Mali izbor projekata u narednom periodu
BEOGRAD: April mesec će biti zanimljiv u pogledu pozorišnih premijera u prestonici Srbije, a neobično je da dominiraju pretežno predstave za najmladju publiku.
Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP), Narodno pozorište, Boško Buha i Pozorište lutaka “Pinokio” ponudiće svoje izbore kao presek klasike i savremenih tema.
Beograd će imati u prva tri dana aprila tri pozorišne premijere što se retko kada desilo u poslednjem periodu, posebno ne u vreme pandemije. Naravno, idemo redom.
1 Pozorište lutaka “Pinokio”:
“Bajka o začaranoj lepotici”
Pola veka igre – 1. aprila u 20.00h
Svečana proslava povodom jubileja – 50 godina postojanja najvećeg lutkarskog pozorišta u Srbiji “Pinokio” biće održana večeras, 1. aprila uz multimedijalni program, koji uključuje i premijeru najnovije predstave “Bajka o začaranoj lepotici”.
Proslava sa sloganom “Pola veka igre” će imati uvod u obliku mini koncerta Orkestra policije Ministarstva unutrašnjih poslova – MUP Republike Srbije na platou ispred pozorišta u 19:45h. Program će se nastaviti u pozorišnoj sali, gde će biti realizovana svečana dodela nagrada i priznanja, a nakon toga premijerno izvođenje ansambl predstave “Bajka o začaranoj lepotici” reditelja iz Bugarske – Slavčo Malenova.
U okviru proslave jubileja, biće priređena i promocija monografije, koja će obeležiti i prikazati rad pozorišta od osnivanja 1972. godine, do danas.
Ovaj lutkarski teatar za decu osnovao je dramski umetnik Živomir Joković kao putujuće pozorište “Pinokio” 1972. godine.
Svoje sedište u Zemunu, pri Radničkom univerzitetu, teatar je dobio 1973. godine, kada i menja ime u Pozorište lutaka „Pinokio“.
Tokom leta 2014. godine “Pinokio” se preselio na Novi Beograd, u zgradu bivšeg bioskopa “Jugoslavija”, gde je prethodno, sasvim privremeno bilo smešteno i Malo pozorište “Duško Radović”.
Pozorištu “Pinokio” spomenuta zgrada je dodeljena od strane Skupštine Grada Beograda na 20 godina.
“Pinokio” je danas jedino profesionalno pozorište lutaka u Beogradu i predstavlja jednu od najznačajnijih dečijih kulturnih institucija Srbije.
Premijera predstave “Bajka o začaranoj lepotici” biće upriličena iste večeri kao scenska adaptacija narodne priče, koja pripoveda o junakinji –začaranoj devojci iz Ružine šume.
U predstavi igraju glumci ovog pozorišta: Goran Popović, Željka Mandić, Borko Sarić, Lako Nikolić, Zorana Milošaković-Tasić, Jovan Popović, Nela Nikolić, Ljiljana Živić, Biljana Mihajlović, Dragana Vasić, Nikola Mijatović i Đorđe Kadijević.
Komad ima dinamičnu intrigu, interesantne likove i zanimljive dijaloge, idealni za scensko izvođenje.
Priča je namenjena deci predškolskog i školskog uzrasta, a poruka, koja je skrivena u njoj je veoma značajna.
Ova bajka može da pomogne najmladjim gledaocima da se povežu sa vrednostima koje su skrivene duboko u ovoj priči i sa problemima koji ih očekuju u budućnosti.
Takodje, kao deo programa manifestacije “Dani Beograda”, 18. aprila u 18 časova u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj ulici, premijerno će biti prikazan dokumentarni film “Pola veka igre” o 50 godina postojanja Pozorišta lutaka “Pinokio”.
Autor filma je Vojislav Savić, dok je za scenario pisala Jelena Paligorić Sinkević.
2 JDP : “Čudo u Šarganu” – 2. aprila
Premijera čuvene drame “Čudo u Šarganu“ Ljubomira Simovića, u režiji Jagoša Markovića, biće održana 2. aprila na velikoj sceni “Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Veliki ansambl istaknutih glumaca igra u novom čitanju antologijske drame: Anita Mančić, Nenad Jezdić, Boris Isaković, Nebojša Dugalić, Tamara Dragičević, Ljubomir Bandović, Jovana Belović, Sanja Marković, Marko Janketić, Miodrag Dragičević, Miloš Samolov, Aleksej Bjelogrlić i Slobodan Tešić.
Ljubomir Simović je i dalje aktuelan u ovom teatru sa svojom dramom “Putujuće pozorište Šopalović” takodje u režiji Jagoša Markovića, čija je premijera bila pred izbijanje pandemije korona virusa u februaru 2020. godine.
Slična je i glumačka ekipa, jer i tamo igraju Nenad Jezdić, Ljubomir Bandović, Anita Mančić, Jovana Belović, Sanja Marković, Miloš Samolov, Marko Janketić, a poslednju pozorišnu ulogu je tu ostvario pokojni Milan Gutović, koga je sada zamenio – Dragan Bjelogrlić.
