš razred“ poljskog pisca Tadeuša Slobodzianeka, u režiji Tatjane Mandić Rigonat (postavila uspešne predstave u Narodnom pozorištu – “Zli dusi”, “Ivanov”, „Balkanski špijun“, „Nora“).
Ova drama se igra po regionu, u Kamernom teatru 55 na scenu je postavio reditelj Dino Mustafić 2018. godine, a od ove sezone je na repertoaru Gradskog dramskog kazališta „Gavella“ u Zagrebu.
Predstava „Naš razred“ otvara pitanje fašizma i strašnih zločina te univerzalnog traganja za istinom i pravdom. Zasnovana je na istinitom događaju iz 1942., kada su u selu Jedvabne, u istočnoj Poljskoj, poljski katolici upali u domove komšija Jevreja sa kojima su odrastali, na silu ih zatvorili u ambar i spalili čak 1 600 nevinih duša.
Komad istražuje zlo koje ljudima zamrači umove, pretvarajući ih u najgore zločince, spremne ubiti i one sa kojima su do juče živeli i bili prijatelji.
U drami se prepliću ljubav i smrt, uspomene i zaborav, silovanje i saosećanje.
Upravnik NP – Svetislav Goncić otkrio je da planiraju i ambiciozni projekat – čuvenu dramu “Majstor i Margarita” prema istoimenom romanu (1967) ruskog pisca Mihaila Bulgakova.
Bogata prethodna sezona 2021/2022 u Narodnom pozorištu imala je sa čak sedam premijera sektora Drame: „Pelikan“ Augusta Strindberga, u režiji Đurđe Tešić, „Nora“ Henrika Ibzena, rediteljke Tatjana Mandić Rigonat, „Godine vrana“ prema romanu, drami i režiji Siniše Kovačevića , „Iranska konferencija“ Ivana Viripaveja, prema postavci Ivane Vujić, „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“ Đorđa Kosića, u režiji Juga Đorđevića, „Rat i mir“ po romanu Lava N. Tolstoja, reditelja Borisa Liješevića, „Gospodja Ajnštajn“ Snežane Gnjidić, i rediteljke iz SAD – Karin Rosniček.
Novu sezonu 2022/2023. od oktobra Narodno pozorište je počelo sa premijerama kamerne opere “Deca” prema nagradjivanom romanu-poemi Milene Marković (laureat NIN-ove nagrade) u režiji kompozitorke Irene Popović Dragović, drame “Sitnice koje život znače” po romanu Lorenca Maronea, u režiji Andreja Nosova, koja je već osvojila nagrade na festivalima u Tivtu, Čortanovcima, Arandjelovcu i Beogradu – u Rakovici („Festival festivala“).
Poslednja premijera je bila na Dan Narodnog pozorišta – 22. novembra 2022, tragedija „Magbet“ Vilijama Šekspira, u režiji Jagoša Markovića, na posebno kreiranoj sceni iza pozornice, gde publika sedi oko glumaca.
Nagrade „Raša Plaović“, “Zoranov brk” i “Zoran Radmilović” osvojila je glumica Vanja Ejdus za naslovnu ulogu u predstavi „Uspavanka za Aleksiju Rajčić„, pojekat realizovan u koprodukciji sa festivalom „Sterijino pozorje“ i Fondacijom „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“.
Kalina Kovačević za nove uloge u dramama „Godine vrana“ i „Rat i mir“ je osvojila godišnju nagradu Narodnog pozorišta, a pre svega nagradu – „Ružica Sokić“.
U penziju su ispraćeni glumci – Ljiljana Blagojević, Radmila Živković, Gojko Baletić, kao i dirigent i bivši upravnik NP – Dejan Savić.
Već 20 godina u Narodnom pozorištu obeležili su glumci – Igor Đorđević, Nenad HadžiMaričić, Marija Vicković, Milena Đorđević, Ivana Šćepanovići mnogi drugi.
U stalni radni odnos su primljeni glumci – Petar Strugar, Nina Nešković i Vučić Perović.
