Pet novih predstava u četiri pozorišta
BEOGRAD, 31. mart: Beogradsko dramsko pozorište, Bitef teatar, Narodno pozorište i Atelje 212 imaće premijere svojih predstava tokom aprila: “Laž”, “Bilo jednom na Brijunima”, “Očevi i oci”, “NLO”, “Naš razred”.
LAŽ
Premijera: 1. april
BDP
Glumačka i autorska ekipa najavila premijeru predstave “Laž” za 1. april u BDP-u na susretu sa medijima
Predstava „Laž“ prema tekstu Florijana Zelera, u režiji Nikole Ljuce, biće premijerno izvedena u subotu. 1. aprila od 19.30h na velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, najavila je autorska i glumačka ekipa novog projekta.
Glavne uloge tumače veoma popularni glumci – Miloš Biković, Tamara Krcunović, Miodrag Radonjić i Jelisaveta Orašanin Teodosić.
Prva repriza je 2.4, a tokom aprila „Laž“ će imati čak 14 izvođenja, i kako su otkrili iz ovog teatra na Krstu, svi termini su uveliko rasprodati, i onda komad će u oktobru nastaviti svoj život.
Tako će tokom aprila novu predstavu videte čak 6000 ljudi, što je i očekivano zbog popularnosti samih glumaca u ovom kvartetu.
Razmišljajući na temu koliko ima istine u laži vezano za ovu predstavu i sam komad, reditelj Nikola Ljuca je istakao da je najviše osetio istinu u glumačkoj igri svojih kolega.
“Ovakav stil i pristup glume koji imaju je nešto što se ne igra često u našem pozorištu. Mi smo sve to napravili na poseban zvučni i vizuelni način, tako da će publika imati utisak kao da su voajeri koji gledaju ispred njihovog stana i posmatraju dalje šta se dešava unutra. Tako da naša istina leži u tome”, kaže Nikola Ljuca i podseća da ga svi znaju kao filmskog reditelja, te da je ovo njegova druga pozorišna režija nakon uspešne predstave “Smrt i devojka” u Bitef teatru od kraja prošle godine. On kaže da su skoro dan i noć u pozorištu, ima dosta rada na tako zahtevnom komadu, te da je srećan zbog poverenja koje mu je pružila glumačka ekipa.
“Meni je posebno zadovoljstvo što radim dramu koja će siguran sam imati dug vek na sceni i koju će publika voleti jer su ovo teme o kojima se retko priča na ovako iskren i do kraja način. Mislim da će publika na to da reaguje jer znam koliko je nama ovo sve značilo dok smo radili i radimo i dalje, koliko se nas emotivno tiče i koja smo mi sebi pitanja postavili i morali da se otvorimo da bi došli do one prave istine. I divno je da se stvorila takva atmosfera oko predstave da je toliko unapred rasprodata”, zaključio je Ljuca.
Miloš Biković i Tamara Krcunović, Miodrag Radonjić i Jelisaveta Orašanin igraju dva bračna para koja će tokom jedne večeri otkriti mnogo skrivenih istina jedni o drugima.
žKroz elemente komedije, uz mnogo preokreta, zapleta i raspleta, predstava „Laž“ će, kako tvrdi ekipa, sigurno osvojiti publiku.
Francuski autor Florijan Zeler je uveliko i u svetu popularan po svojim filmovanim komadima “Otac” i “Sin” u svojoj režiji, a oba naslova se igraju u pozorištu Atelje 212.
On piše intrigantne i provokativne komade za Vest End (London) i Brodvej (Njujork).
Miloš Biković je primetio da je uvek veoma nezahvalno da se govori o projektu koji je još uvek u procesu, u izgradnji i nije završen.
“Ipak još uvek nismo sigurni kakav je finalni rezultat, a predstava zaživi onda kada uspostavi kontakt sa publikom, to je obostrani, kreativni čin. Ako mogu reći nešto unapred da kažem u vezi predstave koja nije gotova, to je da sam sve svoje kolege video u nekom izdanju u kome nisam do sada i to mi je činilo pravo zadovoljstvo. Mislim da je to dobar pokazatelj da imamo kvalitetan rad i da će biti i takav rezultat na kraju”, ocenio je Biković.