Kultni komad Ljubomira Simovića, koji je prvi put postavljen na scenu 1974. godine u režiji Mire Trailović, obradjuje teme surovosti i patnje, kao i duboko usađena uverenja da je stradanje neminovno.
Grupu moralno posrnulih likova koji su okupljeni u kafani „Šargan“, a izgubljeni na periferiji grada i sveta, autor Simović upliće u gustu mrežu razapetu između prošlosti i budućnosti, kroz dramaturški mozaičnu strukturu i presek tih anti-junaka, gde zapravo nema glavnog lika, već je to drama grupe.
Scenografiju potpisuje reditelj Jagoš Marković, dok su u autorskom timu još – kostimograf Lana Cvijanović, a za scenski govor zadužena je Ljiljana Mrkić Popović.
“Čudo u Šarganu” u rediteljskoj verziji Egona Savina i dalje se igra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, i širom Srbije u drugim izvođenjima, a ta drama je dugo bila i na repertoaru Ateljea 212 u postavci Dejana Mijača, pre više od dve decenije.
Takodje, drama “Hasanaginica” od Simovića, u režiji opet Jagoša Markovića, 20 godina se igra na maloj sceni “Raša Plaović” u Narodnom pozorištu Beograda.
Na taj način je reditelj imao sreće da postavi ovu svojevrsnu trilogiju velikog dramskog pisca i pesnika Ljubomira Simovića, uz Dušana Kovačevića svakako najveći živi autor pozorišnih komada.
3 Malo pozorište “Duško Radović”:
„Romeo i Julija” – 3. aprila
Antologijska ljubavna tragedija „Romeo i Julija” Vilijama Šekspira imaće premijeru na sceni Malog pozorišta “Duško Radović” u nedelju, 3. aprila.
Novo čitanje komadatrebalo je da bude premijerno izvedeno 14. marta, ali je usled bolesti glumaca ipak pomerena za tri nedelje kasnije.
Neobičnu verziju čuvene tragedije režirao je Stevan Bodroža, koji je nedavno ovde postavio i “Pepeljugu”, a dosta davno i savremene inostrane komade za stariju omladinu – “Ljuljaška” i “Trkač”.
Glavne i sporedne role igraju – Hana Beštić (Julija), Milan Zarić (Romeo), Dušica Sinobad, Jovana Cvetković, Marijana Vićentijević Badovinac, Katarina Dimitrijević, Nikola Kerkez, Nenad Radović i Lazar Maksić.
Navedenih devetoro glumaca igra čak 30 likova iz originalne drame, a na pozornici će biti samo jedan veliki crveni sto koji simbolično prikazuje ljubav, strast, krv, život i smrt.
Dramaturg predstave je Marija Stojanović, scenu potpisuje Milica Bajić Đurov, kostim Milica Kolarić, a koreografiju i scenski pokret – Navzati K. Keri.
Komad „Romeo i Julija“ od Vilijema Šekspira je lektira u srednjim školama, i zajedno sa predstavama „Bura“ i „San letnje noći“ čini Šekspirovu trilogiju u Malom pozorištu „Duško Radović“, kao veoma neobična kulturna ponuda Beograda.
Tako se ova predstava od skoro dva i po sata (135 minuta) obraća ciljnoj grupi – srednjoškolcima, tinejdžerima koji će se upoznati sa ovom tregedijom i putem školske lektire i sada u pozorišnoj scenskoj verziji.
Početak procesa projekta „Romeo i Julija“ desio se u septembu 2021. godine. Ideja je bila da se kroz interaktivan rad, srednjoškolci aktivno uključe u kreiranje sadržaja koji su im namenjeni.
Pored radionica i debata sa učenicima škola, održana su javna čitanja „Romeo i Julija“ i „Venera i Adonis“.
4 BOŠKO BUHA –
“Čardak ni na nebu ni na zemlji”
9. aprila – premijera za decu od 12.00h
10. aprila – premijera u 20.00h
Pozorišno delo “Čardak ni na nebu ni na zemlji” prema narodnoj bajci, u dramatizaciji Ane Đorđević i režiji Jane Maričić, imaće premijeru 9. i 10. aprila u dečijem pozorištu “Boško Buha”, na sceni Ustanove kulture “Vuk Stefanović Karadžić” u Beogradu.
Kako to uvek biva u ovom teatru, dve premijere su određene ovim konceptom: u subotu, 9. aprila će biti za decu od 12.00h, a onda u nedelju, 10.04. od 20.00h i za odrasle, odnosno za – sve.
Čuvena narodna bajka o požrtvovanju, pravdi, naivnosti i izdaji, uveliko se nalazi u lektiri osnovne škole, a predstavlja deo zbirke “Srpske narodne pripovetke”, koje je zapisao i objavio Vuk Stefanović Karadžić 1853. godine u Beču (Austrija).