Nikola Mijailović, umetnički direktor ansambla Opere, podsetio je na uspešno izvedenu premijeru dečje opere „Snežana i sedam patuljaka“ prema poznatom delu Braće Grim, po kojem je Dragan Karolić napisao libreto i komponovao muziku, a režirala Ana Grigorović.
Takodje, imali su početkom 2022. premijeru opere “Don Kihot” Žila Masnea, pod dirigentskom upravom Đorđa Stankovića, u režiji Ivane Dragutinović Maričić, realizovali su i spektakl “Karmina Burana” čiji je bio dirigent – primadona Dragana Radaković.
Angažovali su svetske operske umetnike kao što su Željko Lučić i Zoran Todorović, na šta su veoma zahvalni, a prvi čovek Opere NP je otkrio da su pokrenuli u Operskom studiju i usavršavanje za mlade dirigente i korepetitore.
Od najnovijih premijera, realizovali su 23.12. operu “Turandot” Đakoma Pučinija pod dirigentskom supervizijom Stefana Romanija, u režiji Marija Pavla del Monaka, u koprodukciji sa Operom i teatrom Madlenianum u Zemunu, gde je prvi put biti izvedena 30. decembra.
„Dobili smo i novu prvakinju opere – Sanja Anastasija, mecosopran svetskog renomea, i ponosni smo što je takva umetnica postala član naše kuće“, završio je izlaganje Nikola Mijailović.
Balet NP – “GUSAR” – 19. marta 2023.
Narodno pozorište će proslaviti jubilej – 100 godina Baleta, i tim povodom 19. marta je u planu premijera novog baleta “Gusar”.
Direktorka baleta Ana Pavlović je izjavila da je za Balet bio veliki izazov 2022. godina, jer je kovid sistem i dalje bio na snazi početkom godine, te da je bilo teško vraćati velike ansamble. Imali su premijerne obnove sa novim podelama – “Ko to tamo peva” (doživelo jubilej od 200 izvođenja) u koreografiji i režiji Staše Zurovca, libreto na osnovu scenarija istoimenog filma Dušana Kovačevića i Slobodana Šijana, “Žizela” Adolfa Adama, “Kraljica Margo” prema filmu Patrisa Šeroa, na muziku Gorana Bregovića, libreto Boška Milina, u koreografiji i režiji Krunislava Simića.
Kako je navela Ana Pavlović, nova umetnička podela sa novim snagama je ostvarena u tim baletima, a novi ugovor dobila je Tatjana Tatić – primabalerina ovog teatra.
Gostovali su po regionu nakon dve decenije – Sarajevo, Banja Luka, Zagreb – HNK, Skoplje, uskoro “Žizela” putuje u Tiranu (Albanija).
“Očekuje nas jubilej – 100 godina Baleta, i tim povodom 22. januara će biti izveden naš balet “Krcko Oraščić” Petra Iljiča Čajkovskog, kao početak manifestacije, jer je pre jednog veka izvedeno ovo delo u delovima, u nacionalnom teatru. Onda će zvanično biti proslava 100 godina Baleta 19. marta premijerom novog baleta “Gusar”, najavila je Pavlović.
Inspirisan epskom poemom Džordža Gordona Bajrona, baletski dragulj kako nazivaju “Gusar”, pun je avantura i uzbuđenja, i nalazi se na najpoznatijim baletskim scenama već 150 godina.
Pirat Konrad se zaljubljuje u prelepu Medoru prilikom prvog susreta. robinju trgovca Lankedema.
Biće prinuđen da kidnapuje Medoru onda kada Lankedem odluči da je proda Paši.
Radnja baleta “Gusar” sadrži sve elemente potrebne za uspeh kod publike: priču o piratima i brodolomu, otmicu, strastvene ljubavi i izdaju. Tu su i raznovrsna igračka postava i koreografija, egzotični plesovi i trijumfalna harmonija klasicizma.
JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE:
“RAZVOJNI PUT BORE ŠNAJDERA”
“VATRE”
Jugoslovensko dramsko pozorište trenutno paralelno za Veliku scenu “Ljuba Tadić” priprema dve predstave – “Vatre” i “Razvojni put Bore Šnajdera”.