Biković je analizirao ranije da komad “Laž” počinje kao komedija, i da se dobrim delom tako i tretira, a onda iznenada, sasvim neočekivano prerasta u drugi žanr – veoma ozbiljnu dramu.
Po njemu, komad govori o tome koliko je čovek sposoban da bude iskren, istinit, da bude sve ono što traži ili očekuje od drugih.
Kako je naveo Biković od ranije, ovo je tema na mikroplanu, ali i onda na makroplanu, u pitanju je ozbiljna komedija, ne i tragikomedija, jer ipak nema tragične posledice.
Glumica Tamara Krcunović koja je sa rediteljem Ljucom radila na komadu “Smrt i devojka” i filmu “V(l)ažnost” (2016), kaže da je ovaj proces bio, a i dalje jeste težak.
Ona je objasnila da se ovde od početka glumac hvata za neke stvari koje su mu poznate, i neke glumačke metode koje su potrebne.
“Tako kada smo došli na scenu, sve to smo probali da upotrebimo. Ipak, Nikola Ljuca je od prvog trenutka to pokušavao da nam oduzme. Ta potreba za istinom je nešto što je neophodno u teatru, da se ima sigurnost u sebe, da jesi to to nešto na sceni, a da to ne pokazuješ. Tako ovde u drami “Laž” igramo sa nekom distancom i efektima koji su pojačani u odnosu na život”, rekla je Krcunović i dodala da je ta vrsta ogoljavanja uz minimalna glumačka sredstva veoma teška, kada se ne kriju iza nekih likova, nego pokušavaju da se nekih stvari odreknu i dodju do suštine.
“Meni je drago što sam sa ovom ekipom, sa svima sam već sarađivala u pozorištu i na filmu. Ovaj proces uopšte nije lak, kako sam rekla, jer Nikola ovaj komad radi na jedan drugačiji način od onog kako je izvorno napisan, što za nas glumce zahteva više rada. Ja se iskreno nadam da će sve to lepo da se složi do 1. aprila i da će publika uživati u predstavi”, rekla je Tamara i napomenula ranije da je otkrila ovog pisca pre skoro 20 godina, od tada je pročitala sve što je napisao i drago joj je da je njegov uspeh rastao i postao je toliko afirmisan u svetu.
“Ovde ne kitimo ništa, to je zapravo ideja, a koliko ćemo uspeti u tome, pokazaće se u daljim igranjima koji nas čekaju ovog meseca, njih 14, sigurna sam da ćemo sve više verovati da je to moguće”, zaključila je Krcunović.
Jelisaveta Orašanin Teodosić je otkrila da je režija ove predstave veoma svedena i da sada privode probe kraju, mada su još uvek u procesu nastanka.
“Božanstven tekst Florijana Zelera, oskarovca, pun obrta, te se nadam da ćemo opravdati tu njegovu nagradu i da će publika voleti ovu predstavu. Sigurna sam da će publika uživati, i čini mi se da je istina da će se “Laž” prodavati još mnogo meseci unapred”, istakla je Jelisaveta Orašanin, veoma srećna što se nakon punih pet godina konačno vraća pozorištu, koje joj je nedostajalo, jer živi u Americi.
Glumica je uglavnom jedino igrala u komediji “Hotel 88” na sceni istoimenog hotela u Beogradu, gde deli pozornicu sa Andrijom Kuzmanovićem/Milanom Marićem, Tamarom Krcunović i Vladimirom Aleksićem.
Miodrag Radonjić je ocenio da je komad “Laž” veoma bogat i da pruža razne mogućnosti, i da su za njima tragali, kao i za svoja tumačenja tih likova koje igraju.
“Došli smo do toga da svi naši junaci imaju neku svoju istinu, ali onda dodjemo do toga da kada se sudare te različite istine, onda ne možemo da shvatimo kako je neka istina drugačija od prethodne. Najbolje je da se dogovorimo da postoji samo jedna univerzalna istina za sve. Trudili smo se da svaki lik do kraja opravdamo i razumemo, i tako smo došli do toga da igramo neki psihološki realizam”, naveo je Radonjić i izjavio da probe teku fantastično, jako im je zabavno ali i promišljeno spremaju dramu.
