Novi povratak vanserijskog talenta i maestra u Srbiju
BEOGRAD, 8. novembra:
Čuveni pijanista Ivo Pogorelić održao je samostalan celovečernji koncert sinoć (ponedeljak, 7.11.) na velikoj sceni Kolarčeve zadužbine u Beogradu pred prepunom salom, u okviru 54. izdanja festivala BEMUS (Beogradske muzičke svečanosti).
Koncert je uveliko danima bio rasprodat što je bilo jasno pri samom ulazu u ovu kulturnu ustanovu: dugo nije bio toliki red ispred Kolarca, nije moglo tako lako da se udje, što je za svaku pohvalu za kulturni život prestonice Srbije.
Upravo u Beogradu je i rodjen Ivo Pogorelić te 1958. godine, i muzičko obrazovanje započeo je u rodnom gradu, da bi kao izuzetan talenat školovanje nastavio u Moskvi gde je završio prestižni konzervatorijum P. I. Čajkovski.
Toliko je koncert bio rasprodat, sigurno je najpopularniji na celom BEMUS-u, te je bilo teško medijima sa akreditacijama da uopšte uđu i zauzmu mesto ne za sedenje, već stajanje!
Dolazio je Pogorelić pre pandemije već na solo koncerte u Beograd, takodje na Kolarac i naravno i tada su karte planule, iako su bile veoma visoke za naše standarde (5000, 6000, 7000 dinara).
Prošle godine Pogorelić je gostovao i na Velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, tako da je lepo da su konačno srpsko-hrvatske veze uspostavljene na kvalitetan način.
Ove večeri, Pogorelić je odabrao poljskog kompozitora Frederika Šopena i njemu se posvetio cele večeri kao putovanje kroz njegovih pet remek dela.
Hrvatski muzički umetnik je izašao na scenu sa maskom preko lica protiv korone, kao u vreme prvog izbijanja ovog zastrašujućeg virusa. Očigledno u susednoj Hrvatskoj i dalje postoji veliki strah od mogućeg vraćanja epidemije u svetskim razmerama, tako da je pijanista na sceni pre samog početka muziciranja bio pod maskom.
Nakon što se poklonio publici pre sedanja za klavir i početka koncerta, Pogorelić je lagano skinuo masku i sa svojim čarobnim prstima krenuo je u muzičko putovanje duboko u noć.
Prva duga i zahtevna kompozicija na repertoaru je bila “Poloneza-fantazija u A duru, op. 61” koja je plovila dvoranom više od polovine prvog čina koncerta.
Poloneze Frederika Šopena su povezane uglavnom sa njegovom nacionalnom pripadnošću (Poljska) i zapravo većina poloneza je pisana za solo klavir.
Prvu polonezu Šopen je napisao 1817. kada je imao samo 7 godina.
Poslednja je “Poloneza-Fantazija” iz 1846. godine, upravo kompozicija koju je Pogorelić svirao, a poljski umetnik ju je stvorio tri godine pre smrti.
Najpoznatije poloneze su mu „Vojnička“ u A-duru, opus 40 broj 1, i „Herojska“ ili „Trijumfalna“ u As-duru, opus 53.
Frederik Šopen je napisao najmanje 23 Poloneze za solo klavir, od kojih je sedam, uključujući „Polonezu-fantaziju“, koje su izašle za njegova života, tri – posle njegove smrti sa brojem opusa, šest su se pojavile nakon smrti bez broja opusa, a smatra se da su najmanje 7 – izgubljene.
Stil izvođenja poloneza se menjao tokom vremena, i njihov obim se polako povećavao; prešle su iz običnih kompozicija od par minuta u veoma ozbilnje igračke poeme, što je jasno i u ovom koncertu, jer je Poloneza-fantazija” zauzela dosta vremena i prepustila je publici da putuje kroz Poljsku.
Poloneza je stilizovana poljska igra umerenog tempa i trodelnog ritma i u ovim kompozicijama su oživljene uspomene na nekadašnju, herojsku prošlost Poljske, i razvile su se pre Šopenovog vremena, u baroku. Od tada su među najpopularnijim igrama na samo u Poljskoj več i širom centralne Evrope.
Poloneze su pisali i: Johan Sebastijan Bah, Georg Filip Teleman, Ludvig Van Betoven i Karl Verber, a oblik im je dao Michał Kleofas Ogiński, kompozitor poznate poloneze – „Zbogom domovino“.