Podsetimo, novu sezonu JDP je počelo u septembru sa velikim uspehom predstave “Edip” prema Sofoklu, u režiji gosta iz Slovenije – Vita Taufera, i sa surovom tragedijom “Tit Andronik” Vilijama Šekspira, reditelja Andraša Urbana.
Čuveni komad “Razvojni put Bore Šnajdera” Aleksandra Popovića će režirati veliki stručnjak za postavku njegovih drama –Egon Savin.
U predstavi igraju Nenad Jezdić, Radovan Vujović, Tamara Dragičević, Branislav Lečić, Nebojša Milovanović, Milica Gojković, Zoran Cvijanović, Tanja Pjevac, Lazar Đukić, Janko Cekić i Ognjen Nikola Radulović.
U autorskoj ekipi su i dramaturg Božo Koprivica, kostimografkinja Lana Cvijanović i koreografkinja Sonja Vukićević.
Ovaj komad prvi put je izveden 1967. godine, a Popović je tada osvojio Sterijinu nagradu za najbolju savremenu dramu (u to vreme Jugoslovenske pozorišne igre).
Po izboru kritike, u konkurenciji od 710 drama na srpskom jeziku, “Razvojni put Bore Šnajdera” proglašen je najboljom dramom u periodu od 1944. do 1993. godine.
Drama o Bori Šnajderu igrana je više puta kod nas, i pamti se verzija u režiji Kokana Mladenovića, na Velikoj sceni beogradskog Narodnog pozorišta 1996. godine.
Premijera predstave na sceni “Ljuba Tadić” planirana je za početak marta.
Scenografiju potpisuje reditelj Egon Savin, koji je pre dve sezone ui JDP režirao gradjansku dramu “Pučina” Branislava Nušića, a drame Ace Popovića je sa uspehom realizovao po Srbiji i u Beogradu (Atelje 212 – “Smrtonosna motoristika”, “Pazarni dan”, BDP – „Svinjski otac“).
Aleksandar Popović (1929-1996) bio je najplodniji dramski pisac kod nas, i uz Dušana Kovačevića smatra se i za najboljeg savremenog autora, dok nas nije napustio pre četvrt veka.
Poznati su mu i komadi – “Ljubinko i Desanka”, “Mrešćenje šarana”, “Krmeći kas”, “Bela kafa”, “Baš bunar”, “Tamna je noć”, “Čarapa od sto petlji”, “Druga vrata levo”.
VATRE
Premijera – 02.02.2023.
Prva koprodukcija JDP-a sa Nacionalnim teatrom Katalonije iz Barselone biće u znaku projekta “Vatre” Margerit Jursenar.
Adaptaciju potpisuje Marija Velasko, rođena u Španiji 1984. godine, autorka desetak pozorišnih komada i dobitnica mnogih značajnih literarnih i teatarskih priznanja.
Rediteljka predstave je Karma Portačeli, jedna od vodećih evropskih dramskih autorki i umetnička direktorka Nacionalnog teatra iz Barselone.
U predstavi igraju Sloboda Mićalović, Nataša Tapušković, Milena Vasić, Nikola Rakočević, Iva Manojlović, Damjan Kecojević i nekoliko glumaca iz spomenutog teatra iz Barselone.
Scenografi su Marija de la Kamara i Gabrijel Pare Leskano, kostimograf Marija Marković Milojev, autor originalne muzike Đordi Kuljet, a autor video-materijala Migel Anhel Rajo.
Za scenski pokret je zadužen glumac Damjan Kecojević i za scenski govor Ljiljana Mrkić Popović.
Adaptacija novele „Vatre“ je teatarska verzija kojoj je delo Margerit Jursenar samo motiv, sa mnogim referencama na 21. vek, novim paralelama između ideala ljubavi i mitologije.
Predstava je deo velikog projekta Unije teatara Evrope u kome se u koprodukcijama udružuje 15 najznačajnijih teatarskih kuća.
U periodu od godinu dana biće realizovano sedam koprodukcija koje će biti izvedene na festivalu „Finistera“ u Nacionalnom teatru u Portu (Portugal) u februaru ove godine.