“Sjajna je saradnja sa Ljucom i Tamarom, naravno i sa moja dva klasića Milošem i Jelisavetom, na koja sam već navikao. Mislim da će predstava da bude jako zanimljiva publici, puna je neočekivanih preokreta, do samog kraja neće znati šta može da očekuje i šta je poenta cele priče”, zaključio je Miodrag Radonjić, zajedno sa Bikovićem – zvezda serije i filmova “Južni vetar”.
NARODNO POZORIŠTE:
OČEVI I OCI
Premijera: 4. april
Velika scena NP
NAŠ RAZRED
Premijera: 9. april
Mala scena „Raša Plaović“
Probe predstave „Očevi i oci“ po istoimenom čuvenom romanu Slobodana Selenića, u dramatizaciji Kate Đarmati i režiji Veljka Mićunovića počele su 4. februara u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Premijera predstave planirana je 4. aprila na Velikoj sceni NP.
Biće ovo prva postavka te tragične porodične sage iz 1985. godine, u Narodnom pozorištu.
Uloge junaka Slobodana Selenića tumače: Miloš Đorđević, Nikola Rakočević, Aleksandar Vučković, Vanja Ejdus, Vanja Milačić, Sena Đorović, Iva Milanović i Nikola Vujović.
U umetničkom timu su i scenograf Zorana Petrov, kostimograf Maria Marković Milojev, kompozitor Nevena Glušica, Ljiljana Mrkić Popović zadužena za scenski govor i Jasna Saramandić, asistent sceografa.
Jedan od najznačajnijih romana savremene srpske književnosti „Očevi i oci” Slobodana Selenića (1933-1995), sintetizuje nacionalno iskustvo i uspostavlja racionalan pogled prema korpusu tema koje se najčešće javljaju u promišljanju statusa srpske realne i mitske situacije.
Ansambl Drame nacionalnog teatra u svom repertoaru, kao i prethodne godine, uz izvorno dramske tekstove obraća pažnju i na dramatizacije značajnih romana kao jednako inspirativnu scensku komunikaciju sa publikom, istakla je Molina Udovički Fotez, direktorka ansambla Drame u NP.
Posle 40 godina od izlaska romana „Očevi i oci“ i društvenih i političkih preokreta koji su se tokom tog perioda dogodili, sudbine i događaji ovog izuzetnog srpskog romana svakako zaslužuju novo pozorišno čitanje iz ugla pripadnika mlađe srednje generacije, koja će sa sasvim drugačijim iskustvom videti epohu o kojoj je reč, smatra Udovički Fotez.
Reditelj Veljko Mićunović je naveo da se u svakoj dobroj literaturi uvek nađu neke refleksije u odnosu na današnjicu, a takav mu je slučaj i ovde.
Ono što je za njega svevremeno u Selenićevom romanu, a veoma je važno za dramatizaciju jeste zapravo, ta raspolućenost koju oseća, kao i neprilagođenost različitostima i široka priča o nasleđu – novih generacija, iskopavanju prošlosti koja nas neprestano progoni, koja se i zloupotrebljava.
„Ovo je, prema mom mišljenju, jedna duboko intimna i emotivna porodična drama. U tom smislu, kroz predstavu bih, pre svega, želeo da ispričamo priču o prestanku jedne loze“, kaže reditelj.
Mladi crnogorski umetnik je već režirao u Narodnom pozorištu – “Nesporazum“ (2011) Albera Kamija.
Veljko Mićunović diplomirao je pozorišnu režiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesora Egona Savina. Na raznim scenama u Srbiji i Crnoj Gori režirao je predstave „Urnebesna tragedija“ (CNP, Podgorica), „Smrt trgovačkog putnika“ (BDP), „Gozba“ (Zvezdara teatar), „Kafka machine“ (SNP, Novi Sad), „Demokratija“ (BDP), „Radnička hronika“ (NP Subotica).
Književnik Slobodan Selenić, ranije i profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, poznat je i po drami drami “Ruženje naroda u dva dela”, kao ipo svojim romanima “Memoari Pere Bogalja” (1968), “Pismo glava” (1972), “Prijatelji sa Kosančićevog venca 7” (1980), “Timor mortis” (1989), “Ubistvo s predumišljajem” (1993) – antologijski je i istoimeni film (1995) u režiji Gorčina Stojanovića,
Davno se igrala adaptacija ovog romana na Velikoj sceni Ateljea 212, a inače se ovo delo nije često postavljalo na scenu.
