Pijanista Vladimir Milošević održao sinoć (7. maja) uspešan koncert „Klavir i balet“ na Kolarcu

Remek dela iz baleta “Krcko Oraščić” Petra Iljiča Čajkovskog i “Žar ptica” Igora Stravinskog


BEOGRAD, 8. maja (Tanjug) – Poznati srpski pijanista Vladimir Milošević sinoć (07.05.) je održao samostalan koncert naziva „Klavir i balet“ u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine u vidu svita iz baleta “Krcko Oraščić” Petra Iljiča Čajkovskog i “Žar ptica” Igora Stravinskog, uz kompozicije Morisa Ravela.

Veoma sadržajan muzički program bio je podeljen u četiri odvojena poglavlja tokom dva čina celovečernjeg koncerta od skoro dva sata u zajedničkoj produkciji Zadužbine Ilije M. Kolarca i Centra beogradskih festivala – CEBEF.

Novim programom pijanista izvodi na klaviru transkripcije najčuvenijih baletskih partitura Čajkovskog, Stravinskog i Ravela, kao i muziku koja je komponovana za klavir i kasnije adaptirana za baletsku scenu.

Pijanista Milošević je na taj način imao nameru da uroni u svet baleta, dočara likove i scenska dešavanja, istakne plesni karakter svih odabranih kompozicija.

Posebnu zanimljivost ovom programu dale su kompozicije koje se, zbog tehničkih i izražajnih zahteva, retko izvode, a na ovu ideju Milošević je došao tokom pandemije korona virusa, kada je u izolaciji imao dovoljno vremena da razmišlja koje projekte će ubuduće predstavljati publici.

Tako je pristupio Koncertnoj sviti iz baleta „Krcko Oraščić“ P. I. Čajkovskog (1840-1893) u obradi slavnog ruskog pijaniste, dirigenta i kompozitora Mihaila Vasilijeviča Pletnjova (65).

Svestrani ruski umetnik je priredio i premijerno izveo transkripciju baleta „Krcko Oraščić“ 1978. godine, kada je osvojio Zlatnu medalju na Međunarodnom konkursu „Čajkovski“ u Moskvi.

Kako originalna muzika za balet traje 100 minuta, Pletnjov je izabrao sedam atraktivnih numera, ukupnog trajanja oko 18–20 minuta, a kasnije su je i drugi vodeći svetski pijanisti ubacili u svoj repertoar.

Tako je koncert i krenuo, sa uvodnikom zajedničke postavke Čajkovski – Pletnjov, i umetnik na klaviru je putovao kroz sedam celina – “Mart”, “Ples Šećerne vile”, “Tarantella“, „Intermeco”, “Trepak – Ruski ples”, “Kineski ples” i “Andante maestoso- Pas de deux”.

Koncertna svira iz baleta “Krcko Oraščić” putem sedam fragmenata vodila je publiku na sanjarenje o čuvenoj bajci za decu i one malo odrasle, da se podsete barem u svojoj glavi sadržaja te fantazije.

Princ Krcko Oraščić i Šećerna vila su nekada živeli u dalekom Kraljevstvu slatkiša i bili su veoma zaljubljeni jedno u drugo. Ali, Kraljica miševa Ratilda bila je veoma ljubomorna na njih, jer ona nije bila ni lepa ni zaljubljena. Zato je dan pre venčanja princa i Šećerne vile pokušala da ukrade lepotu Vili. Na sreću, Krcko Oraščić je sprečio Ratildu da izvrši svoj zli plan. Da bi mu se osvetila, Ratilda ga je pretvorila u ružnog drvenog Krcka Oraščića, što je bio kraj ljubavi princa i Šećerne vile.

„Krcko Oraščić“ (Ščelkunčik) je balet u dva čina, za koji su koreografiju originalno uradili Marius Petipa i Lev Ivanov na muziku Čajkovskog, dok se libreto baleta bazirao na priči „Krcko Oraščić i Kralj miševa“ autora E.T.A. Hofmana.

Ovaj balet premijerno je izveden 18. decembra 1892. godine u Marinski Teatru u Sankt Peterburgu, zajedno sa operom „Jolanta“, takođe od Čajkovskog.

Balet „Krcko Oraščić“ nije bio uspešan u početku, a mnogo veću popularnost stekla je istoimena 20-tominutna svita, koju je Čajkovski napravio od muzike iz ovog baleta.
Ipak, kasnije, početkom 20. veka, ponovo se javilo interesovanje publike za ovaj balet, i danas se često izvodi, posebno u vreme Božića, jer se u to vreme dešava i radnja baleta.

Pisac bajke Ernst Teodor Vilhelm Hofman (1776-1822) bio je nemački pisac, svestrani umetnik – kompozitor, muzički kritičar, slikar i karikaturista, najpoznatiji predstavnik romantizma u nemačkoj književnosti, pisao je pripovetke sa elementima strave i fantazije.

Nakon sedam bisera Čajkovskog iz slavnog baleta – bajke, sledi na repertoaru Vladimira Miloševića – Koncertna svita iz baleta „Žar-ptica“ Igora Stravinskog (1882-1971) u transkripciji Gvida Agostija(1901-1989), italijanskog pijaniste i pedagoga.

Sada nakon veselih i laganijih tonova “Krcka Oraščića”, pijanista virtuoz Milošević pristupa oštrijim i snažnijim melodijama kroz triptih “Danse infernale”, “Berceuse” i “Finale” iz spomenutog baleta.

Istorija kaže da je balet “Žar ptica” nastao 1910. godine i zasnovan je na ruskom folkloru i magičnoj ptici iz naslova koja je i sreća i nesreća onome koji je uhvati.