Probe komada “Vatre” kasnije su nastavljene u Nacionalnom teatru Katalonije u Barseloni, i njima su se pridružili španski glumci Rosa Ranom i Žordi Kuljet.
Premijera predstave “Vatre” zakazana je za 2. februar 2023.
Do kraja sezone, predstava će gostovati tokom jula u Valensiji, Barseloni, a već na jesen 2023. potvrđeno je učešće na pozorišnom festivalu u Madridu.
Zajednički projekat JDP-a i Barselone, najavljen je na konferenciji za novinare kojoj su prisustvovale direktorka – Tamara Vučković Manojlović i glumice Sloboda Mićalović i Milena Vasić, a Karma Portačeli, rediteljka predstave, najavila je novu sezonu u jednom od najznačajnijih teatara u Španiji i predstavila medijima ovu važnu koprodukciju.
Sloboda Mićalović kao novija članica JDP-a, uveliko se istakla u ulogama proteklih sezona kao što su predstave – “Lorencačo” Alfreda de Misea, u režiji Borisa Liješevića, “Pučina” Branislava Nušića, reditelja Egona Savina i novi projekat – “Alisa u zemlji strahova” makedonskog reditelja Aleksandra Popovskog.
Naravno, Sloboda je jedna od najtraženijih i najpopularnijih glumica u TV serijama, od kojih su nedavno bili aktuelni projekti – „Tajna vinove loze“ (dve sezone, više od 70 epizoda), „Biser Bojane“, „Urgentni centar“ (preko 50 epizoda), „Ubice moga oca“ (sezone 4, 5), film i mini serija „Bilo jednom u Srbiji“.
Gledaćemo je i u filmu Slobodana Šijana – „Budi Bog s nama“ (2023).
Margerit Jursenar (Brisel, 1903 – Bar Harbor, 1987) je bila francuska romansijerka, pripovedačica i esejistkinja. Stekla je svetsku slavu svojim istorijskim i metafizičkim romanima, u kojima dominiraju likovi iz daleke prošlosti, te je posebno poznata po romanu „Hadrijanovi memoari“ (1951).
Prvi roman „Aleksis ili traktat o uzaludnoj borbi“ objavila je 1929. godine, a njeno interesovanje za orijent, srednji vek i antiku doprinelo je niz dela u međuratnom periodu, od kojih su posebno zanimljive „Orijentalne priče“ (1938), sa tri teme iz srpske epske tradicije („Osmeh Kraljevića Marka“, „Zidanje Skadra“ i „Smrt Kraljevića Marka“).
Svetsku slavu stekla je, osim sa romanom „Hadrijanovi memoari“ i sa naslovom „Crna mena“ (1968). Najveći deo života proživela je u Americi, u koju je otišla početkom Drugog svetskog rata, na poziv univerzitetske profesorke Grejs Frik, da bi njih dve ostale nerazdvojene zauvek.
Margerit Jursenar je prva žena koja je izabrana u Francusku akademiju 6. marta (1980).
I druga njena književna dela („Oproštajni udarac“, „Lavirint“, „Aleksis“, „Legende vekova“, „Venac i lira“) zokružuju njen književni opus.
BEOGRADSKO DRAMSKO POZORIŠTE:
Premijere 13 novih predstava u 2023. godini
Direkcija Beogradskog dramskog pozorišta pred kraj stare godine, 28. decembra je predstavila čak 13 novih projekata koje će realizovati tokom naredne 2023. godine, što je svakako novi rekord ovog Teatra na Krstu koje po produktivnosti dominira scenama prestonice.
Upravnik Jug Radivojević u susretu sa medijima u foajeu BDP-a osvrnuo se na proteklu kalendarsku godinu 2022. i istakao da su uspeli da dovedu jednog od najvećih reditelja današnjice – Franka Kastorfa za grandiozan spektakl “Božanstvena komedija” u trajanju od pet sati za Veliku scenu “Olivera i Rade Marković”.