Likovi pripovetke-bajke su tri careva sina koji su krenuli u potragu za sestrom nakon što ju je kidnapovao strašni zmaj.
Kada stignu do čardaka gde se nalazi njihova sestra svi moraju da žrtvuju nešto kako bi nastavili put i spasili sestru. Ipak, dva brata to ne žele da učine, već sav teret pada na najmlađeg brata.
Glumački ansambl je sledeći – Marko Pavlović (Carević Nenad), Teodora Ristovski (Aždaja), Milica Sužnjević (Princeza Zvezdana), Miljan Prljeta (otac), Stefan Jevtović (Carević Predrag), Luka Sević (Carević Gvozden).
Autorsku ekipu čine i – kostimograf – Maria Marković Milojev, kompozitor Božidar Obradinović, dok rediteljka Jana Maričić potpisuje i scenografiju buduće predstave.
Autorka Maričić je diplomirala Pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora – reditelja Slavenka Saletovića i Ive Milošević.
Režirala je u značajnim teatarskim scenama Srbije: JDP (“Sudnji dan” 2017), Bitef teatar (“Bajka o mrtvoj carevoj kćeri” 2014, “Severoistok” 2018), UK Probrod (“Kadinjača” 2016), Teatar na brdu (“Pazi šta želiš” 2016), Narodno pozorište Sombor (“Kurve” 2014, “Predsednice” 2020), UK „Vuk Stefanović Karadžić“ (“Pećina” 2019), Narodno pozorište Kikinda (“Izbiračica” 2018).
Takodje, za kratko vreme je režirala, malo pre i tokom pandemije, dve predstave u Knjaževsko-srpskom teatru iz Kragujevca (“Ženidba i udadba” 2019, “Revizor” 2021), a u “Bošku Buhi” je realizovala predstavu “Pitam se, pitam, koliko sam bitan” koja se igra od 2018. godine.
Autorka dramatizacije bajke Ana Đorđević je po vokaciji rediteljka, sa zapaženim predstavama širom Beograda (“Švabica” – JDP, “Na dnu” – NP, “Moje dete” – BDP) i cele Srbije (“Anikina vremena” – SNP, Novi Sad, “Mrtve duše” – NP Niš, i mnogi drugi).
5 UK “Vuk Karadžić”:
“Večito o ofsajdu” – 18. aprila
Komedija “Večito o ofsajdu” po delu mađarskog dramaturga Egresija Zoltana bila je originalno planirana da doživi premijeru 30. marta, ali je onda pomerena za datum – 18. april.
Režiju potpisuje glumac Mihailo Laptošević, koji igra sa Jankom Cekićem i Sašom Đuraševićem.
Komad o trojici fudbalskih sudija je poznat prema izvornom nazivu „Blitva i krompir“ i u prethodnoj verziji su igrali – Bojan Žirović, Nebojša Milovanović i Andrej Šepetkovski, sva trojica trenutno najtraženiji glumci u mnogim TV serijama.
Isečak života trojice fudbalskih sudija ako se posmatra kroz prizmu onoga što ih dovodi u ovu priču, odaje se utisak da je reč o jednoj fudbalskoj socialnoj ljubavnoj drami, ali kada se jasno ogledaju osobine ovih sudija, ide se u podžanr – urnebesna melodramamska komedija karaktera.
Ova drama je jedna od najgledanijih u celoj istočnoj Evropi.
U pitanju je i ljubavni zaplet oko jedne fatalne dame koja se ne pojavljuje u delu, ali je prisutna u srcima barem dvojice od tri junaka.
6 NARODNO POZORIŠTE:
„Uspavanka za Aleksiju Rajčić“ – 30. aprila
Prva čitaća proba predstave „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“, po tekstu Đorđa Kosića, u režiji Juga Đorđevića, održana je 8. marta u Narodnom pozorištu Beograda, a premijera je već određena – 30. aprila, što je veliki podvig da se za manje od dva meseca završi jedan komad za postavku.
Premijera je planirana na sceni „Raša Plaović“, a naslovnu ulogu tumači Vanja Ejdus.
U podeli su i Iva Milanović, Novak Radulović (Horovođe) i Sara Ristić, Nevena Milošević, Vera Zečević, Stefan Živanović, Goran Milošević, Danijela Milošević (Hor).
U umetničkom timu su Andrea Rondović (scenograf), Velimirka Damjanović (kostimograf), Nevena Glušica (kompozitor), Damjan Kecojević (koreograf), Danica Krstić (saradnik etnomuzikolog) i Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor).
Dramaturg Kosić je za ostvarenje „Uspavanka za Aleksiju Rajčić” dobio Nagradu Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst za 2019/2020. godinu.
Narodno pozorište planira i dramatizaciju romana “Rat i mir” Lava Tolstoja, u režiji Borisa Liješevića, adaptaciju romana – poeme “Deca” Milene Marković, dobitnika NIN-ove nagrade, kao i neka dela Slobodana Selenića.
Ivan Makragić
Nastaviće se ….