Pijanista Milošević je energično izveo ovu trilogiju do usijanog finala, te je sala Kolarca bila prodrmana dinamičnim tonovima jedne kompleksne bajke i pomalo mračne priče o životu, smrti, besmrtnosti, traganju za neuhvatljivom srećom i blagostanjem.

Kompozitor u početku je bio Anatol Liadov (1855-1914), medjutim desilo se da je on ostao bez inspiracije, i odustao, tako da je pružena šansa tada 28-godišnjem Igoru Stravinskom.

Milošević je sproveo publiku na putovanje glavnog junaka, princa Ivana kroz čarobni kraj zlog vladara magije Koščeja Besmrtnog. Lutajući njegovim vrtom, Ivan sreće i lovi Žar-pticu, koja moli za život i pristaje pomoći Ivanu u zamenu za svoju slobodu.
U odlučujućem trenutku, u večnoj borbi dobra i zla, Žar ptica će pomoći Ivanu u obračunu sa Besmrtnim, a tako će pomoći i sebi i ostalim začaranim stvorenjima.

Dva veoma zahtevna, mada kraća poglavlja, od nepunih sat vremena, učinila su da Milošević napravi pauzu, a onda se vrati sa dužim repertoarom i novim izazovom.

Do kraja koncerta bio je u centru francuski kompozitor Moris Ravel (1875-1937), poznat po remek-delu “Bolero”, ove noći je bio “prisutan”sa dva monumentalna dela – “Kuprenov grob” i “Valcer (La Valse)“.

Drugi čin koncerta na Kolarcu sinoć je tako, kao i prvi, imao dva velika segmenta.
Prvi fragment predstavljao je svitu “Kuprenov grob”, koju je Moris Ravel je komponovao u godinama Prvog svetskog rata. Originalna klavirska kompozicija koju je i sam francuski autor orkestrirao, još tokom njegovog života doživela je nekoliko baletskih produkcija.

Svaki od šest stavova – “Preludijum”, “Fuga”, “Forlan”, “Rigodon”, “Menuet” i “Tokata” posvećen je sećanju na autorove prijatelje koji su poginuli kao hrabri borci u ratu.

Na neki način, Ravel se ovom svitom odužio tim palim drugovima, čija se imena nalaze u poslednjim delovima pojedinih stavova i time je kompozitor želeo publici i celom svetu da približi fragment svog ličnog iskustva, patnju, bol, tugu zbog nastradalih bliskih prijatelja.

Moris Ravel u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac bio je vozač kamiona, želeo je da se priključi vojci, ali nisu hteli da ga prime, jer je, prema njihovom mišljenju bio sitne građe.

Pijanista i kompozitor M. Ravel poznat je i po kompozicijama za klavir – „Dolina zvona“ i „Tužne ptice“ iz ciklusa „Ogledala“, “Noćni gospar”, “Igra vode”, „Otmeni i sentimentalni valceri“, „Sonatina u fis duru“, „Pavana za umrlu infantkinju“.

Za kraj zvaničnog dela koncerta, posle zahtevne i kompleksne svite, Vladimir Milošević prelazi na delo „La vals“ (Valcer), koreografska poema takodje od Ravela, u njegovoj vlastitoj preradi sa solo klavir.

Kompozitor je napravio više adaptacija svog „Valcera“ – poznata je verzija za dva klavira, dok se obrada za solo klavir retko izvodi zbog izuzetne složenosti.

Pored Ravelovih transkripcija, „Valcer“ su prerađivali i drugi poznati muzički umetnici, kao što je bio Glen Herbert Guld (1832-1982), virtuozni kanadski pijanista klasične muzike, kompozitor, u poznijim godinama istaknut i kao dirigent.

Publika na Kolarcu je bila oduševljena, i dalje je tražila nastavak programa, nije dozvolila Vladimiru Miloševiću da ode sa pozornice nakon skoro 100 minuta programa sa pauzom, tako da se on vratio i na klaviru odsvirao još nekoliko kompozicija od P. I. Čajkovskog.

Diplomac rodom iz Leskovca sa Fakulteta dramskih umetnosti (FMU) u Beogradu, gde danas radi kao redovni profesor na katedri za klavir, najistaknutiji pijanista svoje generacije Vladimir Milošević nastupao je na festivalima širom Evrope i sveta: Pariz, London, Berlin, Prag, Sankt Peterburg, Beč, Tel Aviv, Milano, Lion, Nica, Kazablanka, Marakeš, Porto Alegre, Pelotas.

Sa slavnim violinistom Stefanom Milenkovićem je imao zapažene koncerte na festivalima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Italiji, i nedavno na festivalu Arsana u Ptuju (Slovenija) i festivalu „Ohridsko leto“ u Ohridu.

Dobitnik je više nagrada na prestižnim konkursima u Poljskoj, SAD-u, Australiji, Italiji, Francuskoj. Snimao je za radio i TV kanale u Japanu, Brazilu, Maroku, Kanadi, Poljskoj, Izraelu.

Usavršavao se na pijanističkoj akademiji „Incontri col Maestro“ u Imoli (Italija) i u Parizu na „Ecole Normale de Musique“.

Kao pobednik konkursa „Concerti in Villa“ u Vićenci debitovao u čuvenoj dvorani Carnegie Hall u Njujorku.

Koncertirao je i širom Južnoafričke republike – Kejptaun, Johanesburg, Durban, Blumfontein, Port Elizabet kao i u Australiji – Sidnej, Kanbera i Melburn.

Ivan Makragić


Napomena: Sve slike iz ovog izveštaja nisu autentične fotografije sa koncerta sinoć, 7. maja u Kolarčevoj zadužbini, već prizori umetnika Vladimira Miloševića sa drugih koncerata po Srbiji.