Osim toga, Radivojević je naveo da su odavno uveli praksu da im repertoar izlazi tri meseca unapred, onda su postigli da to bude i pet meseci, a sada im je novi izazov – repertoar će biti spreman za – celu narednu godinu.
Prvi čovek BDP-a je otkrio da su imali 250 izvedenih predstava u samoj kući, 60 gostovanja po Srbiji, barem 50 putovanja u inostranstvo, i sve to u godini za nama, a uspevali su čak da jedne večeri igraju tri predstave istovremeno na sve tri scene – Velika, mala i BDP Arena.
“Nova sezona će imati u fokusu temu – budućnost i sve ono što nas okružuje. Opredelili smo se za scenska čitanja romana u narednom periodu, od Dostojevskog, Orvela do Ferante, i to duboko zagledani u budućnost”, najavio je Jug Radivojević.
Tako će hrvatski reditelj Ivica Buljan zaokružiti prethodnu sezonu novim čitanjem romana “Idiot” Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, koji je bio najavljen krajem 2021, i sada će premijera konačno biti održana 20. februara na Dan BDP- a, na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković”.
Dramatizaciju antologijskog ruskog klasika napisao je književnik Vladimir Tabašević, koji je adaptirao svoj roman “Tiho teče Misisipi” upravo sa ovim rediteljem za produkciju BDP 2021. godine.
Buljan je onomad kapitalno delo “Idot” definisao kao “velika enciklopedija intelekta, emocija i filozofije” i biće posveta nezavisnim američkim rediteljima kao što su – Gas van Sant i Leri Klark.
Sada je rekao da su u prolongiranom procesu rada na projekitu iznova čitali roman od početka do kraja, i napravili savremeno “čitanje” na sceni, kroz sva poglavlja tog dela.
Uloge tumače: Mirjana Karanović, Luka Grbić, Nedim Nezirović, Jana Milosavljević, Miodrag Krstović, Bojana Stojković, Iva Ilinčić, Vesna Čipčić, Milan Zarić, Tamara Aleksić, Aleksandar Jovanović Meda, Miloš Petrović Trojpec, Milan Kolak, Nikola Malbaša.
Mirjana Karanović je izjavila da je želela da radi sa Ivicom Buljanom odavno, jer je njegovo pozorište veoma intrigira, i svaki put kada je gledala njegove predstave, želela je da bude tamo u toj čaroliji.
“Drugi razlog zašto me raduje rad na komadu “Idiot” jeste fenomenalna ekipa mladih glumaca, što mi je sjajno iskustvo da saradjujemo. Srećom ovde nemam toliko veliku i zahtevnu ulogu, tako da sam sa uživanjem mogla da mirno pratim kako oni grade svoje likove”, rekla je Karanović.
Mladi talentovani glumac Luka Grbić predstaviće nam se kao knez Miškin, a inače je najangažovaniji glumac BDP-a 2022. godine (“Antigona”, “Jenki Ros”, “Zaljubljeni Šekspir”).
Vesna Čipčić je ostvarila već želju da radi sa hrvatskim kolegom na drami “Tiho teče Misisipi”, i kako kaže “sa njim je uvek zadovoljstvo, jedno novo putovanje i istraživanje za glumca”, a sada joj je prava poslastica da konačno prvi put u karijeri konačno igra i kod Dostojevskog.
Vrlo brzo nakon “Idiota” će izaći 24. februara i rimejk hit komedije “Ne igraj na Engleze” prema tekstu Vladimira Đurđevića, koji ponovo režira Staša Koprivica, a predstava će biti posvećena prerano preminulom Marku Živiću, koji nas je napustio usled posledica korone krajem 2021. godine.
Sada će nove uloge tri sportska kladioničara igrati Aleksandar Radojičić (uloga koju je imao Živić), Marko Gvero i Andrija Kuzmanović, kao novi vid komada odigranog preko 250 puta od 2007. godine, gde su glumili još Ivan Tomić i Daniel Sič.