Pogorelić je nakon polooneze prešao dalje na Sonatu za klavir br. 3 u ha molu, op. 58 (1844) sa četiri duga stava: Allegro maestoso, Scherzo: Molto vivace, LargoiFinale: Presto non tanto.
Potpuno posvećeno, hrvatski pijanista rodjen u Srbiji prepustio se sonati i odlasku kroz sva četiri stava, veoma opušteno, jer je reč o maestru čija je koncertna izvođenja “Njujork Tajms” ocenio kao kreacije koje stoje 200 godina ispred svog vremena.
Smatraju ga jednim od sigurno najintrigantnijih i najznačajnijih klasičnih muzičara današnjice.
Kako su analizirali muzikolozi, svojim interpretacijama klavirske literature zasnovanim na spoju visokog intelektualizma i vrhunske tehnike, Pogorelić se na početku karijere istakao originalnošću muzičkih ideja kojima publici pruža sasvim nove i neočekivane uvide u opuse kompozitora koje izvodi.
Za koncert u Beogradu za BEMUS odabrao je isključivo dela poljskog genija.
Frederik Fransoa Šopen (Želazova Vola, 1810 – Pariz, 1849) kao poljski kompozitor i pijanista romantizma, najistaknutiji je predstavnik poljske muzičke kulture i jedan od najznačajnijih umetnika – stvaraoca svih vremena.
U svojoj 20. godini Frederik Šopen se odselio u Pariz sa ciljem da se usavrši, a do tada je već komponovao dva klavirska koncerta.
Bio je prvi zapadni kompozitor koji je u klasičnu muziku uneo elemente slovenske muzike, a njegove mazurke i poloneze još danas predstavljaju temelj poljske narodne klasične muzike.
Na žalost, Šopen je često imao problema sa zdravljem i umro je sa 39 godina posle dužeg bolovanja od tuberkuloze.
Posle skoro sat vremena prvog čina muzike, Pogorelić se isto kao na početku poklonio publici sa maskom, koju je odmah nakon poslednje dirke na klaviru stavio na lice.
Usledila je standardna pauza, i onda kreću još tri kompozicije velikog Šopena.
Presudan uticaj na Pogorelićev umetnički razvoj ostvarila je njegova dugogodišnja saradnja sa istaknutom gruzijskom pijanistkinjom Alisom Kezeradze, koja mu je kao pedagog prenela znanja List-Zilotijeve pijanističke škole.
Pogorelić je bio pobednik više internacionalnih pijanističkih takmičenja, među kojima se ističu ona u Terniju (Italija, 1978) i Montrealu (Kanada, 1980).
Ipak, poseban značaj u njegovoj biografiji imalo je učešće na prestižnom Šopenovom konkursu u Varšavi 1980. godine kada je kao jedan od favorita bio eliminisan pred finalnom etapom takmičenja.
Ova kontroverzna odluka dela žirija uzrokovala je skandal i raskol u kojem je nekoliko članova iz protesta napustilo takmičenje, dok je slavna pijanistkinja Marta Argerič (gostovala je ove godine u Beogradu kao deo BELEF festivala) ličnu odluku o povlačenju iz žirija obrazložila javno izrečenom tvrdnjom da je Pogorelić – genije!
Pauza je gotova, i Pogorelić istom metodom – ulazak sa maskom, skidanje iste i sedanje za klavir, počinje drugi čin svog nastupa sa kompozicijom “Fantazija u ef molu, op. 49” (1841) .
Na krilima velikog interesovanja koje je na Šopenovom konkursu privukao vanserijskom tehnikom i u tumačenju literature, Pogorelić je počeo intenzivnu karijeru nastupima na najvećim svetskim muzičkim scenama, kao i sa orkestrima – Bečke i Berlinske filharmonije, Londonskim, Bostonskim i Čikaškim simfonijskim orkestrom, filharmonijama Los Anđelesa i Njujorka, orkestrima Tonhale, Konserthebau.
Osim manjeg broja orkestralnih i kamernih dela, 17 poljskih pesama za glas i klavir, Šopen je komponovao isključivo klavirsku muziku koju je obogatio novim izražajnim sredstvima.
Bio je jedinstven kao pijanista, izvođač sopstvenih dela i sasvim specifičan kao autor.
Frederik Šopen bio vezan za rodnu Poljsku, i na situaciju kroz koju je ova država tada prolazila.
Izvođenje Šopenovih kompozicija zahteva veliku tehničku i interpretatorsku spremnost koju Ivo svakako da ima, kroz 40 leta karijere sa konstantnim usponima.