U Narodnom pozorištu čeke nas i predstava „Naš razred”, po tekstu Tadeuša Slobođaneka, u adaptaciji i režiji Tatjane Mandić Rigonat.
Premijera je zakazana za 9. april na maloj sceni „Raša Plaović“.
Poznati komad savremenog poljskog autora, čiji je značaj potvrđen kroz brojne postavke na scenama širom Evrope i sveta, prevela je Biserka Rajčić.
Uloge tumači mlađa generacija glumaca: Nina Nešković, Suzana Lukić, Jelena Blagojević, Vučić Perović, Nedim Nezirović, Petar Strugar, Danilo Lončarević, Dragan Sekulić, Dušan Matejić i Jovan Jovanović.
Ovaj višestruko nagrađivani tekst ovenčan je i najznačajnijom poljskom književnom nagradom „Nike“ i to je jedina drama koja je dobila pomenuto priznanje u njegovoj 20-godišnjoj istoriji.
Drama “Naš razred“ prati sudbine desetoro drugarica i drugova, Poljaka i Jevreja, kroz decenije 20. i 21. veka.
Inspirisana je stvarnim događajem – zločinom istrebljenja Jevreja u mestu Jedvabne 10. jula 1941. godine koji su počinili Poljaci.
„Ona je snažan umetnički oblik velike lepote i snage, a ne istorijska hronika. U vremenu u kojem živim drama je snažan poziv da preispitujemo savest, da razmišljamo o krivici i odgovornosti”, smatra rediteljka Tatjana Mandić Rigonat.
Predstava „Naš razred“ otvara pitanje fašizma i strašnih zločina te univerzalnog traganja za istinom i pravdom. Zasnovana je na događaju iz 1942., kada su u selu Jedvabne, u istočnoj Poljskoj, poljski katolici upali u domove komšija Jevreja sa kojima su odrastali, na silu ih zatvorili u ambar spalili čak 1 600 nevinih duša. U drami se prepliću ljubav i smrt, uspomene i zaborav, silovanje i saosećanje.
Komad istražuje zlo koje ljudima zamrači umove, pretvarajući ih u najgore zločince, spremne ubiti i one sa kojima su do juče živeli i bili prijatelji.
Ova drama se igra po regionu, u Kamernom teatru 55 na scenu je postavio reditelj Dino Mustafić 2018. godine, a od ove sezone je na repertoaru Gradskog dramskog kazališta „Gavella“ u Zagrebu.
Rediteljka Tatjane Mandić Rigonat postavila je uspešne predstave u Narodnom pozorištu – “Zli dusi”, “Ivanov”, „Nora – Kuća lutaka”, “Balkanski špijun”.
BILO JEDNOM NA BRIJUNIMA
Premijera: 7. april
Bitef teatar
Te 1971. godine Ričard Barton i Elizabet Tejlor posetili su Tita i Jovanku na Brijunima. Posle toga više ništa nije bilo isto, čak ni na Brijunima.
Nova predstava “Bilo jednom na Brijunima” izazvala je ogromno interesovanje publike i karte za beogradsku premijeru 7. aprila, kao i za prvo izvođenje 8. aprila su – rasprodate su u rekordnom roku, zbog čega je u Bitef teatru zakazano i novo izvođenje 12. aprila.
Ričarda Bartona, Josipa Broza Tita, Elizabet Tejlor i Jovanku Broz pred publiku donose glumci: Milan Marić, Branislav Trifunović, Tihana Lazović i Sanja Marković, a prema tekstu i u režiji Kokana Mladenovića.
Delo „Bilo jednom na Brijunima“ istražuje događaje i odnose između ove četiri ikone tog vremena prilikom njihovog susreta 1971. godine. Povod za zajednički boravak na Brionima bilo je snimanje filma „Sutjeska“ (1973) Stipa Delića, u kojem je glavnu ulogu, maršala Tita, tumačio upravo Ričard Barton. Uz njega su igrali – Velimir Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić, Milena Dravić, Boris Dvornik, Ljuba Tadić, Irena Papas, i drugi.
Podaci o susretu i zajedničkom vremenu koje su bračni parovi proveli zajedno, dostupni su kroz vrlo nedovoljno istražene napise i video tragove jugoslovenskih medija, biografske spise o životima četiri istorijske ličnosti, te u vidu kratkih crtica iz dnevnika Ričarda Bartona.