Filmski, a od skoro i pozorišni rediteljj Nikola Ljuca (“Smrt i devojka”, Bitef teatar), prvog aprila će imati premijeru komada “Laž” francuskog pisaca Florijana Zelera, gde će igati sledeći kvartet: Miloš Biković, Tamara Krcunović, Jelisaveta Orašanin i Miodrag Radonjić.
Autor Zeler je uveliko i u svetu popularan po svojim filmovanim komadima “Otac” i “Sin” u svojoj režiji, a ovaj drugi naslov se igra u Ateljeu 212, te Ljuca kaže da mu je on jedan od omiljenih autora današnjice, koji piše intrigantne i provokativne komade za Vest End (London) i Brodvej (Njujork).
Tamara Krcunović je izjavila da je otkrila pisca pre skoro 20 godina, od tada je pročitala sve što je napisao i drago joj je da je njegov uspeh rastao i postao je toliko afirmisan u svetu.
Jelisaveta Orašanin je srećna što se nakon punih pet godina konačno vraća pozorištu, koje joj je nedostajalo, jer živi u Americi, i raduje se što je njeno matično pozoirište BDP u medjuvremenu toliko “poraslo i izgradilo se” sa uspesima. Glumica je uglavnom jedino igrala u komediji “Hotel 88” na sceni istoimenog hotela, gde deli pozornicu sa Andrijom Kuzmanovićem/Milanom Marićem, Tamarom Krcunović i Vladimirom Aleksićem.
Miloš Biković je analizirao da komad “Laž” počinje kao komedija, i da se dobrim delom tako i tretira, a onda iznenada, sasvim neočekivano prerasta u drugi žanr – veoma ozbiljnu dramu.
“Komad govori o tome koliko je čovek sposoban da bude iskren, istinit, da bude sve ono što traži ili očekuje od drugih. Ovo je tema na mikroplanu, ali i onda na makroplanu. U pitanju je, kako bih definisao – ozbiljna komedija. Nije tragikomedija, jer ipak nema tragične posledice”, opisao je Biković dramu, koja će se tokom aprila i oktobra 2023. igrati non stop, u paketu, svako ili svako drugo veče.
Još jedan projekat koji se prolongirao od 2022. jeste “Prafaust” Johana Volfganga Getea, u režiji Borisa Liješevića, koji se iskreno nada da će ovog puta uspeti da realizuju predstavu u ovoj sezoni – 23. juna 2023.
“Gubitak vere u život, sebe, nauku, Boga, obrazovanje, o svemu tome je ovaj komad nastao pre “Fausta” kojeg znamo. Prisutna je želja da se čovek vrati natrag i počne sve ispočetka, što nije moguće”, opisao je ukratko Liješević svoj novi izazov, nakon uspeha sa predstavom “Čitač” u BDP-u.
Nosilac glavne uloge u “Prafaustu” – Svetozar Cvetković se nadovezao da je ovaj komad bila prva verzija Geteovog “Fausta” i da su ovih godinu dana od kada su najavili projekat, i nisu se uskladili nikako sa obavezama, imali vremena da ponovo čitaju i prostudiraju tekst.
Cvetković je podsetio da je sa Liješevićem realizovao neke njemu veoma drage i značajne predstave (“Elijahova stolica”, “Čarobnjak”, “Peti park”, “Pijani”), te se nada da će i ova imati uspeha.
Igraju još – Ozren Grabarić, Ivan Tomić, Daniel Sič, Ivan Zarić, Iva Iinčić, Stanislava Nikolić.
Nakon Getea sledi Džorž Orvel i antologijski roman “1984” o totalitarizmu i diktaturi, koji će za premijeru 16. septembra na Velikoj sceni režirati španska umetnica Alija Luke.
Glumac Pavle Pekić se podsetio kada su se u maju rediteljka i on upoznali u BDP-u nakon izvođenja komada “Sumrak bogova” po filmu Lukina Viskontija, da su dugo pričali o predstavi koju ona nije mogla da razume jer ne govori srpski, i tu je video koliko je ona analitična, radoznala, intrigantna autorka. Alija Luke rodom iz Barselone živi i radi u Nemačkoj, tako da ima zapažene uspehe širom ove zemlje.