Pogorelić je izveo nešto veoma uzvišeno i neverovatno, a to je da je ceo drugi čin prošao u vidu jednog aplauza, a bile su tri kompozicije, osim navedene još i – “Berseza u Des duru, op. 57” (1844) i “Barkarola u Fis duru, op. 60” (1846).
Pijanista svetske klase uspeo je da izvede sve tri kompozicije kao da su tri stava jednog muzičkog komada, gotovo u jednom dahu, bez sitnih pauza izmedju, i publika nije to ni primetila.
Tako da u drugom činu nije bilo tri aplauza, već samo jedan, na samom kraju.
Moguće da je Ivi smetalo da se tokom prvog čina aplaudira dva puta, iako su bile na repertoaru dve kompozicije Šopena, već mu odgovara jedan čin – jedan aplauz.
Tako je ovde izveo veoma vešto i izvanredno – sve tri kompozicije je nonšalantno odsvirao prelazeći iz jedne u drugu i treću, kao tri celine istog poglavlja, ne dozvoljavajući sebi da udahne vazduh, ni publici da tapše više nego što je on želeo.
Šopen je bio bez uzora u pređašnjim razdobljima klasične muzike i gotovo bez naslednika, a za sobom je ostavio bogat opus od 74 štampana dela koja po svojoj formalnoj strukturi i poetskim obeležjima nemaju ništa slično u evropskoj muzici.
Svojom umetnošću uticao je na klavirsku muziku i stil interpretacije – izvođenja, a taj uticaj dopire i u 21. vek.
Jednu grupu Šopenovih remek dela čine zbirke igara-poloneza, mazurki, valcera, duboke sadržajnosti, dok uobičajene salonske komade uzdiže do ranga istinskih umetničkih dela.
Kao ekskluzivni umetnik izdavačke kuće “Deutsche Grammophon”, Ivo Pogorelić je od 1981. do 1998. realizovao 14 albuma u komplet izdanju koje je po objavljivanju 2015. godine ovenčano francuskom nagradom “Diapason d’Or” za ukupan doprinos diskografiji klasične muzike.
Nakon više od 20 godina isključive posvećenosti živom izvođenju, Pogorelić se 2019. godine vratio studiju kao ekskluzivac diskografske kuće “Sony Classical” dugo očekivanim albumom sa sonatama Betovena i Rahmanjinova koji je iste godine bio nominovan za nagradu Gremi.
Početkom tekuće 2022. izašao je i njegov drugi album za ovog izdavača sa tumačenjima dela upravo – Frederika Šopena.
Krajem 2016. godine, u Karnegi holu pokrenuto je Međunarodno muzičko takmičenje Menhetn čija glavna nagrada u znak počasti nosi ime ovog umetnika –Ivo Pogorelić Award, dok se 2018. godine obeležavanju Pogorelićevog dvostrukog jubileja – 60 godina života i 40 godina karijere, pored muzičkih institucija pridružila i japanska državna televizija NHK i snimila dugometražni dokumentarni film posvećen ovom pijanisti.
Nakon manje od dva sata koncerta sa sve pauzom, Ivo Pogorelić je samo sa maskom došetao do proscenijuma da se pokloni auditorijumu rasprodate sale Zadužbine Ilije M. Kolarca, sa save maskom protiv Kovida 19, ali ne i da izadje zaista na bis i izvede neke kompozicije van zapisanog repertoara.
Nije se obratio publici, nije pokazivao emocije pod tom maskom, ali verujemo da mu je prijalo da nastupa u rodnom gradu. Možda pomalo hladno i nedorečeno, ali tako je umetnik odlučio.
On je odsvirao svoje, Šopen u pet velikih poglavlja, i njemu je to bilo dovoljno da napusti podijum Kolarca i dalje se ne vraća na dodatna muziciranja.
Ipak, Ivo nije zabavljač, zar ne?
U prethodnoj sezoni Ivo Pogorelić ostvario je zapažene nastupe na festivalima Šlezvig-Holštajn, Rur i Mito, kao i u SAD i Kanadi, dok ga u sezoni 2022/2023, uz najavljene realizacije novih studijskih snimaka, očekuju koncertne turneje po Evropi i Dalekom Istoku (Japanu, Tajvanu, Južnoj Koreji i Kini), na kojima će izvoditi resitalski program sa delima Frederika Šopena i klavirske koncerte romantičarskih stvaralaca.