Svi ovi materijali poslužili su kao inspiracija i građa za predstavu.
Ostatak autorskog tima predstave čine – scenograf Marija Kalabić, kostimograf Aleksandra Pecić Mladenović, koreograf Andreja Kulešević, organizator Jovan Todorovski.
Neko vreme reditelj Kokan Mladenović nije radio predstave u Beogradu, od 2019. godine i promašaja “San letnje noći” u Narodnom pozorištu, i komada “Klošmerl” u BDP-u, a uspešan je na mnogim scenama Srbije i regiona sa raznim projektima poslednjih godina, kao u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu – “Što na podu spavaš” Darka Cvijetića (koprodukcija –Dramsko kazalište „Gavela“, Zagreb, Narodno pozorište Sarajevo i MESS Sarajevo) i “Bura” Vilijama Šekspira.
NLO
Premijera: 11. april
Atelje 212
U pozorištu Atelje 212 sprema se predstava „NLO“, po tekstu Ivana Viripajeva, u režiji Isidore Goncić.
Premijera je planirana za 11. april na maloj sceni „Petar Kralj“ (ranije “Teatar u podrumu”).
Dramu jednog od najznačajnijeg i najizvođenijeg savremenog ruskog autora preveo je Novica Antić, upravnik Ateljea 212.
U predstavi igraju – Svetozar Cvetković, Svetislav Goncić, Dragana Đukić, Sofija Juričan, Luka Grbić i Đorđe Stojković.
Ivan Viripajev je dramu „NLO“ napisao 2014., a premijerno je izvedena 2015. u Varšavi, i 2016. godine u Moskvi, u Teatru „Praktika“, u režiji samog pisca.
U drami, devet lica iz svih krajeva sveta u pseudo – dokumentarnom formatu govore o svom susretu sa vanzemaljcima, i pre svega o tome kakve posledice je to iskustvo imalo na njihov život.
Opisujući najvažnije trenutke svog života na duhovit način, svaka od ovih ispovesti postaje putovanje u unutrašnje biće, otkrivanje neistraženih teritorija, traganje za božanskim načelom, koje je do tada izgledalo nedostižno.
Pozorište u osnovi ostaje susret sa nama samima, ali kako je lakše putovati svemirom nego pronaći put do sebe, drama „NLO“ vodi nas kroz kosmos naših nemira, postavljajući pitanja koja su, u suštini, veća od života. Šta je stvarnost, a šta iluzija?
Autorski tim čine: scenografkinja Mina Miladinović, kostimografkinja Maria Marković Milojev, i kompozitorka Irena Popović.
Ivan Aleksandrovič Viripajev, savremeni ruski dramski pisac, pozorišni i filmski reditelj i glumac, rođen je 1974. godine u Irkutsku u Sibiru, a živi u Varšavi.
Sofija-Juričan
Bio je umetnički direktor kultnog moskovskg ekspermentalnog pozorišta „Praktika“.
Njegove drame se igraju širom sveta, od Južne Koreje do Njujorka, a dosta se igra i kod nas u srpskim pozorištima, najviše u Beogradu.
Kao reditelj radi i postavlja predstave u pozorištima u Evropi i SAD.
Trenutno je suvlasnik i glavni producent pozorišne kuće „Veda Project” u Varšavi.
Proslavio se komadima – „Snovi“, „Kiseonik“, „Život br. 2“, „Pijani“, „Iluzije“ – svi redom igrani u Beogradu na scenama Ateljea 212, UK Vuk, BDP-a.
Drame su izvođene u pozorištima Rusije, Poljske, Nemačke, Izraela, SAD, Srbije, Francuske, a reditelj je i scenarista brojnih dugih i kratkih filmova.
Dobitnik je Zlatnog lava za film „Euforija“ na Venecijanskom filmskom festivalu, učestvovao je na Festivalu Zlatne maske, Niki, Kinotavru, Međunarodnom festivalu Kontakt (Poljska), Festivalu nove drame, Festivalu Trijumf, Međunarodnom festivalu savremene drame Štukemarkt u Hajdelbergu (Nemačka).
Drama „Pijani“, u režiji Borisa Liješevića, izvedena je 2016. u pozorištu Atelje 212, i osvojila je Sterijinu nagradu za najbolju predstavu.