U novoj verziji “1984” igraće još – Ljubinka Klarić, Nada Macanković, Nataša Marković, Paulina Manov, Ljubomir Bulajić, Milorad Miki Damjanović, Ivan Zablaćanski, Amar Ćorović, Stefan Radonjić i Stojan Đorđević.
Slovenački reditelj Sebastijan Horvat nakon uspeha sa delom “Cement Beograd” (Gran Pri “Mira Trailović” na 54/55. BITEF-u), ponovo je u BDP-u i realizovaće za 29. septembar – “Lažljivi život odraslih”, prvi put u Srbiji dramatizaciju nekog romana popularne italijanske knjjiževnice Elene Ferante (“Moja genijalna prijateljica”).
U predstavi će igrati samo glumice, i to njih čak 20, gde prednjači Isidora Simijonović, koja kaže da je “Horvat veoma osećajan, suptilan, pažljiv reditelj”, tako da je zanima kako će uspeti da pročita ovaj roman na sceni.
Uz Isidoru igraju i Bojana Stojković, Marija Pikić, Jana Bjelica, Mina Nenadić, Staša Nikolić …
Slovenački reditelj Žiga Divjak imaće 15. decembra 2023. premijeru svog autorskog projekta “Budućnost” koji najavljuje kao futuristički spektakl.
Buduća predstava je bazirana većim delom kao inspiracija na roman “Ministarstvo budućnosti” Kim Stenli Robinson, te govori o ekološkoj katastrofi, o tome šta nas čeka u budućnosti, jer svet oko nas je stalno u borbi za preživljavanje, a ispada da samo najjači opstaju, kako je ocenio Divjak.
Podsetimo, slovenački umetnik je nedavno gostovao na 56. BITEF-u sa predstavom “Krize” koja je i zatvorila festival kao svetska premijera, a negde je imala sličnu tematiku i koncept kao “Budućnost” koji se realizuje u koprodukciji sa pozorištem Mestno gledališče ljubljansko iz Ljubljane.
Igraće slovenački i srpski glumci – Milena Vasić, Isidora Simijonović, Bojana Stojković, Aleksandar Radojičić, Jana Zupančić, Lara Volf, Bernard Oman, Matej Puc, Primož Primat, i drugi.
Za sam kraj 2023. godine biće izveden “Švejk” Jaroslava Hašeka – 28. decembra, u režiji Veljka Mićunovića i dramatizaciji Kate Đarmati.
U novom ruhu “Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu” ovde predstavljaju peti nastavak romana koji češki pisac Hašek nije stigao da završi usled nagle smrti 1923, a planirao je da bude serijal iz šest knjiga.
Uloge će igrati: Ozren Grabarić, Andrija Kuzmanović, Amar Ćorović, Jovo Maksić, Ivan Zablaćanski, Mirjana Karanović, Miloš Lazarov, Vanja Nenadić, Dunja Stojanović, Iva Ilinčić, Marija Pikić, Ivana Nikolić.
Glavni glumac Ozren Grabarić koji je briljirao već u BDP-u sa komadima “Ružni, prljavi i zli” i “Demokratija”, otkrio je da se vojnikom Švejkom bavio još na prijemnom na Akademiji u Zagrebu, tako da mu je milo što se ovom junaku vraća posle toliko godina, jer ga je on i “uveo” u poziv glume.
Osim navedenih 8 komada, izgleda da se definitivno odustalo od započetog projekta “Tri sestre i Galeb” prema Antonu P. Čehovu, u režiji Harisa Pašovića, čija je premijera trebalo da bude 17. decembra 2022, ali tog naslova nigde više nema u planu ni za 2023.
Takodje, BDP će izaći u susret mladim autorima dramaturzima i rediteljima i realizovaće se pet predstava u projektu “Novi glasovi”, kao debitantska dela tek završenih studenata sa FDU.
Osim režisera i dramskih pisaca, ti projekti će okupiti i nove mlade glumce, kompozitore, scenografe, kostimografe, te je u planu da predstave ostanu na redovnom repertoaru BDP-a.
IVAN MAKRAGIĆ
Tanjug – Music Pocket
